Hvala. Meni je drago da to čujem, ali, znate šta, jedno su reči, drugo su dela. Ratifikacija tog sporazuma bi bilo delo, a s ovim "sarađujemo sa svima" me često gospodin Šutanovac podseća na direktora namenske industrije, a ne na ministra odbrane.
Ovaj sporazum je važan zato što se formira nezavisno telo koje vrši bezbednosnu proveru oficira, svih koji dolaze u kontakt sa NATO tajnama, kao što tamo NATO ima to svoje telo i ta tela razmenjuju informacije, procedure i usaglašavaju. To je važno zato što se u praksi dešavalo da, recimo, to telo u Bugarskoj…
Inače, ta tela u zemljama čine državljani te zemlje, tako da bi to telo, kako god da se zove - agencija, savet itd, činili naši državljani, a ne nekakvi stranci, da ne bude zabune. To telo je, na primer, uvidom u bezbednosnu proveru tadašnjeg, to je bilo pre nekoliko godina, komandanta avijacije bugarske armije, donelo odluku da on ne može da bude korisnik nekih NATO tajni. Zašto? Nije bitno.
U Hrvatskoj se desio slučaj da je njihovo slično telo zaključilo da je načelnik generalštaba hrvatske vojske pre nekoliko godina nepodoban, i to ne zato što je bio doušnik tajne komunističke policije ili sarađivao s nekim ne-NATO tajnim službama, nego prosto zato što je bahat, zato što je bio umešan u tuču u kojoj su dva čoveka izgubila život itd. Da pojasnim, ta bezbednosna provera odnosi se na celokupno ponašanje onih koji dođu u posed tajni.
Izuzetno je važno da se formira to telo, odnosno da taj bezbednosni sporazum mi ratifikujemo i da on počne da se primenjuje, jer će to telo na kraju na neki način biti nešto što ovoj Srbiji nedostaje. Ako je samo za oficire Vojske, pa neka bude za početak za njih. Jer, da vas podsetim, gospodine Đeliću, znate da je u ovoj zemlji je 1993. godine usvojen Zakon o lustraciji i on se ne primenjuje zbog toga što, jednostavno, vladajuća većina, ni ona prethodna, hajde da kažem Koštuničina, pa ni ova vaša, nema političku volju da sprovodi taj zakon.
Inače, da bi se sprovodio, mi bismo morali da izaberimo lustracionu komisiju koju bi predložila gospođa Đukić Dejanović, ali ona to ne čini i nema te lustracione komisije. Ako nema te lustracione komisije, koja bi pred izbore prečešljala sve nas, kandidate, sudije, tužioce itd., onda hajde bar ono što je potpisano, i neka bude to, kako vi kažete - prava mera, da to bude na jedan normalan način. Da, ako smo nešto potpisali, ovde ratifikujemo, pa se onda formira ta komisija i mi lepo bar to malo što vi kažete prave mere saradnje sa NATO-om kroz Partnerstvo za mir uradimo kao sve normalne države, a ne na nekakav ''o-ruk'' način, preko veze, iza žita itd.
Često se, gospodine Đeliću, dešava, ima se utisak da se fingiraju i evropske, a meni se čini u ovom slučaju i ove atlantske integracije, ili prava mera atlantskih integracija u ovom trenutku. Setite se nedavno, kada govorimo o fingiranju, odnosno o rečima… Zato ja kažem – reči i dela ipak se razlikuju, dela moraju da prate reči. Vi kažete – mi ćemo sarađivati. Setite se da smo upozorili da će se, ako se ne ode na Brdo kod Kranja, odložiti prihvatanje naše kandidature.
I vi ste posle nekoliko dana počeli da govorite, gospodine Đeliću, da će se tek sledeće godine razmatrati i mi svi znamo da je uslov Mladić, nije sporno, ali da ćemo morati da sačekamo mađarsko predsedavanje EU, da za vreme belgijskog i ovih šest meseci ništa od toga neće biti. Znači, od podnošenja kandidature mi ćemo čekati dve godine da nam prihvate kandidaturu. Dobro, vi vrtite glavom, ali možemo i da se kladimo da će to tako biti. A sada će u Sarajevu biti ta formula iz Kranja, bez imena država, samo imena ljudi.
Elem, da se ne bi stekao utisak da se fingira evropska i atlantska budućnost Srbije, prosto apelujem na Vladu i na Skupštinu da što pre taj sporazum dođe ovde na ratifikaciju, naprosto da bi mogao da se primenjuje. Ništa ne kritikujem, samo tražim da ono za šta se vi na rečima zalažete, nekako ubrzate kada su u pitanju dela.
