ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 18.05.2010.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

5. dan rada

18.05.2010

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić-Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 18:00

  • TAGOVI

  • Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja (2010)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (18.05.2010)
  • Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma sa hrvatskom o plovnim putevima (zajednički načelni pretres) (2010)
  • Predlog zakona o potvrđivanju: Ugovora sa EIB o razvoju u javnom sektoru i donaciji za Beograd IPA 2008; Memoranduma za prevenciju katastrofa u Jugoistočnoj Evropi (zajednički načelni pretres) (2010)
  • Predlozi Zakona o potvrđivanju: Sporazuma o slobodnoj trgovini sa državama EFTA; Singapurskog ugovora o žigovnom pravu; Konvencije o priznavanju evropskih patenata (zajednički načelni pretres) (2010)
  • Predlog zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu (pojedinosti) (2010)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu. Pre nego što pređemo na 1. tačku dnevnog reda i raspravu u pojedinostima, obaveštenje o pozvanim na sednicu. Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović povodom pretresa u pojedinostima 1. i 2. tačke dnevnog reda (Predloga zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu i Predloga zakona o volontiranju), pored predstavnika predlagača Rasima Ljajića, ministra rada i socijalne politike, pozvala da sednici prisustvuje i Snežana Lakićević, državna sekretarka Ministarstva rada i socijalne politike, Radmila Bukumirović-Katić, pomoćnica ministra rada i socijalne politike, Rajka Vukomanović, savetnica ministra rada i socijalne politike i Snežana Bogdanović, savetnica ministra rada i socijalne politike.
    Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O SPREČAVANjU ZLOSTAVLjANjA NA RADU (pojedinosti)
    Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milovan Radovanović, Aleksandra Janković, Nemanja Šarović, Milica Vojić-Marković, Donka Banović, Nikola Lazić, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Nataša Mićić, Kenan Hajdarević, Dragan Stevanović, Radovan Radovanović, Aleksandar Pejčić, Milan Dimitrijević, Dušanka Plećević, Milan Avramović, Snežana Stojanović-Plavšić, Radica Jocić, Milorad Buha, Zlata Đerić, Bojan Mladenović, Tomislav Ljubenović, Vladan Jeremić, Lidija Dimitrijević, Aleksandra Ilić, Dušan Marić, Gordana Paunović Milosavljević, Vjerica Radeta, Miroslav Petković, Vladan Batić, Mirko Munjić i Sreto Perić, kao i amandmane koje je podneo Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja.
    Primili ste izveštaje Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
    Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 1. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodna poslanica Aleksandra Janković i zajedno narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović i Nikola Lazić i narodni poslanik Nemanja Šarović.
    Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.
    ...

    Milica Vojić-Marković

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Hvala, gospođo predsedavajuća. Gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, Demokratska stranka Srbije podnela je amandman na član 1. stav 2. smatrajući da taj stav 2. treba brisati.
    Šta u njemu piše i zbog čega smo mi to smatrali? U stavu 2. pišete ovako: „Svi pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu u muškom rodu podrazumevaju iste pojmove u ženskom rodu.“
    To je nešto što se u poslednje dve godine u nekoliko zakona koji dolaze iz ovog ministarstva (i možda još jednog) pojavljuje kao nešto što piše u nekom prvom ili drugom članu.
    Pokušaću da vam objasnim zbog čega mi smatramo da to nije potrebno i zbog čega smatramo da ovo što ste napisali u članu 1. stavu 2. treba izbrisati. Pre svega, potpuno je normalno i prirodno da ako u jednom zakonu piše u jednom rodu, da se to odnosi i na onaj drugi rod. Prosto, to tako jeste i tako je normalno.
    S druge strane, hoću da vam kažem još nešto. Osim zakona koji dolaze iz vašeg ministarstva i tog koje pominjem, dolaze nam ovde u Skupštinu i zakoni iz drugih ministarstava pa uglavnom u njima ne stoji ovo određenje. Da li sad to znači da se ti zakoni ne primenjuju i na građane i građanke Srbije? Da li se prosto dešava da se samo ovi zakoni u kojima piše ovakvo određenje primenjuju na građane i građanke, a oni drugi gde je samo muški rod se primenjuju samo na građane?
    Isto tako, pored ovih zakona koji su doneti u mandatu ove vlade, ima još zakona koji se koriste u Republici Srbiji, gde ovo ne stoji. Šta je sa njima? Kakav će problem nastati ako se neko poziva na ovo što ste vi napisali, a ne postoji u nekom drugom zakonu? To je sad ono logički, pravno, što pokušavam da vam kažem. Dakle, mislim da je smešno da sad očekujemo da one zakone u kojima ovo ne stoji vi dopunjujete, ili da ih oni dopunjuju. Prosto, prirodno je da se odnose i na građane i na građanke i nema potrebe da to piše u zakonu.
    Videla sam u obrazloženju koje ste nam dali da se vi pozivate na međunarodne dokumente i međunarodne organizacije koje su vam skrenule pažnju, kao što je Međunarodna organizacija rada, da to ne stoji, pa da vi povodom toga to popravljate. Ako imate argumente za nešto, onda te argumente treba i da primenite. Mislim da su ovo logični argumenti.
    S druge strane, uvođenje tih silnih reči, koje su uglavnom ženskog roda, vi zovete, vrlo često se to pojavljuje i u medijima, političkom korektnošću. Zapravo, ovde ne možemo da govorimo niti o politički korektnom jeziku, niti o tome da postoji nekakav drugi rodno senzitivan jezik, kako pokušavate da nam to objasnite. Prosto, ovde se sada napravila jedna velika razlika između prirodnog jezika, kao što su svi govorni jezici, i veštačkog jezika, koji vi ovde ubacujete i pokušavate da se on primeni u nekom normalnom životu. Te reči zvuče rogobatno u realnom i normalnom životu.
    Pre neki dan sam gledala izveštaj o „Noći muzeja“ pa sam videla - „kustoškinja“. Prosto zvuči rogobatno. One u nekom svakodnevnom jeziku zaista zvuče vrlo rogobatno. Zbog čega zvuče rogobatno? Zato što pokušavate da na veštački napravljen jezik primenite pravila prirodnih jezika, odnosno lingvistička pravila koja se odnose isključivo na prirodne jezike. Onda se stvara situacija da u Srbiji imamo nekakav rogobatni jezik koji liči na onaj novohrvatski jezik, koji je zapravo nastao iz drugog motiva, ali je na isti način rogobatan kao i ovo ovde.
    Šta hoću da vam kažem povodom ovoga? Naravno, niti spadam u čistunce, niti spadam u vrhunske stručnjake za jezik, samo govorim o tome da to jako smeta. Smeta, recimo, meni kao ženi, a verovatno i nekim drugim ženama. Žene se ne osećaju mnogo bolje zbog toga što se u zakonima na ovakav način tretiraju, ubacivanjem stotina i stotina nekih novih reči koje su uglavnom ženskog roda.
    Mislim da politička korektnost i obaveza i ove i svake buduće vlade jeste da ženama ponude mnogo bolje uslove za život i rad u ovoj zemlji. Ministarstvo koje vi danas ovde predstavljate upravo odgovara za tu oblast rada, pa mislim da o tome treba pričati.
    Da li je moguće da politički korektan jezik podrazumeva da se ovde primenjuju reči i isti pojmovi u ženskom rodu, a da politički nije korektno da su sve mlade dame koje će biti otpuštene iz raznih ministarstava slučajno trudnice? To smatram demagogijom. Jedno je pričati, to lepo zvuči, jako lepo zvuči, a u praksi to nema veze jedno sa drugim. To je za mene politička korektnost.
    Kada bude priča o zakonu o volontiranju mislim da ću govoriti na isti način zato što mislim da tu temu moramo da otvorimo i da o njoj razgovaramo. Ne može ona biti vlasništvo nekih nevladinih organizacija ili nekih ministara koji tako razmišljaju. Prosto, svi u ovoj skupštini treba da govorimo o tome kako će izgledati ova zemlja. Podrazumeva se da bismo možda mogli da poslušamo stručnjake koji govore o jeziku. Hvala vam.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Iskorišćeno vreme od vremena ovlašćene predstavnice je tri minuta i četrdeset sekundi.
    Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Nemanja Šarović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka je takođe podnela, odnosno ja u ime SRS, predlog da se stav 2. člana 1. ovog zakona briše. Pokušao sam i u načelnoj raspravi da argumentima ubedim ministra i njegove pomoćnike da smognu snage i političke mudrosti da prihvate ovakav predlog da se ovo briše.
    Očekivao sam, moram reći, da će obrazloženje zašto se ne prihvata ovaj amandman biti daleko suvislije od ovoga što smo dobili. Pročitaću vam šta je osnovno. Oni kažu: „Amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje u članu 1. stav 2. u skladu sa međunarodnim standardima“.
    Međunarodni standard, kao prvo, po ovom pitanju ne postoji, znači, jasan opšteprihvaćeni međunarodni standard. Kada kažete „međunarodni“ tu se valjda podrazumeva celokupna međunarodna zajednica, što je jedan pojam koji se može shvatiti na različite načine. Možda možete da se pozivate na praksu EU. Kada kažete to, onda mogu reći da jeste u pravu, jer ovo jeste, rekao bih, jedna od nelogičnosti, jedno od zala koja nam stižu iz EU.
    Evropska unija ima jedan veliki problem, i to nije nešto što sam ja jedini primetio, čak veliki broj ljudi i stručnjaka u EU smatra da oni prave silnu grešku time što pokušavaju da kodifikuju sve i svašta, od toga koliko će biti kriva banana, da bi se smatrala bananom, ali i do toga na koji način se određeni izrazi mogu koristiti.
    Tako je, na primer, generalni sekretar Evropskog parlamenta izdao određeno uputstvo kojim se praktično zabranjuje upotreba reči „gospođa“ ili „gospođica“ zato što, bože moj, nisu politički korektne, pa se ne sme upotrebiti bilo koji izraz iz koga bi se mogao zaključiti bračni status neke osobe.
    To je nešto što je potpuno pogrešno. Uputio bih vas na određene lingvističke stručnjake, na primer, na dr Egona Feketea koji kaže da je u određenim slučajevima dobro upotrebiti za neki naziv i ženski rod, za određenu imenicu i ženski rod, ali da postoje imenice koje nemaju oblik ženskog roda, kao što su „sudija“, „akademik“, „pisac“ i „biolog“. Navodio sam prethodno brojne primere, da i sami vidite koliko je to što tražite besmisleno.
    Ovde se ni gospodin Meho Omerović, ni gospodin Rasim Ljajić ne mogu naći u ulozi novoga Vuka Karadžića. Vi u obrazloženju ovde kažete da smatrate da je vaša obaveza da rodno senzitivan jezik uvodite u zakone, ne prejudicirajući odluke i akte zvaničnih institucija kao što je SANU, koje će naučno i leksički odrediti šta je standard i mogućnost srpskog jezika, imajući u vidu promenu u društvu i uloge žene i muškarca.
    Vi ne možete reći – mi ćemo prvo napisati zakone, a onda ćemo pustiti SANU da pravi određene standarde, jer standardi već postoje. Vi morate raditi na osnovu postojećih standarda.
    I u samoj Evropskoj uniji postoji žestoki otpor ovakvim stvarima. Citiraću samo izjavu jednog torijevca iz Škotske, gospodina Stivensona, koji je za ovo uputstvo konkretno rekao da je „politička korektnost odlepila“, a upravo to vi pokušavate ovde da ostvarite – nekakvu političku korektnost.
    Navešću vam nekoliko primera iz kojih se jasno vidi da je suludo izvoditi iz nekih zanimanja i ženska zanimanja, jer bi time, na primer, vozač postao u ženskom rodu vozačica, voziteljka, voskinja. Ribolovac bi postao u ženskom rodu ribolovka, pecaroškinja. Varilac – varilica, variteljka. Lovac – lovkinja, lovačica itd. Pisac bi, na primer, u ženskom rodu bio piškinja.
    Ne znam da li bi se neka od gospođa koje su tu u ime Ministarstva predstavila ovde „evo, mi smo piškinje ovog zakona“, onako sa ponosom. Politički korektno, evropski odgovorno.
    Mislim, i ponoviću vam još jedanput, da se ravnopravnost polova ne može postići silovanjem jezika. Ono što vi radite ovim primerom i primerom iz drugih zakona jeste silovanje srpskog jezika.
    Ima tu još dosta problema. Uvodite konstantno strane izraze u srpski jezik. Pričali su i predstavnici vladajućih stranaka i predstavnici Ministarstva o nekakvog mobingu. Mobing je reč koja u srpskom jeziku ne postoji, to je strani izraz. Mobing je reč koja ne stoji nigde u ovom zakonu.
    Dužni ste, kao ministar u Vladi Republike Srbije, da čuvate srpski jezik i da pronađete adekvatan izraz u srpskom jeziku barem za one reči koje koristite, za koje takav izraz postoji, a veliki ih je broj. Posle ću pokazati na jednom primeru kroz zakon o volontiranju, uveli ste izraz za koji sam siguran da ni sami ne znate precizno šta znači, a samim tim i građani Srbije i oni koji budu u prilici da primenjuju ovaj zakon to neće znati. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Četiri minuta je iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
    Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.
    ...

    Aleksandra Janković

    Nova Srbija
    Koleginica Milica Vojić-Marković je uglavnom rekla sve što sam htela da kažem. Doduše, ne znam kako govorim, da li kao psiholog, kao psihološkinja, psihologica. Znači, svako će birati šta je to što mu odgovara da jezik bude rodno senzitivan, izgleda.
    Ono što je u obrazloženju Vlade za neprihvatanje amandmana karakteristično, to je da se amandman ne prihvata zato što je rešenje iz člana 1. stav 2. Predloga zakona u skladu sa međunarodnim standardima. Zašto je uvek kapitalni argument pozivanje na međunarodne standarde? Da li postoje nekakvi domaći, srpski standardi koji su utemeljeni na civilizacijskim tekovinama Srbije, koja je oduvek bila evropska zemlja, čak kolevka evropske civilizacije? Stvarno je pitanje zašto je uvek potrebna ova racionalizacija da sve bude u skladu sa međunarodnim standardima?
    Naravno, koleginica Milica Vojić-Marković je duhovito primetila da ovakvo prevođenje termina, pod racionalizacijom rodne senzitivnosti jezika, jako liči na ovaj hrvatski novogovor, pa neću reći „kaiš“, nego „okolotrbušni pantalonodržač“.
    Osim toga, cela priča o tome da moraju da se uvedu i termini u ženskom rodu obrazlaže se time da smo mi svojevremeno usvojili Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o ravnopravnosti polova.
    Na ovaj način pravite diskriminaciju zakona, pa postoje zakoni koji su pisani u muškom rodu, nisu rodno senzitivni, koji dolaze iz nekih drugih ministarstava, zakoni koji su pisani u ženskom rodu, na čemu insistira vaše ministarstvo. Tu je opet diskriminacija samih zakona.
    Za mene je onda logično pitanje: ako hoćemo jezičku senzitivnost, zašto onda u svim zakonima ne budu upotrebljeni pojmovi u ženskom rodu, pa da se onda odnose i na muški rod? To je još jedno od mogućih pitanja.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Jedan minut je iskorišćen od vremena ovlašćene predstavnice.
    Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Na član 2, a na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja podneo je amandman.
    Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima ministar Rasim Ljajić.
    ...

    Rasim Ljajić

    U ime predlagača prihvatamo amandman Odbora.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Zahvaljujem. Konstatujem da je predlagač prihvatio amandman.
    Narodni poslanik Nemanja Šarović želi reč. Izvolite.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Nemanja Šarović

    Srpska radikalna stranka
    Istine radi, morao bih reći da se ovde obmanjuju na određeni način i narodni poslanici, ali i srpska javnost, jer ovo nije amandman Odbora, ovo je amandman Ministarstva, ovo je amandman nevladinih organizacija. Tu je gospodin Omerović… (Isključen mikrofon.)

    Whoops, looks like something went wrong.