Dame i gospodo narodni poslanici, zaista ne razumem zašto predstavnici vladajuće koalicije kad god govore o nekim tačkama dnevnog reda koje obrazlaže gospodin Šutanovac imaju potrebu da se obračunavaju sa SRS?
Dakle, gospodina Samofalova izuzetno cenim i uvažavam, ali uopšte ga nisam uzeo u usta, ali pošto je gospodin Samofalov već iskoristio pravo koje je dao sam sebi da mene prozove i SRS moram da kažem i njemu i gospodinu Šutanovcu da ja lično nikad nisam bio na vlasti, kao što mi se ovde spočitava, dakle, nikada u životu nisam bio ministar, ne znam da li ću biti, dobro gospodine Šutanovac, možda nikada neću biti ministar, ali, takođe, sam siguran da nikad neću biti u obezbeđenju Mirjane Marković, kao što ste vi bili, pa, možda vam je ona pričala detalje o tome kako je potpisan Sporazum Černomirdin - Ahtisari, ko je za šta glasao.
Što se tiče vas, gospodine Samofalov, ne znam da li vam je poznata činjenica, kad već pričate o trgovini narkoticima kao bezbednosnom izazovu, a to zaista jeste bezbednosni izazov, da je američka DEA tražila od vlasti u Srbiji da počnu akciju protiv Darka Šarića, ali ne zato što mnogo vole srpsku decu i zato što žele da zaštite građane Srbije od te pošasti koja se zove droga, nego zato što ta američka tajna služba ima svoj interes u trgovini narkoticima i na Balkanu i u Avganistanu i mnogim drugim delovima sveta?
Bio sam vrlo precizan, postoje izveštaji ruskih bezbednosnih službi, mogu i da vam ih pokažem, gde se taksativno navodi da je od 2001. godine pa do danas deset puta povećana proizvodnja opijata u Avganistanu otkako su tamo prisutni Amerikanci, Britanci, odnosno trupe NATO pakta.
Zaista mi nije jasno, možda je potpuno u pravu gospodin Šutanovac, možda sam ja stvarno glup čovek, ali ne mogu da razumem da se zalažete za učlanjenje Srbije u jednu takvu organizaciju koja otvoreno podržava proizvodnju narkotika.
Da li vam je poznato da NATO vojnici u Avganistanu, bukvalno, sa oružjem stražare ispred polja maka onih snaga koje su lojalne režimu u Kablu? Uništavaju se polja maka, ali samo Talibana, polja maka koja su zasejali ljudi koji podržavaju vladu u Kabulu čuvaju se, njih čuvaju vojnici NATO u Avganistanu. Kako sada da se borimo protiv narkotika, a NATO pakt čuva polja maka u Avganistanu?
Gospodine Samofalov, kako to da ćemo sada učlanjenjem u NATO ili slanjem svojih vojnika u takozvane međunarodne mirovne misije da se borimo protiv organizovanog kriminala, a postoji organizovani kriminal u našoj sopstvenoj zemlji? Time nije potreban…(Aplauz)

Tri minuta. Zahvaljujem. Reč ima ministar odbrane Dragan Šutanovac. Samo vas molim da se prijavite.

Moram da odreagujem ne nešto što smatram nekorektnim. Razumem da ne znate i da niste bili ministar. Reći ću vam da verujem da ni nećete biti ministar.
Ako pratite istraživanja javnog mnjenja i ove izbore koji su bili u poslednje vreme, vi praktično ne postojite. Ovde sede ljudi koji ne predstavljaju narod, ali to je sada manje važno.
Za tu rečenicu koju ste izgovorili malopre svojevremeno sam optužio gospodina Budimirovića sudu, da sam bilo kome bio u obezbeđenju. Dobio sam oko 300 hiljada dinara. To sam kasnije uložio u humanitarne svrhe, odnosno kupio sam sportsku opremu deci u Svilajncu i svi smo bili zadovoljni i to je jedan način na koji pomažemo ljude kojima je neophodna pomoć.
Ukoliko vi smatrate i imate hrabrosti da učestvujete u takvoj aktivnosti, pozivam vas da van ove sale izjavite to što ste rekli malopre, da se ne pozovete na imunitet i da spremite dve-tri plate koje primate ovde, nezasluženo, da odvojimo, videćemo za koju decu, da li iz mesta odakle ste vi, ili ćemo videti neku drugu decu u nekom drugom mestu. Svakako, nekome taj novac treba, a očigledno je da vi imate želju da iznesete neistinu koja se u svetu sankcioniše na taj način.
Ono što je problematično u vašem govoru, a što je ozbiljno, što iz jedne NATO-fobije koju imate, i govora, koju unosite ovde, karakterišući sve zemlje NATO takvim kakvim ih vi vidite, zaboravljate da su tamo, izuzev Kipra koji je članica EU, sve ostale zemlje u EU, članice NATO koje zastupaju naše interese u našoj odbrani KiM. Španija, Grčka, Slovačka, Rumunija, učestvuju u mirovnim operacijama širom sveta, štite naš interes tamo gde je nama to važno, štite svetski interes tamo gde je to svetu važno. Ako govorite da oni čuvaju, kako ste rekli, polja kokaina, koliko znam, to je velika neistina i, opet, jedno veliko neznanje, ali kako, onda, da objasnimo našim prijateljima da vi kao jedan poslanik parlamentarne stranke, uticajne parlamentarne stranke, ne u narodu, ali u parlamentu, svakako, takve stvari iznosite u ubeđenju da je to istina?
Sutra treba da razgovaramo sa Grčkom, Španijom, Rumunijom o podršci o Savetu bezbednosti i oko rezolucije, eventualno, nakon odluke Međunarodnog suda pravde i kako da izađemo pred njih i da kažemo – vidite, vi ste predstavnici one sile koja čuva narko-dilere u svetu, ali to je sada manje važno, da pomognete nama u odbrani našeg prava na KiM?
To što vam je tužno lice to ne pomaže u našim razgovorima. To tamo u toj situaciji ne možete kao argument da koristite. Pogrešili ste, ne znate, niste bili ministar. Vi ste mladi intelektualac koji na ime jedne sile, intelektualne, sprovodi nešto što nije tačno.
Imajte u vidu kada iznosite nešto ovde u parlamentu to se čita u svetu, to se prenosi. Neko će reći – to je ozbiljna stranka, srpska, radikalna. Pomisliće neko da ste ozbiljna skupina ljudi. I, onda, kako mislite tamo da se komunicira i kaže – ljudi, nije to, on to, baš, nije najbolje razumeo, kao poslanik on govori nešto što ne mislimo? Neprirodno je da govorimo da su nam Grci najveća braća, a u isto vreme da čuvaju narko-kartele u Avganistanu.
Molim vas, samo, bez obzira što imate NATO fobiju, da se koncentrišemo na ove danas predloge. Nema tu od NATO ni slovo ''n'', ništa od NATO. To su UN. Ako je problem, mogu ponovo da pročitam ko sve tamo participira, svi prijatelji srpskog naroda širom sveta su tamo prisutni. Ovo je jedan univerzalni sistem vrednosti u 21. veku u kome živimo, već, jedanaest godina. (Aplauz)

Nemate pravo na repliku.
Obaveštavam da su saglasno članu 93. stav 4…
(Narodni poslanik Aleksandar Martinović, sa mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku. Krug replika je zatvoren. Ako pogledate stenogram, videćete da su replike davane tako da onaj ko je na repliku izazvan bude poslednji i o tome vrlo vodim računa.
Želite da govorite o povredi Poslovnika? Izvolite. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Molim vas da se prijavite.

Hvala, gospođo Čomić. Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je neprimereno da bilo koji ministar, bez obzira kojoj stranci pripada, bez obzira na sav antagonizam koji ima prema SRS, dođe u Narodnu skupštinu i kaže – evo, ovi ljudi koji ovde sede ne predstavljaju nikoga, oni nisu narod.
Izvinite, koga onda predstavljamo? Mislim da se ovaj dom zove Narodna skupština Republike Srbije i da svih 250 ljudi koji ovde sede, predstavljaju narod. Mislim da ste vi, gospođo Čomić, morali na ovakvu uvredu, ne mene lično, i ne samo poslanika SRS, nego svih poslanika koji ovde sede, da reagujete i da zaštite dignitet, opet, kažem – ne, moj, nego dignitet Narodne skupštine Republike Srbije.
Takođe, želim da istaknem, gospodine Šutanovac, da ne primam platu u Narodnoj skupštini, a mogu da dam para za siromašnu decu koliko god treba, imam troje dece, i što se mene tiče, spreman sam uvek da pomognem, kad god treba. Ali, za razliku od vas koji pomažete tuđim parama, spreman sam da pomognem svojim. (Aplauz)
Takođe, gospodine Šutanovac, 'ajde da sad zanemarimo sve te velike priče, vi radikali ste ovakvi, onakvi, NATO pakt itd, 'ajde da se pozabavimo problemima koje imamo u našoj sopstvenoj kući. Treba da učestvujemo u međunarodnim misijama, navodno, da bi se borili protiv organizovanog kriminala, a imamo organizovani kriminal u našoj sopstvenoj otadžbini. Kako je moguće da jedna firma "Jugohemija" nabavlja sve, od vakcina protiv svinjskog gripa, pa do poslova kao što su remonti aviona, koji malo, malo, pa padaju? Hajde malo da se bavimo tim životnim pitanjima, pustite to što je bilo 1999, 2000, 2001. godine, znate vi to verovatno bolje od mene, jer ste tad bili aktivni u politici, za razliku od mene...
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
dakle, samo gospođo Čomić, zaista vas molim, vaš zadatak nije da branite ministra od mene ili od poslanika SRS, nego da omogućite svima da koriste svoje poslaničko pravo. ...

Narodni poslaniče, ukoliko smatrate da ne znam šta je zadatak i ukoliko smatrate da kršim Poslovnik, vi imate pravo na osnovu člana 100. da to javno saopštite, tokom sednice Narodne skupštine.
Bili ste u obavezi da kažete koji član Poslovnika je povređen.
(Narodni poslanik Aleksandar Martinović, sa mesta: Rekao sam član 104.)
Ne sada, dobacivanjem sa mesta. Uvidom u stenogram, videćete da niste rekli koji je član Poslovnika povređen. Vrlo pažljivo slušam sve narodne poslanike.
(Narodni poslanik Aleksandar Martinović, sa mesta: Kako da pogledam stenogram, kada stenogram još nije gotov?)
Stenogram se vodi na svakoj sednici Skupštine. Ukoliko ne znate kako da dođete do stenograma, upućujem vas na sekretara Narodne skupštine, koji će vam pribaviti stenogram sa ove sednice i videćete da niste naveli koji je član Poslovnika povređen.
Iz konteksta onoga što ste rekli, shvatila sam da ste smatrali da je razlog za posebnu uvredu činjenica da je ministar Dragan Šutanovac, kazao svoje procene o tome kolika je podrška na osnovu istraživanja u javnom mnjenju SRS, što je javni podatak koji može da se nađe u medijima, štampanim, elektronskim, u televizijskim emisijama i ne predstavlja razlog za uvredu.
Drugo, smatrali ste da je razlog za uvredu da ministar smatra da nećete biti ministar, to nije uvreda, to je procena i svako od nas...
(Dragan Šutanovac sa mesta: To je činjenica.)
Molim ministra, takođe, da ne dobacuje.
Dakle, nije bilo nikakvog razloga da se ministar upozori na poštovanje u skladu sa Poslovnikom, jer je on svoju izjavu dao u skladu sa Poslovnikom.
Za sve vreme razmene replika izrečeno je niz neistina koje su bile na ivici toga da se omalovaži ovaj dom Narodne skupštine, od raznih poslanika, uključujući neistine koje se tiču sadržaja Rezolucije 1244, uključujući neistine koje se tiču intervencija kada je ta rezolucija u pitanju i, uključujući neistine koje se tiču propisane i od strane Saveta bezbednosti UN donete rezolucije kojom se definiše, odnosno NATO i UN kampanja u Avganistanu.
Nije bilo razloga da se bilo ko upućuje na povrede Poslovnika i nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničko načelnog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju, Poslanička grupa Napred Srbijo, Poslanička grupa SRS i nijedna druga poslanička grupa.
Prelazimo na tok sednice, a po redosledu narodnih poslanika.
Narodna poslanica Marina Raguš je sada prijavljena pitala sam dva puta da li neko želi reč. S obzirom na to da niste ...
(Narodni poslanik Aleksandar Martinović, sa mesta: Prijavila se pre ciklusa replika.)
Narodni poslaniče....narodni poslanik Aleksandar Martinović tvrdi da se narodna poslanica Marina Raguš prijavila pre ciklusa replika. Uvidom u stenogram, videćete da sam pitala da li želi reč, a po redosledu poslaničkih grupa, pre nego što je data reč narodnom poslaniku Konstantinu Samofalovu i pre nego što je počeo ciklus replika. Narodna poslanica se nije prijavila u elektronski sistem niti je želela reč.
S obzirom na to da je javnosti do istine, onda, saopštavam, u skladu sa članom 27. starajući se o redu i starajući se o tome da Poslovnik bude striktno primenjen i, saradnju sa potpredsednicom Natašom Jovanović, jer ste tražili repliku, u situaciji kada ste kao zamenik poslaničke grupe, pre toga dostavili obaveštenje, da je ovo ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe narodna poslanica Marina Raguš.
Formalno gledano, samo je ona imala pravo na repliku. Želeći da održimo duh rasprave, želeći da razmenjujući i replike, koliko god oštre bile, zamolila sam potpredsednicu Natašu Jovanović, da vas upozori na tu činjenicu i da vas u duhu dobre prakse koju ovde imamo, zamoli da vi ostanete u sali, jer tada imam čisto poslovničko pravo da vam dam reč i pravo na repliku.
I ponovo sam pitala, da li jedno od vas želi reč. Pošto to nije bio slučaj, onda ste dobili pravo na repliku. Narodna poslanica Marina Raguš se nije prijavila da govori kao ovlašćena predstavnica, u delu toka sednice, gde reč imaju predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, moći će da koristi svoje pravo kada se završi rasprava po prijavama za reč u zajedničkom jedinstvenom pretresu, o predlozima odluka iz 7. i 8. tačke dnevnog reda.
Narodni poslanik Tamaš Tot ima reč. Posle njega, narodni poslanik Mićo Rogović.

Hvala lepo. Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu je Odluka o učešću pripadnika vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2010. godini i, Odluka o usvajanju Godišnjeg plana upotrebne vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2010. godini.
Prihvatajući nasleđe SFRJ kao sopstveno, Srbija se može pohvaliti tradicijom mirovnih misija UN, od samih početaka mirovnih misija, kao oblika obustavljanja konflikata. Od pet misija u kojima je JNA učestvovala, u jednoj je činila najveći kontingent, dok je drugom misijom komandovao general JNA.
A, šta konkretno predviđa ovaj plan? Do 134 pripadnika Ministarstva odbrane i unutrašnjih poslova i Vojske Srbije učestvovaće u 2010. godini ukupno u osam mirovnih misija. Pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije učestvovaće u šest mirovnih misija, a MUP u dve. Predviđeno je da u mirovnim misijama UN učestvuje do 98 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, i do 36 pripadnika MUP.
Po tom planu, pripadnici sistema odbrane će učestvovati u mirovnim misijama UN u Kongu, Liberiji, Obali Slonovače, Čadu, Libanu i na Kipru, dok će policajci učestvovati u Liberiji, na Haitiju.
Vojska Srbije ima kapacitete, znanje i mogućnosti, da sa prijateljima iz Španije, odnosno Italije, Mađarske i Slovačke participira u tim mirovnim misijama. Učestvovanje u izgradnji i očuvanju mira u regionu i u svetu jedna je od tri misije Vojske Srbije koja je definisana u Strategiji odbrane.
Ovu misiju pominje i Zakon o Vojsci Srbije, posebno upućujući na Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije.
Važno je reći da osim poštovanja ugleda koju je vojska ponovo zadobila među građanima, Vojska Srbije uživa i veliki ugled i van granica naše zemlje. To poverenje iskazano je i kroz želju da učestvujemo u mirovnim misijama. Podsetiću vas, da, recimo, u Čadu, naši mirovnjaci brinu o zdravlju celog kontingenta mirovne misije UN.
Naša vojska je poštovana ne samo u vojničkom smislu, već i u vojno-medicinskom. To svakako predstavlja značajno priznanje.
Vojska Srbije ima izuzetno kvalitetne odnose sa mnogobrojnim vojskama širom sveta. Imamo dobre odnose sa Kinom, Amerikom, Norveškom, Portugalom, Irakom, Alžirom i mnogim drugim državama. Ovakvi odnosi nisu samo za dobrobit sistema odbrane, već su za dobrobit svih građana Srbije, jer je u mnogim zemljama upravo sistem odbrane glavni pokretač privredne saradnje.
Srbija je danas najveći proizvođač i izvoznik naoružanja i vojne opreme na Balkanu. Naši proizvodi ispunjavaju sve standarde, a najpoznatiji smo po municiji svih kalibara. Izvozimo na tržišta od Indonezije pa do Amerike. Ipak, najbolju saradnju imamo sa tradicionalnim kupcima, to su Irak i Alžir, a očekujemo ponovo uspostavljanje saradnje sa Libijom, Egiptom i Kuvajtom.
Pored saradnje po pitanju izvoza oružja, odličnu saradnju imamo i u oblasti vojnog školstva. Učešće u mirovnim misijama svakako daje veliki doprinos promociji celokupnog sistema odbrane, pa i odbrambene industrije, jer gotovo sve fabrike ostvaruju prihode i sami se izdržavaju.
Za realizaciju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane potrebno je da se izdvoji dva i po miliona dolara, a sredstva će biti obezbeđena iz budžeta Srbije.
U ovom mandatu Vlade sledi prva milijarda dolara zarađena od prodaje naoružanja i vojne opreme.
U međunarodnoj politici samo one zemlje koje doprinose miru i stabilnosti imaju puni kredibilitet, a to podrazumeva i vojno prisustvo na onim žarištima gde je došlo do destabilizacije i ugrožavanja osnovnih principa na kojima savremeni svet počiva.
Shodno tome i one zemlje koje doprinose ekonomskom razvoju drugih zemalja imaju povišen međunarodni kredibilitet. Na primer, građani Norveške, Japana, Švedske, Holandije izdvajaju znatna sredstva iz svog nacionalnog bruto društvenog proizvoda. Pomažu druge i to je za poštovanje.
Voleo bih da i Srbija ima mogućnosti taj način da doprinese razvoju nerazvijenog sveta i želim da se što pre nađemo u grupi razvijenih zemalja.
Zemlje koje doprinose miru u svetu i učestvuju u mirovnim operacijama podižu svoj kredibilitet, kao što je to činila bivša SFRJ. Sadašnjim učešćem u mirovnim misijama menjamo sliku o sebi i možemo mnogo više. Politička korist je viša nego očigledna i mislim da tu pojedini politički akteri prave veliku grešku i lošu uslugu našim građanima kada Srbe guraju u izolaciju i kada se protive učestvovanju naše vojske u mirovnim operacijama. Ovde se radi o aktivnosti profesionalnih vojnih lica, naglašava na dobrovoljnoj osnovi koji zbog profesionalnog izazova žele da idu u mirovne operacije.
Učešćem pripadnika Vojske Srbije u mirovnim operacijama UN u mnogo većem obimu nego sada nije interes samo sistem odbrane, već je to državni interes usmeren ka jačanju našeg spoljnopolitičkog kapaciteta.
Ako želite da brinemo o bezbednosti Srbije moramo da iskoračimo van granica naše zemlje, jer više niko u svetu ne može samo unutar sopstvenih granica da brine o bezbednosti svoje zemlje. Poslanici DS na dan glasanja podržaće ove odluke. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je sedam minuta i 15 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović, a posle njega narodni poslanik Dušan Marić.

Zahvaljujem predsedavajuća. Kratko ću u ovom delu vremena koje je preostalo, jer u prethodnom izlaganju nisam uspeo da završim svoju diskusiju, a ona se završava sa finansijskom konstrukcijom vezano za učešće naših snaga u mirovnim operacijama UN za 2010. godinu. Dakle, radi se o iznosu od, nešto, preko 201 milion dinara, a pomenuli ste, gospodine ministre, i nedostajuća sredstva koja su u iznosu od, otprilike, 130 miliona dinara, pri tome, moramo imati u vidu činjenicu da mi za recipročan broj vojnika koji u toku 2010. godine učestvuju u mirovnim operacijama UN od strane UN dobijamo 260.000 evra, tako da je taj nedostatak koji treba da se prekombinuje iz drugih stavki, oko, 100 miliona dinara.
Zašto ovo pričam? Mislim da pripremajući budžet za ovu i svaku narednu godinu te stavke mogu lepo da se planiraju i konstantno da budu u nekim okvirima koji su bili 2009. sa, nekim, plus-minus za 2010. godinu, tako i za narednu, i da ne budu potrebni nikakvi rebalansi budžeta za ovo, barem ne veliki, a u ovom slučaju radi se o rebalansu budžeta u cifri od preko 60% potrebnih sredstava u odnosu na planirane stavke iz razdela Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova. To treba imati u vidu za naredne zakone o budžetu, takođe, trebalo bi da se urade i ovi izveštaji i godišnji planovi, s obzirom na situaciju i na planiranje, u godini koja treba da bude ispred nas a ne u tekućoj godini, kao i za 2011. godinu, u toku ove kalendarske godine ili, eventualno, početkom ove godine.
Navodio sam primere iz zakona i situaciju kao što je gospodin Šormaz rekao iz raznoraznih anketa, ne definitivno kao stav, samo sam navodio primere šta su zakoni, šta je mišljenje anketiranih ljudi, nije anketiran niti ceo narod niti pripadnici vojske nego građani i to jedan mali uzorak, ali su to mišljenja vezana za zakon i mišljenja vezana za ankete.
Ovom prilikom ću se baviti citatom i izneću stav jednog našeg lekara u Demokratskoj Republici Kongo, a on, otprilike, glasi ovako.
"Paćeničke zemlje, kao što su Urugvaj, Bolivija, Indija, Pakistan", u koje bi trebalo da se svrstamo i mi, to su njegove reči, "ovde imaju po nekoliko hiljada vojnika. UN svakoj državi učesnici u odnosu na brojno stanje u misiji uplaćuju 1.100 dolara, tako da su u većini prisutnih vojnih kontingenata i rezervisti, koji su, inače, u matičnim zemljama, po principu, nezaposleni ljudi. Za svaku mašinu, oružje, oruđe, letilicu, UN državi plaća mnogo više novaca i to po danu boravka iste u misiji, tako da pametne države dovezu svoje "krševe" od vozila i za godinu dana korišćenja kupuju nova."
To je mišljenje jednog našeg učesnika pripadnika mirovne misije u Demokratskoj Republici Kongo.
''Mi'', misli na naše pripadnike ove misije, ''koristimo svu opremu UN'', to je iz 2009. godine jedan komentar pomenutog lekara, '' koja, po njihovoj računici, za nas šest'', kolik ih je tada bilo, ''iznosi 700.000 dolara na godišnjem nivou''.
Da je eventualno angažovana oprema, i vozila, uz sve naše ljude, evo, vidite, koliko je to i veći iznos i kao i sredstva. Zbog toga govorim da je potrebno planiranje, s obzirom na to da je bio prekid u kontinuitetu i na sve ostale posledice, kao i na situaciju u našim snagama odbrane koja je takva kakva jeste, ali u narednom periodu treba planirati učešće sa određenim većim kvantitetom ljudi, sa našom opremom i medicinskom, raznim oružjima i oruđima, a cela finansijska konstrukcija bila bi mnogo lakša i na stavci Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova, konkretno Vlade, odnosno Republike Srbije. Čovek, na kraju, kaže: ''I ko je ovde pametan, da li mi koji nemamo oruđe i oružje na terenu sa sobom, iz razloga što smo prisutni u takvim ekipama ili vojske pomenutih zemalja?''
Još jedan komentar vezano za učešće naših pripadnika u mirovnim misijama, a to je, da prisustvo vojnih snaga u okviru misije UN u određenom regionu otvara i našim preduzetnicima vrata. I navodeći ovaj slučaj iz Demokratske Republike Kongo u vreme od šest meseci učešća ovog pripadnika misije napravljene su tri mešovite srpsko-kongoanske firme raznih delatnosti, tako da i taj način učestvovanja u mirovnim misijama koje isključivo, podvlačim, organizuju UN za zemlje, a i našu zemlju u ovom slučaju, može biti koristan.
Moram, još jednom, na kraju da kažem da je stav i Srpske napredne stranke na ovu temu, da učešće u mirovnim operacijama od strane naših pripadnika oružanih snaga, odnosno snaga odbrane, Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova, može i treba da bude isključivo, kako je tako po Ustavu trenutno, pod okriljem mirovnih operacija UN, ali, samo, kada su u pitanju neke druge operacije, tipa Avganistana, u kojima su uključeni neki drugi politički, vojnopolitički savezi, tipa NATO, sa time ne treba da se igra.
U krajnjem slučaju, pred građane može da se stavi i ova tema, pa, ako je raspoloženje građana da naši pripadnici treba da učestvuju u takvim operacijama, mi ćemo uvek biti za to da se stav većine građana Srbije mora poštovati. Ali, još jednom apelujem na poštovanje Ustava, i nevezano za to kakav je naš stav, nego vezano za stav većine građana Srbije, smatramo da je prisustvo naših snaga dozvoljeno isključivo u sastavu mirovnih operacija pri UN. Zahvaljujem.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je  sedam minuta.
Reč ima ministar odbrane, Dragan Šutanovac.