Gospodine Đeliću, možda se nismo razumeli. Nemam dilemu o vašoj spremnosti da se složite s onim što je bilo 12. marta 2003. godine, ali objasnite mi, kao potpredsednik Vlade, zašto vaša vlada nije rekla nijednu reč o napadu na predsednicu Vrhovnog kasacionog suda i ministra pravde. Kakva je to zemlja u kojoj Vlada ćuti dok se njen ministar optužuje kao član neke pravosudne mafije? Ko to radi?
Što ne raspravite u okviru svog kabineta da li je tačno da je Vladimir Cvijan sklonio u fioku izmene i dopune Zakona o krivičnom postupku i na takav način pokušao da kompromituje predsednika Republike, sprečavajući ga u obavljanju ustavnih i zakonskih obaveza, sa katastrofalnim posledicama puštanja na slobodu osoba koje su bile optužene pred Specijalnim sudom za borbu protiv organizovanog kriminala u procesu ubica Zorana Đinđića? Je l' to tačno ili nije tačno?
Da li smo mi tada zvali kabinet i urgirali da se tako nešto ispravi? Godine su prošle od tada. Zašto nije objavljeno u "Službenom glasniku"? Zato što je ostavio u svojoj fioci izmene i dopune tog zakona, a predsedniku rekao da su stigla neka odlikovanja na potpis. Ako je to nekom bilo dovoljno da ga ne postavi za generalnog sekretara nego samo ostavi na mestu vršioca dužnosti, danas nemate pravo o tome da ćutite. Dok vaša vlada ćuti, drugi ne ćute i ne čekaju da se vi setite šta je vaš posao.
Ako ste ušli u reformisanje pravosuđa, onda ga završite. Ako je ovaj parlament usvojio zakone, onda treba o tome da se izjasni. Nije obaveza, po zakonu, Visokog saveta sudstva da bilo kome piše obrazloženja zašto nije izabran. Ustavni sud ove zemlje je rekao da se ne radi o reizboru, nego o izboru sudija. Ako se ne preseče taj Gordijev čvor, ta agonija će razoriti naše pravosuđe. Ko će onda biti spreman da u ovoj zemlji poštuje zakon, ako država, koja zakone definiše, tako nešto ne želi da uradi?
Ne morate vi meni da govorite o značaju jednog takvog procesa. Obavestite o tome Evropsku komisiju. Mi smo svoj posao uradili. Sve sa kojima smo razgovarali mi smo upoznali sa značajem te reforme, sa problemima koji tu reformu prate, sa greškama koje su neminovne, sa minimalnim procentom grešaka, s tim da ne može Visoki savet sudstva biti odgovoran zbog činjenice da je neko od kandidata preminuo u procesu kandidovanja ili izbora, a Visoki savet sudstva nije obavešten o nedostatku jednog ili dva dokumenta.
Te greške treba ispraviti, ali nećete dobiti drugu priliku za reformisanje našeg pravosuđa. Ono što je najbolje u njemu je preuzelo odgovornost i ono je spremno da nosi teret svoga posla, ali nije spremno da nosi teret nesposobne Vlade. Nemate pravo kao potpredsednik Vlade, obraćam vam se kao prema instituciji, da ćutite o tome.
Zašto da jedna opoziciona stranka brani ministarku pravde, ako to ne čini Vlada čiji je ona ministar? To je ono što nas interesuje. Ne može neko danas da mlati papirima, pismom Žaka Barosa, i da ga pogrešno interpretira. Da li je neko Žaku Barosu rekao istinu o srpskom pravosuđu? I 2003. smo bili izloženim tim pritiscima, pa smo razgovarali. Ni tada Evropa nije imala razumevanja za razrešenje sudija, pa kada smo objasnili o kojim sudijama se radi, koje sudije dolaze na mesta sa kojih neki odlaze, onda su pokazali razumevanje.
Sudije koje su bili prvi u pravosuđu, u procesima za ratne zločine, u borbi protiv organizovanog kriminala, koji su donosili presude u najtežim procesima koji su vođeni u ovoj zemlji su pojedinci koji su preuzeli ključne pozicije u srpskom pravosuđu, ali smo mi, kao parlament, doneli neke zakone i oni su dužni da po tim zakonima postupaju. Ako nešto u tim zakonima nije dobro, onda nije za to odgovorno pravosuđe, nego mi koji smo te zakone usvajali.
O tome treba da se razgovara otvoreno i da se kaže koji su motivi kada se ti zakoni kritikuju, da li su ti motivi isključivo oni koji bi morali, koji bi trebalo da budu presudni u iznošenju naših stavova, recimo briga za budućnost ove zemlje, ili je neko postao kritičar reforme pravosuđa zato što nije dobio ekskluzivno pravo licenciranja notara u ovoj zemlji. Neko je postao kritičar predsednika reforme pravosuđa pošto nije mogao da postane viši sudija Ustavnog suda, neko je postao kritičar izbora tužilaca zbog toga što on nije postao prvi tužilac. To je posao Vlade.
Istina, koliko god da je teška, ne sme da bude predmet kompromisa i nemojte da pravite kompromise s tim. Meni ništa ne treba da objašnjavate o zameniku tužioca iz 2003. godine, ali ste ovom društvu dužni da objasnite kako ćete da sprovedete reformu pravosuđa ako se ne borite za nju.
