Dame i gospodo poslanici, iskoristiću priliku, kada su prisutni ministri, da im postavim pitanja.
Gospodinu Đeliću postavljam pitanje vezano za privatizaciju preduzeća u Srbiji. Svakodnevno objašnjenje jeste borba protiv kriminala i korupcije, a dobro znamo kako je ova kriminalna privatizacija urađena, da mnoge firme koje su privatizovane ne rade.
Drugo pitanje za ministra Đelića jeste – šta je sa novcem koji smo dobili, 200 miliona evra, za podsticaj rada mladih naučnika i nauke i istraživačke delatnosti?
Treće pitanje za ministra Đelića jeste – šta činiti sa radnicima koji danas imaju 50-60 godina života, fali im nekoliko godina radnog staža, ali su u godinama kada neće niko da ih primi da rade, mnogi su bolesni, a treba da plaćaju dažbine državi i treba da žive?
Četvrto pitanje je za ministra Škundrića – dokle ste stigli sa realizacijom projekata mini-hidroelektrana?
Peto pitanje je za ministra Obradovića, a to je – da li će doći do gašenja škola gde se broj dece smanjuje? Oprostite, ali mislim da ste one ispod pet i ugasili. Mislim da ste u periodu dok ste vi ministar obrazovanja mnogo učinili u prosveti, učinili da se određene škole i obdaništa regenerišu i da su mnogo bolji uslovi rada u ovim institucijama nego što je to bilo u prethodnom periodu. Izvolite.

Postavili ste više od jednog pitanja. Poslovnički je predviđeno jedno pitanje, ali…

Izvolite, gospodine potpredsedniče.

Od onoga što ste meni postavili kao pitanje, od tri mislim da imamo otprilike dva, jedno se tiče privatizacije, a u vezi s tim je i pitanje šta je sa radnicima koji više nemaju radni odnos, a u godinama su između 55 i 60, i dalje daleko od penzije, a sa teškoćama za zapošljavanje na tržištu rada.
Mislim da sam na prvo pitanje odgovorio nešto ranije, a to je da će Vlada Republike Srbije poništiti sve privatizacije gde nisu ispunjeni uslovi za preuzimanje tih firmi. Naravno, to nije rešenje za sve, jer ukoliko je došlo do teškoća u tim preduzećima, nije realno očekivati da Vlada nadoknadi sva ona nezarađena sredstva.
Ne možemo sada izmisliti neke prihode koji se nisu ostvarili na tržištu, ali to ne znači da treba da ostavimo ljude bez ikakve pomoći i zbog toga je tu socijalna politika, s jedne strane, i s druge strane, svuda gde je moguće, overavanje zdravstvenih knjižica, tj. povezivanje radnog staža, jeste ono što ćemo, naravno, raditi.
Što se tiče radnika u zrelim godinama, to jeste jedan od najvećih izazova na tržištu rada. Najlakše bi bilo da se kaže – neka svi idu u penziju. Ali, to je dovelo do situacije da naša zemlja danas ima 1,6 miliona penzionera i oko 1,8 miliona radno aktivnih, a da je broj penzionera koji su tokom karijere uplatili sve što je bilo predviđeno penzionim zakonima jedva 10%. Tako da imamo ozbiljan izazov i nije rešenje da se formira nova klasa penzionera pre vremena, jer će to biti veliki problem i za ovu i za bilo koju buduću vladu, jer zemlja gde imate više ljudi koji su neaktivni nego onih koji su aktivni je društvo koje nema pravu perspektivu.
Moramo se boriti za to da naši sugrađani koji u 55. ili u nešto kasnijim godinama traže radno mesto, imaju specifični tretman. To već postoji kroz poresku politiku. Znamo da postoje i beneficije za one koji zapošljavaju naše građane koji imaju više od 50 godina, postoje subvencije za to, postoje specifični programi, ali je sigurno da je ova kriza u poslednjih godinu i po dana pred nas stavila dodatne izazove i zbog toga će Služba za zapošljavanje nastaviti da se fokusira i da ima specifične programe za tu grupu ljudi, gde je, u pravu ste, najteže.
Što se tiče naučnika, ne znam tačno o kojim sredstvima govorite, ali ono što mogu da kažem je da smo mi… Pardon? MMF? Pa, ne, MMF je za devizne rezerve Srbije. Znači, MMF ne daje pare za budžet, nego novac od MMF-a služi da se obezbedi stabilnost dinara i spoljna situacija. Na primer, u ovom momentu Grčkoj treba podrška MMF-a da bi održala njenu solventnost na međunarodnim tržištima. To nije slučaj sa našom zemljom.
Mogu da vam kažem da smo mi u Vašingtonu, gde se održala godišnja skupština, razgovarali sa predstavnicima MMF-a o obimu ovog programa, koji smo procenili pre godinu i po dana, kada se nije znalo tačno kolika je razmera ove krize, i sada konstatujemo da je obim tog programa prevelik i verovatno ćemo ići u smanjenje obima tog programa, što pokazuje dozu napretka naše zemlje i uspeha u borbi protiv ove krize.
Uzgred, naša zemlja je jedina koja je prošle godine dobila poboljšanje rejtinga od strane OECD-a, tj. Organizacije za ekonomsku saradnju u Parizu. To je važno zato što je rejting te organizacije upotrebljen od strane onih organizacija koje osiguravaju poslovanje sa našom zemljom, tako da je sada nešto jeftinije poslovati sa našom zemljom i to je dobro za investicije.
Međutim, za naučnike, verovatno ste primetili da na sledećem zasedanju ovog cenjenog doma imamo i zakon o ratifikaciji sporazuma sa Evropskom investicionom bankom. Iskreno se nadam da ćemo dobiti ogroman broj glasova za jednu ovakvu ratifikaciju. To bi bila prava poruka onima koji se bave naukom, tehnologijom, koji žele da rade sa nama u tom domenu.
U međuvremenu smo, zajedno s kolegom Obradovićem, obezbedili 25 miliona evra koji se u ovom momentu lociraju prema našim institucijama visokog obrazovanja. Relevantna komisija je uradila težak, nužan, ali dobar posao i videćemo da postojeći centri, naravno oni dosta afirmisani, poput Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, dobijaju sredstva, ali i Državni univerzitet u Novom Pazaru.
Želim to da kažem zato što smo o tome pričali pre dva meseca sa kolegama u Novom Pazaru, koji su rekli da je za njih Univerzitet veliki prioritet. Kandidovali su 1,2 miliona evra projekata ne za plate, ne za naknade, nego za infrastrukturu tog novog, mladog univerziteta. Mogu vam reći da je to ono što smo predložili našim kolegama iz EU i to je jedna sjajna vest za tu mladost u Novom Pazaru koja ima ogromnu energiju, koja želi da uči, koja želi da se afirmiše i koja želi da radi. U tom smislu, to je ono što radimo.
Videli ste i da smo prošlog petka potpisali, i to je prvi sporazum posle 30 godina, i 17 godina posle vakuuma koji je usledio 1993. godine sada imamo važeći sporazum u domenu nauke i tehnologije sa SAD. To je važno zato što će taj sporazum obezbediti našim naučnicima, tehnološkim radnicima, preduzetnicima u domenu tehnologije da lakše dobijaju vize kada sarađuju u okviru tog projekta. Sada imamo krovni sporazum, naročito kada ga ovaj cenjeni dom ratifikuje. To će biti, nadam se, u narednih nekoliko meseci, da se potpisuju sporazumi između univerziteta i instituta, ali isto tako i sa firmama.
Informisan sam od strane ruskog ambasadora da će naši napori u proteklih nekoliko meseci veoma brzo uroditi plodom i mi ćemo veoma brzo potpisati sličan sporazum i sa Ruskom Federacijom. A treba li podsetiti, prošle godine smo potpisali jedan takav sporazum sa Kinom. Tako da i u domenu nauke, podsećajući da je naš strateški partner i u nauci EU, jer su se od 2007. godine, od ulaska u ''Okvirni program sedam'', naši instituti i fakulteti, pa evo sada i neke firme, dobro afirmisali, imamo prosečan uspeh od 20%, što je veoma dobro.
Nekih 17 miliona evra godišnje dođe u našu zemlju za našu naučnu infrastrukturu, naše naučnike i programe, a to je samo početak. Ovi napori koje sada ulažemo će biti nešto što će nam omogućiti da budemo mnogo ozbiljniji takmac u veoma ozbiljnoj utakmici za najbolje talente. Biće nacija koje će biti pasivne i koje će gledati kako u ovom momentu, kada sve značajnije zemlje ovog sveta povećavaju sredstva za mlade naučnike, oni odlaze.
Srbija će se boriti. To je veoma teško, to je složeno, ali ćemo to učiniti zajedno s Ministarstvom prosvete, s Ministarstvom kulture, zajedno sa svima. I to ćemo videti, pozvaću sve predstavnike Odbora za nauku ovog cenjenog doma ili, ako bi bilo koji drugi narodni poslanik želeo da nam se pridruži, mi bismo bili srećni zbog toga, 23. maja u Sava centar. Pozvali smo po prvi put sve pripadnike naše naučne zajednice. Njih je 8.600. Ako svi dođu, imaćemo i malo problema, ali bolje da imamo to, jer tog dana ćemo pokrenuti zvanično novi ciklus finansiranja naučnih tehnoloških projekata za sledećih pet godina.
Tako da ćete videti u tom pozivu, a nacrt tog poziva nalazi se na sajtu Ministarstva nauke, i pozivam i vas, poštovani narodni poslaniče, i sve koje to interesuje. Vreme je da date sve vaše sugestije na taj poziv. On je od životnog značaja za našu budućnost u domenu nauke i tehnologije. Videćete da u tom pozivu imamo po prvi put specifične odredbe za mlade naučnike.
Drugim rečima, dajemo specifične bodove za one ekipe koje će predložiti kao rukovodioce projekata ili potprojekata one naučnike koji su mlađi od 40 godina. Imamo specifične beneficije za one koji će predložiti značajnu ulogu za one koji su budućnost naše nauke i naše tehnologije. Pošto je to sugestija mnogih u ovom momentu, verujem da bi bilo uputno, mada imamo oskudna sredstva, kao što dobro znamo, da u ovom ciklusu imamo i specifični poziv koji će biti isključivo namenjen onima koji su tek nekoliko godina posle doktorata, pet do deset, da samo oni mogu da budu rukovodioci tih projekata. Na taj način im pružamo ruku i kažemo da i za njih ima budućnosti u ovoj zemlji. Hvala puno.

Zahvaljujem.

Ministar Obradović ima reč. Izvolite.

 Hvala, pre svega, kolegi Živanoviću na ovom pitanju. Želim odmah da mu kažem da ova vlada Republike Srbije ni resorno ministarstvo neće gasiti seoske škole gašenja radi. Nažalost, demografska situacija u Srbiji je jako loša i imamo situaciju da mreža škola ne prati demografsku situaciju. Postoji veliki raskorak.
Jutros je Javni servis objavio podatak o broju stanovnika Srbije ove godine u odnosu na podatak od pre dve godine, da je Srbija manja za oko 35.000 ljudi, jedan manji grad. To govori da je demografska situacija jako loša, ali, nažalost, to je jedna tendencija koju moramo kao država da rešimo ako mislimo da trajemo i ako mislimo da imamo svoju budućnost.
Ovo govorim ne slučajno. Kada je reč o sudbini tih seoskih škola, dešava se ponekad da demografska situacija, tj. sam život utiče na direktan opstanak tih škola. Nažalost, imamo veliki broj odeljenja sa manjim brojem đaka. Imamo preko 4.800 odeljenja sa manje od 15 đaka. Primera radi, pomenuću samo Zlatiborski okrug, gde ima 53 odeljenja sa jednim do tri đaka. Priznaćete sami, pitanje osnovanosti obrazovnog procesa sa tako malim brojem đaka je vrlo diskutabilno.
Naravno, nećemo preduzeti bilo koju meru a da ne obavimo jedno istraživanje i da ne konsultujemo lokalnu samoupravu. Ne želimo da pravimo štetu veću nego što ona može biti. Nesporno je da želimo da imamo efikasniji, kvalitetniji i konkurentniji obrazovni sistem i moramo voditi računa o ekonomskim efektima, ali, pre svega, moramo voditi računa o đacima.
Moramo voditi računa o tome šta oni stiču kao znanje, šta stiču kao sposobnost, da li dobijaju znanje koje je potrebno za njihov uzrast, da li sutra mogu da nastave školovanje u obližnjem gradu ili u nekoj univerzitetskoj sredini. Ima i odeljenja koja su kombinovana, gde ima više dece iz različitih razreda i onda je pitanje izvođenja nastave veoma diskutabilno.
Moram reći da ni ja, kao ministar prosvete, nisam razumeo prilog koji sam gledao na televiziji o ukidanju jednog odeljenja, gde se nastavnik žalio da zbog toga neće dobiti produženje rada u prosveti, da mu je žao mladog Milana jer se više neće družiti i učiti, neće sticati znanja koja je on njemu davao, a onda ste imali drugu sliku, izjavu tog dečaka koji kaže – iako putujem nekoliko kilometara dalje, konačno imam društvo i konačno imam svoje prijatelje, drugare i sa njima mogu da razgovaram i sada se osećam na pravi način đakom.
Moram reći da smo ovo pitanje otvorili veoma široko. SANU je pre nekoliko nedelja imao značajan skup posvećen pitanju značaja seoskih škola, jer se pokazalo u mnogim aspektima da je pitanje postojanja tih škola sudbina tog prostora i, nažalost, deca iz tih škola imaju daleko manju prohodnost u odnosu na ostale, ali život ide svojim tokom i ekonomski i drugi razlozi usmeravaju građane u drugom pravcu.
Međutim, pogledaćemo dokumenta od pre nekoliko godina. Prethodne kolege ministri su tada razgovarali o mreži škola i o sudbini seoskih škola. Razgovaraćemo o tome i razgovaraćemo sa lokalnom samoupravom.
Moram pomenuti da i lokalne samouprave o tome brinu. Videćemo da li sve, ali kao pozitivan moram vam reći za primer opštine Gornji Milanovac. Oni su, verovali ili ne, angažovali jednu osobu, koja je naravno završila Prirodno-matematički fakultet, koja se bavi pitanjem demografije, i onda su se bavili istraživanjem. Opština Gornji Milanovac je, primera radi, jako razuđena i ima veliki broj odeljenja pored matičnih škola. Ta osoba je, naravno uz saglasnost rukovodstva opštine i gospodina Marušića, kao predsednika, napravila analizu stanja u tim isturenim odeljenjima.
Konstatovali su da će, primera radi, u tom isturenom odeljenju 2011/12. biti osmoro đaka, 2012/13. biće šestoro đaka, ali će 2014/15. biti 12 đaka. Sad, naravno, kad imate takvu sveobuhvatnu analizu, onda ste u situaciji da se uhvatite u koštac sa problemom i kažete – e, ovde ne treba zatvarati odeljenje zato što će biti đaka. U drugom slučaju ne treba zato što ima đaka za budućnost ili, ako se to bude radilo, da imamo neku alternativu, a alternativa je obezbeđen prevoz ili slično.
Da nešto moramo preduzeti, moramo, ali nećemo zatvarati školu zatvaranja radi, već samo ukoliko za to postoje apsolutno opravdani razlozi. Naravno, konsultovaćemo lokalne samouprave i moram vam reći da smo sa predstavnicima saveta nacionalnih manjina i kada smo usvajali prethodni Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja razgovarali o tome da sa njima otvorimo u potpunosti ovu temu zato što je ona objektivno od interesa za tu decu i za njihovu budućnost.
Ali, moramo voditi računa i o novcima, imamo ih malo. Vi znate, ja sam to više puta pominjao, mi imamo ogroman budžet, ali struktura tog budžeta je jako loša. Ne mislim ništa negativno vezano za strukturu, ali je takva kakva jeste. Kada 95% odlazi za lične dohotke, a 5% ostaje za sve ono ostalo, onda možete misliti u kakvoj smo mi situaciji i kako treba da se ekonomično ponašamo s tim novcem i da vodimo računa. Onda nam je važan svaki dinar.
Ali, verujte, i pre toga dinara, važna su nam deca. Jer, neće propasti ni Srbija ni prosvetni sistem ako i godinu dana neko odeljenje ostane ili slično, ali mora se stvarno videti opravdanost, prvo obrazovna, pa ekonomska, postojanja nekog odeljenja sa minimalnim brojem učenika, i da li to uopšte unapređuje obrazovni sistem. Ako ne unapređuje, onda stvarno treba imati hrabrosti i predložiti neko drugo rešenje i obezbediti, naravno, alternativu u vidu prevoza, ishrane i sl. i stvoriti deci mogućnost da se obrazuju na kvalitetan način, da imaju kvalitetno obrazovanje. Hvala vam.

Zahvaljujem ministru Obradoviću.

Reč ima ministar Petar Škundrić.

Dozvolite mi da iskoristim ovu priliku i da podelim, nadam se, zadovoljstvo i radost sa vama što smo juče, posle niza desetina godina, pustili u rad prvu savremenu hidrocentralu. U tome ima mnogo simbolike, ali i više od simbolike. Ove godine navršava se 110 godina od postojanja i rada prve hidrocentrale ''Pod gradom'' u Užicu, koja je po Teslinim principima napravljena, a bila je druga hidrocentrala napravljena u svetu, posle one na Nijagarinim vodopadima, koja je bila puštena u rad 1896. godine, a ova ''Pod gradom'' 1900. godine.
Zahvaljujući strategiji Ministarstva rudarstva i energetike, podsticajnim merama Vlade Republike Srbije, utvrđenom zakonodavnom okviru u oblasti obnovljivih izvora energije, napravljena je i puštena u rad hidrocentrala na području jedne od najnerazvijenijih opština, na području opštine Crna Trava. Obaveštavam vas da će na tom istom području u narednih nekoliko meseci biti puštene u rad bar još dve ili tri male hidrocentrale.
Izdali smo na desetine energetskih dozvola za izgradnju malih hidrocentrala, a na desetine malih hidrocentrala koje su starije od 30 i više godina dobile su status povlašćenog proizvođača električne energije, koje će koristiti podsticajne mere Vlade Republike Srbije.
Dozvolite da pomenem i jedan od značajnih regionalnih razvojnih projekata koji obuhvata sistem malih hidrocentrala, koji treba da se gradi na reci Ibar. Reč je o deset kaskadno postavljenih hidrocentrala ukupnog kapaciteta 104 megavata instalisane snage, na nivou godišnje proizvodnje od 420 gigavat-sati. Investicija u ova energetska postrojenja će biti 270-300 miliona evra, a biće izgrađena u partnerskom odnosu EPS-a i italijanskog strateškog partnera.
Mislim da smo napravili značajan pomak u ovoj oblasti i uveren sam da će u mandatu ove vlade biti još dosta radosti u vezi sa puštanjem u rad kapaciteta na bazi obnovljivih izvora energije, odnosno proizvođača čiste energije.

Zahvaljujem.

Gospodin Srboljub Živanović.

Prvo želim da zahvalim na ovako iscrpnom odgovoru, a što se tiče pitanja koje sam postavio vezano za privatizaciju preduzeća, gospodine ministre i potpredsedniče Đeliću, moram reći da ova kriminalna privatizacija ne samo što je doprinela neradu određenih firmi, ona je, u stvari, doprinela i prestanku rada radnika u njima. To je cifra koju svako iznosi na svoj način, ali verovatno se kreće i do milion radnika.
Da bih vas upoznao sa privatizovanim preduzećima u Šapcu, odakle dolazim, sada ću vam hronološki izneti kako se kretala ta privatizacija.
Firma ''Obnova'', preduzeće za obradu kože i izradu odevnih predmeta od kože, prodata je za 400.000 evra. Kupac je ''Tekon-MB'', Beograd. Sve mašine su rasprodate za 500.000 evra, a u krugu fabrike je otvoren centar za otkup duvana čiji je vlasnik kompanija ''Alajans van tabako''. Znači, firma ne radi.
"Ingo" Šabac, metaloprerađivačka industrija, osnovana 1946. godine, procenjena vrednost 289 miliona dinara, prodata 21. avgusta 2003. godine za 21 milion dinara. Kupac je ''Omni štok'', Beograd, a vlasnik Veselin Sjekloća. Likvidacija je proglašena 2006. godine, a i dalje traje. Sva oprema je rasprodata, sada prazne hale se izdaju, radnici otpušteni, bez uplaćenog staža i isplaćenih zarada.
"Jela", poznata fabrika za proizvodnju nameštaja – kupac "Maniprom" Beograd, a cena 22 miliona dinara. Rasprodati su svi prodajni saloni, čija se kvadratura kretala od 130 do 150 kvadrata poslovnog prostora. Znači, fabrika više ne radi.
"Dekor", molersko-farbarsko preduzeće koje uspešno posluje za vreme sankcija, početna cena je oko 1.300.000 dinara, prodato za 50 miliona dinara. Preduzeće više ne radi.
"Sava", ugostiteljsko-turističko preduzeće, kupac "Luki komerc", Pećinci, vlasnik Milorad Pantić, a cena 20 miliona i 700 hiljada dinara. Rasprodato ugostiteljsko preduzeće u gradu, a Agencija za privatizaciju sa njim posle toga raskida ugovor. Preduzeće više ne radi.
Autosaobraćajno preduzeće "7. juli", koje je kupio Mile Jerković, jedan od najvećih, koji je sebe proglasio kraljem oranica...

Oprostite, možda ne bi bilo loše da u okviru vremena koje vam je na raspolaganju postavite pitanje, pa ćete dobiti pismeni odgovor. Inače, vi sada imate pravo da postavite pitanje. Za komentar nećemo imati vremena ni Vlada neće imati vremena da vam odgovori.