ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 12.05.2010.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

12.05.2010

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 18:00

  • TAGOVI

  • Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja (2010)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Predlog zakona o odlikovanjima (zajednički načelni pretres) (2010)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji (načela) (2010)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.
    Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 99 narodnih poslanika.
    Da bismo utvrdili broj narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
    Primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno je da su u sali prisutna 93 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad.
    Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sednici narodni poslanici: Nikola Lazić, Konstantin Arsenović i Esad Džudžević.
    Na osnovu člana 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam da sam, pored predstavnika predlagača Milana Markovića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu i dr Slobodana Milosavljevića, ministra trgovine i usluga, pozvala da sednici prisustvuju i Zoran Petrović, pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Darko Radojčić, zamenik direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i Ranka Vujović, pomoćnik direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
    Prelazimo na zajednički načelni pretres 3. i 4. tačke dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA I PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ODLIKOVANjIMA REPUBLIKE SRBIJE
    Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda, tačaka 3. i 4, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova i da se raspodeljuje na sledeći način: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
    Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jedanput do pet minuta.
    Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
    Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Đorđe Milićević Poslaničku grupu SPS-JS; narodni poslanik Zoran Šami Poslaničku grupu DSS - Vojislav Koštunica i narodni poslanik Boris Aleksić Poslaničku grupu SRS.
    Saglasno članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o odlikovanjima Republike Srbije.
    Da li žele reč predstavnici predlagača? Gospodine ministre, da li želite reč? (Da.) Izvolite.
    ...
    Demokratska stranka

    Milan Marković

    Zahvaljujem. Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o slobodnom pristupu informacijama donet je još 2004. godine i, naravno, cilj Zakona je da se ostvari pravo građana da znaju one informacije koje jesu od javnog značaja. Ovaj zakon je do sada dva puta menjan: jednom 2007. godine i jednom 2009. godine. Te 2009. godine nadzor nad primenom ovog zakona je sa ministarstva nadležnog za poslove informisanja, a to je kod nas Ministarstvo kulture, prešlo na Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
    U praksi je primećeno da se ovaj zakon uglavnom sprovodi, ali nikada u onoj meri koja bi bila zadovoljavajuća za jednu pravnu državu i za jedno društvo koje je rešeno da ovo pravo građana učini zaista realnim.
    Zbog toga smo se našli pred dilemom šta činiti dalje kako bi u potpunosti ovo pravo građana bilo dostupno svakom građaninu i kako se ne bi dešavalo da Poverenik za informacije kao drugostepeni organ rešava i da, i pored toga, rukovodilac državnog organa odbija da da informaciju od javnog značaja građanima.
    Na našu žalost, u prethodnim godinama imali smo mnogo slučajeva kada se to dešavalo. Mnogi od tih su poznati široj javnosti jer su imali, uslovno rečeno, svoj epilog u medijima, ali nisu imali svoj epilog u tome da je informacija koju je građanin tražio dostavljena tom građaninu.
    Zbog toga smo uradili dve stvari. Kao resorno ministarstvo pokrenuli smo oko 140 prekršajnih postupaka protiv rukovodilaca organa, naravno, u skladu sa našim mogućnostima, za prekršaje pojedinih odredaba zakona, za koje je to moglo da se utvrdi u relativno kratkom roku od kada vršimo nadzor i od kada nam je Poverenik za informacije dostavio te informacije.
    Druga stvar, za koju smatram da je jako bitna: kao Vlada, utvrdili smo Predlog zakona koji se danas nalazi pred vama. Želimo da ovim predlogom zakona Povereniku za informacije kao drugostepenom organu damo snagu da može da kažnjava sve one koji neće ili ne smeju da izvrše svoju zakonsku obavezu i učine dostupnom javnosti informaciju za koju Poverenik smatra da je informacija od javnog značaja.
    Kako to činimo? Tako što institut administrativnog izvršenja, koji je predviđen za prvostepene organe po Zakonu o opštem upravnom postupku, posebnim zakonom, dakle, ovim zakonom stavljamo u nadležnost i drugostepenog organa, odnosno Poverenika za informacije, jer to omogućava sam Zakon o opštem upravnom postupku.
    Konkretno, ukoliko Narodna skupština usvoji ovaj zakon, Poverenik za informacije će moći rukovodioca organa koji ne postupi po rešenju Poverenika za informacije novčano da kazni i da sukcesivno izriče tu kaznu sve dok rukovodilac ne izvrši svoju obavezu, odnosno ne učini dostupnom javnosti informaciju koja se od njega traži. Najviše je moguće pet puta uzastopno, ali istovremeno će Ministarstvo za upravu i lokalnu samoupravu podneti i prekršajnu prijavu protiv tog lica.
    Nakon 140 prekršajnih prijava koje smo podneli i naše nesporne rešenosti da se ovo jednom zauvek završi, da zakon koji je pet-šest godina u primeni napokon počne u potpunosti da se primenjuje, dakle, nakon ove rešenosti koju smo pokazali i nakon ovih izmena Zakona, za očekivati je da više u Srbiji neće biti informacija koje će se kriti od javnosti, čak i kada za njih interveniše da se objave Poverenik za informacije od javnog značaja.
    Teško je zamisliti situaciju da će posle izmene ovog zakona neki rukovodilac državnog organa dozvoliti sebi da osvane naslov u novinama da je kažnjen kaznom od pet do dvadeset hiljada dinara, da je protiv njega pokrenut prekršajni postupak. Teško je očekivati u današnjoj Srbiji, na današnjem stepenu demokratskog razvitka Srbije, da taj rukovodilac izdrži osudu javnog mnjenja i da politička opcija koja je tog rukovodioca podržala preuzme na sebe rizik da takvog rukovodioca i dalje drži, odnosno da ne zahteva od njega povlačenje sa pozicije ili da ga ne smeni.
    Zato mislim i nadam se da ovaj zakon svi doživljavamo na isti način; to je zakon koji treba da obezbedi da zakon koji je ova Narodna skupština donela još pre sedam godina, šest godina, bude poštovan na način kako smo to želeli i onoga dana kada je taj zakon bio pred narodnim poslanicima i kada je taj zakon prvi put izglasan. Hvala vam.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem. Da li izvestioci Odbora za pravosuđe i Zakonodavnog odbora žele reč? (Ne.)
    Da li narodni poslanici Vjerica Radeta i Petar Jojić, koji su izdvojili mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora prilikom razmatranja ovih predloga zakona, žele reč? (Da.) Gospođa Vjerica Radeta. Izvolite.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vjerica Radeta

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, iz istih razloga kao i juče povodom ona dva zakona izdvojila sam mišljenje na Zakonodavnom odboru, jer je zaista neverovatno da mi danas imamo, kao, dva zakona, a radi se zapravo o dva člana.
    Kada je u pitanju zakon o izmenama i dopunama Zakona o odlikovanjima Republike Srbije, ovo je poseban kuriozitet, jer ovaj zakon maltene nije ni stupio na snagu, a već nam Vlada predlaže njegove izmene i dopune. Ovo je takođe jedan od dokaza, koji sam juče iznela, da Vlada manipuliše Narodnom skupštinom zato što to skupštinska većina prihvata bez pogovora.
    Čulo se ovih dana u javnosti, a mislim da je i na Zakonodavnom odboru predstavnik Vlade rekao da ovo što je sad predviđeno u ovom zakonu niko od narodnih poslanika nije podneo u obliku amandmana, a da jeste, oni bi to prihvatili. To je takođe nešto što je neprihvatljivo. Vi imate danas jedan amandman gde je predviđeno mnogo eventualnih odlikovanja, pa ne znam da li ćete to da prihvatite za svaki slučaj, da vam ne bi na pamet palo u međuvremenu da je Srbija u istoriji imala i Karađorđa, i Miloša Obilića itd., srpske junake, i da smo imali nekad takva odlikovanja.
    Zaista je neozbiljno da na ovaj način manipulišete Skupštinom, a posebno se obraćam poslanicima skupštinske većine, jer mi je neverovatno da ovako nešto sebi dozvoljavaju.
    Kada je u pitanju Predlog zakona o izmeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ovaj zakon se menjao. Poverenik za informacije od javnog značaja se trudi i pokušava da radi u skladu sa postojećim zakonom i da inicira izmene zakona. Podsetimo se koliko je vremena trebalo čoveku da uopšte formira tim da bi mogao da radi, koliko je imao problema sa prostorijama, sa osnovnim sredstvima za rad, sa zaradama itd.
    Sve ovo pokazuje da su zapravo ova tzv. nezavisna regulatorna tela samo forma koju mi, kao, izglasamo u ovom parlamentu, a koja se ili ne primenjuje ili ne može da se primenjuje tamo gde bi neko postavljen na tu funkciju možda imao želju da to primenjuje.
    Ispred mene je skoro objavljena knjiga Vojislava Šešelja „Policijski dosije“. Budite uvereni da je najviši javni interes da se objavi i obelodani upravo ovo što je objavljeno u ovoj knjizi, koja je inače u četiri toma, gde se vidi kako se krše osnovna ljudska prava, kako je Vojislav Šešelj praćen od 1982. godine do kraja 2002. godine, dakle, do samog odlaska u Haški tribunal.
    Obelodanjivanje ovih dokumenata je najviši javni interes, zato da bi se skrenula pažnja svim državnim organima, pa i Povereniku za pristup informacijama od javnog značaja, pa i vama ministre, i celoj Vladi i pravosuđu, da bi svi trebalo da pročitate ovo i da se pozabavite sadržajem ove knjige, jer je očigledno da se radi o nezakonitom prisluškivanju i praćenju Vojislava Šešelja svih tih godina.
    Zapravo, u ovoj knjizi razobličava se rad tajnih službi u Srbiji, koje ne rade ono što bi trebalo da rade, a to je da čuvaju interes Srbije, nego se bave pronalaženjem nekih ljudi koji im smetaju iz političkih razloga, koji smetaju vladajućim režimima. Onda, da bi se iz političkih razloga bavili tim čovekom, u ovom slučaju Vojislavom Šešeljem, njegovim radom, njegovim kretanjem, praćenjem svakog koraka i svake izgovorene rečenice, naravno, konstruisanjem mnogih laži... Umesto da se bave onim što jeste interes države Srbije i što jeste u nadležnosti tajnih službi, umesto da se čuva država, počev još od SFRJ, sada do Srbije, Srbija...
    (Predsednik: Vreme.)
    .... završavam i dozvolite, hvala, i Srbija se...
    (Predsednik: Molila bih da knjigu spustite. Prosto, nije dozvoljeno reklamiranje svega onog što se prodaje.)
    Izvinite, to nigde ne piše i ne možete da nam zabranite da knjigu stavimo ispred sebe, a ovo što sam govorila je apsolutno u okviru Predloga zakona...
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Reč ima gospodin Petar Jojić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Petar Jojić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, najvažniji zadatak u domenu pravne i zakonodavne politike jeste dosledno insistiranje na primeni i jačanju ustavnog načela vladavine prava. To znači tri stvari: prvo, da se propisi moraju striktno primenjivati, jednako za sve; drugo, da zastareli propisi moraju biti što pre menjani; treće, treba obezbediti zakonodavne i pravosudne mehanizme za jednak pravni položaj svih građana i svih pravnih subjekata na celoj teritoriji Srbije.
    Dame i gospodo, gospođo predsedniče, od velikog značaja, to se tiče celog parlamenta i svih narodnih poslanika, jeste upravo objavljivanje tajnog policijskog dosijea koji je vođen, i operativne obrade nad prof. dr Vojislavom Šešeljem. Te tajne službe, u SFRJ, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, SRJ, Crnoj Gori, operativno su obrađivale od 1982. godine sve do dobrovoljnog odlaska u Hag prof. dr Vojislava Šešelja (prisluškivanje, praćenje, snimanje, otimanje njegovih pokretnih stvari, preuzimanje i zaplena poruka koje je imao, to su bile prepiske i pošta).
    U Brozovo vreme Ustav i zakoni se nisu poštovali kada je u pitanju bila državna bezbednost. Iako su postojali zakonski i ustavni okviri, to se nije poštovalo. Služba državne bezbednosti radila je šta god hoće, po nalogu Broza, po nalogu ostalih, vladara iz Vlade i drugih čelnika u Srbiji. Nije se poštovao ni zakon, niti pravilnik o službi bezbednosti i organima unutrašnjih poslova.
    Od Brozovog vremena do 2002. godine postojala je operativna obrada nad profesorom doktorom Vojislavom Šešeljem, koji se operativno obrađivao isključivo kao politički neistomišljenik. Pazite, ovo je vrlo važno, pazite kategorije, a prisluškuju se i dan-danas narodni poslanici. Mogu reći da se posle Josipa Broza, pa i kasnije, menjala kategorija Šešeljeve obrade, ali, u suštini, za vreme Slobodana Miloševića, pa i vlade DOS-a, Vojislav Šešelj je od strane tajnih službi obrađivan kao unutrašnji neprijatelj.
    Međutim, to se prilagođavalo novim političkim okolnostima i vremenom se nazivalo drugim terminom; to se danas naziva ekstremizam i terorizam. To je praktično i dalje kategorija unutrašnjeg neprijatelja iz Brozovog vremena. Dakle, za političkog protivnika ili za političkog neistomišljenika još uvek nisu prošla ona zla vremena.
    U novije vreme, kako se vlast bori protiv opozicije, tako smo i mi narodni poslanici u Narodnoj skupštini opozicija, a u tajnim službama, dame i gospodo narodni poslanici, zapamtite da se svi vodite kao ekstremisti. Ne bi me začudilo da sutra neko iz opozicije ko je napustio neku političku stranku bude uhapšen ili obrađivan. Neću da ga imenujem, vi znate. To je radio i Broz – isključi ga iz stranke i odmah uspostavi operativnu obradu.
    Na obradi Vojislava Šešelja bilo je angažovano preko pedeset puta registrovanih saradnika koji su radili za državnu bezbednost BiH, Hrvatske, SFRJ, SRJ i Srbije kao države, uglavnom iz redova intelektualaca. Zapamtite, intelektualci su bili registrovani u praćenju i bili su saradnici. Preko pedeset intelektualaca u Srbiji, odnosno u Beogradu bilo je angažovano na praćenju prof. dr Vojislava Šešelja. Na obradi Vojislava Šešelja bilo je 150 tajnih operacija; možete zamisliti, preko 1500 dana upotrebljeno je za njegovu kontrolu i njegovo praćenje. Plenjene su mu pismene pošiljke. Međutim, Vojislav Šešelj je za aktuelnu vlast predstavljao najozbiljnijeg političkog protivnika.
    (Predsednik: Isteklo je vreme. Htela bih samo da vas upozorim da ste zloupotrebili institut izdvojenog mišljenja.)
    Hvala. Nadam se da je ovo i za vas kao informacija bilo novo.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Moram vam reći da neću tolerisati udaljavanje od tačaka dnevnog reda i poslovničkih procedura koje u ovoj fazi pretenduju da se obrazloži izdvojeno mišljenje.
    Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.) Reč ima gospodin Đorđe Milićević.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Đorđe Milićević

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija
    Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas dva zakonska predloga, i to: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i drugi, i te kako važan, zakonski predlog, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o odlikovanjima Republike Srbije.
    Najpre, kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, želim da kažem da će Poslanička grupa SPS-JS, i pored brojnih pitanja koja će postaviti tokom rasprave u načelu i rasprave u pojedinostima, u danu za glasanje podržati ovaj predlog jer se predloženim izmenama i dopunama Zakona zapravo reguliše, obezbeđuje obaveznost i efikasnost izvršenja rešenja Poverenika, što je od izuzetne važnosti kada je reč o ovom zakonu.
    Svakako da se predložene izmene i dopune mogu okarakterisati i definisati kao jedan pozitivan pomak, kao pozitivan napredak ka doslednom sprovođenju zakona. Suština predloženih izmena, kao što se moglo čuti, jeste zapravo u tome da se za nepoštovanje zakona uvodi sukcesivno izricanje kazne licima koja su odgovorna za uskraćivanje informacija. Ono što je još važnije jeste da je po ovom predlogu ta suštinska promena zapravo u nadležnosti Poverenika; ukoliko Poverenikov nalog ne bude ispoštovan ni nakon maksimalne kazne, Vlada Republike Srbije će prinudno obezbediti izvršenje.
    Verujemo da će predložene izmene i dopune, odnosno konkretna predložena mera, uz jednu pooštrenu prekršajnu politiku, uz pooštrenu prekršajnu odgovornost dati pozitivan efekat kada je reč o sprovođenju ovog izuzetno važnog zakona.
    S druge strane, takođe verujemo da će Vlada Republike Srbije, kada je reč o nadležnostima Vlade Republike Srbije, učiniti sve što je neophodno i potrebno u cilju kvalitetnijeg sprovođenja ovog zakona, odnosno da će konkretno resorno ministarstvo unutar Vlade Republike Srbije insistirati na odgovornosti za kršenje zakona.
    Dobro je da Ministarstvo pokazuje spremnost da to učini. U prilog ovakvoj konstataciji govori i činjenica, kao što smo maločas mogli čuti, da je Ministarstvo za državnu upravu podnelo oko 140 prekršajnih prijava protiv organa javne vlasti (kada kažem organa javne vlasti pretpostavljam da mislite i na gradonačelnike, i na direktore, i na predsednike opština) zbog nepostupanja, odnosno nepoštovanja ovog zakona. Poslanička grupa SPS-JS smatra da oni koji su izabrani da vrše javne funkcije imaju obavezu više, odnosno posebno moraju poštovati i izvršavati zakonske obaveze.
    Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o odlikovanjima Republike Srbije, najpre želim da kažem da je Zakon o odlikovanjima najvažniji zakonski akt kojim se reguliše dodela odlikovanja zaslužnim pojedincima, građanima, sportistima, kolektivima, kao i stranim državnicima i državama. Odlikovanja se određuju kao najviši znaci javnog priznanja koji se dodeljuju za izuzetne zasluge i dela od velikog značaja za Republiku Srbiju.
    Važno je da je usvojen ovaj zakon, jer prethodni zakon je iz 1998. godine, to je propis Savezne Republike Jugoslavije. Dakle, nije bilo ni logično deliti odlikovanja nepostojeće države.
    Kada smo govorili o ovom zakonu vrlo jasno smo rekli da je važno usvojiti ovaj zakonski predlog da bi predsednik Republike, da bi Kancelarija za ordenje mogla da odgovori na brojne zahteve za dodelu nekog odlikovanja. Mislim da je tada, u trenutku kada smo raspravljali o ovom zakonskom predlogu bilo oko 800 zahteva, a danas je taj broj daleko veći, pretpostavljam.
    Danas govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o odlikovanjima Republike Srbije i želim da kažem da ćemo mi podržati ove predloge jer smatramo da što pre treba stvoriti uslove da se donesu odgovarajući podzakonski akti i da se počne sa primenom ovog zakona. S druge strane, naravno da poštujemo tradiciju, srpsku tradiciju, ako govorimo o konkretnom sadržaju predloženih izmena i dopuna Zakona o odlikovanjima Republike Srbije.
    Ono što želim posebno da istaknem jeste da smo kao poslanički klub u raspravi o Zakonu o odlikovanjima sugerisali da određeni broj odlikovanja koja se brišu treba da bude sastavni deo ovog novog zakona. Tada smo ponudili određeni broj amandmanskih rešenja na članove 8. i 9, imajući najpre na umu da se na taj način Srbija odužuje ne samo dobitnicima odlikovanja, već i velikanima srpske istorije, kulture, prosvete, nauke, čija imena ova odlikovanja nose. Naravno da smo tada imali na umu i poštovanje srpske tradicije. S druge strane, smatrali smo, isto kao i danas, da treba poštovati tradiciju najstarijeg srpskog odlikovanja.
    Amandmani, nažalost, tada nisu prihvaćeni, ali je deo sadržaja tih amandmana upravo danas centralna tema, predmet, odnosno suština predloženih izmena i dopuna Zakona o odlikovanjima Republike Srbije. Da kroz nekoliko meseci ne bismo ponovo govorili o izmenama i dopunama ovog zakonskog predloga, mi još jednom sugerišemo, a o tome ćemo govoriti u raspravi o pojedinostima, da pogledate amandman koji je poslanički klub SPS - JS predložio na član 8, jer mislimo da nudi celishodnije i bolje rešenje.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem. Narodni poslanik Nebojša Ranđelović, predstavnik Poslaničke grupe LDP, ima reč. Izvolite.
    ...
    Liberalno demokratska partija

    Nebojša Ranđelović

    Liberalno demokratska partija
    Poštovana gospođo predsednice, poštovani gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, zahvaljujem na datoj reči. Neću se zadržavati na logici spajanja tačaka dnevnog reda, o tome smo više puta govorili i ukazivali ponekad na nelogičnost tog postupka. Sada bih se zadržao samo na jednom segmentu teme današnje rasprave, a to su izmene i dopune Zakona o državnim odlikovanjima.
    Shodno tome, navešću da možda prema toj temi imamo ponekad paušalno nezainteresovani odnos, a, u stvari, ta tema je jako ozbiljna i ukazuje na ono što treba da bude naš odnos prema državnim simbolima i prema svim atributima eksponiranja državnosti, kako prema stranom elementu, tako i unutar same države Srbije.
    Shodno tome, postavio bih i neka pitanja i voleo bih da dobijem odgovor koji se tiče logike predloženih izmena i dopuna ovog zakona. Naime, tamo stoji da se Medalji za hrabrost dodaje i ime „Miloš Obilić“, tamo stoji i da se uvodi odlikovanje Karađorđeva zvezda, što sa istorijskog aspekta nije sporno, ali može da bude sporno sa aspekta našeg kompletnog odnosa prema istoriji.
    Naime, mi se izgleda setimo vožda Karađorđa samo kada treba napraviti osvrt na njegove vojne zasluge i kada njegovo ime treba staviti u ime jednog odlikovanja. Zaboravljamo njega kao revolucionara, modernizatora i državnika.
    Nije sporno vratiti srpskoj državi i srpskoj istoriji Karađorđevu zvezdu, ali se otvara pitanje da li je fer, da li je istorijski opravdano imati samo takav odnos prema srpskoj istoriji, jer Srbiju nisu stvarali samo Karađorđevići, nego i Obrenovići.
    Ako se već vraćamo istorijskim korenima, možemo postaviti pitanje gde je tu Takovski krst? Nije Karađorđeva zvezda najstarije odlikovanje, ima i starijih odlikovanja, koja je dodeljivala Kneževina Srbija i koja je dodeljivala Kraljevina Srbija. Ta odlikovanja nosili su vodeći monarsi i državnici onovremene Evrope i to služi na čast i Srbiji i srpskom narodu i uopšte srpskoj tradiciji. Na to pitanje očigledno nemamo odgovor, jer je, po meni, odnos onih koji su pokušali da odlikovanja upodobe sa istorijskom tradicijom, bio površan.
    Takođe, što se tiče Medalje za hrabrost koja nosi ime „Miloš Obilić“, ona jeste deo srpske tradicije, ali i deo tradicije crnogorske državnosti. Voleo bih da dobijemo objašnjenje kojom logikom se zakonopisac vodio kada je ovo ime uvrstio u popis odlikovanja države Srbije?
    Na kraju bih dodao da nije samo Karađorđe Petrović zaslužan za ono što je moderna Srbija i ono što se začelo ne samo 1804. godine, već i 1791. godine, nakon Kočine Krajine, i što daje kontinuitet modernoj srpskoj državnosti. Možda je Karađorđe otac nacije, ali je Miloš Obrenović sigurno otac države. Da li je u redu da se tako, rekao bih, ne previše odgovorno, odnosimo prema jednom važnom segmentu srpske tradicije?
    Shodno tome, molio bih nadležne da nam daju odgovor i da nam uz taj odgovor pruže i odgovor na pitanje da li će se i nadalje voditi takva politika prema ovako važnim atributima državnosti ili će prema tom pitanju biti jedan sasvim drugačiji, kompletniji, odgovorniji odnos. Hvala na pažnji.