Ministar Nebojša Bradić ima reč. Izvolite.

Jedna mala replika u odnosu na pozorišne i muzičke predstave na otvorenom. Kao što znate koncentracija publike na takvim mestima i njihova koncentracija prema događaju je takva da neko ko učestvuje u tom činu, bilo da se radi o publici i gledalištu, ukoliko sedi pored vas kao pušač može da vam ugrozi i da izazove određenu reakciju i u samom gledalištu, da ne govorim da je takvih slučajeva bilo.
Dakle, druga vrsta jesu slobodni događaji na otvorenom, kakvi su koncerti, gde publika može da šeta i da normalno bira za sebe svoj prostor koji će koristiti za posmatranje i učestvovanje u događaju, ali ako je otvoren događaj to ne znači da je publika rasuta, ona je, naprotiv, fokusirana i upravo jedan pušač koji sedi pored vas može da ugrozi vaše pravo da gledate predstavu, ako imate kupljenu ulaznicu.
Ja sam penzionisani pušač tako da ne mogu da delim vaše uverenje – da je u tom smislu pušenje nešto što ne ugrožava sam čin kulturnog događaja.

Ima pravo na repliku narodni poslanik Zoran Šami.

Zahvaljujem. Pročitaću vam pažljivo šta ovde kaže – ''kao i otvoreni prostor za održavanje pozorišnih, bioskopskih i drugih vrsta predstava.'' Prema tome, šetala se publika, ne šetala, ona ne može da puši. Ne vidim razlog zašto, ako se radi o otvorenom prostoru? To je jedno.
Drugo, gospodine, srećom da ste vi ministar kulture i srećom da ste pozorišni čovek – da li je vama u interesu da u pozorište, koje valjda živi zbog gledalaca, najveći broj ili polovina publike ne dolazi na predstavu? Ja prvi neću, jer ja ne idem u pozorište kao u apsanu. Hoću da se provedem u pozorištu, hoću da odgledam predstavu i hoću u pauzi da ima prostor gde mogu da pušim, a pogotovu ako je na otvorenom prostoru. Hvala lepo. (Aplauz)

Reč ima ministar Nebojša Bradić.
Molim, samo jednom pritisnite taster.

Ne radi se samo o učesnicima koji su publika. Ovde se radi o izvođačima. Vrlo precizno se definišu standardi u kojima određeni izvođači treba da imaju određene uslove u kojima izvode umetničke sadržaje, kao što su, na primer, operski pevači. Operska pevačica u ambijentu gde se puši neće vam pevati.

Da li još neko želi reč?
Ima reč narodni poslanik Miroslav Markićević.

Poštovana potpredsednice, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, želeo bih da koristim ono vreme koje ima stranka i da iskoristim ovaj deo diskusije da gospodina ministra nešto pitam.
Verujem da će potpredsednica, s obzirom na to da je imala nadahnutu diskusiju u načelnoj raspravi, koju ja, ako treba da kažem, podržavam sto posto, imati malo tolerancije kao pušač prema pušaču za ovo što hoću da pitam gospodina ministra. Gospodine ministre, vi ste penzionisani pušač, a ja, nažalost, nisam. Prihvatio bih, za kaznu, da idem od škole do škole da svakom mladom čoveku pričam o štetnosti duvanskog dima i o svemu tome, međutim, ovde ipak dolazimo do nekih primera gde ima malo licemerstva države. Naravno, neću da pričam o tome – da duvan nije zabranjen, da država uzima pare od duvana, od akciza i sve drugo.
Evo, na neki način, pošto je ovde bila diskusija, a da li ste vi kompetentni ili niste, mislim da o tome ne treba uopšte razgovarati, nego kao ljudi – vi ste već govorili o predstavi da smeta operskim pevačima, kako sam ja shvatio, nekima. Ja to poštujem. Da li ćete vi sada da izmenite scenarija i sve predstave u kojima se samo u toku predstave puši, gde glumci sede i puše, recimo, zato što je to takva drama, takva scena? Da li ste o tome razmišljali? Neću da pričam o filmovima. Sada bi trebalo sve filmove zabraniti gde glumci puše, ratni film, pa puše ljudi, neko kaže bolje građani i da puše, nego da piju bensedin. Dobro, ja ne idem toliko daleko.
Ovo me baš zanima i stvarno pitam dobronamerno, na primer, kada u predstavi glumci i glumice trenutno u nekoj sceni puše, da li će i njima biti zabranjeno i kakve sve to posledice može da ima na umetnički život? Jedna predstava, odnosno treba je vama da pričam koliko se ona pravi, sada treba da se sve izmeni i scenario, jer će sada biti u suprotnosti sa ovakvim zakonom, kako je napisan. Ja bih stvarno želeo odgovor. Hvala lepo.

Od vremena ovlašćenog predstavnika iskorišćeno je dva minuta i deset sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da)
Ima reč narodni poslanik Milan Knežević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću malo vremena od poslaničke grupe pošto bih hteo da ponovim neke konstatacije koje smo u načelnoj raspravi izneli, mi kao poslanički klub, a da ne bude u odbrani kasnijeg amandmana, zbog javnosti koja prati ovaj prenos, da se ne stekne pogrešan utisak.
Naime, kao Poslanički klub Napred Srbijo, SNS apsolutno smatramo, ponavljam, da je ovaj zakon potreban, ali isto i ono što smo rekli u načelnoj raspravi, mi smo za zakon koji treba da bude uravnotežen, da ispoštujemo sva prava nepušača, da ne budu izloženi duvanskom dimu. To apsolutno nije sporno. Svaka naša diskusija želi da, u odbrani amandmana koje ćemo da iznosimo, ispoštuje tu činjenicu. Samo smo hteli uravnoteženost, dajući amandmane, da se pušačima odvoji mesto i na odgovarajući način prostor gde mogu da puše. To je apsolutno u interesu i jedne i druge strane, i nepušača koji imaju zdrav vazduh bez opasnosti izlaganja duvanskom dimu, a sa druge strane, da pušači imaju neki svoj prostor gde će tu svoju naviku da upražnjavaju. Dakle, to je apsolutno korisno obostrano.
U tom smislu mi smo i u načelnoj raspravi govorili, kao i ovde što smo podneli amandmane, da se nađe rešenje kako bi taj zakon bio uravnotežen i primenljiv. Ako je suviše rigidan, sigurno će vremenom, i tada sam rekao, rasti populacija koja će dovesti do kršenja zakona. Mi smo isto za to da se donese zakon i da se poštuje, kada je već donet, ali, ponavljam, da naše diskusije ne treba da budu shvaćene kao atak na nepušače. Mi i ako smo pušači ne želimo da ugrožavamo zdravlje nepušača. Nemojte da se gledamo kao pušači i nepušači, nego, ako i mi uvažavamo vaša prava, uvažite i vi naša. I, u tom smislu smo i podneli amandmane.
Evo, kada se napravi analiza svih amandmana, iako je bila načelna rasprava, praktično, u toj načelnoj raspravi i kasnije u razmatranju nije bilo apsolutno dobre volje i pored neke naše argumentacije, za koju smo smatrali da je dobra, od 62 podneta amandmana 59 je odbijeno, tri su usvojena. Radi se o tim igraonicama. U ovih 59 amandmana u različitim varijantama, različitih poslanika, različitih poslaničkih grupa, dati su predlozi i pokušaji da se razreši ovaj problem u ovom zakonu, ali, očigledno, Vlada je krenula striktno da se apsolutno nijedan amandman ne prihvati.
Naravno, tu su data obrazloženja koja, da ne čitam, pozivajući se i nabrajajući zemlje kod kojih je apsolutno zabranjeno pušenje, kao što su Britanija, Irska, pa onda 18 zemalja gde postoji delimično i zavisno od amandmana nabrajaju se sve te činjenice, pa mi se čini da će 2012. godine morati da se donese zakon o potpunoj zabrani pušenja. Mi smo i tada rekli da je pitanje kako sve to funkcioniše i u tim zapadnim zemljama. I kod njih ima mnogo kršenja tih zakona što se tiče pušenja, ali, da ostavimo to po strani, javiću se i kasnije po drugim amandmanima.
Ovaj amandman koji se odnosi na član 3. gde predlažemo da se stavovi 2, 3. i 4. brišu, neću to da obrazlažem zato što je kolega Šami to obrazložio, tiče se otvorenog dvorišnog prostora i zato smo, da ne ponavljam, dali neko slično obrazloženje, a onda smo u ovom članu tražili jednu preformulaciju u smislu da vlasnik, odnosno korisnik prostora iz stava 1. može odrediti prostoriju u kojoj je pušenje dozvoljeno, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Drugim rečima, predložili smo da u ovom spisku institucijama u kojima treba apsolutno da se zabrani pušenje, a gde će evidentno i sigurno da se javi problem dosta pušača koji rade na tim mestima, da se obezbedi prostor koji bi bio odvojen i gde bi oni mogli da puše. Želeli smo da se omogući i stvori prostor.
U odgovoru, da citiram dve-tri rečenice obrazloženja zašto je odbijen ovaj amandman, a naravno intencija je jasna da se želi zabrana u svim nabrojanim prostorima da bude pušenja, kaže – mora obezbediti najveći stepen zaštite zdravlja, odnosno odsustva uticaja duvanskog dima na njihovo zdravstveno stanje. Pa, ovo što mi kažemo je isto. Ako obezbedite prostor za pušače bilo gde, vi ste zaštitili sve nepušače, izolovani su i praktično ova rečenica obrazloženja nema svoju svrhu, jer je i naš predlog u tome da nepušači budu zaštićeni, a na neki način i prema nama da se ispoštuju neka prava.
Takođe, rečenica u obrazloženju – svaki zakon ima cilj podizanja svesti o štetnosti upotrebe duvana. Svaki zakon koji smo doneli ima preventivno delovanje. To je nama apsolutno jasno. Ovde, ipak, nije pokazana dobra volja da se nađe neko rešenje i odbijen je ovaj naš amandman na član 3.
Mislim da je trebalo da se nađe sluha, pogotovo što su i neki poslanici i iz vladajuće koalicije pričali slično, što je svima nama jasno bilo da ovde nema političke obojenosti, nego je u pitanju razrešavanje konkretne situacije problema između ljudi, koji treba zakonski da se reguliše, uz uvažavanje svih prava i pušača i nepušača, i treće strane.
Smatramo da ovaj amandman treba usvojiti. Između ostalog, i sada sam primetio, tu je možda i tehnička greška, u ovom stavu 6, koji smo rekli da se briše, kažete da posebna prostorija treba da ispunjava uslove koji su dati u članu 6. stavovi 3. do 9. U članu 6. nemamo devet stavova, imamo sedam stavova, tako da je možda tehnička greška. Hteo bih da ukažem i na to, vidim da niko od nas nije, a i ja sam, evo, sad, gledajući uvideo, da se ispravi, bar, ta greška. Možete da proverite. Dakle, član 6. ima do sedam stavova. Je l' ima? E, dobro, onda. Evo, kolega mi kaže, ali ja sam hteo i na to da ukažem. Hvala. (Aplauz)