Rekla sam da to ima smisla, da je to logično.

Ne mora da se izjasni o amandmanima koje ne prihvata?

On treba da se izjasni o svim amandmanima, ali tražiće reč za slučaj da prihvata amandman, jer se podrazumeva da one amandmane … To je stvar logike.

Ako ćuti, znači da nije prihvatio?

Ako kaže da je prihvatio, prihvatio je.

Zato što se u Poslovniku kaže nešto drugo u odnosu na ono što ste sada rekli.

On se izjašnjava o svim amandmanima, ali ne mora posle svakog učešća u raspravi komentarisati vaše sugestije da se prihvate amandmani.

To je njegova obaveza, jer ako nije dostavio u pisanoj formi…

On nema obavezu usmeno da se izjasni. Analiziraće sve amandmane…

 Pročitaću vam član 149. da vidite kako jednostavne stvari u ovoj skupštini mogu da budu nejasne: „Predlagač  zakona, nadležni odbor i Vlada dužni su da pre sednice Narodne skupštine razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije“.
Ne kaže da ćutanje podrazumeva odbijanje ili bilo šta, nego kaže da su dužni. Ukazujem na to kako procedura može da bude nejasna. Ne vidim šta je ovde sporno. Ako kaže da su dužni da se izjasne i da tačno kažu koje prihvataju, a koje ne, onda to samo može da popravi raspravu.
Nije mi namera da ukazujem na greške u proceduri, jer je to najmanja stvar kod ovako važnog zakona, ali očigledno treba da znamo kako se i koji su razlozi zašto se neki amandmani prihvataju, a neki ne.
Da se vratim sad, pošto smo proceduru raspravili. Došli smo do situacije da pričamo o tako važnom telu, a da raspravljamo o procentima. Kada pogledate ove amandmane vidite da je to 30, 40 i 50%. Samo da podsetim, kada je bio taj prvobitni predlog, koji je ocenjen kao nerealan, Vlada je prihvatila i taj prvobitni predlog. Mi smo, kao Odbor za finansije, dobili mišljenje Vlade, gde oni kažu da ima sredstava da se plata poveća 100%. To je bilo pre nekoliko meseci. Vlada je to uradila i rekla da ima sredstava.
Procenjeno je da je to mnogo. Usledili su neki drugi predlozi. Sada Vlada odlučuje, između 30, 40 i 50, koji će procenat da prihvati. Da li to znači da tim procentom, kada Vlada prihvati tih 40, praktično poništava Predlog zakona i ovih 30%, jer preferira neko drugo rešenje?
Mislim da to nije dobar način i da bi trebalo da iznađemo način da u danu za glasanje svi podržimo jedinstven predlog i da cela Skupština stane iza jednog od ovih rešenja. Ne vidim da su tu bitne razlike. Podržaćemo i amandman gospodina Senića.
Mislim da bi trebalo da se do plate državnog revizora i do podrške toj instituciji dođe glasovima svih narodnih poslanika i nema razloga da bude drugačije, u duhu procedure i nezavisnosti te institucije.