Narodni poslanik Zoran Šami, pravo na repliku.

Obećavam vam, gospodine Mučenski, da za 40 godina, kada budem imao 102 godine, sigurno neću pušiti. Ništa ne zamenjujem teze. Mi smo se složili, to sam vrlo jasno rekao, da nema potrebe da raspravljamo o tome da li je pušenje štetno ili nije, ali dozvolite da radim i neke štetne stvari.
Uveravam vas da i vi u svom životu radite neke štetne stvari, ne bi bilo uputno da to navodimo, ali sumnjam da postoji živ čovek koji baš od kad se rodi radi samo ono što nije štetno. Uostalom, podsetiću vas na reči, sada već pokojnog akademika Dušana Kanazira, koji je izjavio – da živeti nije zdravo, jer čovek od kad se rodi počinje polako da umire, što vi, s obzirom na vašu profesiju, svakako znate.

Narodna poslanica Aleksandra Jerkov ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Štetnost pušenja je bila tema u raspravi u načelu, sad i u raspravi u pojedinostima. To je nešto što niko ne dovodi u pitanje.
Niko, gospodine Šami, ne sprečava vas da štetne stvari radite, samo što je problem u tome što štetne stvari koje radite ne ugrožavaju samo vaše zdravlje, nego ugrožavaju zdravlje onih koji možda na takav način ne žele svom telu da štete. Upravo je to momenat sa tim pravima pušača kada oni počinju da ugrožavaju zdravlje onih koji nisu pušači i time se njihova prava stavljaju iznad prava onih koji nisu pušači. I, upravo je namera ovog zakona da takav odnos niveliše.
Imali smo dalje ovde u diskusiji, mislim da je dr Knežević govorio, da će zbog prevelike restriktivnosti ovog zakona rasti broj populacije koja će kršiti zakon.
To možda jeste tačno, videće se. To sve zavisi od toga kako bude išla primena zakona i kakva bude bila, zapravo, restriktivna politika i sankcionisanje, da li će biti omogućeno da se masovno krši taj zakon.
Međutim, isto tako postoji mogućnost, da će zbog velike restriktivnosti ovog zakona, rasti i populacija koja će možda prestajati da puši, što se pokazalo u zemljama koje imaju ovako slične restriktivne zakone, da veliki broj ljudi, u momentu kada ne može da puši na radnom mestu, ne može da puši u kafiću, u restoranu, prosto, prestaje da puši, jer vidi da je tako jednostavnije, što uostalom i jeste intencija ovog zakona, koji govori o velikoj štetnosti od pušenja.
Gospodine Šami, vi možda nećete otići u pozorište zato što tamo ne možete da pušite, ali će neko možda otići u pozorište, pa neće pušiti, pa će možda, kada dođe kući prestati da puši. Mislim da će svrha ovog zakona biti ispunjena. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je minuta i 50 sekundi.
Narodni poslanik Zoran Šami.

Gospođice Jerkov, nijednom rečju nikada, a mislim da to nije uradio nijedan poslanik u ovoj sali bio pušač ili ne, nisam zagovarao pravo pušača, da puši u prostoru gde smeta nepušačima. Samo zagovaram pravo pušača da im se odobri neki prostor gde će se skupljati pušači koji će da puše. Ništa više od toga.
Prema tome, ovo što ste vi kazali, naprosto je sitna prevara na kartama. Radi se o tome, da se obezbedi prostor gde se može pušiti. Tamo gde smeta, recimo, ne palim cigaretu ni u ovoj sali, jer naravno to nije u redu. Ali, mora postojati neka rupa u ovoj skupštini u kojoj pušači mogu da puše i, ne samo u Skupštini, pošto Skupština nije toliko bitna, u bilo kojoj radnoj ustanovi, gde čovek mora da provede neko vreme, mora da postoji neki prostor gde neće nikome da smeta i gde će sam nesmetano da se truje.

Pravo na repliku, narodna poslanica Aleksandra Jerkov.

Ne bih se složila da je sitna prevara na kartama ovo što sam govorila i upravo to što vi govorite da mi želimo da proteramo pušače iz zemlje, da ih učinimo kriminalcima, upravo je to zamena teza, mislim, drugi poslanici su govorili o tome, već iz razloga koje navode.
Međutim, takav prostor postoji u firmama, u ustanovama, osim u ovima koje su pobrojane ovim stavom 5. ovog člana, tako da razlozi o kojima je već govoreno, nema potrebe i nema smisla uvoditi takvo jedno mesto za pušače.

Narodni poslanik Milan Knežević, pravo na repliku.

Samo bih, pošto sam pomenut, mislim da se delom mi razumemo ili se ne razumemo. Mi, apsolutno, kao pušači želimo vas da zaštitimo od duvanskog dima. Naše diskusije i naši amandmani se odnose baš na to, što bi vama odgovaralo da mi budemo odvojeni, da imamo svoj prostor i vi nećete biti ugroženi. Apsolutno ne želimo da ugrožavamo vas.
Kada sam pomenuo restriktivan i rigidan zakon za pušenje, ilustrujemo primere, gde će, da li su dvorišni prostori ili ove druge situacije koje stvaraju uslove teške kontrole i spontanog kršenja, a ne svesnog. Ukazujemo na neke manjkavosti koje zakonski neće moći da se regulišu u smislu kontrole pušenja.
A, što se tiče svesnosti, pričali smo u načelu, apsolutno mislim da i naša deca, ne kažem da ne treba i dalje delovati u smislu edukacije, znaju štetnost duvanskog dima i komplikacije. Pričali smo o tome i da ne pričam više. Tako da, i prevencija iz samog zakona, ali i 40-godišnja edukacija, koju ste pomenuli, nije dovoljna, iako se zna.
I u obrazloženju samog zakona navedeno je, to je veoma interesantno, ako se ponavlja da je pala stopa pušenja u tim razvijenim zemljama, kao što su Amerika i Engleska, gde borba protiv pušača ima rang borbe kao protiv mnogo težih kriminalnih radnji, do tog stepena: ''Kod dece su ti podaci alarmantniji. U mnogim evropskim državama 80-90% učenika od 13 do 15 godina navodi da se u kućama pred njima puši.''
Na šta ukazuje taj podatak? Da li mi treba da razmišljamo? Ovamo kažu – imaju 20%. Ova deca ne lažu.
Da li možda i na Zapadu, proveo sam godinu dana u Americi, statistički malo lažiraju neke podatke. Hoću da kažem da oni imaju višedecenijsku prosvećenost o štetnosti duvana, a dovode do pogubnih posledica kod svoje dece (evo, od 80-90%, a to je ono što je dato u obrazloženju zakona. Nije trebalo da ulazimo na sajt). Da ne diskutujemo sada o tome, hoćemo samo da ilustrujemo.
Svesni ste i vi da je to kompleksan problem, da je to problem koji nije lako prevazići, da je to problem gde moramo imati uzajamnu toleranciju, da vi budite zaštićeni, a i da se nama da mogućnost. Završavam, nastaviću kasnije. (Aplauz)