Na član 33. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, predloženim amandmanom SNS otklanjaju se očigledni pravni nedostaci člana 33. Predloga zakona. Mislim da nema razloga ni opravdanja da se privremena mera ograničava samo na sprečavanje nasilnog ponašanja, jer zlostavljanje na radu u principu se ne vrši nasilnim ponašanjem koje po pravilu podrazumeva i fizičko nasilje. Osim toga, fizičko nasilje je pojava koja se sprečava neposrednom intervencijom pripadnika MUP-a, a na duži rok, ako postoji opasnost od ponavljanja, i pritvorom počinioca, ali u svakom slučaju nikada privremenom merom suda.
Dalje, privremenom merom se nikada ne vrši otklanjanje štete, već se jedino može sprečavati nastanak štete. Otklanjanje štete se rešava presudom kojom se završava postupak i kojom se nanosiocu štete nalaže nadoknada štete, odnosno otklanjanje štetnih posledica povraćajem u pređašnje stanje.
Takođe smatramo da izraz „nenaknadiva šteta“ treba zameniti izrazom „neotklonjiva posledica“, jer je to pravilan izraz, koji se već koristi u zakonodavstvu; to može, na primer, biti oštećenje zdravlja oštećenog sa trajnim posledicama.
S druge strane, podsetiću vas da pojam štete u pravu podrazumeva posledicu koja je nadoknadiva, tako da se u ovom predlogu zakona radi o još jednoj očiglednoj stručnoj grešci koja može da dovede do problema u primeni zakona.
Jer, kako će biti nadoknađena nenadoknadiva šteta u slučaju zaposlenih u privatizovanom ATP „Morava“ iz Vrnjačke Banje, koji su 131 dan bili u štrajku, i to od 4. januara ove godine? Dobijali su promrzline, upalu pluća, pa čak i fizičke povrede prilikom pokušaja vlasnika da probije blokadu autobuske stanice. Bio je potreban 131 dan da nadležni državni organi počnu da rade svoj posao. Vlasnik je u pritvoru. Postupak traje.
Ovim putem vas pozivam da pomognete zaposlenima u ATP „Morava“ koji su tu firmu decenijama stvarali, koji žele da nastave da rade i da ATP „Morava“ bude ponovo jedan od prvih pet autoprevoznika u zemlji.
Na kraju, uzimajući u obzir broj i težinu stručnih grešaka koje su učinjene prilikom pisanja ovog predloga zakona, kao i da je to postalo pravilo ponašanja Vlade Republike Srbije, SNS zahteva odgovornost službenika koji su pisali ovaj predlog zakona, ali i direktora i odgovornih lica u Sekretarijatu za zakonodavstvo koji nisu izvršili valjano kontrolu teksta Predloga zakona. Hvala vam.

Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 33. predviđeno je da se reč „otklanjanja“ zameni rečima „sprečavanja nastupanja“. Nadovezao bih se samo na prethodne članove, gde nenadoknadiva šteta ne može biti otklonjena, jer nenadoknadiva šteta je nenadoknadiva, sam termin kaže. Ona ne može biti otklonjena. Nenadoknadiva šteta može da se pokuša da se spreči, ali da se otkloni ne može. Ako uzmemo bilo koji primer iz Srbije, da čovek odseče sebi prst zbog zlostavljanja na radu ili da mu strada zbog zlostavljanja na radu ruka, ne daj Bože da je izgubi, on nju ne može nadoknaditi.
Ovo što ste se u obrazloženju pozvali na druge zakone govori samo to da jedna loša stvar treba da prouzrokuje deset loših. U obrazloženju ste rekli da je Predlog zakona terminološki usklađen sa odredbom Zakona o parničnom postupku kojom je propisano da se u toku postupka mogu odrediti privremene mere radi otklanjanja nenadoknadive štete.
Mi nismo ovde uopšte postavili pitanje privremenih mera, nego upravo te terminološke nedoumice da se otklanjanje nenadoknadive štete ne može desiti, jer nenadoknadiva šteta je nenadoknadiva. To je nešto što je definisano nekim drugim zakonom. Pozivajući se na druge zakone ovaj zakon onda apsolutno gubi na težini. Svako ko prođe pored pravnog fakulteta zna da je, i u uvodu u pravo ili bilo gde, nenadoknadiva šteta neotklonjiva.
Dakle, da se neke stvari ne bi ponavljale i da bi ovaj zakon stvarno imao dobru praksu kada bude stupio na snagu, ako prihvatite amandmane SRS, pa i ovaj, morate i sami znati da je nenadoknadiva šteta nešto što se ne može otkloniti, nego se može sprečiti ili pokušati da se spreči, tako da ovaj amandman morate usvojiti ako mislite da ovaj zakon bude u praksi primenjen onako kako ste ga zamislili. Hvala.

Gospodin Mirko Čikiriz ima reč. Izvolite.

Odgovor na ovu dilemu je dao Zakon o obligacionim odnosima i njegov komentar koji kaže da otklanjanje nenadoknadive štete podrazumeva ne samo otklanjanje štete, nego i sprečavanje njenog nastajanja.

Reč ima narodni poslanik Milan Avramović.

Za repliku sam se javio, pošto je moj amandman u pitanju. Dakle, ako se složimo svi da je jedan zakon ušao u skupštinsku proceduru sa određenim predlozima kako će se sprovoditi u praksi, onda to ne znači da treba da se pozovemo na zakone koji nisu definisali ovu oblast. Dakle, ovo što je rekao kolega iz Poslaničke grupe ZES apsolutno nema veze sa ovim zakonom.
Ako bismo sve članove vezivali za Zakon o obligacionim odnosima ili neki drugi zakon, kao Zakon o parničnom postupku, onda ovaj zakon ne bi ni trebalo da postoji. Dakle, ne može jedna loša stvar da prouzrokuje deset drugih loših stvari. Mi upravo zbog toga definicijom ovog sprečavanja nenadoknadive štete ne možemo definisati to da je Zakonom o obligacionim odnosima nenadoknadiva šteta nadoknadiva.
Kako ćete nadoknaditi... Recimo, čovek je izgubio ruku, Zakonom o obligacionim odnosima on ima možda presudom 20% više od onog što je izgubio naknadu štete. Kako će da dobije naknadu štete ako je čovek izgubio ruku? Da mu daju jednu i po, ili da mu ...? Uopšte ne razumem po kom osnovu će se Zakon o obligacionim odnosima usvojiti ili primeniti u ovom članu ovoga zakona.
Dakle, suštinski, ako imate nenadoknadivu štetu, ako bolujete od neke bolesti koja je neotklonjiva, koja ne može da se izleči, kako ćete Zakonom o obligacionim odnosima...? Dobijete rešenje da vam neko plati lečenje koje ne može da izleči i da vam da termin koji možda ne biste imali nikako na osnovu sudske presude Zakona o obligacionim odnosima? To apsolutno ne stoji. Ovaj zakon nema nikakve veze sa Zakonom o obligacionim odnosima. Ne može se čak ni postupak Zakona o parničnom postupku primeniti. Možda za neke vezane rokove, ali vezano za nadoknadu nenadoknadive štete ne može, i to je u praksi očigledno.

Gospodin Mirko Čikiriz.

Očigledno je da postoji osnovno nerazumevanje i pojma privremenih mera i pojma otklanjanja nenadoknadive štete. Privremene mere sprečavanja nasilnog postupanja su upravo preventiva, sprečavanje da dođe do ovoga o čemu kolega priča.
Neko radi na opasnom radnom mestu bez adekvatne zaštite propisane Zakonom o radnim odnosima itd. Može da nastupi šteta tipa gubitak prsta, ruke itd. Onda sud usvaja privremenu meru radi sprečavanja nasilnog postupanja ili nekog postupanja, u smislu zlostavljanja na radu ili radi otklanjanja nenadoknadive štete.
„Nenadoknadiva šteta“ je terminologija iz Zakona o obligacionim odnosima i ne treba je posebno definisati ovim zakonom jer se zna šta se podrazumeva pod terminom otklanjanja nenadoknadive štete. Zbog toga treba, kada se o ovome priča, gledati ceo stav ovog člana i respektovati institut sprečavanja nastanka štete.