Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se da je reč o jako važnom ili jednom od najvažnijih zakonskih predloga, ili izmene i dopune zakona koje se pred nama nalaze. Probaću da kažem ono što je stav LDP, a probaću da ne govorim o tim kvaziekspertskim jezikom da bi se zamaglilo ono što je suština. Suština je, složićete se, ipak, duboko politička.
Kao što smo videli u raspravi na početku, prethodnog dana, situacija koja je apsolutno odredila tok rasprave je činjenica koju je sam guverner zaboravio da napomene, a to je, moram da vas podsetim, da, ipak, niste guverner, vi ste guverner u ostavci. Moram da kažem da, iako smo imali dubokih neslaganja u prošlosti, i političkih i svakakvih, ono iza čega je nekada stajao DOS a danas LDP to je da smo pokušavali uvek da vas branimo kada je dolazilo do tih sukoba između vas i Vlade. Da li su u tome bili lični razlozi, u to ne mogu da ulazim, niti je to korektno. Ali svakako da je sukoba između vas i Vlade bilo, bar u medijima. Nekada je bilo je sukoba između vas i uvozničkog lobija, nekada između vas i izvozničkog lobija, u zavisnosti od toga kako se vaš dnevni rad odražavao na njihove interese.
I to je obeležilo prošli dan rasprave o vama. A to je, negde, i politički temelj za ono o čemu danas raspravljamo. Dakle, po našem dubokom ubeđenju, ovaj zakon je korak od političke nezavisnosti i samostalnosti Narodne banke. Pokušaću to da obrazložim. Ako se NBS sastoji iz strukture ili stručnjaka koji tamo rade, koju vode guverner i viceguverneri, a od sada i Izvršni odbor, ali se sastoji i od jednog organa koji nije u nekom formalnom ili suštinskom, kako god hoćete, smislu, nije deo NBS, to je Savet Narodne banke. On u političkom smislu služi i za kontrolu samog rada guvernera i Narodne banke u celini, imajući u vidu da ima u nadležnosti finansijski izveštaj, godišnji finansijski planovi za narednu godinu.
Šta je politički potez na koji se odlučila, po mom dubokom ubeđenju, ipak, Vlada, a ne vi? A to je, da se jedno od suštinskih pitanja razdora ili sukoba između Vlade i guvernera, a to je pitanje kursa, uzme Narodnoj banci ili njihovim predstavnicima, što su guverner i viceguverneri i da u nadležnost Savetu Narodne banke, koji jeste političko telo. Savet će se birati u Skupštini, a po onome što čak piše u zakonu, ako se ne varam, formalno članovi Saveta nisu zaposleni u NBS. Postoji formalna odvojenost, ali je jasna suština postojanja Saveta.
Da se govori o političkoj nezavisnosti Saveta mislimo da nije realno i ne treba uopšte ulaziti u to. Sadašnji predsednik Saveta je, koliko vidimo, kandidat za novog guvernera, a on je član i ekonomskog tima premijera Mirka Cvetkovića. On je čak i u formalnom odnosu sa premijerom. Mi sumnjamo da on tamo govori ili iskazuje stavove NBS. Mislimo da je on tamo zato što je profesor na Ekonomskom fakultetu, ako se ne varam. Kao takav, on sedi u Narodnoj banci. Jasna je politička nit. Čovek koji je u ekonomskom timu premijera Cvetkovića je i kandidat za guvernera. Vi ste kao jedan od suštinskih argumenata dali to da je NB pisala i da je ona predlagač zakona, što bi nama poslanicima trebalo da garantuje da NB više vodi računa o svojoj samostalnosti od Vlade.
Suštinski ili iz našeg ugla to je, možda i ovaj zakon, razlog zašto nećete više da obavljate funkciju guvernera. U to neću da ulazim, ali nama guverner u ostavci, neko na koga se ovaj zakon neće odnositi ili nije pristao da radi pod tim uslovima, predlaže zakon pokušavajući da nas ubedi kako je to korak, ne vi, ali poslanici vladajuće većine, ka nezavisnosti NB. Po našem mišljenju i onome što mi uspemo da vidimo u medijima, dakle, stvar je vrlo jednostavna, savet kao političko telo. Guverner koga će predložiti, a zatim, van svake procedure, čega smo ovde često svedoci, izabrati vladajuća većina bez ikakve ozbiljne rasprave, tada će predsednik Republike, odnosno vladajuća većina imati potpunu kontrolu i nad tim segmentom društva, upravo radeći ono što je osnovni problem danas u Evropi i zbog čega će, možda, neke zemlje Evrope u budućnosti biti prinuđene da izađu iz Evro zone radeći upravo to.
Po našem mišljenju, Vlada je imala situaciju, imala je dva puta pred sobom, jedan je, slažemo se sa vama, da je tema kursa, da su uzroci za pad dinara razni ili da kažem raznovrsni, duboki, ali da najviše leže u tome, u samoj strukturi ekonomije Srbije, koja je, ne bih je mogao nazvati nikako drugačije, nego neproizvodna. To je naša struktura. Sada Vlada pošto ima to kao problem i ima situaciju u kojoj kurs dinara pada svakim danom sve više, nije se odlučila da sprovede strukturne reforme i obezbedi da se kurs održi do sledećih izbora na stabilan i ekonomski zdrav način. Ne, Vlada se odlučila, i Boris Tadić, na drugi put. Mi smo imali dosta prilike da to vidimo, Vlada se odlučila da preuzme NB.
Deviznih rezervi ima toliko da se taj kurs, pa makar bio danas i fiksni, održi do sledećih izbora. A, priznaćete da je tema kursa, odnosno nivoa vrednosti dinara, jedna politička tema koja će u izborima imati važnu ulogu.
Dakle, naša procena je da je vlast krenula, kako bi to kolokvijalno rekli, da premosti vreme do sledećih izbora time što neće dozvoliti da tržište kreira kurs dinara, jer vi ste i sami rekli, današnji režim – nije za to potrebno da se menja režim. Novi guverner će imati dovoljno alata da odluči da brani kurs po mnogo većoj ceni, nego onoj na koju ste vi bili spremni. Ta cena i upravo taj uticaj vlasti, koji je po našem mišljenju veoma prekomeran, na Narodnu banku, a nakon ovog zakona, da ne kažem, biće potpun. Vrlo je jednostavno ako gledate. Vlast se sa vama često sporila. Ne ulazim u motive toga, ali osnovna tema tog spora u medijima je bila vrednost dinara. Ta čuvena, kao, psihološka granica od 100, posle koje kad pređe 100 dinara za jedan evro, sve propada, ceo sistem se ruši i tako mesecima unazad.
Jedina ili retka osoba koja je, pored stručne javnosti, branila to nekakvo formiranje vrednosti tog kursa na tržištu to ste bili vi, nikada iz Vlade nije bilo podrške za to. Nakon toga vi dajete ostavku, dolazi novi zakon o Narodnoj banci, koji je, kao, usklađivanje sa Ustavom, bez ikakve javne rasprave. Mi smo komunicirali sa mnogim ekonomistima, oni taj zakon nisu videli, ni mi ga nismo videli.
Dakle, vi ste se sada, ne lično, naravno, nego kao vladajuća većina odlučili da tražite podršku od Narodne skupštine. Kao jedini argument koji smo mi čuli od vladajuće koalicije, to je – pošto je ovaj guverner koji je dao ostavku radio dobro i nije dao Vladi da se meša, prihvatite ove izmene zakona, pa ni sledeći neće dati Vladi da se meša.
Nažalost, mi nismo u poziciji da prema karakteru guvernera verujemo ili ne, ili glasamo ili ne za neki zakon. Znate šta, gospodin Šoškić je i dalje samo neformalni kandidat. Možda kandidat bude neko mnogo lojalniji vladajućoj koaliciji, siguran sam da neće biti nestručniji, čak ni oni nisu dotle došli.
Ono što je suština, to je da kada politika uđe u Narodnu banku na takav način, tu kraja nema. Bez obzira kakve namere bile, te namere su … Mi smo to videli, siguran sam da je Slobodan Milošević kada je naredio prvo štampanje novca bio siguran da čini pravu stvar, ali stomak boli samo prvi put, posle dve-tri godine postaje svejedno. Mi vam upravo ukazujemo na tu situaciju.
Dakle, jasno je da je Vlada shvatila da su najveći problemi u ovom društvu ekonomski; da su ljudi siromašni, gladni, da se prvi put u raspoloženju građana javlja reč ''beda'', nakon desetak godina. Vlada je, takođe, svesna svoje nemoći u ekonomskim reformama ili lenjosti i odlučila se na dva koraka. Jedan korak je prodaja "Telekoma", ubacivanje tog novca nadajući se da će kroz sistem taj novac doprineti nekom trenutnom olakšanju i, odlučila je, da se ne bavi više strukturnim reformama u odbrani kursa, nego će se baviti manipulacijama u odbrani kursa, želeći da samo premosti sledeće izbore, bez obzira na posledice koje će doći kasnije. Nismo čuli nijedan argument koji bi nas uputio da razmišljamo na drugačiji način.
Dakle, ponoviću još jednom, jedina nadležnost oko koje nije bilo reči ranije, ne govorimo o tome da Boris Tadić, predsednik države (ja se izvinjavam) predlaže guvernera, to je ustavno rešenje, mi mislimo da je ono loše zato što ne podrazumeva proces izbora guvernera. Ono ima smisla ukoliko obaveže istog tog predsednika da razgovara, ne znam, od poslaničkih grupa do stručne javnosti.
Danas je formalno završen konkurs za direktora RTS-a. Javnost u Srbiji ne zna da li se neko prijavio ili ne. To su načini na koje se ljudi biraju u ovoj zemlji. Dakle, na isti način će biti izabran i guverner. Doći će se ovde, vladajuća većina će izglasati, gledaće samo da prođe tih pet sati za raspravu. Ukoliko je moguće, spojiće se ta tačka dnevnog reda sa nekom ratifikacijom. To će proći i kraj.
Siguran sam da ko god bio, namere će na početku biti dobre, ali mogućnosti koje se daju vladajućoj većini nisu dobre. Mi smo zbog toga i predložili, odnosno na još jednu stvar bih želeo da ukažem – da se ne radi o duboko promišljenim promenama govori i to da u nadležnostima Izvršnog odbora ove, konkretno, nadležnosti nema. Pominje se politika kursa, koja je druga stvar, ali, ako se u članu koji definiše Savet kaže da Savet donosi odluku na bazi predloga, ako se ne varam, Izvršnog odbora, a uz saglasnost Vlade, zašto se ta nadležnost ne pominje i u nadležnostima Izvršnog odbora? To bi trebalo da je ključno, da je Izvršni odbor obavezan da predlog da o režimu kursa dinara. Toga nema.
Dakle, to nas samo uverava u činjenicu da je to urađeno na brzinu i sa željom da se izbegne javna rasprava o tome, kako u parlamentu, tako i među stručnom javnošću. Mi smo konsultovali mnoge stručnjake i svi nam kažu da za ovo o čemu sam sad govorio postoji mogućnost. Da li je to namera ili ne, mi to ne znamo, naravno, ali dozvolite nam kao opozicija da sumnjamo.
Zbog toga smo i predložili amandman, vrlo kratak, samo da se to izbriše i da ostane onako kako je bilo i ranije, do daljnjeg.
To bi bio korak u građenju dalje nezavisnosti ili samostalnosti Centralne banke, a ne uzimanje toga kao ključnog argumenta u svađi između Vlade i Narodne banke, kao i stavljanje toga u nadležnosti, ipak, političkog tela u okviru Narodne banke Srbije. Hvala.