Ne, ja sam se kasno prijavila. Izvinjavam se što sam vam naknadno dostavila prijavu, pa me nema na spisku. Nije do vas, vama zahvaljujem. Moja je greška.
Tema o kojoj ću govoriti uklapa se u ono o čemu govore i ostali. Kao što vidite, uglavnom se pojavljuje tema loših privatizacija i tema pravosuđa - pre reforme, a izgleda još i više posle reforme. Govorim o jednom neslavnom rekordu 10-godišnjeg sudskog procesa, u kojem je nemoguće izvršiti sudsku presudu za 40 oštećenih radnika bivše "Koka-Kole" sa KiM iz pogona u Lipljanu koji ne mogu da ostvare svoja ljudska prava na to da im se isplati naknada za nezakonito date otkaze.
Ovo pitanje koje postavljam ovom visokom domu nije pitanje koje se prvi put pojavljuje ovde. Obraćali su se apsolutno svim naslovima koji su nadležni, direktno i indirektno, da bi mogli da reše svoj problem – kabinetu predsednika ove države gospodina Borisa Tadića, predsedniku Narodne skupštine, Ministarstvu pravde, Vrhovnom kasacionom sudu, predsedniku Vlade, Ustavnom sudu, ''predsedniku najveće opozicione stranke Nikolić Tomislavu'' (ovo citiram), predsedniku Prvog opštinskog suda, ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću.
Reč je o tome da je njihov problem pred Četvrtim opštinskim sudom u Novom Beogradu, koji se vodi protiv tuženog "Koka-Kole" i u kojem su oštećeni radnici firme (bivši radnici, znači dobili su otkaz), o sudbini 40 ljudi, znači 40 porodica, koji su zasnovali radni odnos na neodređeno vreme, a onda im je 31.7.2000. godine, pod izgovorom bombardovanja i ratnog stanja, nezakonito dat otkaz.
Pravosnažna odluka Opštinskog suda u Lipljanu iz 2005. godine, koja je postala izvršna u desetom mesecu 2006. godine, nikako ne može da bude izvršena. Od dana kada je ta odluka postala izvršna prošlo je tri godine, šest meseci i 12 dana, pišu oni, konstatujući da to jeste velika sramota našeg pravosuđa. Kažu da ne mogu da shvate nesposobnost suda da izvršnu odluku sprovede u delo, radnike vrati na posao…
