ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 19.05.2010.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

6. dan rada

19.05.2010

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić-Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 17:10

  • TAGOVI

  • Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja (2010)
  • Predlog zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu (pojedinosti) (2010)
  • Predlog zakona o volontiranju (pojedinosti) (2010)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (pojedinosti) (2010)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o odlikovanjima Republike Srbije (pojedinosti) (2010)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji (pojedinosti) (2010)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem, gospodine ministre.
    Zaključujem pretres Predloga zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, u pojedinostima.
    Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
    Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O VOLONTIRANjU (pojedinosti)
    Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović, Nikola Lazić, Milan Dimitrijević, Dušan Marić, Snežana Stojanović-Plavšić, Elvira Kovač, Zoran Ostojić, Judita Popović, Nataša Mićić, Nebojša Ranđelović, Kenan Hajdarević, Bojan Mladenović, Aleksandar Pejčić, Zlata Đerić, Radovan Radovanović, Zoran Krasić, Mirko Munjić, Vjerica Radeta, Zoran Popović, Miljan Ranđelović, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Gordana Paunović-Milosavljević, Dragan Stevanović, Slađan Mijaljević, Ivan Jovanović, Dušanka Plećević, Vladan Batić i amandmane Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja.
    Primili ste izveštaje Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o amandmanima.
    Pre prelaska na pretres u pojedinostima, podsećam vas da je Zakonodavni odbor, na osnovu člana 148. stav 2. Poslovnika, odbacio kao nepotpune amandmane narodnog poslanika Zlate Đerić na čl. 7. i 12. Predloga zakona, a odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
    Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević.
    Gospođa Milica Vojić Marković ima reč.
    ...

    Milica Vojić-Marković

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Hvala. Juče sam obećala da ću danas govoriti o istoj stvari koju sam ponavljala i o prethodnom zakonu. Dakle, u članu 1. stav 2. glasi: „Svi pojmovi koji se koriste u ovom zakonu u muškom rodu obuhvataju iste pojmove i u ženskom rodu u skladu sa zakonom.“ Ovo je jedan od zakona koje je ovo ministarstvo predložilo poslanicima, Narodnoj skupštini i uvek u njihovim zakonima možemo da pronađemo stav 2, koji se otprilike pojavljuje uvek na početku zakona.
    Juče sam pitala – da li se samo ovakvo tumačenje odnosi na zakone koje ovo ministarstvo predlaže i Skupština usvoji? Da li se zakoni odnose na građanke Srbije samo ako to piše ili postoji mogućnost da i oni zakoni u kojima to ne piše mogu da se odnose na građanke Srbije?
    Naravno, potpuno je jasno da je pitanje bespredmetno. Svi zakoni se odnose na građane i građanke Srbije i nema potrebe da se to naglašava na ovaj način, prosto zato što je to jedan od načina koji, rekla bih, neko pokušava da predstavi kao moderan, za razliku od konzervativnog koji bih sada verovatno zastupala ovim stavom koji branim.
    Samo pokušavam da sačuvamo nešto što je draž ovog jezika i da zakoni i naša stvarnost ne liče na onaj film koji se često reprizira na svim mogućim kanalima na televiziji „Radio Vihor zove Anđeliju“. Mislim da su svi gledali taj film i mislim da su i dan-danas, posle toliko godina smešne replike iz tog filma, zahvaljujući jeziku koji je nakaradan.
    Bojim se da srpski jezik zahvaljujući takvim tumačenjima i uvođenjem tzv. političke korektnosti, koja se ovde na neki način kroz jezik provlači, postaje na isti način smešan. Bojim se da ono što je urađeno u Hrvatskoj i ono čemu smo se svi smejali, i zgražavali se kako taj jezik danas zvuči sa nekim izrazima koji zaista nemaju smisla, polako ulazi u srpski.
    Naravno, nemam ništa protiv toga da se položaj žena u društvu i njihov status u društvu i u svetu rada poboljša. To je nešto sasvim drugo. Imam zapravo komentar da to što se zove političkom korektnošću, uz uvođenje stotina reči koje su obično ženskog roda u srpski jezik, a bogami ovde i pravni, nikakve veze nema sa položajem žena, niti sa poboljšanjem položaja žena u svetu rada. Volela bih da o ovom drugom pričamo. Hvala vam.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Gospođa Snežana Stojanović Plavšić ima reč.
    ...

    Snežana Stojanović-Plavšić

    Koleginice, znam da se zalažem za suprotno stanovište, pa mislim da treba da se čuju i jedna i druga strana. Apsolutno verujem da je potrebno da budu i u ženskom rodu svi zakoni i sve što se odnosi na žene treba da bude u ženskom rodu. Ne razumem zašto bi se bilo šta... Naš jezik ima tri roda, ima ženski rod, i verujem da je potpuno u duhu našeg jezika da postoji i ženski rod za sve ono za šta je moguće da postoji.
    Što se tiče toga da li je jezik rogobatan ili nije, prvo, postoje lingvisti koji time treba da se bave, a mi to nismo. Drugo, imam uverenje da je svaki živi jezik promenljiv jezik i da u onoj meri u kojoj se naviknemo na upotrebu određene reči ili izraza u toj meri postaje manje rogobatan i postaje većim delom sastavni deo našeg jezika.
    Zaista se nadam da će srpski jezik živeti još mnogo, mnogo vekova i potpuno sam sigurna da bi za vek ili dva zvučalo potpuno arhaično ono što danas pričamo. Dakle, jezik je živa, promenljiva tvorevina. Samo mrtvi jezici ne mogu se menjati, jezici onih naroda koji su izumrli. Potpuno podržavam da se i srpski jezik menja u duhu modernih vremena i mislim da je to nešto što je dobro i za jezik i za narod kome on pripada.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Gospodin Nemanja Šarović ima reč.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Nemanja Šarović

    Srpska radikalna stranka
    Srpska radikalna stranka je takođe podnosila ovaj amandman. Dakle, da se to briše iz zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu i iz zakona o volontiranju. Zaista ne mogu da se složim sa ovim što je malopre rečeno – da svaki jezik treba da se menja. Jezik može da se menja, ali na neki prirodan način. Silovanjem jezika ne može se postići ravnopravnost polova, gospođo Plavšić. Nadam se da ćete to konačno shvatiti. Niti ćete do te Evropske unije, koju toliko želite, a koja vas ne želi ni po koju cenu, doći tako što ćete neke krajnje nakaradne izraze uvoditi u srpski jezik, pa reći – navići ćemo se za pet ili deset godina.
    Jednostavno, ne želimo da se na te gluposti navikavamo. Želimo da sačuvamo srpski jezik. Želimo da sačuvamo svoj identitet. Nemojte misliti da ste vi ili bilo ko drugi ovde u ulozi Vuka Karadžića, pa da možete izmišljati neke izraze i reći – navići ćemo se za koju godinu. Šta to znači? Za vek ili dva to neće biti nakaradno?
    Da li vi, gospođo Plavšić, želite da se predstavljate i da vas predsedništvo predstavlja kao „piškinju“ ovih amandmana? To je u skladu sa tim novim govorom. Ja želim da budem pisac ovog amandmana, ja sam ga napisao. Ukoliko vi želite da budete „piškinja“, zamolite gospođu Slavicu Đukić Dejanović neka vas ubuduće tako oslovljava.
    Pogledajte ljude od autoriteta i od struke, kada je u pitanju srpski jezik, ja za to stručnjak nisam, ali sam dovoljno stručan da pročitam neku knjigu nekoga ko jeste stručan. Ne možete izmišljati u ženskom rodu za sve imenice nove nazive, to je nakaradno. Dajte jedanput da se prekine ta praksa.
    U samoj Evropskoj uniji, koja puca ovih dana po svim šavovima, postoji veliki broj ljudi koji se opiru takvim tendencijama. Nije to ništa ni lepo, ni moderno, ni pametno, niti ćemo mi sutra biti bolji, niti će nam radnici biti zaštićeniji, niti će žene imati veća prava ukoliko ovakve gluposti budemo ugrađivali u zakone.
    U obrazloženju koje ste dali za neprihvatanje rekli ste da ćete time što uvodite nove izraze i rodno senzitivan jezik (šta to znači, ne znam) nešto postići. Kažete da ne prejudicirate odluke Srpske akademije nauka i umetnosti i drugih institucija koje treba da se bave pitanjem jezika. Kako, kad u zakone ugrađujete izraze koji ne postoje u srpskom jeziku?
    Iskoristiću sad priliku, kad sam se već javio. U skladu sa Ustavom Republike Srbije, član 10, kaže: „U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćirilično pismo“. Srpski jezik i ćirilično pismo.
    Evo amandmana na član 3. koji je podneo Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja na zakon o volontiranju gde se kaže: „Dodaje se nova tačka 8) koja glasi: Obavljanje ad hoc.“ Šta to u srpskom jeziku znači „ad hoc“, gospođo Plavšić i ostali koji ćete glasati za ovaj zakon? To nije srpski jezik, nije srpska reč, nije srpski izraz.
    Siguran sam da ni po Vujakliji niko od vas u ovom trenutku, dok ne pogleda, možda neće biti u stanju da interpretira i da kaže šta znači to „ad hoc“, što bismo, da je na engleskom ili nekom drugom jeziku, možda čitali drugačije. Ubacujete latinične reči usred zakona koji je pisan ćiriličnim pismom – ad hoc. Bidela žaba da se konji kuju, pa i ona digla nogu. Vi se postavljate na taj način i to predstavljate kao nekakvo epohalno dostignuće. Ništa tu epohalno nema, tu se radi o silovanju, o ruženju srpskog jezika. Ovo ne sme da stoji. Nadam se da će ministar da se predomisli, pa reći da „ad hoc“ ipak ne treba da stoji u srpskom zakonu.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Gospodin Ostojić se javio po Poslovniku, ima prednost.
    ...
    Liberalno demokratska partija

    Zoran Ostojić

    Liberalno demokratska partija
    Član 104 – dostojanstvo Skupštine. Ne bih se mešao u ovu besmislenu raspravu o jeziku koju je pokrenuo gospodin Šarović, ali bih zamolio gospodina Šarovića, kada se već toliko poziva na svoje znanje srpskog jezika i na upućenost u lingvističke knjige, da pravilno citira Ustav Srbije. To je najbolji dokaz koliko su ti lingvisti, a svi ste vi zajedno, sem nas, pisali taj Ustav noću i glasali ga dva dana... Pa neka pročita kako se zove pismo, po Ustavu, kojim se piše u Srbiji. To što ste pročitali nije ime pisma.
    Rekli ste da je u Srbiji u upotrebi ćirilično pismo. Pročitajte, u Ustavu ne postoji ćirilično pismo. To su jezikoslovci na koje se pozivate vas koji ste pisali Ustav naterali da napišete. Kažite mi kada ste tu reč koja piše u Ustavu za naše pismo u jeziku upotrebili, ili bilo ko od vas? U Ustavu piše da je u Srbiji u upotrebi ćiriličko pismo.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Reč ima gospođa Milica Vojić Marković.
    ...

    Milica Vojić-Marković

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Hvala, gospođo predsednice. Moram samo da prokomentarišem. Naravno da imamo različito gledište i različite stavove i sasvim je u redu da svako od nas iznese svoj stav. Potpuno razumem da imate pravo na to, kao što ja imam pravo da vas pitam da li je moguće da sam danas čula da je gramatika srpskog jezika politički nekorektna?
    Dakle, pitanje lingvistike... Lingvistika je nauka koja se bavi živim jezicima. Ovo što mi danas radimo i što se ubacuje na ovaj način su veštačke tvorevine. To nije način na koji se formira novi srpski jezik, kako vi to hoćete da kažete. Upućujem vas da pročitate nekoliko vrlo zanimljivih priloga koje je gospodin Ivan Klajn napisao o tome kako se razvija živ jezik. Prosto neću dalje da komentarišem, samo za mene gramatika srpskog jezika nije politički nekorektna, nego je u skladu sa jezikom koji se koristi. Hvala.