Pet minuta. Zahvaljujem.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč na osnovu člana 235?

Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe LDP.

Naše pitanje je upućeno Predsedništvu Skupštine Srbije. LDP je pre dve ili tri nedelje podnela zahtev za održavanje hitne sednice na kojoj bi se raspravljalo o ekonomskoj politici Vlade i o ekonomskim merama za izlazak iz krize. Taj zahtev smo podneli poštujući svaku proceduru koja je Poslovnikom definisana. Do danas nismo dobili odgovor na taj zahtev.

Dakle, tražimo od predsednice Skupštine ili Predsedništva da nam odgovori na taj zahtev i ukoliko odbije taj zahtev, za šta smatramo da je velika verovatnoća, s obzirom na to da ćutanje administracije u Srbiji obično znači odbijanje, da nam se objasni zašto je to tako. Skupština nije radila, bilo je dosta vremena kada je ta sednica mogla da se održi. Skupština je bila zatvorena. Zakona nema u proceduri. Vlada kasni sa donošenjem zakona. Dakle, vremena ima.

Koji je, onda, drugi razlog zašto Vlada neće da dođe i da nam kaže kakvi su to planovi Vlade kojim bi se Vlada borila protiv, na primer, poskupljenja ili povećanja cena goriva. A, ako to povećanje cene goriva postoji, kako će se suzbiti inflacija do koje će dovesti to povećanje cene goriva. Ima čitav niz pitanja o kojima poslanici samo spekulišu, a Vlada uporno izbegava da dođe i da pred poslanicima razgovara ili bar da kaže svoj plan.

Mislimo da je svaki plan Vlade sa kojim građani nisu upoznati besmislen. Svaka tajna vrsta rada u ekonomiji samo povećava nestabilnost. Sa tim možete svi da se složite. Najbolji način da Vlada taj plan predstavi javnosti jeste da dođe u Skupštinu, da nam uputi svoj predlog mera nekoliko dana ranije, da mi svi damo svoje sugestije i predloge. LDP je uvek imala predloge koji se tiču izlaska iz krize u kojoj se Srbija nalazi i da zajedno sa Vladom porazgovaramo o tome. Ovako nam ostaje nejasno šta to Vlada krije i zašto u stvari Vlada preuzima na sebe jednu vrstu odgovornosti na koju ni prema Ustavu ni prema zakonu nema pravo? Ona nema pravo da nas dovodi pred svršen čin, da mi na televiziji vidimo koje su mere i da svako od nas tumači te mere na svoj način bez ikakvog objašnjenja.

Podsetiću vas da često i ministri iz te vlade daju suprotne i kontradiktorne izjave o istim merama. Kolege su spomenule tu socijalnu pomoć, koja je, i po našem mišljenju, uvreda za građane Srbije, ali i tu postoji neslaganje – ko će tu pomoć dobiti, zašto, na koji način, šta je to, da li je to regres za godišnji odmor, da li je to socijalna pomoć, da li će je dobiti poslanici? (I ja sam primetio, kolega, da je naša plata u tom nivou.) Da li na taj način Vlada i dalje želi da usmerava bes građana prema Skupštini Srbije.

Mi vam danas kažemo – nama to ne treba. Ako budete doneli tu meru, to je protiv nas, protiv svakog poslanika koji sedi ovde. Čitav niz mera je uporno ignorisanje Vlade da te mere podeli sa nama, sa onima koji su tu Vladu birali ili bar neki koji sede ovde.

Dakle, ponoviću pitanje još jednom – zašto te sednice nema? Zašto nam premijer ne odgovori? Zašto predsednica Skupštine odbija i da odgovori na zahtev, ne samo zakaže sednicu? Jasno nam je da nije u njenoj moći, to se toliko puta do sada pokazalo, da ovde dovede premijera i da ga natera da priča o temi dnevnog reda, ali bar mislimo da kao poslanička grupa za koju je glasalo preko 200.000 ljudi ima pravo na odgovor u vezi toga ili možda i to pravo više nema.

Dobićete odgovor, samo da meni dostave tekst na koji se pozivate i razlog zašto odgovor nije poslat do sad.

Narodni poslanik Velimir Ilić želi reč. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, samo bih postavio pitanje i nadovezao se na jedno od pitanja koje je ovde već bilo postavljeno – šta misli Vlada i kako je mogla da dozvoli da gradonačelnik Smedereva bez odluke SO Smederevo, bez odluke Gradskog veća, bez bilo kakvog papira iz Ministarstva energetike i odluke Vlade, potpiše ugovor sa kompanijom?! Ugovor je potpisan. Gradonačelnik je prošle godine u avgustu mesecu potpisao ugovor, i on i kompanija, ozvaničio ga i mišljenje pravobranilaštva je da je ugovor valjan.

Sada ste vi, demokrate, u velikom problemu. Ne možete da ozvaničite ono što je vaš gradonačelnik zvanično potpisao i napisao. I sada kupujete odbornike, trgujete, plaćate da biste dobili neku većinu, da biste ozvaničili koliko-toliko i zaštitili gradonačelnika koji je napravio teško krivično delo. Da li će nadležne službe reagovati na sve ovo?

Evo ugovora i na engleskom i na srpskom, overen, potpisan i on je punovažan, da se zemljište daje uz zakup za izgradnju rafinerije.

Prema tome, priča da će biti rasprava, referendumu, itd, završena je sa jednim neodgovornim čovekom, jer ova firma ako tuži, dobiće sigurno spor, jer ima sve valjane potpise. Možete proveriti, mogu vam dati na uvid, ako vam to nešto znači. Dakle, priča je završena, ''ugovor'' je zaključen bez ikakvih dogovora, bez ikakvog mišljenja nadležnih institucija u ovoj državi, bez odluke Skupštine, bez odluke Gradskog veća, bez toga što građani Smedereva traže referendum da se izjasne o ovom pitanju. On je potpisan, overen i punovažan. Prema tome, šta vi mislite da uradite i kako da izađete iz ove krize, kako da objasnite sve ovo, ne znam, ali, neka vam je Bog u pomoći.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne)
Odgovor na pitanje narodnog poslanika Ivana Andrića, inicijativa koju je Poslanička grupa LDP 25. maja uputila predsedniku Vlade i predsednici Narodne skupštine je inicijativa čiji je sadržan narodni poslanik Ivan Andrić obrazložio.
Ono što sada mogu da dam kao odgovor jeste da proceduralno zakazivanje sednice nalaže da formalno mora biti podnet zahtev za održavanje vanredne ili redovne sednice, u drugačijem obliku. Nesporno je da ćete u razgovoru sa predsednicom Skupštine dobiti i odgovor i da se vaša ideja može pretvoriti i u zahtev za sednicu sa aktuelnom temom, ako ne bude proceduralnih i poslovničkih mogućnosti za drugačiji pristup. Nema rokova, zato ne mogu da vam kažem da li je i kako prekršen bilo koji član Poslovnika, pošto vaša inicijativa ne podrazumeva rokove. Dakle, samo je inicijativa, mogu da kažem, lični stav, da je treba razmotriti na kolegijumu, svakako. Ako je to neko prelazno rešenje, na prvom sastanku kolegijuma ja ću zahtevati da se o ovome dogovorimo.
Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne)
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miroslav Petković, Radojko Obradović i Arsen Đurić.
Obaveštavam vas da je, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnika predlagača Radovana Jelašića, guvernera Narodne banke Srbije, pozvala da sednici prisustvuje i Dušan Lalić, generalni direktor Direkcije za zakonodavno-pravne poslove u Narodnoj banci Srbije.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O NARODNOJ BANCI SRBIJE (nastavak u načelu)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele sledeće poslaničke grupe: SPS-JS, LDP, ZES, DSS, Napred Srbijo i SRS.
Dajem reč prvom prijavljenom narodnom poslaniku, po redosledu i prijavama za reč.
Narodni poslanik Đorđe Milićević ima reč, a posle njega narodni poslanik Ivan Andrić.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine Jelašiću, dame i gospodo narodni poslanici, ono što želim da kažem na samom početku jeste da Poslanička grupa SPS-JS u načelu podržava Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS. Narodna banka Republike Srbije je, zapravo, jedna od najznačajnijih institucija u Republici koja prevashodno reguliše oblast makroekonomske i finansijske stabilnosti naše države. Zbog toga predložene izmene i dopune Zakona o NBS i jesu od vitalnog značaja.
Lično smatram da ovaj predlog zakona sa 101. članom izmena i dopuna možda i nije najracionalnije rešenje, da bi možda mnogo bolje i racionalnije rešenje bilo da smo išli na donošenje kompletno novog zakona. Česte izmene sistemskih zakona koje ponekad menjaju i suštinu određenih zakona su, rekao bih, nepopularne i u određenom kontekstu bacaju senku na konzistentnu politiku, bacaju senku na efikasnost.
Moje lično viđenje je da je mnogo razloga bilo za donošenje novog teksta, za donošenje novog zakona o NBS. U ovom trenutku mogu da izdvojim, recimo, tri, po mom ličnom viđenju, kažem, najvažnija. Doneli smo novi Ustav Republike Srbije, nestala je veštačka tvorevina državna zajednica Srbija i Crna Gora, Srbija je postala suverena i samostalna država i morala bi da donese novi zakon o Narodnoj banci Republike Srbije. Dakle, samo tri, čini mi se, razloga sasvim dovoljno govore u prilog konstataciji koju sam izrekao da nam je zaista neophodan i potreban novi zakon o NBS. Šta ima značajnije posle donošenja i usvajanja Ustava za jednu državu nego donošenje novog zakona o NBS, zakona o Narodnoj skupštini, zakona o Vladi i ministarstvima i, naravno, zakona o sudstvu? Takvim sistemskim zakonima, ubeđeni smo, uređuje se i jača funkcionisanje državnih institucija.
Ali, šta je tu je, pred nama su predložene izmene i dopune, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS, i želim da kažem nekoliko rečenica i o ovom predlogu.
Podržavamo dalje jačanje institucionalne, personalne, operativne, finansijske samostalnosti i nezavisnosti NBS. To je opšteprihvaćen standard međunarodnog finansijskog prava, kako je, između ostalog, navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga. U našoj današnjoj političkoj praksi prisutna su različita oprečna mišljenja, različiti stavovi, pa čak i između pojedinih ministara, članova Vlade i guvernera, koji zastupa politiku NBS. Razumem da su ciljevi politike Centralne banke često u suprotnosti i nisu kompatibilni sa ekonomskim ciljevima Vlade, što je i normalno za ovo teško vreme.
Međutim, to ne može biti isključivost u saradnji u donošenju i kreiranju makroekonomske politike. Dalje, jačanje nezavisnosti i samostalnosti NBS, koje se utvrđuju ovim zakonom, ne sme stvoriti jaz između institucija. Ove mere i princip nisu same po sebi sredstva za ostvarivanje osnovnog cilja, postizanje i održavanje stabilnosti cena. Sve te mere ekonomske i fiskalne politike su sadržane u Zakonu o budžetu i Memorandumu koji ga prati, i svi su dužni da ga poštuju i preduzimaju mere za sprovođenje.
Veoma je važno istaći stav 4. člana 2. ovog zakona, koji kao imperativ postavlja da državni organi i organizacije ili druga lica ne mogu vršiti uticaj, niti ugrožavati samostalnost i nezavisnost NBS. Posebno bih istakao zabranu monetarnog finansiranja, odnosno Centralna banka ne može finansirati nosioce vlasti na svim nivoima, od Republike do lokalne samouprave. Ova zabrana ima presudan značaj za ostvarivanje osnovnog cilja monetarne politike, a to je održavanje stabilnosti cena. Sa druge strane, finansiranje javnog sektora, agencija, fondova, kao negativni cilj postavlja slabljenje fiskalne discipline. Podržavamo dalje usklađivanje i približavanje odredaba ovog zakonskog predloga sa odredbama ugovora o EU, ugovora o funkcionisanju EU, kao i sa odredbama statuta evropskog sistema Centralne banke i Evropske centralne banke.
Na samom kraju ističem i autonomnost pojedinih odredbi, rešenja, o specifičnostima finansijskog bankarskog sistema u Republici Srbiji.
Još jednom želim da istaknem, na samom kraju, Poslanički klub SPS-JS u načelu podržava ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je pet minuta i 45 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić, posle njega narodna poslanica Branka Ljiljak.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se da je reč o jako važnom ili jednom od najvažnijih zakonskih predloga, ili izmene i dopune zakona koje se pred nama nalaze. Probaću da kažem ono što je stav LDP, a probaću da ne govorim o tim kvaziekspertskim jezikom da bi se zamaglilo ono što je suština. Suština je, složićete se, ipak, duboko politička.
Kao što smo videli u raspravi na početku, prethodnog dana, situacija koja je apsolutno odredila tok rasprave je činjenica koju je sam guverner zaboravio da napomene, a to je, moram da vas podsetim, da, ipak, niste guverner, vi ste guverner u ostavci. Moram da kažem da, iako smo imali dubokih neslaganja u prošlosti, i političkih i svakakvih, ono iza čega je nekada stajao DOS a danas LDP to je da smo pokušavali uvek da vas branimo kada je dolazilo do tih sukoba između vas i Vlade. Da li su u tome bili lični razlozi, u to ne mogu da ulazim, niti je to korektno. Ali svakako da je sukoba između vas i Vlade bilo, bar u medijima. Nekada je bilo je sukoba između vas i uvozničkog lobija, nekada između vas i izvozničkog lobija, u zavisnosti od toga kako se vaš dnevni rad odražavao na njihove interese.
I to je obeležilo prošli dan rasprave o vama. A to je, negde, i politički temelj za ono o čemu danas raspravljamo. Dakle, po našem dubokom ubeđenju, ovaj zakon je korak od političke nezavisnosti i samostalnosti Narodne banke. Pokušaću to da obrazložim. Ako se NBS sastoji iz strukture ili stručnjaka koji tamo rade, koju vode guverner i viceguverneri, a od sada i Izvršni odbor, ali se sastoji i od jednog organa koji nije u nekom formalnom ili suštinskom, kako god hoćete, smislu, nije deo NBS, to je Savet Narodne banke. On u političkom smislu služi i za kontrolu samog rada guvernera i Narodne banke u celini, imajući u vidu da ima u nadležnosti finansijski izveštaj, godišnji finansijski planovi za narednu godinu.
Šta je politički potez na koji se odlučila, po mom dubokom ubeđenju, ipak, Vlada, a ne vi? A to je, da se jedno od suštinskih pitanja razdora ili sukoba između Vlade i guvernera, a to je pitanje kursa, uzme Narodnoj banci ili njihovim predstavnicima, što su guverner i viceguverneri i da u nadležnost Savetu Narodne banke, koji jeste političko telo. Savet će se birati u Skupštini, a po onome što čak piše u zakonu, ako se ne varam, formalno članovi Saveta nisu zaposleni u NBS. Postoji formalna odvojenost, ali je jasna suština postojanja Saveta.
Da se govori o političkoj nezavisnosti Saveta mislimo da nije realno i ne treba uopšte ulaziti u to. Sadašnji predsednik Saveta je, koliko vidimo, kandidat za novog guvernera, a on je član i ekonomskog tima premijera Mirka Cvetkovića. On je čak i u formalnom odnosu sa premijerom. Mi sumnjamo da on tamo govori ili iskazuje stavove NBS. Mislimo da je on tamo zato što je profesor na Ekonomskom fakultetu, ako se ne varam. Kao takav, on sedi u Narodnoj banci. Jasna je politička nit. Čovek koji je u ekonomskom timu premijera Cvetkovića je i kandidat za guvernera. Vi ste kao jedan od suštinskih argumenata dali to da je NB pisala i da je ona predlagač zakona, što bi nama poslanicima trebalo da garantuje da NB više vodi računa o svojoj samostalnosti od Vlade.
Suštinski ili iz našeg ugla to je, možda i ovaj zakon, razlog zašto nećete više da obavljate funkciju guvernera. U to neću da ulazim, ali nama guverner u ostavci, neko na koga se ovaj zakon neće odnositi ili nije pristao da radi pod tim uslovima, predlaže zakon pokušavajući da nas ubedi kako je to korak, ne vi, ali poslanici vladajuće većine, ka nezavisnosti NB. Po našem mišljenju i onome što mi uspemo da vidimo u medijima, dakle, stvar je vrlo jednostavna, savet kao političko telo. Guverner koga će predložiti, a zatim, van svake procedure, čega smo ovde često svedoci, izabrati vladajuća većina bez ikakve ozbiljne rasprave, tada će predsednik Republike, odnosno vladajuća većina imati potpunu kontrolu i nad tim segmentom društva, upravo radeći ono što je osnovni problem danas u Evropi i zbog čega će, možda, neke zemlje Evrope u budućnosti biti prinuđene da izađu iz Evro zone radeći upravo to.
Po našem mišljenju, Vlada je imala situaciju, imala je dva puta pred sobom, jedan je, slažemo se sa vama, da je tema kursa, da su uzroci za pad dinara razni ili da kažem raznovrsni, duboki, ali da najviše leže u tome, u samoj strukturi ekonomije Srbije, koja je, ne bih je mogao nazvati nikako drugačije, nego neproizvodna. To je naša struktura. Sada Vlada pošto ima to kao problem i ima situaciju u kojoj kurs dinara pada svakim danom sve više, nije se odlučila da sprovede strukturne reforme i obezbedi da se kurs održi do sledećih izbora na stabilan i ekonomski zdrav način. Ne, Vlada se odlučila, i Boris Tadić, na drugi put. Mi smo imali dosta prilike da to vidimo, Vlada se odlučila da preuzme NB.
Deviznih rezervi ima toliko da se taj kurs, pa makar bio danas i fiksni, održi do sledećih izbora. A, priznaćete da je tema kursa, odnosno nivoa vrednosti dinara, jedna politička tema koja će u izborima imati važnu ulogu.
Dakle, naša procena je da je vlast krenula, kako bi to kolokvijalno rekli, da premosti vreme do sledećih izbora time što neće dozvoliti da tržište kreira kurs dinara, jer vi ste i sami rekli, današnji režim – nije za to potrebno da se menja režim. Novi guverner će imati dovoljno alata da odluči da brani kurs po mnogo većoj ceni, nego onoj na koju ste vi bili spremni. Ta cena i upravo taj uticaj vlasti, koji je po našem mišljenju veoma prekomeran, na Narodnu banku, a nakon ovog zakona, da ne kažem, biće potpun. Vrlo je jednostavno ako gledate. Vlast se sa vama često sporila. Ne ulazim u motive toga, ali osnovna tema tog spora u medijima je bila vrednost dinara. Ta čuvena, kao, psihološka granica od 100, posle koje kad pređe 100 dinara za jedan evro, sve propada, ceo sistem se ruši i tako mesecima unazad.
Jedina ili retka osoba koja je, pored stručne javnosti, branila to nekakvo formiranje vrednosti tog kursa na tržištu to ste bili vi, nikada iz Vlade nije bilo podrške za to. Nakon toga vi dajete ostavku, dolazi novi zakon o Narodnoj banci, koji je, kao, usklađivanje sa Ustavom, bez ikakve javne rasprave. Mi smo komunicirali sa mnogim ekonomistima, oni taj zakon nisu videli, ni mi ga nismo videli.
Dakle, vi ste se sada, ne lično, naravno, nego kao vladajuća većina odlučili da tražite podršku od Narodne skupštine. Kao jedini argument koji smo mi čuli od vladajuće koalicije, to je – pošto je ovaj guverner koji je dao ostavku radio dobro i nije dao Vladi da se meša, prihvatite ove izmene zakona, pa ni sledeći neće dati Vladi da se meša.
Nažalost, mi nismo u poziciji da prema karakteru guvernera verujemo ili ne, ili glasamo ili ne za neki zakon. Znate šta, gospodin Šoškić je i dalje samo neformalni kandidat. Možda kandidat bude neko mnogo lojalniji vladajućoj koaliciji, siguran sam da neće biti nestručniji, čak ni oni nisu dotle došli.
Ono što je suština, to je da kada politika uđe u Narodnu banku na takav način, tu kraja nema. Bez obzira kakve namere bile, te namere su … Mi smo to videli, siguran sam da je Slobodan Milošević kada je naredio prvo štampanje novca bio siguran da čini pravu stvar, ali stomak boli samo prvi put, posle dve-tri godine postaje svejedno. Mi vam upravo ukazujemo na tu situaciju.
Dakle, jasno je da je Vlada shvatila da su najveći problemi u ovom društvu ekonomski; da su ljudi siromašni, gladni, da se prvi put u raspoloženju građana javlja reč ''beda'', nakon desetak godina. Vlada je, takođe, svesna svoje nemoći u ekonomskim reformama ili lenjosti i odlučila se na dva koraka. Jedan korak je prodaja "Telekoma", ubacivanje tog novca nadajući se da će kroz sistem taj novac doprineti nekom trenutnom olakšanju i, odlučila je, da se ne bavi više strukturnim reformama u odbrani kursa, nego će se baviti manipulacijama u odbrani kursa, želeći da samo premosti sledeće izbore, bez obzira na posledice koje će doći kasnije. Nismo čuli nijedan argument koji bi nas uputio da razmišljamo na drugačiji način.
Dakle, ponoviću još jednom, jedina nadležnost oko koje nije bilo reči ranije, ne govorimo o tome da Boris Tadić, predsednik države (ja se izvinjavam) predlaže guvernera, to je ustavno rešenje, mi mislimo da je ono loše zato što ne podrazumeva proces izbora guvernera. Ono ima smisla ukoliko obaveže istog tog predsednika da razgovara, ne znam, od poslaničkih grupa do stručne javnosti.
Danas je formalno završen konkurs za direktora RTS-a. Javnost u Srbiji ne zna da li se neko prijavio ili ne. To su načini na koje se ljudi biraju u ovoj zemlji. Dakle, na isti način će biti izabran i guverner. Doći će se ovde, vladajuća većina će izglasati, gledaće samo da prođe tih pet sati za raspravu. Ukoliko je moguće, spojiće se ta tačka dnevnog reda sa nekom ratifikacijom. To će proći i kraj.
Siguran sam da ko god bio, namere će na početku biti dobre, ali mogućnosti koje se daju vladajućoj većini nisu dobre. Mi smo zbog toga i predložili, odnosno na još jednu stvar bih želeo da ukažem – da se ne radi o duboko promišljenim promenama govori i to da u nadležnostima Izvršnog odbora ove, konkretno, nadležnosti nema. Pominje se politika kursa, koja je druga stvar, ali, ako se u članu koji definiše Savet kaže da Savet donosi odluku na bazi predloga, ako se ne varam, Izvršnog odbora, a uz saglasnost Vlade, zašto se ta nadležnost ne pominje i u nadležnostima Izvršnog odbora? To bi trebalo da je ključno, da je Izvršni odbor obavezan da predlog da o režimu kursa dinara. Toga nema.
Dakle, to nas samo uverava u činjenicu da je to urađeno na brzinu i sa željom da se izbegne javna rasprava o tome, kako u parlamentu, tako i među stručnom javnošću. Mi smo konsultovali mnoge stručnjake i svi nam kažu da za ovo o čemu sam sad govorio postoji mogućnost. Da li je to namera ili ne, mi to ne znamo, naravno, ali dozvolite nam kao opozicija da sumnjamo.
Zbog toga smo i predložili amandman, vrlo kratak, samo da se to izbriše i da ostane onako kako je bilo i ranije, do daljnjeg.
To bi bio korak u građenju dalje nezavisnosti ili samostalnosti Centralne banke, a ne uzimanje toga kao ključnog argumenta u svađi između Vlade i Narodne banke, kao i stavljanje toga u nadležnosti, ipak, političkog tela u okviru Narodne banke Srbije. Hvala.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 13 minuta.
Reč ima narodna poslanica Branka Ljiljak, a posle nje narodni poslanik Miloš Radulović.

Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Narodne banke Srbije, gospodine Jelašiću i gospodine Laliću, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o izmenama i dopunama Zakona o narodnoj banci Srbije. Ustavni osnov za ovaj zakon nalazi se u članu 95. stav 3. i članu 97. tačka 6). Usklađivanjem sa međunarodnim standardima je obaveza koja se od nas očekuje da bi naše institucije mogle lakše da sarađuju sa okruženjem i sa svetom. To su dve stvari koje su jako bitne za primenu i uspostavljanje Zakona o Narodnoj banci.
Spomenula bih na početku član 2. koji objedinjava sve ono što je Narodna banka Srbije, a to je: Centralna banka, samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija za koje je osnovana, a, pri tom, podleže nadzoru Narodne skupštine i njoj odgovara za svoj rad. To je institucija koja u obavljanju svoje delatnosti ne prima niti traži uputstva od državnih organa. Mislim da je jedan od važnih činilaca ovaj stav koji se nalazi u članu 2.
Pošto ova institucija nije institucija sama za sebe i nije sama sebi dovoljna, ona ima u mogućnosti ovim novim izmenama i dopunama da zastupa Republiku Srbiju u međunarodnim finansijskim institucijama, normalno, uz saglasnost Vlade. Svakako može da prisustvuje sednicama Vlade, daje mišljenje na budžet Republike Srbije, kao i što i Republika, odnosno Vlada i Ministarstvo finansija daju mišljenje na zakone koji su iz nadležnosti Narodne banke. Samim tim, mislim da je zakon dovoljan, ako se bude poštovao, da sve nesuglasice koje se dešavaju i sad rasprave u stručnoj javnosti, ukoliko se bude poštovao zakon, neće biti nikakvih problema.
Vlada daje mišljenje na zakone iz nadležnosti i daje saglasnost na devizni režim, pri tom je, svakako, devizni režim usaglašen i u samoj Narodnoj banci, odnosno kod Saveta guvernera.
Mislim da će nedoumice oko deviznog režima, ako se bude usvojio ovaj zakon, a mislim da hoće jer su izmene i dopune dobre i poboljšaće rad Narodne skupštine, veći broj stručnih ljudi usaglašavati i devizni režim i poslovanje Narodne banke, pa se onda neće dešavati veliki problemi koji se ne očekuju jer je ovo institucija koja je kredibilna, koja u svom sastavu ima ljude koji vode računa, ali nisu sami sebi dovoljni i svakako moraju da raspravljaju i da se dogovaraju i sa Vladom, i sa privrednicima, i da tako rade svoj posao.
Dodala bih da se u članu 3. ističe osnovni cilj postojanja Narodne banke, a to je postizanje i održavanje stabilnosti cena i očuvanje stabilnosti finansijskog sistema. O tome treba da se vodi računa u svim ostalim raspravama koje će slediti.
Ovim izmenama i dopunama naglašava se jačanje institucionalne, personalne, finansijske samostalnosti. U tom kontekstu spomenula bih organe Narodne banke, to su: Izvršni odbor, koji je sad novina po ovim izmenama i dopunama, umesto ranije Monetarnog odbora, normalno guverner i Savet guvernera. Izvršni odbor čine guverner i viceguverneri, kojih je, po ovom predlogu izmena i dopuna, od dva do četiri, što je manje nego do sada, pa pretpostavljam da će Izvršni odbor zbog toga biti operativniji i lakše sarađivati i raditi.
Izvršni odbor utvrđuje monetarnu i deviznu politiku, kao i aktivnosti na očuvanju, stabilnosti cena i finansijskog sistema, što je sada novina po ovim izmenama i dopunama.
Inače, odluke monetarne i devizne politike donosio je Monetarni odbor, to je preuzeo Izvršni, ali je dobio i ovu novu dimenziju. Novina je i da se donose propisi iz oblasti kontrolne i nadzorne funkcije, a to se pre svega odnosi na rad banaka, osiguravajućih društava i finansijskog lizinga.
Savet guvernera čini pet članova koje bira Narodna skupština. Nisu zaposleni u Narodnoj banci i pri tom moraju da budu finansijski stručnjaci, bilo bi poželjno, potom da jedan od njih mora da ima iskustvo u oblasti računovodstva i revizije i da ima najmanje 10 godina radnog iskustva.
Ove činjenice moraju da se uzmu u obzir pri odabiru kandidata i sigurna sam da će Odbor za finansije predložiti najbolje kandidate koji će svoj posao obavljati profesionalno, i tu ne treba da bude nikakve dileme.
Savet guvernera je do sada donosio finansijski plan, usvajao finansijske izveštaje, vršio izbor spoljnog revizora. Sada dobija i nadzornu ulogu nad radom Narodne banke.
Ovim izmenama zakona je referentna kamatna stopa, koja je ranije bila eskontna, instrument u utvrđivanju i sprovođenju monetarne politike i pri tom se sa ostalim činiocima čini finansijsko tržište stabilnim. Stopa inflacije se odražava promenama referentne kamatne stope, odnosno mislim da je ona ključna u odlučivanju i održavanju inflacije pod kontrolom. Smatram da je za građane ova uloga Narodne banke jako značajna, jer to utiče direktno na njihov život.
Osnovni cilj, spomenula bih ga ponovo, Narodne banke je postizanje održavanja stabilnosti cena i očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema.
Osvrnula bih se malo i na kontrolnu ulogu nad radom Narodne banke, a to vrši Narodna skupština. Narodna banka dostavlja, sada po ovim izmenama i dopunama, polugodišnji izveštaj o monetarnoj politici, kao i izveštaje o stabilnosti finansijskog sistema. Finansijski plan dostavlja do 31. decembra tekuće godine, kao i do sada. I izbor guvernera i izbor Saveta Narodne banke idu preko Narodne skupštine i mogućnosti za raspravu su uvek moguće.
Mislim, a i ubeđena sam, da će ove izmene i dopune biti usvojene, a to će doprineti boljem položaju i većoj samostalnosti Narodne banke Srbije. Hvala. (Aplauz)