Da li još neko želi reč? Predlagač? (Da)
Izvolite. Reč ima guverner, Radovan Jelašić.

Poštovani narodni poslanici, prvo bih želeo zahvaliti na svim vašim jako korisnim…

Moje izvinjenje, guvernere. Što se tiče upravljanja elektronskim panelom, to je u redu. Vaš mikrofon je uključen. Samo da vidimo, da li je u redu.

Prvo bih se želeo zahvaliti narodnim poslanicima na svim…

Izvinjenje još jednom. Do tehničke službe Skupštine je. Molim službu da nas obavesti, da li će guverner moći da se obrati sa govornice, jer je mikrofon uključen. Da, može. Izvolite.

Da li sada funkcioniše? Prvo bih želeo zahvaliti svim narodnim poslanicima na jako korisnim primedbama vezano za izmene Zakona o NBS. Zaista ću pokušati da za one najvažnije stvari iznesem isto tako i mišljenje Narodne banke.
Što se tiče sukoba između Vlade i NBS, mogu samo da kažem da je to delimično i po opisu posla, toga je bilo, ima, i najverovatnije će toga biti i u budućnosti. Naravno, što bi bilo jako važno, da Savet NBS i nadalje i u budućnosti striktno ostane jedan nadzorni organ, a ni u kom slučaju jedan organ koji upravlja. Jedno je sigurno, tog principa ćemo se i onda pridržavati, kada dajemo naše mišljenje na eventualne primedbe, odnosno eventualne amandmane.
Što se tiče režima, želim ovde da pojasnim da kada pričamo o režimu, koji će da predlaže Izvršni odbor, da ga utvrđuje Savet, uz saglasnost Vlade. Ovde ne pričamo o jednom konkretnom nivou kursa, nego pričamo, i u budućnosti, isključivo o režimu, koji je trenutno rukovođeno fluktuiranje, koje mislim da za sada ne obezbeđuje dovoljno prostora, što se tiče postizanja našeg osnovnog cilja, a to je stabilnost cena.
Pre svega, ja sam onaj koji se zalaže da zakone treba doneti prema ljudima. Ali, mislim da je kod ove izmene zakona i te kako važno, pre svega, pošto posle ovog zakona, najverovatnije, postoji i postavljenje novog guvernera.
Što se tiče zaduživanja kod MMF, želim samo da kažem da od 2,9 milijarde, do sada jeste povučeno milijardu i 300 miliona i, da kada usvoji program, odnosno četvrtu reviziju i bord MMF, umesto mogućih, blizu 400 miliona Srbija će najverovatnije povući svega 70 miliona, pošto nam nivo deviznih rezervi dozvoljava da ne idemo po originalnom tempu, što se tiče zaduživanja. Najverovatnije da ta ukupna suma zaduživanja ne bi trebalo ni da pređe nivo od milijardu i 500 miliona pošto iznad milijardu i 500 miliona država plaća, odnosno Narodna banka, dva odsto više. To znači da umesto 1,3% oko 3,3%. I zaista ćemo sve učiniti da do tog povećanog zaduživanja i ne dođe.
Što se tiče onoga ko je potrošio koliko, a vezano za devizne rezerve, da se podsetimo da od sume koja je ''potrošena'', a vezano za devizne rezerve, ovde pričamo o milijardu i 200 miliona. Od tih milijardu i 200 miliona, od kraja prošle godine pa sve do današnjeg dana NBS je otkupila od Vlade 500 miliona, što je posle toga iznela na tržište. Od onog dela što se tiče zaduživanja kod MMF, to iznosi svega 700 miliona, ali, osnovni cilj je, da se podsetimo, postizanje i održavanje stabilnosti cena. Što se tiče potrošačkih cena, maj na maj, one iznose svega 3,7%.
Što se tiče grčkog scenarija, mislim da smo mi dovoljno pričali vezano za to.
A, što se tiče konstatacije koliko može da se potroši još za odbranu kursa, dakle, pojedine kategorije su predviđene i Memorandumom sa MMF, što ne znači da se eventualno ne mogu revidirati, ali jedno je sigurno, suma koja je stavljena na Memorandum obezbeđuje nam više nego dovoljno prostora da postignemo naš osnovni cilj.
Što se tiče odnosa Narodna banka, Vlada, što se odnosi gospodine Gece Kona, žao mi je što dotična gospođa nije ovde, nosim sat ali bih joj verovatno poklonio, pošto se ipak danas radi o 2010. godini, mnoge stvari su se izmenile za poslednjih 80-90 godina i vezano za to ko je ko, ''ko tu kosi, a ko vodu nosi'', šta radi Narodna banka, šta je cilj, jedno je sigurno, možemo se pohvaliti time da smo, što se tiče transparentnosti našeg rada, sigurno jedna od najtransparentnijih, verovatno smo i zbog toga bili toliko u jeku kritike. Zna se tačno kada NBS proda devize, kada je prodala na tržištu, koliko je prodala i povodom mnogih drugih stvari i vezano za kamatne stope, zaista, smatram da je jako dobro da i poslanici raspolažu sa i te kako preciznim podacima.
Što se tiče citiranja pojedinih ljudi, da li se radi o Miltonu Fridmanu, da li se radi o gospodinu Gligorovu, najverovatnije bi i mi slične ljudi koristili, ali svakako svi njihovi citati isključivo potvrđuju sve ono što je radila NBS.
Što se tiče MUP, odnosno pasoša, odgovorno vam tvrdim da Narodna banka krajem 2006. godine nije preuzela, nismo besplatno preuzeli celokupnu opremu od MUP, nego smo, naravno, za tu opremu platili da bi naši građani i dan-danas putovali sa plavim pasošem, uz vize, u EU.
Što se tiče hartija od vrednosti, ko je dobio i ko je gubio od toga što smo mi isključivo po učenju Miltona Fridmana povlačili višak likvidnosti, koje je dostiglo u pojedinom vremenskom periodu 150, 160 milijardi dinara, jedino ko je od toga dobio svakako su građani, jer da taj novac nismo povlačili inflacija bi tada bila daleko, daleko viša nego što je bila pod uslovima, naglašavam, koje smo mi postigli time da smo višak novca povlačili.
Što se tiče BIS – ''Banke za međunarodno poravnanje'', samo da podsetim cenjene poslanike da je ta institucija osnovana 1930. godine i NBS je i dan-danas član, odnosno i vlasnik te institucije.
Vezano za Vajferta, naravno ni pod tačkom razno ne želim sa njim da se uporedim, inače, on je vladao 26 godina. Zbog čega sam ovde ja danas – to je isključivo zbog toga što mi je i te kako stalo do Narodne banke, do zakona o Narodnoj banci Srbije, isto tako mi je stalo i do samostalnosti i nezavisnosti. Zbog toga je to toliko puta napominjano u mom uvodnom izlaganju.
Ko je zaradio na emisiji hartija od vrednosti, to sam malopre odgovorio, dakle, zaradili su isključivo građani, pošto smo uspeli i putem tog mehanizma da smanjimo obim novca u opticaju i da postignemo mnogo nižu stopu inflacije. Sa čime su se te kamatne stope usklađivale? Naravno, isključivo sa inflacijom, jer sumnjam kada je inflacija dvocifrena ili nešto više da je iko spreman da kupi te hartije od vrednosti po kamatnoj stopi od 5-6%.
Što se tiče izdavanja licenci, samo da se podsetimo, Narodna banka je pre dve godine izdala jednu licencu i poslednja licenca koju smo izdali za grinfild investiciju je bila ''Moskovska banka''.
Što se tiče (još samo jako kratko) šta je to što je Narodna banka postigla, ipak nezavisno od svega, ove krize, postigli smo jedno povećanje obima kredita. Dan-danas imamo bez kursnih razlika na godišnjem nivou jedno povećanje obima kredita pre svega pravnim licima iznad 10%.
Postigli smo isto tako da, zahvaljujući visokoj adekvatnosti kapitala, zahvaljujući visokoj likvidnosti bankarskog sektora, poreski obveznik, Vlada nije trebalo da ni jedan jedini dinar da za stabilnost bankarskog sektora, za razliku od drugih zemalja. Isto tako je bilo obezbeđeno nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta.
Iza svakog prodavca deviza, odnosno iza svake kupovine deviza od strane banaka stoje njihovi klijenti. Mislim da smo iako u ovim otežanim uslovima dokazali da je to ipak najbolji način da se obezbedi i stabilnost deviznih rezervi, isto tako i nesmetano funkcionisanje tog istog deviznog tržišta. Ne želim da ulazim u detalje kako Evropska centralna banka funkcioniše, odnosno u kojoj meri smo uzeli nju kao primer, jedno je sigurno, biće još potrebno određeno vreme da o tome Narodna banka razmisli na kakav način i koji će to biti najverovatnije budući zakon koji će nas uvesti kako u Evropsku centralnu banku, isto tako ili u evropsku monetarnu uniju, pošto sve to, trenutno, pre svega zavisi od politike.
Zakon o stabilnosti finansijskog sektora, na njemu trenutno radi Ministarstvo finansija, to je isto tako kao da je opravdao pregovore i razgovore sa Svetskom bankom.
Samo da se podsetimo, kapital banaka pripada ne dužnicima, ne pripada deponentima nego pripada isključivo vlasnicima, a vlasnici su do sada skoro svi, sve ono što su zaradili, sve ono što su iskoristili za povećanje svog kapitala ostavili u Srbiji.
Što se tiče kamatnih stopa koje su ovde navedene, da, bila je jedna jedina banka koja je u statistici nama prijavljivala. Ako vi danas pređete u minus na vašem tekućem računu, unutar EU teško da ćete platiti manje od 25-20% na godišnjem nivou u evrima. Ova cifra je posle toga korigovana na osnovu našeg razgovora sa bankama, očito je ovde bio jedan problem što se tiče njihovog izveštavanja.
Što se tiče, pak, prljavih poslova i ko tu kupuje devize, upravo kao što je bilo rečeno, za to postoji poseban zakon. Nekih dvadesetak ljudi, bukvalno, stalno češlja što se tiče bilansa banaka, što se tiče njihovih platnih prometa, što se tiče platnih naloga, da budemo sigurni da je sve kako se radi u banci shodno zakonima.
Sve ovo što je ovde najavljeno vezano za to koliko je podneto prijava, toga ima mnogo više, ali te prijave koje stoje u ovom izveštaju koji je naveden, odnosi se isključivo na ono što se tiče stabilnosti i solventnosti bankarskog sektora, a ni u kom slučaju onoga što se tiče naše kontrole platnog prometa.
Još samo, zaista, za kraj, sve dotle dok je štampanje novca bio državni posao, samo da citiram jednu od iznetih primedbi, bilo je teško izračunati sve one nule koje su stajale posle pojedinih brojki. Dakle, štampanje para nije državni posao, nego štampanje para je posao Centralne banke. I Narodna banka se ne zadužuje u inostranstvu, iako će Narodna banka imati svoju imovinu. Zna se tačno da za Narodnu banku, na kraju krajeva, garantuje Srbija.
I, još jedanput, samo da podvučem da banke nisu iznosile kapital nego je celokupno zarađen novac u najvećem delu ostao ovde u Srbiji i na osnovu toga je ojačana kapitalna baza, što je i te kako doprinelo stabilnosti finansijskog sektora. Hvala na pažnji. (Aplauz)

Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona.
Za danas završavamo prepodnevni rad.
Određujem pauzu od sat vremena.
Sednicu nastavljamo u 14.40 časova raspravom o zajedničkom načelnom pretresu 7. i 8. tačke dnevnog reda. Hvala vam.
(Posle pauze – 14.55)

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u osnovi pravnih propisa i u skladu sa Zakonom o učešću pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, koji je stupio na snagu u novembru mesecu prošle godine, Ministarstvo odbrane je u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova izradilo Predlog godišnjeg plana, kao i Predlog odluke o učešću Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2010. godini i ti predlozi se nalaze pred vama.
Želim da naglasim da naša država ima dugu tradiciju učešća u multinacionalnim mirovnim misijama i podsetiću vas da je nekadašnja SFRJ bila jedna od najvažnijih atributora svetskog mira, sve do praktično 1991. godine. Nakon više decenija diskontinuiteta, 2002. godine tadašnja SRJ donela je Odluku o učešću u Mirovnoj misiji Istočni Timor i tada je praktično započeta jedna nova era odnosa Srbije u okviru UN. Do sada je Ministarstvo odbrane angažovalo 181 pripadnika u mirovnim misijama, od tog je bilo 23 žene u tim misijama, što je 13% i što je zaista jedna cifra, imajući u vidu da naša vojska još uvek nije potpuno profesionalizovana, još uvek taj odnos nije na adekvatnom nivou.
Kao što sam rekao, bili smo angažovani u šest mirovnih misija u Istočnom Timoru, Liberiji, Obali Slonovače, Burundiju, Kongu i od prošle godine u Čadu. Tokom navedenog angažovanja iako se radi o izuzetno teškim mirovnim misijama, moram da kažem da nismo imali žrtava, niti je bilo ko bio povređen ili ranjavan prilikom tih aktivnosti i to je nešto što želimo da održimo kao trend u budućnosti. Naglašavam, ma koliko ove aktivnosti izgledale jednostavne i lake, nisu nimalo jednostavne ni lake, naprotiv, to su najrizičnije misije u kojima trenutno učestvuje naša zemlja.
U skladu sa trenutnim kapacitetima, mi smo napravili plan za ovu godinu i dve nove stavke u tom novom planu su, praktično, Misija u Libanu i Misija na Kipru. Kao što znate, prošle godine smo u Čadu participirali zajedno sa Norveškim kontingentom, a od ove godine, imajući u vidu da smo zaista ostavili jako dobar utisak u Čadu, prelazimo u tu Misiju pod UN, sa novih 15 članova te misije. Više nećemo biti u sastavu Norveškog kontingenta koji je svoju misiju završio u ovoj godini u Čadu.
Ono što je bitno reći, u gotovo svim misijama učestvujemo samostalno, u dve nove misije koje su u Libanu i na Kipru učestvujemo u sklopu kontigenata, u Libanu u sklopu Španskog kontingenta, a na Kipru u sklopu slovačko-mađarskog kontingenta. Smatramo da je to veoma važno, imajući u vidu da su zemlje u kojima učestvujemo, kao što znate, istaknute zemlje EU i veoma veliki podržavaoci politike koju ima Srbija. Posebno naglašavamo za Španiju i Slovačku.
Ono što želim, na kraju, da dodam, imajući u vidu da ova aktivnost mora da se obavi što je moguće brže u želji UN da to zaista krene od prve polovine ove godine, mi smo insistirali da se ovaj materijal nađe u parlamentu po hitnom postupku i drago mi je da se to na kraju tu i našlo. Takođe, želim da naglasim da je priroda ovih mirovnih operacija, pre svega, humanitarnog karaktera, sa namerom da se pomogne očuvanju mira i stvaranju uslova za normalan život u oblastima pogođenim konfliktima, posebno po okolnosti na mirovne misije u kojima učestvujemo sa medicinskim timovima, koji ne samo da pomažu kontingente, odnosno vojske koje su tamo prisutne, već i u većoj meri učestvuju u pomoći i spasavanju civilnog stanovništva, koje je, kao što znate veoma, veoma ugroženo.
Ovoga puta sve ove misije u kojima se pojavljujemo su mirovne misije UN, a članstvo u UN, na koje se često pozivamo, proizvodi određene obaveze, ne samo benefite. Povelja UN obavezuje države članice da na poziv UN stave na raspolaganje svoje oružane snage i druge efektive radi održavanja mira u svetu. Smatramo da je ovo jedna od veoma važnih spoljnopolitičkih aktivnosti koje sprovodi naša zemlja, a u ovoj situaciji konkretno Ministarstvo odbrane. Potpuno sam ubeđen da na ovaj način vraćamo našu zemlju u među one zemlje koje imaju veoma veliki uticaj u međunarodnom svetu, i vraćamo se na mapu onih zemalja koje kontribuiraju, odnosno pomažu globalni mir u svetu.
Ova odluka koja će se doneti danas u parlamentu, a ja se nadam da ćemo dobiti većinsku podršku, ima, da kažem, i političku i profesionalnu podlogu. Profesionalna podloga je utoliko što će pripadnici naše vojske i Ministarstva odbrane koji su boravili u tim misijama zaista imati mogućnost da budu interoperabilni, da steknu znanja i iskustva koja ne mogu da steknu samo na vežbama, već moraju da se stiču i u realnom životu. A politička odluka svakako se donosi na nivou razumevanja i na nivou poštovanja onog što radi Ministarstvo i naša država, imajući u vidu da sve razvijene zemlje sveta, sve nama prijateljske zemlje sveta učestvuju u mirovnim misijama. Ukoliko želimo podršku od njih na našem međunarodnom planu svakako da moramo da delimo zajedničke izazove, rizike i pretnje.
Jedan sam od onih ljudi koji smatraju da je neophodno da iskoračimo van granica naše zemlje, kako bismo očuvali bezbednost u našoj zemlji. Siguran sam i potpuno podržavam i ono što je govorio i predsednik Putin i predsednik Buš u situacijama kada je došlo do terorističke nesreće u Beslanu i u rušenju kula, kada je rečeno da će oba državnika sa svojom državama štititi interese svojih građana i van granica svoje zemlje.
Potpuno u ubeđenju da je to jedna ispravna politika, danas, pred vama, predlažemo Plan upotrebe i tražimo podršku. Zahvaljujem. (Aplauz)

Pre nego što nastavimo rad, obaveštavam vas da će za Poslaničku grupu SRS u načelnoj raspravi ovlašćena predstavnica biti narodna poslanica Marina Raguš.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Narodni poslanik Dušan Bajatović, zamenik predsednika Odbora za bezbednost? (Ne)
Narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Zakonodavnog odbora? (Ne)
Da li narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje žele reč?
Na sednici Odbora za odbranu i bezbednost mišljenje je izdvojila narodna poslanica Nataša Jovanović, koja želi reč. Izvolite.

Hvala vam, gospođo Čomić. Gospodine Šutanovac, dame i gospodo narodni poslanici, na sednici Odbora za odbranu i bezbednost izdvojila sam mišljenje zbog neslaganja sa ostalim članovima Odbora koji su podržali predloge ovih zakona. Sada ću ovo vreme da iskoristim da iznesem stav SRS, koji smo vam predočili prilikom slanja prvog kontingenta medicinskog osoblja u Čad, kada se to razmatralo prošle godine u   Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Moram, gospodine Šutanovac, da vam prenesem reakcije građana onih koji vas ne podržavaju u ovom stavu i šta su se oni zapravo upitali. Kada je jedan nedeljni list prošle nedelje u okviru najave za ovu sednicu predočio čitaocima da će ovo biti na dnevnom redu, pojavili su se na toj internet stranici mnogobrojni komentari. Trideset osam građana Srbije je komentarisalo (pardon, u pitanju je jedan dnevni list, reći ću, najstariji na Balkanu, možete da pogodite koji je) i ti građani su skoro svi do jednog, mislim da je samo jedan podržao vaš stav, i citirao jednu vašu izjavu od prošle godine, rekli da to Srbiji nije potrebno. Pa, čak i načelnik Centra za mirovne operacije Generalštaba vojske Srbije pukovnik Radivojević u jednom intervjuu se upitao, da on ne pripada Vojsci Jugoslavije i on bi se kao građanin zapitao – a, šta naša vojska traži po tim i takvim mirovnim operacijama?
Vi ste rekli i to ponavljate i vi, kao i čelnici iz Ministarstva odbrane, da se time jača diplomatski i svaki drugi vojni kapacitet naše zemlje, da se to sve odvija pod patronatom UN i onda se za nas Srbe, za našu državu, postavlja jedno logično pitanje. Da li vi stvarno, kao ministar odbrane ove zemlje mislite da UN u okviru ovih takozvanih humanitarnih multinacionalnih operacija isključivo štite interese tih zemalja u koje se upućuju kontingenti zemalja koje to prihvate, pošto ste vi malopre rekli da je to naša obaveza kao članice UN, ili se iza toga krije i nešto drugo? Nije u pitanju nikakva teorija zavere.
Vi ste juče, verujem da ste imali mogućnosti da pratite nastavak suđenja našeg predsednika dr Vojislava Šešelja, videli da je on rekao predsedavajućem veća da ta globalna vojna sila, NATO snage koje su bombardovale naše zemlju da su isključivo u funkciji i postojanja i Haškog tribunala i progona srpskih patriota i svega onoga što oni podvode pod nekakve humanitarne aktivnosti, a, sa druge strane, američki cilj i njihova strategija zaštite njihovih bezbednosnih i vojnih interesa je veoma jasna. Čak i prošle nedelje kada se povodom nove – stare strategije odbrane i zaštite američkih globalističkih interesa obratio javnosti Barak Obama, mogli ste u okviru poređenja sa onim što je Buš govorio da vidite da je to samo drugačiji način retorike, a da, sa druge strane, apsolutno njih ne zanima koja plemena i ko vodi bitku i kakav pokolj se vrši u Čadu, u Darfuru, u mnogim drugim mestima na rubnim područjima i u najsiromašnijim delovima afričkog kontinenta.
Čak smo i mi pre dve godine na Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope raspravljajući tada eskalaciju sukoba među 200 plemena u Darfuru došli do jednog jednostavnog zaključka da nešto što se na takav način dešava, kroz plemenske, verske i druge razlike, potpomognuto pre svega američkim pritiscima, a sve u funkciji njihovih globalnih interesa, jer, ne zaboravite, njihov cilj je, kada se negde pojave, kao, da štite interese, da okupiraju neku zemlju, da izvuku za sebe ogromnu ekonomsku i materijalnu korist. Vi vrlo dobro znate da je to jedan nepresušni izvor, pitanje je, zaista, još niko ne može da definiše koja se to količina naftnog bogatstva nalazi u Darfuru, pre svega, cilj za Amerikance, a isto tako i u Čadu. Baš njih briga da li između sebe Zagava i Toba ratuju, šta se tu dešava, ko je kome zaskočio za vrat. Jednostavno, to je jedna globalna hegemonistička sila koja želi da pokori sve one male zemlje i da ostvari svoj ekonomski interes, da pokupi resurse kao što su okupirali našu južnu pokrajinu Kosovo i Metohiju, zbog svojih geostrateških interesa na Balkanu i pre svega zbog iskorišćavanja našeg ogromnog rudnog bogatstva.
Kada govorimo o pomoći i učešću naših multinacionalnih snaga, odnosno dela tog kontingenta koji će dejstvovati na Kipru, vi vrlo dobro znate, gospodine Šutanovac, da je prošle godine prilikom obeležavanja 35 godina od okupacije severnog dela ostrva i Grčka, koja je članica NATO saveza, jasno poručila da NATO primenjuje različite aršine. Da li znate između Turske i Grčke, kada je u pitanju podela unutar NATO pakta i odnosa Amerikanaca i njihovih zapadnih saveznika, da uvek prevagne ono što je na strani Turske, a ne na strani Grčke, koja pokušava da objasni celom svetu, iako je članica EU, sada ekonomski posrnula, da je u pitanju okupacija.