Zahvaljujem, gospodine Nikoliću, i stvarno vam se izvinjavam jer sam neoprezno dozvolio da se određene lične stvari iznose. Molim narodne poslanike da to ne rade, jer primerena diskusija, a ne verbalno zlostavljanje... je bilo sasvim, po mom merilu, dobro izrečeno i dobro do sada vođeno. Zakasnio sam da upozorim i to je moje drugo izvinjenje.
Reč dajem gospođi Nadi Kolundžiji.

Poštovani predsedavajući, koristim pravo na repliku. Mislim da bi trebalo da isti kriterijum važi za sve. Dakle, ako neko misli da sa pozicije opozicije može da izgovori bilo šta na račun nas koji ovde predstavljamo parlamentarnu većinu voljom građana Srbije, a da istovremeno ne može da otrpi nikakav odgovor, onda mislim da ne razume niti svoju poziciju, niti poziciju ove institucije.
Dakle, želim da kažem da je besmislica tvrditi ovde da se mi približavamo njihovom programu, pre svega zbog toga što neko ko menja stavove može da se približi onome ko ima stavove dvadeset godina, a nikako obrnuto. Dakle, neko ko se upravo probudio i promenio sve svoje stavove može samo da konstatuje da se približio stavovima onih koji se tih stavova drže već dve decenije.
Istovremeno, želim da kažem da optuživati predsednika Borisa Tadića da je, na jednom čisto političkom skupu, kao političar rekao da će kao političar koristiti sva demokratska sredstva kako bi omogućio da Srbija nastavi putem evropskih integracija, da nastavi putem oporavka, demokratizacije i razvoja, da snage koje su pokazale da ne razumeju šta su interesi Srbije, koje su pokazale, kada su bile u prilici da vode ovu zemlju, da nisu u stanju da shvate vreme u kojem žive, niti da shvate interese sopstvenih građana, ne treba da dođu na vlast i da će on kao odgovoran političar, koristeći, naravno, demokratska sredstva, učiniti sve da takve snage ne dođu u priliku da još jednom građane Srbije dovedu u nezavidan položaj, u kakvom su već jednom bili... Hvala.

Hvala vama. Gospodin Nikolić Tomislav ima reč.

Sve bi to bilo lepo kada vaš predsednik partije ne bi bio predsednik Srbije. Dakle, predsednik Srbije ne može da preti političkim oponentima da će učiniti sve što je u njegovoj moći da oni ne dođu na vlast. Jedini način na koji mi možemo da dođemo na vlast su izbori. Da li to predsednik Srbije preti da neće biti izbora uopšte? Da li to preti da neće poštovati rezultate izbora? Bila je to jasno izgovorena, otvorena pretnja u predizbornoj tišini za održavanje izbora, dopunskih lokalnih izbora u Aranđelovcu.
Dakle, mi smo to dobro shvatili, gospođo Kolundžija, kao pretnju predsednika Republike Srbije da neće dozvoliti da pobedimo na izborima. To samo tako i može da se shvati. Vi možete da mi kažete – gospodine Nikoliću, učiniću sve što je u mojoj moći, moja će stranka učiniti sve što je u našoj moći da političkim sredstvima onemogućimo vašu pobedu. Predsednik Srbije to meni ne sme da kaže.
Mene je sramota što imam takvog predsednika Srbije. U bunar bih skočio da se udavim kad u svetu čuju da je predsednik Republike pretio političkim strankama. Posle dvadeset godina višestranačkog sistema, posle deset godina vlasti demokratskih, proevropskih snaga vi pretite da će predsednik Republike da učini sve što je u njegovoj moći da neko ne pobedi na izborima. Pokrio bih se ušima po glavi i ćutao bih bar godinu dana, jer mediji to ne smeju da pominju, dok i građani Srbije ne zaborave šta je egzaltirani predsednik rekao na skupštini svoje koalicione partnerke, PUPS.
Nemojte, molim vas, da pričate o tome kada sam se ja probudio. (Mislim da govorim na repliku.) Dakle, vi se približavate našim stavovima, vi sada govorite da vam je nezamisliva nezavisnost Kosova i Metohije. Vaš predsednik je u jednoj kampanji rekao da nije optimista i da će Kosovo pre da bude nezavisno nego u sastavu Srbije. Na svu sreću, postoje mediji koji beleže ono što je izgovorio.
Molim vas da ne ulazite previše u polemike sa nama, vi ćete ih izgubiti. Molim vas da vi nastavite svojim putem, kako ste i počeli, da trpite ucene svojih koalicionih partnera, da razvlačite budžet Srbije na barem tri ili četiri dela, da puteve Srbije prave barem četiri stranke, pošto svakom od njih dajete novac, da puste G17 plus da troši budžet da formira svoju stranku na nivou regiona, da pustite u nekim regionima da se formiraju po nacionalnom ključu, kao što ste počeli. To je ono što ćemo mi morati da menjamo kad pobedimo na izborima, a vi ćete te izbore, hteo to predsednik Srbije ili ne, morati kad-tad da nam date.

Na svu sreću, postoji stenogram, ali postoji i dnevni red. Zamolio bih da se vratimo na tu temu i da završimo, ne nadmećući se čija će biti poslednja, nego da završimo diskusiju, koju ni uz maštu ne mogu da povežem sa dnevnim redom. Ali, s obzirom na to da smo stigli dovde gde smo, svakako će gospođa Kolundžija dobiti reč. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, ali postoji način kada neko krene da priča o onome što nije tema, da njega prekinete i da ga vratite, jer ne možete drugima osporiti mogućnost da reaguju na nešto što je izvan teme, a tiče se njih.
Dakle, potpuno je jasno da samo neko ko može da izjavi da će preispitati pravosnažnu sudsku odluku za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića i da će, ukoliko se on uveri da je taj nedužan, pustiti ga na slobodu, može da pomisli da kada političar kaže da će svim demokratskim sredstvima učiniti sve da negativne političke snage ne dođu i preuzmu vlast... Može zaista da se razume zašto vi to tako možete da shvatite.
Svako drugi ko razume da je ovo demokratska zemlja, da će izbori biti raspisani kada im bude vreme, 2012. godine, može da razume da predsednik jedne političke partije na jednom političkom skupu ima puno i legitimno pravo da pošalje političku poruku kojom kaže – zato što znam da je interes građana Srbije da nastave putem evropskih integracija, ne treba da dođu na vlast one snage koje nisu u stanju da Srbiju vode tim putem. To nije nikakva pretnja, ma koliko se vi trudili da to predstavite kao pretnju. To nije nikakva pretnja da izbora neće biti, ma kako da biste možda vi na njegovom mestu to eventualno i uradili. Hvala vam.

Hvala vama. Gospodin Zoran Ostojić ima reč.

Reklamiram povredu Poslovnika, dostojanstvo Skupštine. Zaista ne treba da slušamo i republikance, četničke vojvode, i gospođu Kolundžiju. Izvinite, gospođo Kolundžija, to što priča gospodin Nikolić zaista nema smisla, ali podsetite se koliko ste sredstava i resursa uložili da napravite tu partiju kada se otcepljivala od ovih. Gospodin Nikolić i gospodin Vučić su bili u medijima godinu dana više nego što je LDP bio ...
(Predsedavajući: Gospodine Ostojiću, reklamirali ste povredu Poslovnika.)
Jeste. Zašto moramo da slušamo ovo? Apelujem da se vratimo na dnevni red. Ovde se građanima predstavlja kao da su oni opozicija njima, da oni nemaju nikakve veze sa njima, i mi to treba da slušamo. Pa nismo veverice.
Prema tome, prekinite ovu diskusiju, vratimo se na dnevni red. Oboje imaju uprljane ruke oko ovoga. Jeste, gospodin Nikolić se sad probudio, sve je shvatio, postao je Evropljanin, sutra će biti za NATO, valjda, sve je to lepo. Oni ih sada kritikuju, a sve su učinili da naprave ovu stranku, pa se sada kaju. Znate šta, ima jedna narodna izreka, neću sada da je ponovim zato što nije u skladu sa dostojanstvom parlamenta.
Dajte da se vratimo na dnevni red i da ne slušamo ovde opoziciono, kao, nadgornjavanje sa gospodinom Nikolićem, između vladajuće većine, gospodina Milivojevića, koji ima neko zaduženje da se uvek javi i da objasni kako su oni i Srbi i Evropljani itd.
Pustite ove priče, molim vas, kasno je, dajte da završimo posao. Ovaj parlament efikasno radi. Gotovo da nema zakona u proceduri, Vlada sad zaostaje za parlamentom. Ako je ovo neki način da se oteže rad parlamenta, da bismo sačekali Vladu, onda to kažite.

Zahvaljujem. Da niste reklamirali povredu Poslovnika, koja inače ne postoji i na koju se niste pozvali, mi bismo već završili. Ali, hvala vam i na ovome.
Mislim da je razmena političkih stavova bila živahna, da je bilo uspešno sa obe strane, neću da arbitriram, naravno, ali smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, pa pitam da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč?
Nemate pravo na repliku. Gospodine Nikoliću, završili smo diskusiju, rekao sam, pozvali ste se na repliku, nemate pravo na repliku, zaključio sam, završio sam pretres, pa pitam predstavnika predlagača da li želi da da završnu reč? (Ne.)
Izvolite, imate reč.

Ne verujem da vi ne čujete kada prijavljujem povredu Poslovnika. Vi vređate dostojanstvo Narodne skupštine. U Poslovniku piše da kada me poslanik pomene imam pravo na repliku. Kad me u negativnom kontekstu pomene imam pravo na repliku.