Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije i pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova u multinacionalnim operacijama u 2010. godini.
Prilikom predlaganja ove odluke vi ste se pozvali na član 140. Ustava, kako biste dali određeni legitimitet ovoj oblasti, uz to se još pozivate i na Zakon o odbrani, odnosno na odredbe ovog zakona, u kojima se kaže da se odbrana zemlje ostvaruje i učešćem u multinacionalnim operacijama.
U ovim uvodnim obrazloženjima još govorite i to da je obaveza svake države članice UN da svoje trupe šalje u misije koje se formiraju u okviru UN. I sada, ako formalno ovo gledamo ono što bismo mi ovde rekli u Skupštini ove odluke su formalno-pravno moguće, ali se sada postavlja jedno važno i jedno krucijalno pitanje – da li država Srbija i građani Srbije imaju koristi od jedne ovakve odluke?
Mi u SRS smo duboko ubeđeni da država Srbija nema, ama baš, nikakve koristi od ovoga, naprotiv, da od ovoga trpimo samo određene štete, zato i nećemo podržati ovako nešto i suprotstavljamo se slanju naših trupa u misije koje se formiraju u 2010. godini.
Ovaj parlament treba da donese odluku o slanju predstavnika Ministarstva odbrane u šest različitih misija i napomenuo sam već predstavnike Ministarstva unutrašnjih poslova u dve mirovne misije.
Iz Predloga zakona se vidi da su za ove misije neophodna određena finansijska sredstva. I kada se pogledaju predlozi tih odluka, kada se uporede i saberu svi iznosi, ispada da se iz budžeta Republike Srbije mora izdvojiti nešto više od 300 miliona dinara, a s obzirom na to da znamo kakve su ekonomske prilike u Srbiji, velika ekonomska kriza, ova sredstva nisu baš ni tako mala. Lično smatram da su se ova sredstva mogla upotrebiti na mnogo bolji i korisniji način.
Samo ću vas podsetiti da je pre nekoliko dana u jednom gradu na jugu Srbije, u Leskovcu, jedna žena umrla od gladi zato što je socijalna pomoć, koja je trebalo da joj stigne, zakasnila. Nažalost, voleo bih da je to jedini slučaj, ali se plašim da će takvih slučajeva biti još ili da ih već ima, samo što javnost ne zna za njih.
Ove operacije u koje šaljemo svoje predstavnike počele su u različitom vremenskom periodu, pa je, recimo, prva operacija o kojoj je ovde reč počela još davne 1964. godine, kada je Rezolucijom Saveta bezbednosti UN doneta odluka da se uspostavi mir na liniji razdvajanja na Kipru između Grka i Turaka.
Imamo, uslovno rečeno, i najmlađu operaciju, a odluka je doneta 2007. godine o slanju snaga u Republiku Čad i Centralnoafričku Republiku.
Kada se u predlozima odluka govori o razlozima za donošenje ovakvih odluka, onda se kaže da misija daje, slušajte pažljivo – aktivan doprinos izgradnji povoljnog bezbednosnog okruženja.
Koliko znam geografiju, nijedna od ovih zemalja ne predstavlja ni bliže, čak, ni šire okruženje Republike Srbije, tako da je po meni ovo obrazloženje apsolutno nelogično i kontradiktorno.
Bezbednosno okruženje o kome ovde govorite doživljavam i cenim na jedan drugi način, pre svega po tome koliko je naša vojska sposobna i koliko predstavlja jedan respektabilni faktor u odnosu na naše stvarno okruženje, na naše susede, i u odnosu na one koji su nam zauzeli i zaposeli deo teritorije, naravno, radi se o teritoriji Kosova.
Nažalost, svi dobro znamo, to znaju i građani Srbije, kakva nam je danas vojska i sa vojskom koju danas imamo niko nas niti ceni, niti uvažava. Znamo ko je glavni krivac za to što nam je vojska ovakva. To je ova aktuelna vlast, doduše, moram da budem iskren, i sve vlasti od 2000. godine naovamo radile su na tome da se uruši i uništi naša vojska, da se sistem odbrane sroza na najniže moguće grane i, nažalost, u tome ste i uspeli.
Naravno, koncepcija ove Dosovske vlade i Dosovske većine jeste – mi ćemo diplomatijom, diplomatskim sredstvima rešavati stari, jednom diplomatskom ofanzivom sve ćemo rešiti, dosta je bilo sukoba itd. A, tu vašu diplomatsku ofanzivu, te vaše diplomatske napore i te vaše diplomatske uspehe imali smo prilike da vidimo juče u Briselu, kada je jedan od ministara u Vladi bio prisutan, vezano za neke odluke koje se tiču našeg pristupanja EU.
Sve ove misije o kojima govorimo ovde, u suštini, imaju isti cilj, samo su im zadaci različiti i sa različitim zadacima nastupaju. Pa, tako, recimo, imamo u jednom slučaju, da misija ima zadatak uspostavljanje vladavine prava i to, recimo, u Libanu. U drugom slučaju je to sprečavanje ilegalne trgovine i implementacija mirovnog sporazuma. U trećem slučaju je to vazdušna evakuacija povređenih i obolelih pripadnika misije. U četvrtom slučaju je to kontrola popisa stanovništva i priprema za predstojeće izbore. To se odnosi na Obalu Slonovače i tako dalje, da ne nabrajam sve više.
Sada, kad smo ovde kod priprema za predstojeće izbore u Obali slonovače, ne vidim zbog čega se ovde šalju pripadnici i predstavnici naših oružanih snaga. Imamo mi ''Cesid'', imamo i ''Otpor'', oni su odlučno obučeni i za izbore koji su se obavljali u našoj zemlji i za izbore u nekim drugim zemljama. Ne vidim ovde gospodina Milivojevića, on to najbolje zna. Izvinjavam se, Srđan Milivojević to najbolje zna i, naravno, za ovu misiju, pomoć oko izbora, dakle, tu bi mnogo bolje posao odradio ''Cesid'' i ''Otpor'' pogotovo. To nas ne bi ništa koštalo, jer znamo ko finansira te organizacije.
Onda se dalje u odlukama navodi i ocena i procena stanja bezbednosne situacije po određenim zemljama i uglavnom se kaže da je situacija stabilna, osim situacije na Haitiju, gde se, iz razumljivih razloga, zbog razornog zemljotresa, ne može govoriti o stabilnoj situaciji.
Postavljam onda jedno pitanje, ako je situacija zaista tako stabilna, onda čemu slanje trupa u te misije? Recimo, situacija na Kipru stabilna, tako je ocenjujete, a već više od 46 godina međunarodne trupe se nalaze tamo. Da je ta situacija toliko stabilna, pa, za tih 46 godina i nešto više, valjda bi prestala potreba za slanjem tih trupa.
Ono što hoću da kažem i da podvučem jeste, da su naši ljudi koji se šalju u ove misije u sastavu kontingenata drugih zemalja, kao što su Norveška, Italija, Poljska, Španija, Mađarska i t ako dalje.
Postavljam pitanje, evo, ovde prisutnom ministru, ako ste već namerni i ako imate nameru da šaljete naše ljude u mirovne misije, mislim da bi bilo mnogo bolje da umesto ovih šest, odnosno osam misija, gde su naši ljudi, po nekolicina njih rascepkani u određenim kontingentima, formirate jedan srpski kontingent sa našim pripadnicima i pošaljete ga u jednu od ovih zemalja ili u neku zemlju gde za tim ima takve potrebe. Ili, recimo, da naše ljude ili našu misiju šaljete u okviru Centra za vanredne situacije koji je u fazi formiranja u Nišu. Znate, taj centar se formira i već se radi o tome na osnovu odluke koju su potpisali predstavnici srpske i ruske strane i, kada vam treba za neke izbore i za neke političke poene, vi taj centar pominjete, a evo idealne prilike da ovaj centar promovišete na taj način i da šaljete ljude iz tog centra u te misije.
A ovako, nekolicina ljudi u sastavu jednog kontingenta, nekolicina ljudi u sastavu drugog kontingenta, to su sve tuđi kontingenti i, bukvalno, na taj način, niko ozbiljan to ne shvata na pravi način, a praktično, idemo tamo kao neke prišipetlje ili ne znam kako. Jednostavno, po meni, ovakvo slanje je samo omalovažavanje, pre svega, i pripadnika naše vojske koja ima slavnu tradiciju i, naravno, naše države.
Da završim, pitam gospodina Šutanovca – da li ima i koliko ima predstavnika oružanih snaga, dakle, Ministarstva odbrane, pa i policije, u ovim misijama iz redova onih ljudi koji su direktno učestvovali na Kosovu u suprotstavljanju NATO agresoru? Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je jedanaest minuta i 20 sekundi.
Reč ima ministar odbrane Dragan Šutanovac.

Uvaženi poslaniče Saviću, odavno nisam čuo ovakvu sadržajnu diskusiju u parlamentu Srbije. To što ste vi ovde izgovorili za sedam godina koliko sam bio poslanik, nisam imao prilike da čujem, zaista. Rekli ste za naše vojnike da su prišipetlje, do toga da ste rekli da grčki vojnik ne može da ode u toalet ako ne pita američkog oficira.
Ali, nije to ništa, rekli ste još jednu goru stvar, a to je, da nas niko ne ceni, niti uvažava. Moguće da je tako, ako ste mislili na vas. Ali, ako ste mislili na Vojsku Srbije, na Ministarstvo odbrane Republike Srbije, reći ću vam da smo u protekle tri godine potpisali 17 sporazuma o saradnji u oblasti odbrane.
U Srbiji je po prvi put u istoriji bio ministar odbrane Kine. Za koji mesec dolazi načelnik Generalštaba Ruske federacije, bio je po prvi put načelnik Generalštaba američke vojske. Koliko u ponedeljak, putujem u Libiju sa delegacijom. Takođe, u avgustu mesecu, putujemo u Kinu.
Posle 25 godina, imao sam priliku da predvodim delegaciju Ministarstva odbrane u poseti SAD. A prilikom posete Kini, u kojoj sam bio sa delegacijom 2008. godine, primio nas je potpredsednik Kine, gospodin Ši Đinpeng.
Teško da vi možete da razumete naš međunarodni položaj, jer način na koji govorite o našoj vojsci kao ''prišipetljama'', govori da niste svesni same težine reči koja se govori u parlamentu ili želite da nanesete zlo, što je još gore, ljudi koji imaju hrabrosti, želje i volje, znanja, koji su obučeni da idu u mirovne misije, oni su u potpunom ubeđenju da idu u mirovnu misiju da štite i vaše interese, interese vaše dece, interese naše dece, interese budućnosti ove cele zemlje.
Ne znam, zaista, da li je tolika moralna hipokrizija ovde da možemo one koji su spremni da svoj život žrtvuju za odbranu zemlje nazivamo ''prišipetljama'', ali još manje mogu da shvatim da se nipodaštava to prema onima kojima u 21. veku nije neophodna pomoć.
Malopre ste govorili nadahnuto, za mene iznenađujuće, ali nijednog momenta ne kažete da su u tim mirovnim misijama gotovo sve zemlje normalnog razvijenog sveta. Govorite o aktivnostima NATO, govorite o heroinu, kokainu, govorite o svemu i svačemu, a ne kažete da su tamo u mirovnim misijama i Kinezi i Rusi. Da li su i oni isto ti koji žele da se učlane u NATO, kao što kažete da mi želimo? Da li i oni imaju neke skrivene namere koje ćete vi ovde da nam razotkrijete govoreći da imate podatke ruske tajne službe, koje ćete nama staviti na uvid? Zamislite, podaci ruske tajne službe koje ćete vi nama staviti na uvid?! I građani Srbije pomisle da toga ima u parlamentu koji treba da bude najviše zakonodavno telo i gde treba da sede ozbiljni ljudi koji razgovaraju o ozbiljnim stvarima.
Mirovne misije prevazilaze samo vojni karakter. Mirovne misije imaju jednu specifičnu političku težinu koja je na međunarodnom planu takva, da kažem, da sve zemlje sveta učestvuju u njima. Mirovne misije imaju jednu veoma izraženu ličnu i emotivnu stvar. Pripadnici mirovnih misija se na dobrovoljnoj bazi opredeljuju da štite interes naše zemlje van granice svoje zemlje. Verujem da je to teško koliko, kada neko koji ima posao u Srbiji i mora da ostavi porodicu u Srbiji, pa makar otišao kao gastarbajter na šest meseci u inostranstvo, a zamislite kako je to kada odete u neki Čad, gde je temperatura od 50 stepeni, a onda vam, neki, poslanik Savić kaže da ste vi ''prišipetlja''.
U najmanju ruku, to je uvredljivo. Nemam razumevanja zbog čega se ovde na ovaj način vodi diskusija, ali vam kažem da niko neće otići u mirovnu misiju ko nije obučen, ko nije pripremljen, ko nema sertifikovan odnos prema mirovnim misijama, ko ne poznaje jezike, ko nije utreniran, uvežban i ko se ne javi dobrovoljno.
Izražavam duboko poštovanja prema svima njima i veoma sam srećan i zadovoljan što postoje ljudi koji su svesni da za interese cele države treba da štite naše interese van granica naše zemlje, ali, takođe, morate znati svakog momenta da su sve te mirovne misije izuzetno teške i naporne, i da oni svoj život rizikuju samim prisustvom na terenu.
Molim vas, ako imate problem sa političkom opcijom koju ja predvodim i sa Vladom da usmerite tu nervozu i te negativne energije ka nama, a ne da vređate ljude koji nose uniformu časno i koji su se zakleli ovoj otadžbini da će da je brane. (Aplauz)

Pravo na repliku, narodni poslanik Nikola Savić.

Gospodine Šutanovac, nisam ''neki'' poslanik Savić, nego, poslanik koji je, makar formalno ravan sa svih 250 poslanika u ovoj Skupštini.
Prema vama se barem kao ličnosti nisam obraćao u negativnom kontekstu.
Očigledno, niste razumeli ono o čemu sam govorio: rekao sam –bolje bi bilo, kada već imate nameru i kada ste poslali kontingente, da ste umesto ovih šest misija formirali jedan kontingent pod srpskim imenom, pod srpskom zastavom, pod zastavom države Srbije i da se na taj način promoviše naša zemlja, a vi ste, praktično, u ovih šest ili osam misija u timove, podtimove, pročitajte tamo predloge odluke, biće deo podtima, ne čak deo tima, nego podtima i kada sam to rekao mislio sam na to ali sam pre toga ogradio i rekao da srpska vojska ima stalne tradicije.
Kada sam rekao da nas niko ne ceni nisam mislio tu na Kinu, Kina je naš istorijski prijatelj, nisam mislio ni na Rusiju, to je naš tradicionalni prijatelj, ali, evo, danas ili juče, ne znam tačno, gost predsednika Srbije je Sulejman Tihić oficijelni predstavnik politike BiH, a sećate se samo pre godinu ili pre godinu i po dana šta je govorio o Srbiji, o Vojsci Srbije, Vlado Komšić član predstavništva BiH. Na to sam mislio. Hvala.

Reč ima ministar odbrane Dragan Šutanovac.

Mogu da prihvatim zaista kao smisleno mišljenje da li je pitanje da treba da odemo u jednu mirovnu misiju sa šest puta više ljudi ili u šest sa manje, međutim to je nešto što mi ne definišemo.
Znači, nama se iskažu potrebe i, konkretno, za kiparsku misiju mi smo spremni da participiramo u većem broju, ali, naprosto, nama kažu da je potreba tolika i da u toj meri treba da participiramo.
Krenuli smo pre osam godina. Kasnimo za svetom, ali pokušavamo da se prilagodimo i da stignemo.
Ono što vi sada pokušavate da mi objasnite ovde, a to je, da treba da se vežemo za neke izjave od pre dve godine, četiri godine, šest godina – sama činjenica da je gospodin Tihić danas došao u Beograd i da razgovara sa predsednikom Srbije jeste pozitivna.
Razumem da politička platforma može da bude na sukobima, na negacijama, na promociji jednog pesimizma, na antievropeizmu, na antinatou, ali ne mogu da razumem da politika može da bude protiv sporazuma.
Sporazum o saradnji, da li postoji nešto blagotvornije što neko može da potpiše u ime porodice, države, svojih prijatelja, Vlade?
Gospodine Saviću, niste vi ''neki'' poslanik. Ali taj čovek u mirovnoj misiji kada sluša radio i kaže – ko je taj tamo, taj Savić koji to kaže? ''Neki'' poslanik. Verujte mi, za njega niste ni više ni manje, kao što je on za vas ''prišipetlja'', vi za njega niste ''ni više ni manje''. Međutim, mislim da imamo veliki napredak. Razgovaramo tako da participiramo u misijama UN.
U vremenu kada ste vi odlučivali o sudbini ove zemlje mi smo bili izbačeni iz UN. Zaboravili ste to? Danas imate komentar da li je to NATO, nije NATO. Ali, mi smo politički evoluirali u vremenu od kako niste na vlasti. Članica smo UN. Raspravljamo ozbiljno oko našeg učešća i participaciji u globalnom miru. Shvatam ja da je to za vas bilo nezamislivo, zato što ste bili prokuženi iz celog sveta, a iz UN nisu mogli da vas izbace samo neprijatelji. Svi su rekli – vi niste za UN.
Samim tim što smo došli u situaciju da danas razgovaramo kao partner, ne kao korisnik, kao kontributor bezbednosti u svetu, to je ogroman iskorak. Verujte mi, to je dobro i za vas, ma koliko se vama činilo da nije dobro. To je dobro i blagotvorno i za vas i za vašu decu. (Aplauz)

Narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista ne razumem zašto vi, gospođo Čomić, dozvoljavate ovakav ton u Narodnoj skupštini i zašto dozvoljavate da se vređaju narodni poslanici koji imaju suprotan stav od gospodina ministra?

Narodni poslaniče, nije izrečena nijedna uvreda. Molim vas da pokušamo zajedno da sasvim nepristrasno slušamo šta se govori.
Mogu da vam ponovim, ako hoćete da vam obrazložim i molim vas da se uzdržite od optuživanja da se ovde dozvoljava vređanje narodnih poslanika.
Narodni poslanik Nikola Savić je izrekao kvalifikacije o pripadnicima Vojske Jugoslavije. Narodni poslanik Nikola Savić je izrekao kvalifikacije o zemljama i državama koje učestvuju u mirovnim misijama i narodni poslanik nije prekidan nijednom dok je izricao svoje kvalifikacije.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac odgovorio je narodnom poslaniku da je izvređao pripadnike Vojske Jugoslavije, što nije uvreda narodnog poslanika, nego komentar sadržaja onoga što je narodni poslanik govorio. Naveo je kao predlagač Vlade koje sve zemlje učestvuju u mirovnim misijama i podsetio na značaj mirovnih misija onako kako ih vidi kao predlagač.
Nakon toga je narodni poslanik Nikola Savić dobio pravo na repliku i to je bio jedini deo međusobne razmene mišljenja kada je narodni poslanik Nikola Savić bio na ivici da prekrši Poslovnik Narodne skupštine i da se na neprimeren način izrazi o susedima Srbije.
Pa vas molim da budete pažljivi kada merite težinu javne reči ili optužbe koju upućujete meni ili bilo kom drugom ko je učesnik na sednici. Izvolite, nastavite.