Pomenuli ste Rusiju. Rusija je odredila šta je strateško, to su nafta i gas. Podsećam vas da su telekomunikacije u Rusiji u privatnom vlasništvu. Srbija je odredila da je u ovom momentu EPS od strateškog značaja. Potrebne su investicije, ali Srbija ne otvara kapital EPS-a, niti će ga otvoriti. Što ne znači da EPS nema partnere za izgradnju termoelektrana, partnere za izgradnju dodatnih postrojenja za obnovljive izvore energije i, kao što sam rekao u prethodnom izlaganju, moramo uvek videti gde je interes naših građana i naše države i kako se on u datom momentu najbolje izražava i realizuje.
Da li je uvek i svuda privatna svojina superiorna? Odgovor je - ne. Moraju postojati uslovi da bi ta privatna svojina bila superiorna. Pogledajmo pitanje koje se ne postavlja, niti treba da se postavlja u našoj zemlji, a to je privatizacija železnice. Naša zemlja uopšte nije spremna za privatizaciju železnicu. Određene zemlje, poput Velike Britanije, koje su privatizovale železnicu u osamdesetim godinama, videle su da je to bio neispravan pravac i podržavili su železnicu. Videli smo jedan broj zemalja koji je otišao predaleko u privatizaciji u domenu električne energije i desilo se ponovo podržavljenje.
Srbija pomno prati sva ta iskustva, Srbija prepoznaje gde su njeni strateški interesi i zbog toga jasno kažemo – iz strateških razloga nema privatizacije EPS-a, iz strateških razloga i zbog toga što ona za to nije uopšte spremna nema otvaranja bilo kakvog kapitala ŽTP-a, što ne znači da kroz dalje korake reforme neće doći do otvaranja za konkurenciju u određenim segmentima tog preduzeća.
Što se tiče "Telekoma", 2002. godine, ako se dobro sećam, ili 2001. godine (mislim da je 2002. godine), posle privatizacije smo uočili da strateški partner, u to vreme "Telekom Italija", u to vreme u vlasništvu ''Pirelija'', što je možda iznenađujuće, ali takva je bila evolucija tog italijanskog kapitala i kapitalizma… Nije bilo investicija, bilo je određenih problema u sprovođenju prethodne transakcije koje su izlazile na površinu i uočili smo da je u nacionalnom interesu Srbije da otkupi paket koji je tada držao italijanski partner. I to je urađeno.
Sada, osam godina kasnije, kroz određene pomake "Telekoma Srbije", i za to su najzaslužniji oni koji rade u "Telekomu Srbija", kroz iskorak na tržište Republike Srpske, i to je bio veoma važan momenat i za "Telekom Srbije" i za našu zemlju, pa i u Crnoj Gori, imamo situaciju da je "Telekom Srbije" došao do određenog razvoja tržišta i u fiksnoj telefoniji i u mobilnoj telefoniji, došlo je do razvoja u domenu i kablovske televizije i interneta.
I sada, gledajući ono što se dešava u regionu, strategiju drugih aktera u našem regionu, svi ti elementi zajedno, sada kada nema monopola ni u mobilnoj, ni u fiksnoj, ni u kablovskoj televiziji, ni u internetu, sada kada je u velikoj meri određena integracija na onom menadžerskom nivou ne samo između Srbije, nego i na tržištu BiH i Crne Gore, dolazi vreme za novi momenat i za dalji razvoj "Telekoma Srbije".
Zbog toga je Vlada Republike Srbije procenila da je pravi momenat i u interesu građana, koji će dobiti akcije od "Telekoma Srbije", kao što je naznačeno u zakonu koji je usvojen u prethodnoj vladi. Činjenica je da će Srbija zadržati i paket akcija koji će biti tu iz bezbednosnih razloga, očuvanja strateških odluka o kojima sam govorio malopre, a to je da se očuvaju servisi za naše sugrađane na KiM, sa jedne strane, i sa druge strane, određenih veoma važnih bezbednosnih i drugih aspekata koji postoje u "Telekomu Srbija".
Želim samo da kažem građanima koji nas slušaju danas i cenjenim narodnim poslanicima da ovo nije bilo kakva privatizacija. Ovo je specifična transakcija, gde moramo raditi na tome da se specifični interesi naše zemlje očuvaju, ali sigurno je da je u ovom momentu pronalaženje strateškog partnera za 40% kapitala dobro za naše građane, pa i za zaposlene u "Telekomu Srbija".
