Dame i gospodo narodni poslanici, član 37. odnosi se direktno na član 7, u kome je definicija po kojoj je poslodavac dužan da zaposlenog, pre stupanja na rad, pismenim putem obavesti o zabrani vršenja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja.
U skladu sa ovim zakonom, ovde je predviđen rok od 60 dana, dakle, od dva meseca. U ime SRS sam izvršio intervenciju da se ovaj rok smanji sa 60 na 30 dana jer se time otklanja mogućnost da zloupotrebe ili zlostavljanja na radu uopšte postoje. Mislim čak i da je rok od 30 dana preveliki, ali zbog velikog broja, recimo, zaposlenih u jednom preduzeću, neka bude razuman i rok od 30 dana, u kome će poslodavac biti u obavezi da obavesti novo zaposleno lice o njegovim pravima, vezano za rad.
Ono što suštinski jeste obrazloženje po kome se ovaj amandman ne prihvata, a to obrazloženje je i za amandman gospodina Vladana Batića, koji je apsolutno isti, to je da se amandman ne prihvata iz razloga što je rok u Predlogu zakona adekvatniji u odnosu na rok predložen amandmanom narodnog poslanika. Daje se objašnjenje da treba imati u vidu i poslodavce sa velikim brojem zaposlenih kojima je potrebno uručiti navedena pismena obaveštenja.
Znate šta, ako zaposleni prima platu za mesec dana ili 30 radnih dana u nekom preduzeću i ako poslodavac zna ko je zaposlen u njegovom preduzeću i kakvu novčanu naknadu treba da mu da za taj rad, onda apsolutno zna i kakva prava on može da ima za taj vremenski period. Dakle, nisu potrebna dva meseca poslodavcu da obavesti novog zaposlenog kakva su mu prava, vezano za zlostavljanje, pogotovo u državi Srbiji. Kažite nam u kom preduzeću u državi Srbiji ima toliki broj zaposlenih da ne može poslodavac da stigne u roku od dva meseca da obavesti radnika o njegovim pravima? Koje je to preduzeće u Srbiji koje ima toliki broj zaposlenih? Dajte vi jedan primer i ja ću da prihvatim ovo obrazloženje.
Suštinski, ako imate raspon za neke obaveze prema zaposlenom, u roku od mesec dana, pa čak i u polovini meseca kada je primanje prve polovine novčane naknade za rad, onda imate apsolutno i obrazloženje za njegova prava. Zamislite kakav je vremenski rok ako radnik prekrši prava po nekom drugom zakonu, Zakonu o radu. Onda bi poslodavac automatski reagovao u roku od osam dana. Onda taj rok ne postoji.
Dakle, ti aršini ne mogu biti isti, pogotovo kod vas koji se pozivate na drugi zakon. Primenjuju se drugi zakoni onda kada je to u interesu poslodavca, a kada je to u interesu zaposlenog ti rokovi su malo duži nego što bi trebalo da budu.
Molim vas da ovaj amandman prihvatite jer suština ovog amandmana je samo sprečavanje zloupotrebe u što kraćem periodu, da neko bude obavešten šta ne sme da radi u toku svog radnog vremena ili u periodu dok je zaposlen. Hvala.
