Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo ovih dana, takođe, jednu aktuelnu temu način privatizacije "Večernjih Novosti", "Luke Beograd" i preko kojih firmi, ko su investitori itd. Imamo jednu aktuelnu situaciju u gradu Smederevu, na 50 km od ovog zdanja, već, malo više od godinu dana, praktično, godinu i po dana, priča se o otvaranju neke rafinerije za preradu nafte i proizvodnju naftnih derivata.
O tome sam već govorio u ovoj skupštini, postavljao sam pitanja ministrima. Dobio sam odgovor od ministra za energetiku da niko nema ni jedan jedini papir koji je potreban za to. Ali, gradonačelnik Smedereva, inače, nekada naš kolega, gospodin Umičević, iz DS, uporan je i pokušava da sprovode tu tzv. investiciju.
Niko još nije uspeo da utvrdi da li se zaista radi o investiciji ili o nečemu drugom, da se na 130 hektara zemljišta, oni koji su čuli znaju o kom prostoru pričam, o fenomenalnom jednom prostoru, gde bi mogla da bude, verovatno, najbolja pretovarna luka na Dunavu, kakvih ima mnogo u EU, kada bismo odlučili kao država da je napravimo sa bescarinskom zonom, upravo na tom prostoru, na 700 metara vazdušne razlike od mesta gde su izvorišta vode za grad Smederevo, pokušava se, kao, da se napravi rafinerija. Zašto ''kao'', razumećete iz mog sledećeg izlaganja.
Naime, firma koja treba da napravi tu rafineriju u Smederevu zove se "Komiko oil". Proverio sam, i sve ću ponovo dostaviti Ministarstvu za energetiku, mada sam ubeđen da to oni imaju, 'ajde da kažem, iz holandskog APR, holandske Agencije za privredne registre, da se firma koja je osnovala "Komiko oil" u Smederevu zove "Komiko oversiz".
Shodno pričama o tome ko i kako investira u Srbiji, "Komiko oversiz" su formirala četiri fizička lica: dva Amerikanca, jedan Bugarin, i jedan Holanđanin. Nemaju ništa drugo, osim onog poštanskog sandučeta P. O. Box", čak ni broj telefona, nego internet adresu i advokatsku kancelariju. Nikada nijedan šraf nisu proizveli, u Holandiji su se registrovali krajem 2008. godine, a u obrazloženju njihovih aktivnosti ili time čime će se baviti, pri čemu, nigde nemaju novac niti račun za bavljenje time, piše – investiranje u Srbiji. Zato su se registrovali u Holandiji i ništa drugo.
Dakle, firma o kojoj ništa ne znamo treba da napravi rafineriju i pričaju o rafineriji za 200 miliona dolara. Svako ko se bavi energetikom i ko nešto zna o rafinerijama, zna da rafinerija za 200-240 miliona dolara ne može da se napravi, osim, ako se ne radi o staroj rafineriji, čiji bi delovi trebalo da budu doneseni, negde, iz Afrike ili, ne znam ni ja, centralne Amerike, prepakovani, premazani farbom i sklopljeni na savršenom mestu, između Kovinskog mosta i ušća Morave u Dunav.
To bi Smederevcima napravilo velike probleme, ali i Srbiji. Smederevci su skupili preko 16 hiljada potpisa za održavanje referenduma i, ta ista, Skupština grada ne zakazuje referendum. Smenjen je predsednik Skupštine, i sada, kao, potpredsednik Skupštine nema pravo da to uradi, nego treba da se čeka izbor predsednika Skupštine.
Toliko o građanskoj inicijativi i toliko o poštovanju evropskih i demokratskih vrednosti, jer je 20% biračkog tela potpisalo da želi da se održi referendum sa tim pitanjem. A pitanje je – da li je potrebno u Smederevu napraviti takvu rafineriju i da li žele Smederevci da bude napravljena? Oni to ne žele, ali traže referendum.
Moje pitanje za Ministarstvo za energetiku glasi – da li su podneti bilo kakvi papiri sa zahtevom da se u Smederevu napravi rafinerija i kakav je bio odgovor Ministarstva za ekonomiju?
Ovo pitam da se više ljudi u Smederevu ne bi zaluđivali nego da krenemo u taj referendum? Zahvaljujem.