Reč ima poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo bih nekoliko reči dodao, oslanjajući se principijelno na nekoliko stavova i oslanjajući se na ovo što je gospođa Lidija Dimitrijević rekla, a odnosi se na jednu grupu amandmana kojima je SRS predložila da se obaveze ili nadležnosti koje se definišu u ovom zakonu iz ovlašćenja, ako tako mogu da kažem, agencije prenesu ili vrate u Ministarstvo.
To je principijelni stav SRS, da treba ukinuti u najvećoj meri agencije koje ste počeli da osnivate od 2000. ili 2001. godine naovamo i koje u principu uopšte nisu opravdale ili u najvećoj meri nisu opravdale smisao i svrhu svog postojanja.
Vlada, oni koji su se danas, juče ili prekjuče koji su se nalazili u ministarstvima, uvek su nalazili ili iznalazili izgovor da opravdaju neefikasnost tih agencija, a sve to debelo i duboko je koštalo pre svega budžet Republike Srbije i indirektno svakog građanina ove države.
Na kraju krajeva, vrlo konkretnu slabost u smislu tih javnih agencija definisala je ministarka finansija, koja je rekla da su one najslabija karika u kontroli finansijskih, da kažem, transakcija, odnosno trošenja novca poreskih obveznika ove države i da gotovo preko 100 milijardi dinara na godišnjem nivou kreće se, a da Vlada nema mogućnost da ih prati i ne vidi gde.
Nije problem samo što predstavljaju balast potrošnji, odnosno predstavljaju balast za budžet Republike Srbije, u smislu broja zaposlenih, nego pre svega zbog činjenice da sprovode tendere, javne nabavke i da se bave drugim poslovima na osnovu kojih su prisutne zloupotrebe, koje su konstatovale i budžetska inspekcija i DRI i neke druge, nažalost, institucije.
Zbog svega toga smo smatrali da država treba da smogne hrabrosti i da se obračuna sa ovako neefikasnim administrativnim kapacitetima.
Eksponent ili najbolji egzemplar te neefikasnosti su svakako agencije. Danas ne možete da kažete i da se pozivate u vašim obrazloženjima – zbog nepostojanja agencije nije urađeno to i to. Nemoguće je da zbog nepostojanja agencije ne možete da završite neki posao, jer ova država i sve države u svetu postojale su i pre uspostavljanja prakse da se osnivaju agencije.
Ono što je poražavajuća činjenica jeste da se, kao na jedan od glavnih razloga definisanja i uspostavljanja agencija, pozivate na pozitivnu evropsku praksu. Pozivate se na pozitivnu evropsku praksu samo kada treba da se troši novac, kad treba da se povećava državni aparat, u koji će se smestiti partijski poslušnici ili neki koji su vas u političkom ili nekom drugom smislu zadužili.
A da li će postojati neki reciprocitet i da li će smisao funkcionisanja tih agencija u reciprocitetu dati, omogućiti nešto državi, to posle toga više nikoga ne interesuje i nikoga živoga u ovoj državi ne zanima.
Lepo je pozivati se na pozitivnu i uporednu pravnu praksu ili poslovnu praksu, ali ta praksa u ovoj državi, postavlja se pitanje, u ambijentu koji ste stvorili otkako ste na vlasti, koliko je primenjiva i koliko je uopšte u funkciji? Zbog toga smatramo da bi ovo bilo i u funkciji smanjenja državne administracije.
Pre nekoliko meseci ste doneli jedan zakon. Prošlo je gotovo pola godine, tragovi i efekti tog zakona gotovo i da ne postoje.
U tom smislu, nastavljate onu praksu da donesete na Vladi jednu odluku ili jedan pravilnik, kako se već zove, ili preporuku o toj tzv. sveobuhvatnoj reformi propisa, izglasate ga svi zajedno na Vladi, a onda, kada odete i vratite se u svoje feude, u ministarstva, svako iz svog ugla neće te pravilnike ili preporuke da poštuje i da se u skladu sa njima vlada i ponaša. I onda od 212 ili 213 propisa koje treba da promenite, za šest meseci promenite ili sredite svega 30-ak.
A da ne govorimo o tome što ste se još pre nekoliko godina obavezali da se bavite i analizom efekata primene određenih pravila i propisa, koji do dana današnjeg nisu zaživeli na adekvatan način. Zbog toga, u suštini, i u oblasti ovih usluga i svih drugih imamo situaciju kakvu imamo.
Ne sporimo dobre namere, ne sporimo potrebu Srbije da prati tokove koji su danas prisutni u svetu, pozitivnu praksu, ali bismo zaista želeli da nam konkretno, na terenu, ta praksa i primena tih stvari da efekte, da osetimo korist od toga, a da ih ne doživljavamo isključivo kao namet, poresku ili neku drugu obavezu.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, gospodin Vladan Jeremić.

U prilog te argumentacije koje su iznele kolege Lidija Dimitrijević i Dragan Stevanović, iako je poznata činjenica da prema procenama tržište poštanskih usluga vredi oko 100 miliona evra, kao i podatak, odnosno priznanje da upravo iz razloga što nije postojala adekvatna zakonska regulativa, kao i po vašem objašnjenju, odnosno opravdanju, na mnoge podzakonske akte, odnosno regulisanje dešavanja na tržištu poštanskih usluga čekalo se isključivo zbog formiranja ove agencije.
Jasno je da su na gubitku bili i država i Javno preduzeće "PTT saobraćaja Srbija", pogotovo, kao što smo i mogli da vidimo, u tom delu su rezervisane poštanske usluge, čije je obavljanje povereno kao ekskluzivno pravo, ali do sada to nije iskazalo u svom izveštaju. Razlog tome, kako stoji, jeste neprecizno odvojeno vođenje računa rezervisanih i nerezervisanih usluga prema troškovnom principu.
Ono što bih voleo da čujem ovde, i mi poslanici, a i javnost, jeste šta se to dešava sa strategijom razvoja poštanskog saobraćaja u Republici Srbiji? Ako se složimo da strategija određuje brzinu u odnosu na ostvarivanje preduslova koji se nameću, jasno je da bi otvaranje srpskog tržišta poštanskih usluga bilo preko potrebno, odnosno neophodno radi prilagođavanja uslovima koji postoje na svetskom tržištu i čime bi neki novi poštanski operateri mogli da ponude predloge koji će ili zamenjivati postojeći asortiman proizvoda ili stvoriti novu potražnju.
Oko priče, dakle, da bi ukidanje monopola samo povećalo kvalitet usluga, odnosno da bi došlo do snižavanja cena i ono što je možda i najbitnije, podstakao bi se i razvoj ne samo poštanskog sektora, nego i svih povezanih sektora, dakle, naročito tog telekomunikacionog i finansijskog, jednostavno, vredi dodati, samo da bi, naravno, uvođenjem nekih novih usluga omogućio i veće poreske prihode, što u situaciji u kakvoj se nalazimo kao država, bi imalo svakako izuzetan značaj.
Da bi se ostvarili svi mogući potencijalni i pozitivni efekti, i osiguralo zdravo otvaranje tržišta poštanskih usluga, koje za sobom ne bi izazvale određene tržišne poremećaje, već bi pre svega omogućilo kvalitetnije pružanje univerzalnih poštanskih usluga po jednoj prihvatljivoj ceni na području cele Republike Srbije, mi u SRS-u smatramo da je potrebna odgovarajuća transformacija javnog operatera, tržišta i ostalih učesnika na tržištu.
Već smo istakli da je možda i najvažniji preduslov implementacija te tzv. treće poštanske direktive u Srbiji upravo restrukturiranje javnog operatera, koje bi trebalo da rezultira uvođenjem efektivnih principa korporativnog upravljanja sa efikasnom kontrolom.
Nužno je osigurati i pristup finansijskim sredstvima koja su potrebna za pomenuti proces. Sve bi to zapravo stvorilo uslove za izvršavanje obaveza koje nameću uslovi na svetskom tržištu. Za taj manevar, koji je preko potreban na jednom takvom atraktivnom i konkurentnom tržištu, jedan od osnovnih parametara je svakako stvaranje stabilnog regulatornog okvira koji bi osigurao isporuku poštanskih pošiljki u celoj državi.
Hoće li sada uspostavljanje uloge i administrativne sposobnosti ovog regulatornog tela zaštiti slobodno tržište, odnosno nadmetanje koje bi uz jačanje pravne države omogućilo sankcionisanje onih koji ne poštuju postavljena pravila, verovatno će se, kao što sam već i rekao, znati na osnovu nekakvih praktičnih parametara u vremenu koje je pred nama, odnosno šta će konkretno ovakav predlog izmena i dopuna Zakona o poštanskim uslugama doprineti u praksi.

Grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo podnela je amandman kojim se predlaže dodavanje novog člana 20a. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Arsić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da neko želi u ovoj vladi ili uopšte da se Vlada prikaže da je nešto uspešnija od zemalja članica EU, a radi po njihovim direktivama, a naš stav je, da je to vrlo neozbiljno. Imamo zakon čije izmene i dopune sada vršimo. Inače, zakon je donet, mislim, u maju 2005. godine.
U samom obrazloženju može da se pogleda da je sve prilično nelogično i razlozi koji objašnjavaju donošenje zakona da su prilično nelogični. Zakon o poštanskim uslugama stupio je na snagu, izvinjavam se, 4. marta 2005. godine.
U sledećem stavu se kaže, u obrazloženju: ''Ubrzani razvoj poštanskog saobraćaja i neophodnost regulisanja tržišta poštanskih usluga uslovili su potrebu za usklađivanjem zakona sa pozitivnim zakonodavstvom EU (direktiva iz 2002. godine) – šta smo onda donosili 2005. godine, ako već nije bilo usklađeno – aktima Svetskog poštanskog saveza na Kongresu u Bukureštu oktobra 2004. godine (ista situacija) i zahtevima Svetske trgovinske organizacije. Od strane nadležnih inspekcijskih organa i stručnjaka za poštanske usluge predočena je potreba da se zakon izmeni i dopuni, kako bi se olakšala primena zakona u praksi i nadzor nad primenom zakona.''
Onda možemo da pročitamo nešto što svima nama postavlja pitanje – u kakvoj mi to državi živimo?
''Republička agencija za poštanske usluge osnovana je članom 65. Zakona, kao nezavisno regulatorno telo. Agencija, kojoj je ovim zakonom između ostalih poslova povereno i donošenje podzakonskih akata, nije počela sa radom jer nije izabran Savet Agencije. Nepostojanje podzakonskih akata kao instrumenata za izvršenje ovog zakona dovelo je do pravnog vakuuma i pojave velikog broja poštanskih operatora koji neovlašćeno obavljaju poštanske usluge.''
Sada pitam sve ministre u Vladi Republike Srbije od 2005. godine naovamo, do današnjeg dana, pogotovo ministra pravde, ministra unutrašnjih poslova, Republičkog javnog tužioca – zašto nisu postupali u skladu sa zakonom? Ako je ovo izgovor da se jedan ovakav zakon danas nađe pred narodnim poslanicima, onda mi živimo u jednoj izuzetno neozbiljnoj državi. Sve mi ovo liči da će i naše javno preduzeće, koje se smatra javnim operaterom poštanskih usluga, da doživi sličnu sudbinu kao i MUP.
Puno je napisa po novinama kako je Ministarstvo uspešno, kako je ovo, kako je ono, ali je činjenica da ono grca u dugovima, da sredstva iz budžeta nisu dovoljna, a da imamo na stotine, da ne kaže na hiljade raznih fizičkih i pravnih lica koja pružaju fizičko-tehničko obezbeđenje i njima se to isplati, ali se našoj policiji ne isplati.
Postavljam sada pitanje – kakvi su odnosi između odgovornih u Vladi Republike Srbije kada su poštanske usluge bile u pitanju da imamo različite operatere koji ne posluju u skladu sa zakonom, a ostvaruju dobit? Da li su u možda nekim porodičnim, privatnim ili poslovnim odnosima sa onima koji su ovaj zakon iz 2005. godine trebalo da sprovode?
Takođe, ne mogu da prihvatim da mi moramo u svakom trenutku, čim se pojavi neka određena deklaracija, da li EU, da li Svetske trgovinske organizacije, da li sa kongresa nekog saveza nosilaca poštanskih usluga da postupamo, jer što se ne bismo ugledali baš na tu EU kada neke zakone donosimo? Desetak zemalja EU odložilo je liberalizaciju, odnosno ukidanje monopola na tržištu poštanskih usluga. To će započeti tek između 2011. i 2013. godine, a pitanje je da li će i tada.
Zamislite ko je predvodnik između tih 10 zemalja? Nemačka, vodeća zemlja EU. Znači, ono što za Nemačku nije dobro i protiv čega se ona bori, za nas ispada da je u ovoj situaciji najbolje. A imaju daleko uređeniju državu, daleko bolji pravni sistem, daleko bolje prihode, ali oni štite svoja javna preduzeća. Mi ih prepuštamo na milost i nemilost liberalizaciji, a da pre toga ta ista naša javna preduzeća nismo pripremili za liberalizaciju.
Pogledajte na šta nam liče uprave, pogledajte koliko u javnim preduzećima, kao i Pošta Srbije, imate različitih upravnih odbora, različitih komisija za javne nabavke, jedan ogroman državni aparat koji se izdržava iz poštanskih usluga. Mislite da ćete pre nego što izvršite pravu racionalizaciju da uvedete mere štednje? Jer, po jednoj istoj nabavci iste vrste, pet različitih komisija odlučuje svaka za sebe i svaka za sebe sprovodi javnu nabavku.
Vi imate centar za logistiku, pa Upravu za javne nabavke, pa da ne nabrajam. U jednoj takvoj situaciji uvesti liberalizaciju, ne pripremivši javno preduzeće gde je osnivač Republika, suludo je. Imaćemo sličnu situaciju kao i sa policijom.
Imaćemo opet štrajkove na ulicama, imaćemo propast jednog poštanskog operatera, imaćemo socijalne nemire. Ili imate priliku da ga prodate, ali onda je trebalo da ga prodate pre donošenja ovog zakona, cena mu je mnogo veća.
Otkad je ovaj zakon stupio na snagu i pojavi se mnogo operatora ovde, pa čak i fizičkih lica koja su izjednačena sa pravnim licima, a u drugim zakonskim propisima nisu, recimo u poreskom postupku, poreskoj administraciji itd. pravna lica plaćaju mnogo veće kazne, a pozivate se na jednakost, da ne pričam kakve će sve to usluge da budu i na koji način korišćene i kakve će uslove da ispunjavaju u vezi licence, to sve nije predmet ovih diskusija, ali je jedna očigledna želja, izvinite, ali svojim ovakvim postupcima dajete nam za pravo da sumnjamo da je kupac Pošta Srbija poznat i da treba da plati što manju cenu. Dajete nam za pravo da sumnjamo.
Još na nešto bih da skrenem pažnju Vladi. Kada nam piše ovakva obrazloženja, ne može da napiše narodnim poslanicima i Narodnoj skupštini - deo amandmana koji se odnosi na promenu člana 15. važećeg zakona ne može se prihvatiti jer nije obuhvaćen Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama. Ovo obrazloženje je prilična uvreda i za narodne poslanike. Mi imamo pravo da pišemo amandmane, čak i na izmene i dopune delova zakona na koje se vaše izmene i dopuna ne primenjuju.
Postavljam pitanje – šta ćete ako se nekim čudom reše narodni poslanici da ovo izglasaju? Biće zakon. Taj amandman postaje sastavni deo zakona. Nemojte sa narodnim poslanicima i Narodnom skupštinom da se igrate.
Shvatam da bi mi možda trebalo da imamo jedan odnos sasvim drugačiji nego što je sada, ali vam postavljam pitanje – šta ćete ako izglasamo jedan ovakav amandman? Da se žalite predsedniku DS, da odbije da potpiše Ukaz o proglašenju. Ili napravite pravo obrazloženje zašto se odbija amandman, nije prihvatljiv iz tih i tih razloga. S tim možemo sa vama da se ne slažemo, ali ste nas ispoštovali kao Skupštinu. Ovako mi izgleda da vi želite da ono pravo koje je narodnim poslanicima dato Ustavom i Narodnoj skupštini uskratite.

Gospođa ministar ima reč. Izvolite.

Narodna skupština i narodni poslanici, naravno, mogu da izglasaju bilo koji zakon za koji nađu za shodno. Tako su nešto uradili i 2005. godine postojećim Zakonom o poštanskim uslugama, čije dejstvo je bilo štetno po tržište poštanskih usluga i imalo je različite štetne posledice i na Javno preduzeće PTT, a i na tržište uopšte.
Nikako ne mogu biti odgovorna za to što je 2005. godine napravljeno, niti ova Vlada, a potpuno delim zabrinutost poslanika koja je sada izložena, zašto je takav zakon usvojen i šta su bili motivi da se napravi pravni vakuum na tržištu poštanskih usluga, i da li su to bile rođačke veze i sve ono što ste nabrojali kao mogućnosti koje su mogle da dovedu do tako nečega.
Proces liberalizacije poštanskih usluga u našoj zemlji je jedan od najusporenijih u celoj Evropi i od nas je u tom procesu sporija samo BiH. O privatizaciji PTT-a nema nikakvog govora i to ni u jednoj zemlji nije napravljeno, pa neće biti ni u našoj.
Insinuacije koje vi iznosite tog tipa, da vi već znate ko će biti kupac, potpuno su neosnovane i nemaju nikakvog osnova ni u čijoj praksi, pa ni kod nas. Ne vidim razloga da se na taj način raspravlja, ali kažem, zaista delim vašu zabrinutost i upitanost zašto je ovakav zakon donet pre pet godina, zašto su nastale štetne posledice, zašto je to tolerisano.
Ono što sam ja uradila u proteklih godinu i po dana je da se to tržište reguliše, da pravni vakuum koji je nastao stupanjem zakona na snagu nestane i uspostavljanjem regulatorne agencije taj pravni vakuum i jeste nestao.

Gospodin Velimir Ilić ima reč.

Gospođo predsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da je 2005. godine donesen zakon koji tada nije bio prihvaćen, prvenstveno ni od Vlade, a ni sam parlament nije bio spreman da ga podrži. Međutim, ja sam branio taj zakon. EU je insistirala da se donese taj zakon. Zašto?
Mi smo nekada imali ministra pošta pre rata. PTT je stvorio sve što se telekomunikacija tiče u Srbiji. Onda su nam u EU stavili primedbu jer je PTT imao svoj upravni odbor koji je bio kapa svega. Direktor PTT-a je bio nadređeni direktoru Mobtela, Telekoma i svima ostalima.
Upravni odbor PTT-a je bio kapa u donošenju svih odluka. Upravni odbor Telekoma je donosio odluke koje su morale da prođu kroz Upravni odbor PTT. Bez PTT-a ništa nije moglo da se uradi.
Onda je došla primedba da je monopol PTT-a izuzetno veliki i da moramo mi jednostavno da se oslobodimo tog monopola i da moramo polako ulaziti, integrisati se u Evropu, donositi zakone korak po korak, a cilj je bio da se potpuno uništi PTT i da se izbaci iz igre, da se razgoliti, da ostane bez ičega, samo sa zgradama koje će izdavati u zakup.
Ovo je bilo potrebno da se uradi da bi se prodao Mobtel, da bi se uveo treći operater VIP, jer to je bila obaveza koju je tadašnji jedan od ministara iz Vlade dao i obećao da će Srbija ostati samo sa jednim operaterom i da neće imati monopol, a to će biti Telekom, čiji je vlasnik bila grčka firma sa 20%.
Išlo se u varijantu – mi ćemo ovo prodati, ali ćemo kupiti Telekom Republike Srpske, ali ćemo jačati, pa Crne Gore, pa ne znam, sve će to biti, i Telekom će biti jednostavno lider u ovom delu Evrope.
Sada je nestalo para, sada taj lider nam više ne treba, sada je neko iz EU zatražio i kaže – kakve vi telekomunikacije, šta će to vama? Pošto to pravi dobar profit, to treba nama, a vama ne treba ništa, naravno, i vi morate ostati i opstati van tog sistema, a mi ćemo sve to preuzeti i raditi kako ćemo raditi.
Sam dokaz je i sada 12 diplomiranih inženjera, magistara, doktora nauka koji su radili u Ministarstvu ostali su bez posla, proglašeni su za tehnološki višak. Ovih dana su, mislim, sklonjeni. Mi u telekomunikacijama postajemo potpuno na marginama Evrope, naravno, Nemcima je to obećano kao kompenzacija za NIS i oni će se tu pojaviti, mada se smatra da će im možda neko zasmetati, ali regulisaće to na neki način. Ako im baš mnogo zasmeta, poništiće se tender dok oni to ne reše kako je dogovoreno.
Srbija gubi pozicije u javnim preduzećima koja su aktuelna, kaja prave veliki profit i veliki ostatak dohotka, koja su sponzorisala mnoge manifestacije u Srbiji, pomagale državi i budžetu države. Sve to odlazi u neke pametne evropske ruke, a dokaz je sada da mislim da nema komunikacije između direktora "Pošte" i direktora "Telekoma". Zašto? Više niko "Poštu" ni za šta i ne pita. Formalno možda se održi neki upravni odbor i to se pokrije.
Prema tome, izgubili smo mnogo štošta tamo gde smo bili jaki i najjači. Ova država će veoma brzo posle prodaje "Telekoma" opstati i ostati i naša deca posle prodaje velikih banaka, sistema, sistema u telekomunikacijama itd, mi ćemo imati budućnost da budemo berači maline, najverovatnije pečurke, vozači traktora na nekim velikim posedima, i da rade naša deca u trgovini za 12.000 dinara, i da rade kod ovih što su kupili te velike sistemu budzašto, a pitanje koliko će hiljada ljudi ostati i u "Telekomu", i u "PTT-u" bez posla posle svih ovih reformi.
Zovem ih reforme. Zašto? Što je neko to tako nazvao, a u stvari je da nam preuzme ove sisteme koji su podeljeni na nivou Evropske unije i tačno se zna šta kome u EU pripada i ko će biti lider u čemu. Za nas će ostati neke mrvice. Kolko će nam biti dovoljne te mrvice da preživimo, videćemo i sami. Vidite i sami kako ide punjenje budžeta, na koji način, šta se sve radi i događa.
Prema tome, videli ste da sindikati "Telekoma" nisu za privatizaciju, ali im je rečeno u Vladi da njih niko za to ništa i ne pita. Oni mogu da brinu o socijalnom programu, o nečemu, a da li će se nešto privatizovati ili neće, odlučuje državni vrh.
Naravno i nas niko ništa ne pita, jer Vlada je po prvi put starija od parlamenta. Ono što donese Vlada, to parlament mora da potvrdi pro forme radi. Ali, i kad ovde dođe nešto i kaže se – EU je rekla, mi se ne pitamo kad ćemo u tu EU, i da li ćemo uopšte doći do te EU, i šta će biti do 2018. godine i da li će tada neko reći možda 2025. godine. To nas ne interesuje.
Nas interesuje i nama je sveto pismo ovde kad neko od vladajuće koalicije dođe i da preporuku i kaže: to je stav EU. Tako je bilo i 2005. godine.
Sećam se ministra finansija tada koji je došao iz Brisela i rekao – ljudi ovo mora da se završi tako. Donećemo neke zakone koje su isto neki poslanici, kao i mi sada, dobili zadatak da dignu ruku, oni su digli, a sada se pitamo šta se to dogodilo, a neko će se možda sutra pitati šta se i danas događa i zašto se i danas ovo događalo ovako, ali je bitno da će sutra "Dojče Telekom" uzeti pošto je kupio akcije, ovih 20% od Grka, postao je gazda, znači da će sutra neko imati većinski paket i radiće bukvalno šta hoće.
Ova jadna "Pošta", koja je sve ovo stvorila i napravila i učinila i radila, ostaće na cedilu, niko je više i ne pominje. Evo i prostorije "Pošte" su maltene uzurpirane, pokupljene, pojedina ministarstva uzimaju kome šta treba, a oni ćute i čekaju šta će im se dogoditi. Nemoguće, kako je rečeno kada sam ja nekad bio ministar, kaže "Telekom" je ćerka firma "PTT-a". Sada će da ispadne najjači sin "PTT-a," glavni gazda. Više "PTT" niko ništa neće ni da pita. Još malo će možda pitati itd.
Mi u ovom vrtlogu evropskih zakona glasamo, donosimo odluke, pokrivamo to sve, ministri dolaze, prolaze, svi nešto donesu novo. Stvorena je agencija. Sećam se odlično, branio sam u nekom prethodnom parlamentu to, agenciju kao nezavisno regulatorno telo i rečeno je – ona će biti glavna. A sad vidimo ljudi iz "Ratela" putuju po svetu, otputuju, idu da vide tobože šta se radi u svetu, kako se radi. Ovde firme dobijaju posao, ljudi koji nemaju ni licence, nemaju ništa.
Uzmimo "Nuba invest", o tome sam više puta govorio. Sada se neko opametio pa izbacio "Nuba invest", ali uveo je neke druge firme koje će to pokriti, "SBB", ne znam "Soroš" i ostale. Prema tome, Evropa veoma pametno, dok nas drži na kvačilu, odlično se sećam, kada sam prvi put bio u Briselu, posle promena, rečeno je da 2007. godine…