Od vremena poslaničke grupe od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je sedam minuta i 20 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Miloš Radulović, a posle njega narodni poslanik Milan Nikolić.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodine Jelašiću, očekivali smo vas mnogo ranije, a pogotovo u ono vreme kada se raspravljalo i pregovaralo sa MMF i očekivali smo da upravo vi i Vlada izađete ovde pred poslanike, obrazložite uslove tog aranžmana sa MMF, razloge zašto se ulazi u taj aranžman, pogotovo što je to jedan ogroman finansijski aranžman koji je težak dve milijarde i devetsto miliona evra, jer građani imaju pravo da znaju razloge, uslove i visinu tog aranžmana, pogotovo što se radi o ogromnom novcu koji moraju da vraćaju.
Podsetio bih građane da je već potrošeno, odnosno povučeno milijardu i 328 miliona evra, da je već u okviru stendbaj aranžmana obavljeno četiri pregovora sa Misijom MMF, u vezi ovog stendbaj aranžmanom.
Umesto toga, gospodine Jelašiću, danas vas vidimo kao čoveka koji predlaže izmene i dopune Zakona o NBS i to po hitnom postupku. Nije nam jasno zašto se ide toliko u tu hitnost, u taj postupak ovde u Narodnoj skupštini, pogotovo što je bilo logičnije da novoizabrani guverner bude taj koji će da predlaže taj zakon Narodnoj skupštini Srbije i istovremeno ga obrazlaže.
Inače, u javnosti se već u priličnoj meri špekuliše da je taj novi guverner NBS, Dejan Šoškić, predsednik Saveta NBS.
U obrazloženju hitnog postupka kaže se da taj zakon treba da se uskladi sa Ustavom Republike Srbije i sa međunarodnim standardima. Mislim da ti razlozi ne leže, pogotovo što, iako je vladajuća koalicija zdušno govorila da EU nema alternativu, da je taj proces na neki način usporen i da smo dosta daleko od EU.
Toliko, gospodine Jelašiću, o ovlašćenom čoveku koji treba da predlaže ovaj zakon u Skupštini i o rokovima, odnosno o razlozima za hitnost ovog postupka.
Ono što se u ovom zakonu menja jeste to da se ukida Monetarni odbor i da se uvodi institucija Izvršnog odbora, tako da su sada organi NBS Izvršni odbor, guverner i Savet NBS.
Poslaničku grupu DSS i javnost u ovom zakonu brine i smatramo da ne valja to što se, umesto, kao što je do sada bilo, NBS je imala zadatak da samostalno vodi politiku kursa i da uz saglasnost Vlade utvrđuje režim kursa, po novom zakonu uvodi rešenje da Savet predlaže režim kursa Vladi, a Vlada odobrava njegove odluke.
Ovom izmenom smatramo da se guši samostalnost NBS, a prebacivanjem nadležnosti na Savet NBS ovlašćenja NBS se uvode u političku sferu.
Članovi Saveta nisu zaposleni u NBS. Njih delegiraju političke stranke, tako da će u suštini birani političari, članovi Saveta, donositi, pre svega, političke odluke u interesu onih koji stoje iza njih.
Setimo se samo devedesetih godina, gospodine Jelašiću i guvernera Atanackovića. Da li je gospodin Atanacković uopšte bio guverner koji je imao neku samostalnost ili je politiku, kurs i sve ono što se dešavalo tada sa hiperinflacijom i piramidalnim bankama, vodio upravo guverner ili je to vodila politika, odnosno političke stranke koje su tada bile na vlasti? O tome bi trebalo da nam više da kažu i da nam daju odgovor poslanici SPS, jer oni dosta dobro znaju kako je tada funkcionisala NBS i kakav je odnos imala sa Vladom.
Zbog toga postavljamo pitanje – ko najviše ugrožava samostalnost NBS? Svakom je jasno da je to Vlada, kojoj očigledno nije cilj stabilnost cena, jačanje finansijskog sektora, već da samim odlukama i svim odlukama, upravo, čini sasvim suprotno.
U jednoj emisiji na Javnom servisu podsetili smo se da ste 23. marta ove godine dali ostavku na mesto guvernera NBS, sa obrazloženjem da to činite iz ličnih razloga. Bojim se da su ova predložena rešenja kojima se rad NBS i odluke prebacuju na polje političkih odluka i da je to u suštini pravi razlog.
Vaša izjava da Vlada ne radi dobro, da previše troši, i da nam preti grčki scenario, po mnogima iz vlasti je bila prejaka i, takođe, i zamerke pojedinih političara iz vladajuće koalicije, da vaša koordinacija sa Vladom nije bila zadovoljavajuća.
Vi ste više puta ponovili da monetarna politika ne sme da bude u rukama političara, i da je cilj Narodne banke Srbije da očuva stabilnost cena u zemlji, kao i da će te biti sigurno do kraja ispoštovano. Podsetiću vas, gospodine Jelašiću, da je prošle godine bila 6,6%.
Međutim, treba otvoreno reći, iako se zdušno priča da je to uspeh i rezultat upravo jedne politike koju je sprovodila Narodna banka Srbije zajedno sa Vladom, da su najviše povećani upravo kontrolisane cene, da su za 14% prošle godine u 2009. godini, poskupele cene komunalnih usluga.
Za prvih pet meseci ove godine imamo inflaciju od 5,2%, iako je inflacija projektovana za ovu godinu 6%, plus-minus 2%. Pri tome, da su upravo cene koje kontroliše država, debelo premašile te okvire koje ste dali.
Podsetiću vas da je struja poskupela 11,5%. Telefonska pretplata je sa 238 dinara otišla na 450 dinara, da je SSB sa 745 poskupeo na 820 dinara, da je, gospodine Jelašiću, benzin otišao za više od 12% i pitanje je samo sa ovim trendom gde će da ide.
Ali, ono što u suštini pegla, tako da kažem, tu inflaciju je upravo smanjenje potrošnje, odnosno smanjenje tih cena potrošačkih roba, jer razlozi za to su sasvim svakome jasni. To je upravo smanjenje kupovne moći, pad standarda, i porast nezaposlenosti.
Svi mi znamo da sada u zemlji imamo 767 hiljada ljudi koji nisu zaposleni i imamo preko milion ljudi koji žive ispod granice siromaštva. Upravo to ukazuje da to nije rezultat Narodne banke Srbije, nego, pre svega, jedne dramatične situacije u kojoj se nalaze građani ove naše zemlje.
Za četvoročlanu porodicu, juče je izašao podatak, potrebno je, praktično, za zadovoljenje osnovnih potreba, negde, oko 100 hiljada dinara. Samo da vas pitam – ko ih ima? Ko to prima platu od 100 hiljada dinara?
Od početka krize, dinar je praktično pao za čitavih 31,87% u odnosu na evro i to je najviše u regionu. Trgovci zbog ovog pada kursa, već, krajem meseca najavljuju povećanje cena što će upravo drastično da utiče na inflaciju.
To nije smetalo, na primer, ministarki finansija Diani Dragutinović, da kaže, nakon depresijacije dinara, dobili smo jeftinu radnu snagu, što je jedna od naših komparativnih prednosti.
Gospodine Jelašiću, vi ste ne tako davno izjavili (citiraću) – ''Neću da profućkam pozajmice! Dinar klizi u katastrofu! Standard se ne gradi na kreditima! Snaga dinara zavisi od direktnih stranih investicija, izvoza, zaduživanja u inostranstvu, makroekonomske politike, a tu pre svega, mislim na domaću potrošnju, odnosno visinu penzija i plata. Za moju ličnu i popularnost Narodne banke Srbije najlakše bi bilo da profućkamo pola milijarde evra, i to, pozajmljenih sredstva, koje ćemo jednog dana morati da vratimo. Očito da Narodna banka Srbije nekome ovde kvari zabavu, jer pozajmljena sredstva ne želi da potroši.
Danas je 15. jun, od 1. januara do danas, taj iznos od petsto miliona evra je debelo premašen. Država je do sada za odbranu kursa potrošila milijardu i 188,5 miliona evra. Prošle godine za odbranu kursa potrošeno je 659 miliona evra. Podsećam vas da smo od MMF do sada za odbranu kursa i jačanje deviznih rezervi povukli milijardu i 328 miliona evra, manji priliv direktnih stranih investicija, svega 380 miliona evra; povećan je broj nezaposlenosti od početka krize preko 250 hiljada ljudi, a samo ove godine je 45 hiljada ljudi ostalo bez posla; velika nelikvidnost privrednih subjekata koji kasne sa otplatom obaveza po kreditima, taj procenat se povećava iz meseca u mesec, sada je 12,2%.
Kašnjenja u izmirivanju obaveza između privrednih subjekata su ogromna. U kašnjenju prednjače veliki sistemi, koji obaveze izmiruju posle šest meseci. Preko 70 hiljada firmi je u blokadi. Javna preduzeća beleže gubitke, preko četiri milijarde evra, tako su iskazani ti rezultati u gubicima. Spoljni dug je 23,3 milijarde.
Podsetio bih vas, dok pričamo o ovim dramatičnim podacima, da su samo banke te koje su zabeležile dobit prošle godine od 22,2 milijarde dinara, a da je Narodna banka zabeležila prihode, odnosno da su prihodi veći od rashoda za 4,08 milijardi dinara.
Prema podacima Evropske investicione banke, Srbija je najveći korisnik kredita na zapadnom Balkanu. Sami ste rekli da Srbiju čeka grčki scenario, ako nastavi da se prekomerno zadužuje. Podsetiću vas da je od početka mandata ove Vlade povučeno 3,7 milijarde evra kredita i da samo u ovoj godini treba da se vrati oko 2,6 milijarde, sa pripadajućim kamatama. Gospodine Jelašiću, kao što sam rekao, spoljni dug je 23,3 milijarde, plus ono što građani duguju. Taj spoljni dug je oko 28,3 milijardi evra.
Od tih para, prema nezvaničnim podacima sa kojima izlaze ovlašćene organizacije, iako je to mnogo veći dug, iznosi se da je javni dug 10,8 milijardi evra ili 33,6%, a biće da je preko 12 milijardi ili preko 40% BDP. Mi prema privrednoj snazi i veličini BDP spadamo u visokozadužene zemlje. Trošimo više nego što zarađujemo i deficite nadoknađujemo kreditima.
Da li je tačno, gospodine Jelašiću, ono što je Albert Jeger rekao, da Srbija za odbranu kursa sme najviše da potroši 2,5 milijarde evra? Na kraju, zašto ova Vlada pokušava da nas ubedi da je proizvodnja u porastu, izvoz, takođe, mada sve ukazuje da je drugačije? Da li je, gospodo narodni poslanici iz vladajuće većine, politički marketing, zarad opstanka na vlasti, značajniji od odgovornosti prema sopstvenom narodu. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 14 minuta i 40 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Milan J. Nikolić. Posle njega, narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Molim vas, samo se prijavite. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine guverneru sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, ovlašćeni predstavnici i dosadašnje izlaganje u načelu je podosta obrazložilo razloge i važnost donošenja jednog ovakvog zakona i šire od toga, zadržaću se samo na nekim detaljima ovog zakona kako bi, zbog javnosti, mogli da se međusobno informišemo koliko ima tih izmena u ovom zakonu.
Moram reći da je zakon iz 2005. godine dobar zakon, koji je definisao položaj i organizaciju Centralne banke Srbije, a rešenja su u datom trenutku bila prilagođena standardima i praksi evropskog bankarstva. Međutim, period od 2005. godine, pa naovamo, beleži pad ili, da kažem, raspad Federacije. Da vas podsetim, NBS je bila odgovorna za bankarski sistem i Srbije i Crne Gore, a u isto vreme, izmene i dopune zakona se javljaju radi potreba daljeg približavanja praksi evropskog zakonodavstva, a posebno praksi rada Centralne banke Evrope.
Zapravo, ovim zakonom se beleži sveobuhvatno i sistemsko uređenje položaja, ciljeva, organa, funkcija i poslovanje NBS. Glavni cilj izmena i dopuna jeste da se ojača položaj Centralne banke, pre svega, u njenoj samostalnosti i nezavisnosti, kako bi mogla da ispuni osnovni zadatak, da očuva makroekonomsku i finansijsku stabilnost zemlje i da u potpunosti približi svoj sistem poslovanja Evropi, posebno Evropskoj centralnoj banci.
Osnovne funkcije banke bi bile da utvrđuje i sprovodi monetarnu kontrolu, da upravlja deviznim rezervama, da izdaje i oduzima dozvole za rad i vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka, kao i poslove osiguranja, finansijskog lizinga, dobrovoljnih penzijskih fondova i u isto vreme da kontroliše poslovanje tih bankarskih institucija; u okviru svoje nadležnosti utvrđuje i sprovodi aktivnosti u cilju očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema; izdaje novčanice i kovani novac i upravlja tokovima gotovine; uređuje, nadgleda i unapređuje neometano funkcionisanje platnog sistema; ugovorom utvrđuje poslove za Republiku Srbiju ne ugrožavajući, pri tom, samostalnost i svoju nezavisnost.
Novine u ovom zakonu su u pogledu rukovođenja i upravljanja, odnosno organizacije centralne Narodne banke formiranjem novih tela i organa, i to, Izvršnog odbora Narodne banke, guvernera Narodne banke i Saveta guvernera Narodne banke.
Da podsetim, Izvršni odbor sada čine guverner i viceguverneri i zadatak Izvršnog odbora je da utvrđuje monetarnu politiku i mere radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema. To čini kroz program monetarne politike, kroz određivanje visine kamatne stope, načina obračuna i naplate od te kamatne stope na plasmane i druga potraživanja NB; uređuje uslove i načine izdavanja hartija od vrednosti; utvrđuje politiku odobravanja kratkoročnih kredita; politiku kursa dinara; određuje osnovicu za obračunavanje obavezne rezerve i stope obavezne rezerve; utvrđuje strategiju i politiku upravljanja deviznim rezervama, kao i smernice za upravljanje tim rezervama; preduzima mere za održavanje likvidnosti banaka.
Važno je da se pomene da Izvršni odbor utvrđuje referentnu kamatnu stopu i druge kamatne stope koje Narodna banka Srbije primenjuje u sprovođenju monetarne politike.
Izvršni odbor dobrim delom preuzima deo dosadašnjih ovlašćenja guvernera, posebno u oblasti supervizije finansijskih institucija, kao i ostale nadzorne i kontrolne funkcije.
Da još jednom pomenem da je Izvršni odbor posebno ovlašćen da donosi rešenja o davanju i oduzimanju dozvola za rad bankama, osiguravajućim društvima, poslovima lizinga i dobrovoljnim penzijskim fondovima.
Guverner NBS rukovodi poslovanjem banke i organizuje njen rad, sprovodi odluke Izvršnog odbora, predlaže interne propise banke koje odobrava Izvršni odbor i Savet guvernera NBS, a novina je da guvernera bira Narodna skupština, na predlog predsednika Republike, čiji mandat traje šest godina.
Predlogom zakona se, takođe, definišu uslovi koje kandidat za guvernera mora da ispunjava, pored neophodne stručnosti i iskustva i to posebno u delu gde ne može biti narodni poslanik, ne može biti član Vlade i član bilo kog tela koje kontroliše NBS, kao ni da poseduje akcije u bankama, društvima, institucijama koje su pod kontrolom NBS.
Guverner predlaže Savetu NB lica za izbor vicguvernera koja moraju, pored stručnosti i iskustva, da ispunjavaju uslove kakve ispunjava guverner. Dobro je da se broj viceguvernera smanjuje u odnosu na prethodni broj.
Savet guvernera je novo telo umesto Saveta NB. Broji četiri člana čiji izbor vrši Narodna skupština, takođe, sa mandatom od šest godina.
Savet guvernera, kao najviše telo banke, donosi Statut, utvrđuje režim kursa dinara, donosi finansijski plana, usvaja godišnje finansijske izveštaje, bira revizore i donosi strategiju razvoja NB i prati njeno sprovođenje, sve na predlog Izvršnog odbora, a izveštaj o svom radu i neposrednu odgovornost podnosi Narodnoj skupštini.
Kao što se iz napred predloženog vidi, Predlogom zakona se uvodi racionalnija organizacija, smanjuje se broj viceguvernera, pa samim tim i broj članova Izvršnog odbora, smanjuje se broj članova Saveta i posebno se potencira uloga Saveta u kontroli po jasno definisanim oblastima i jasno definisanim kriterijumima.
Pitanje samostalnosti i nezavisnosti Centralne banke i njenih organa je posebno potencirano kao opšteprihvaćeni standard međunarodnog finansijskog prava. Ovaj standard je presudno važan za izvršenje osnovnih zadataka banke, da očuva monetarnu finansijsku stabilnost bez uplitanja države, jer kako i sam predlagač zakona u obrazloženju teksta zakona kaže, da ciljevi ekonomske politike Vlade i način izvršenja tih ciljeva mogu biti u suprotnosti sa očuvanjem finansijske monetarne stabilnosti posebno u delu očuvanja stabilnosti cena i kontrole inflatornih kretanja.
Zbog toga je i izbor guvernera poveren Narodnoj skupštini Republike Srbije, a kontrolu nad radom Centralne banke vrši Narodna skupština preko redovnih izveštavanja o stabilnosti finansijskog sistema i sprovođenja monetarne politike. Ovakva organizaciona postavka Centralne banke potencija odgovornost za mere koje preduzima i za donete odluke, ali i jača njenu nezavisnost.
Veoma je važna odredba o zabrani monetarnog finansiranja, odobravanja kredita, pozajmica i drugih vidova kreditnih olakšica Republici Srbiji, autonomnim pokrajinama i lokalnim samoupravama i mislim da je najvažnija uloga banke, ali i njena velika odgovornost u ovlašćenju utvrđivanja režima kursa dinara i vođenju politike stabilnog kursa kroz intervencije na deviznom tržištu.
Zbog svega što je do sada rečeno, zbog nade da će u potpunosti biti osnovana strategija samostalnosti banke, Poslanička grupa SPS-JS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je devet minuta i 15 sekundi.
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, a posle nje narodni poslanik Srđan Milivojević.

Zahvaljujem. Da počnem od onoga sa čime je kolega završio. Zakon predviđa da Narodna skupština kontroliše Narodnu banku, a predviđa da je kontroliše na način što će Narodna banka dostavljati na informisanje svoje izveštaje o radu.
Na koji način neko nekog kontroliše ako vi njemu dostavljate na informisanje neki dokumenat?! To je, da ne bude grubo, gospodine Jelašiću i ostale kolege, prosto smešno, kao kada bi se mi kao građani pojavljivali u ulozi kontrolora neke medijske kuće koja nam dostavlja informaciju o bilo čemu ili o bilo kome. Dakle, pokušaj da se Statut ne usvaja u ovoj skupštini, što u zakonu stoji i da se nadzorna uloga Skupštine Republike Srbije svede na informisanje post festum, o već obavljenim stvarima, dovoljno govori u prilog odbijanja ovog zakonskog projekta.
U prilog odbijanja ovog koncepta, koji ste nam dostavili, govori teorija koju pratim od 28 godine do ove današnje, govori praksa i vaši rezultati. Govore partijski opredeljeni, a vrlo uvaženi ekonomisti, koje ću ovom prilikom citirati. Govore oni koji imaju dovoljno kredibiliteta i iskustva, poput jednog Miltona Fridmana, koji, na primer, kaže da – u demokratskom društvu jeste neophodan širi konsenzus oko monetarne politike. Da, citiram Fridmana koji je rekao, da je – uvek i svuda inflacija monetarni fenomen.
To ću i ilustrovati sa tri-četiri podatka i iz vaših izveštaja. Zašto je protiv vašeg koncepta teorija od postojanja one nama poznate finansijske istorije Srbije do danas, evo, iz knjige objavljene 1929. godine, koju sam već jednom pokazala gospodinu Jelašiću, u izdanju knjižarnice Gece Kona, zove se "Naša domaća privreda", pročitaću vam samo dve rečenice: "Poslovanje Narodne banke ne može se upoređivati sa primerima Francuske, Belgije i Švajcarske i njihovih emisionih banaka, jer ove ustanove pripadaju jakim kapitalističkim zemljama, kako u pogledu tesnih veza sa velikim međunarodnim tržištem, tako i u pogledu sopstvene jačine slobodnog tržišta. Ono mora biti od mnogo veće koristi za domaću privredu,'' što vi zaboravljate, ''i svoju kreditnu politiku podesiti onako kako zahtevaju današnje privredne prilike, kako bi ta politika predstavljala moćnu polugu na polju unapređenja domaće radinosti.''
Zaključak zbog kojeg čitam citat je – ''Neka ta politika teorijski ne bude ispravna, ali neka na delu bude samo korisna, a to je bitno.''
Sada da dodam iz ugla vaših rezultata, vaša politika jeste korisna, ali je pitanje – kome?! Ne najvećem broju građana, već određenoj grupi pojedinaca, koji su od toga imali dobre zarade.
Šta je najvažnije za jednu narodnu banku? Da obezbedi politiku od koje se može očekivati jače dejstvo važne institucije na podizanju materijalnog blagostanja naše države. Gospodine Jelašiću, poštovane kolege, uvaženi građani, sve što učimo, radimo i znamo, sve što govorimo jeste u funkciji, neko kaže, osmeha građanina, neko to prevodi u bolji životni standard, filozofi današnjice kažu, od Ničea do danas, da smo zaboravili da kod ljudi gradimo ''hram sreće'', jer to jeste smisao našeg delanja, od onda, danas, delovanja, ne da neko dokazuje svoju ekspertnost, ne da nalazi izgovore, nego da ovaj naš život čini lakšim i srećnijim, ako je moguće. Politika koju je vodila Narodna banka to nije omogućila.
Citiraću gospodina Vladimira Gligorova, koga vrlo uvažavam, a koji je blisko vezan sa jednom od naših opozicionih stranaka, LDP, koji je 21. jula 2003. godine, u časopisu "Ekonomist", na temu "Nezavisnost centralne banke" rekao nekoliko, uvaženih i dostojnih poštovanja i pominjanja, rečenica, na primer – ''Najveći broj centralnih banaka su javne, a ne privatne ustanove. To što neki to mešaju da su to državni organi, to je njihovo pravničko znanje, u to ne ulazim. Dva cilja su najčešća koja treba da postigne centralna banka: stabilnost cena i stabilnost privrednog rasta. Vama je privredni rast dalek kao nedostižni vrhovi Himalaja i toliko vas zanima.''
Ono što gospodin Gligorov kaže te 2003. godine, u trenutku kada se SRJ cepa i kada se govori po prvi put o nezavisnosti Centralne banke Srbije, ispravno kaže da – treba postići idealnu meru između klasičnog poštovanja pravila na diskreciono odlučivanje. Pravilo koje bi trebalo da obavezuje ponašanje centralne banke i ono što vi zovete nezavisnost, nepravilno ga šireći na to da su vaša delovanja tajna i u korist samo nekih, jeste sledeće: pravilo koje bi trebalo da obavezuje ponašanje centralne banke je u izboru i primeni instrumenata monetarne politike.'' Hajde da ponovim, ako nismo dobro čuli, ''u primeni instrumenata i izboru monetarne politike'', ali ne i u definisanju cilja – ko je taj jedan pojedinac ili taj savet ili izvršni odbor ko može milionima građana da definiše cilj i da radi suprotstavljeno od Vlade, od ekonomske politike, od memoranduma i od onog što se zove standard ili osmeh građana Srbije?
Dakle, citiram i dalje Gligorova, iz tog časopisa "Ekonomist magazin", broj 165, iz 2003. godine – ''Nezavisna je ona centralna banka kojoj je cilj monetarne politike jasno određen i kojoj je ostavljena sloboda da ga ostvaruje onim sredstvima kojim raspolaže. Vi ste to proširili na nedopustive granice i na štetu građana Srbije.'' Šta Gligorov dalje kaže? On očekuje da će nezavisna centralna banka staviti na uvid javnosti sve elemente svoje monetarne politike i sve analize i razmatranja zarad kojih se odlučila na određene instrumente. Bitno je da se učvrsti njena operativna samostalnost, dakle, u primeni instrumenata, a ne određivanju ciljeva, budući da javnost, a to znači i privreda, ne moraju da nagađaju o tome šta će banka da radi, ne moraju ni svojim špekulacijama da ograničavaju takvo samovoljno ponašanje.
Protiv koncepta koji ste nam izneli govore ne samo vaši izveštaji i oni finansijski rezultati sa gubicima, govore cene u radnjama, koje kažu da niste ostvarili kontrolu nad inflacijom, govori kurs evra.
Protiv vaše politike govore rate za stan, govori iskustvo sa lizingom, svojevremeno promovisanim široko i naveliko i govori ona priča da jedino onaj ko nije morao da se zaduži taj se spasio.
Govori nam poslovanje Zavoda za izradu novca i zloupotreba, onog, kulturnog određenja po kojem je, bez primene Zakona o javnim nabavkama, zloupotrebom određenog člana, Zavod za izradu novca dobio ekskluzivno pravo da radi neka dokumenta, oduzimajući nadležnost Ministarstvu unutrašnjih poslova, gde ste vi kao Narodna banka, čiji je vlasnik Republika Srbija, a vi sa njom imate veze samo kada treba da vam pokrije gubitke, dolazili do ekstraprofita, za koje se, neću propustiti da citiram, na savetu dogovarate kako da obrazložite da nemate para da u budžet prenesete one nerealizovane dobitke koje u stvari imate, samo mi nemamo tu virtuelnu sposobnost da ih vidimo, ni budžet da ih prihoduje.
A zašto je došlo do takvih vaših rezultata? Koncept nezavisnosti u kojem ste vi, gospodine Jelašiću, omogućili sebi, a bez pitanja ikoga, da se banke bave trgovinom hartijama od vrednosti sa vama, kao najsigurnijim poslom, a ne kreditiranjem privrede i stanovništva, što je osnovni posao banaka, jeste nešto što će zahtevati malo dublju analizu odgovornosti.
Od 2004. godine u stanje hartija od vrednosti, prema tome, umesto da daju kredite građanima i privredi, banke su ulagale u hartije od vrednosti 2004. godine milijardu i 75 miliona, a 2009. godine, slušajte me dobro, to stanje je 151 milijarda i 98 miliona dinara, podatak iz Narodne banke. I, kada kažem, gospodine Jelašiću, kada vam je budžet, odnosno Republika Srbija, prodavala devize, a vi njima niste davali ''kruške i jabuke'', citiram vas, nego neke dinare, ko je plaćao kamate na ove i ovakve hartije od vrednosti?
To je ona inflacija koju vam stavljam na teret da ste je vi stvarali, i emisiju novca i inflaciju, ako je referentna stopa, dakle, kamata koju ste plaćali išla od 16,44% u decembru 2004. godine, pa je u martu 2005. godine, na primer, iznosila, i bila pet meseci, oko 20%, 18%, 13%, 9%, do decembra 2008. godine ona je iznosila 17%, da bi zaključno sa decembrom 2009. godine, kamata koju ste plaćali na te hartije od vrednosti koje su sa 1,7 milijardi skočile na 151 milijardu, bila 9,5% i da bi u međuvremenu ino- obaveze banaka porasle sa 83 milijarde na 498 milijardi.
Sad, da građanima ne bude ono – nemoj da mi pričaš kako te je bolela slomljena noga, nego mi pokaži rendgenski snimak. Evo ga rendgenski snimak! Šta znači povećanje ino-obaveza? Banke su pribavljajući sredstva iz inostranstva, zadužujući se kratkoročno i dugoročno, zbog razlike u visini kamatnih stopa, vi to zovete kamatni diferencijal, i mi ekonomisti, videle veliku mogućnost zarade i profita i zato je ovako skočio rast – ulaganje u hartije od vrednosti. Da bi neko imao ovako veliki profit i da bi poraslo ulaganje hartija od vrednosti sa milijardu i 75 na 151 milijardu neko je morao da izgubi, jer novac nije materija koja se stvara ni iz čega. Ona ume u zanimljivim putevima da izgubi trag. Vešti taj trag pronađu.
Poštena i odgovorna vlast kazni te koji su gubili tragove novca i nadamo se da će takva vlast jednog dana i utvrđivati te puteve novca, ali, ovi rezultati, ovaj rendgenski snimak ne ide u prilog nezavisnosti određivanja ciljeva, koji se zovu targertiranje inflacije, jer vi niste postigli, a navadili ste banke, što bi rekao naš narod, da se ne bave svojim poslom, nego da se bave najsigurnijim poslom – trgovanjem sa vama.
Što ste morali da radite ovo sa repo papirima? Piše u vašem izveštaju, kaže – država je konvertovala dinarska sredstva da bi smanjila budžetski deficit. Zašto država ima budžetski deficit to su posebna pitanja. Reč je o tome da je država u tri navrata prodala NBS po 150 miliona evra, dakle, 450 milio evra. Drugo, devizni priliv po osnovu privatizacije robnih kuća uticao je na rast dinarske likvidnosti u iznosu od preko 30 milijardi dinara. Dokapitalizacija banaka po osnovu koje je ostvaren znatan rast kapitala iznosila je 114,7 milijardi dinara.
Prema tome, prodavali smo, u privatizaciji uzimali novac, država se ponašala raskalašno i prodavala devize. Stvarala vam višak dinara koji ste ovakvim repo hartijama morali da povlačite, da plaćate kamate i da dovedete do ovakvog kursa, koji je sa 78 dinara, 2004. godine, došao na 103 dinara i da potrošite milijardu 118 miliona evra na neku kontrolu kursa.
Da li, vi, shvatate, dok mi klimate glavom i dajete za pravo da iznosim ispravne podatke, učinke ovoga? Prodavali smo realne fabrike, vaspitali banke da je bolje da trguju sa NB, to je najsigurnije, a ne da daju kredite građanima i privredi da rade nešto, da kupuju stanove, da počinju neke poslove i mi smo potrošili deo deviznih rezervi, potrošili pare od privatizacije. Imamo visok kurs. Imamo visoku inflaciju, a vi i dalje tražite nezavisnost, tražite da vam plate budu određene u skladu sa ovim bankama od kojih trpite pritisak, ali nećete da čujete dogovor od svoje Vlade i tražite da poslanici glasaju za ovakav zakon.
E, pa, onaj ko vam bude glasao za ovakav predlog zakona neka bude spreman da nosi teret odgovornosti pred vašim budućim učincima i temeljima koje ste postavili ovakvom politikom. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 16 minuta i 25 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Nije u sali.
Narodni poslanik Vladan Jeremić, posle njega narodni poslanik Zoran Ostojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS javnosti je predočena kao najznačajnija stvar to što će NBS ubuduće imati samostalnost i nezavisnost u radu. Ono što se nameće kao logično pitanje jeste da li to znači da do sada nije bilo svega toga, samostalna i nezavisna? Možda bi ovu dilemu mogao da razreši podatak, ono što je čak i objavljeno na sajtu NBS, da ova institucija već uveliko radi na primeni takozvanih Bazelskih standarda, standarda propisa o adekvatnosti kapitala, kojima se na najdirektniji način ograničava kreditna aktivnost banaka, što u uslovima sveopšte zaduženosti znači samo dalju destrukciju ekonomije. Inače, ovaj propis donosi "Bank of International Settlements" sa sedištem u Švajcarskoj, u Bazelu, koja je privatna banka. Ima čak i svoju privatnu gardu i nad kojom nijedna vlada u svetu nema ingerenciju, pa je onda ovo samo prilog tome o kakvoj se nezavisnosti i državnosti, zapravo, ovde radi.
Ako se zna da je po onoj, nekakvoj, osnovnoj definiciji monetarne politike, odnosno rada NBS to da bi ona trebalo da upravlja novcem i kamatnim stopama kako bi ostvarila nisku, stabilnu i predvidivu stopu inflacije i time stvorila ambijent za postizanje održivog ekonomskog razvoja i rasta zaposlenosti, da upravljajući novcem i kreditima NBS utiče na jačanje i očuvanje poverenja javnosti u dinar, što privrednicima, građanima, olakšava donošenje poslovnih odluka i planiranja budućnosti i da se stara o vrednosti nacionalne valute, a samim tim doprinosi rastu životnog standarda građana, onda ima nekoliko stvari, na koje bih želeo ovom prilikom da ukažem, koje govore o tome da to i nije baš tako.
Poznata je činjenica da NBS još od septembra 2006. godine sprovodi režim takozvane ciljane inflacije i nešto više od dve godine, sve do početka 2009. godine, kao smernica za prilagođavanje stepena restriktivnosti monetarne politike služila je ta bazna inflacija. Ovo podrazumeva praćenje cena koje se formiraju na tržištu, a ono što se koristilo kao opravdanje za ovakvu odluku bilo je da se instrumentima monetarne politike ne može uticati na cene koje se administrativno određuju. To je u prevodu značilo da NBS praktično nije želela da preuzima odgovornost za promene cene struje, nafte, prevoza, hleba, mleka i drugih proizvoda, što u principu čini skoro polovinu ukupne inflacije.
Čak i da se pronađe nekakvo opravdanje za ovakvu odluku, zašto prihvatiti odgovornost za nešto o čemu Vlada odlučuje, jasno je da je u tom periodu, što se NBS tiče, i o toj monetarnoj strategiji bila bolja odluka da se ciljala ta ukupna inflacija, jer ovakav način vođenja monetarne politike, po mišljenju dobrog dela stručne javnosti, ima određenih manjkavosti, pre svega što je obesmišljena suština strategije ciljane inflacije, kada je ukupna inflacija znatno veća od bazne inflacije. I, ono što je poseban problem jeste to da NBS nije bila naročito ubedljiva kada je objašnjavala da uspešno obavlja zadatak, jer za razliku od statističkih parametara građani, privreda na svojoj koži u svakodnevnom životu su mogli da osećaju da je znatno veći porast cena od onoga što je objavljivala NBS.
Drugo, ako se prihvati ta činjenica da se NBS bavila samo baznom inflacijom, to praktično znači da Vlada nije imala nikakvu odgovornost o svojim cenama, niti obavezu da povede računa za koliko će ih povećati. Ono što je osnovni problem, a tiče se sfere za koju je zadužena NBS, predstavlja problem kontrolisane cene i ono što je zabrinjavajuće jeste da je već u prvoj polovini ove godine Vlada skoro dostigla maksimum u smislu procenata kontrolisanih cena.
Ako su te regulisane cene osnovni problem, onda je jasno i da referentna kamatna stopa ne bi smela da bude visoka, odnosno da bude tolika kolika je sada. Jeste da se ona smanjivala, ali i trenutno je nešto što je neodrživo, jer referentna kamatna stopa nimalo ili veoma malo utiče na regulisane cene, pa samim tim u uslovima kada su one generator inflacije utiču i na ukupnu inflaciju.
S druge strane, to je ono o čemu smo već do sada nebrojano puta govorili, jeste da visina te referentne kamatne stope upravo i doprinosi da krediti budu skuplji i da država mora da na svoje trezorske zapise plaća visoku kamatu.
Međutim, ono što je najznačajniji problem u celoj ovoj priči, to je svakako činjenica da poslovne banke de fakto kontrolišu srpski bankarski sistem i, ono što je opasno, vrše misiju dinara mimo znanja javnosti, čak i protivno zakonima koji uređuju ovu oblast.
Ovom prilikom ću iskoristiti da citiram Vojina Bjelicu, profesora na Ekonomskom fakultetu, inače bivšeg predsednika Saveta Narodne banke Srbije, koji je istakao da kreditna aktivnost banaka omogućava da banka stvara novac na taj način što monetizuje svoju aktivu, a najčešći i najtipičniji slučaj kreiranja novca je kada banka odobrava kredit nekom od svojih komitenata i još dodaje sa gledišta funkcije kreiranja novca – nije bitno da li se kredit odobrava u knjigama ili u gotovom.
Dakle, na osnovu ovoga se da zaključiti da poslovne banke same stvaraju novac, bilo da je reč knjiški ili bezgotovinski i ovo ih čini emisionim ustanovama, na isti način kao što su to i centralne banke, s tom razlikom što se emituje jedna drugačija vrsta novca. Da li se takav novac pušta u opticaj bezuslovno ili kao kredit, to je sada već drugo pitanje, ali očigledno da je njima u interesu da se baziraju isključivo na kredite jer se i kamate slivaju u njihove džepove, a praktično i privreda i građani postaju zavisni od komercijalnih banaka.
Ovo je jedan od primera kako se na najdirektniji način utiče na privredne tokove i na životni standard građana, jer oni, govorim o tim bankama, određuju ko može i pod kojim uslovima dobijati kredite, da li ih uopšte može dobiti, za koje svrhe itd. Ako kojim slučajem prestanu sa ekspanzijom kredita, jasno je da bi privreda pucala po svim šavovima jer dugovi sa pripadajućim kamatama i dalje stoje kao jedan ogroman balast, a novih kredita za servisiranje nema.
Činjenica je da je ovaj slučaj o kome sam govorio prilično poguban za društvo jer imati mogućnost da i kroz sve zakone koji prate ovu oblast dođemo do zaključka da jedna ovakva situacija čak i ne pominje niti priznaje njegovo postojanje. Čak i u ovom zakonu o Narodnoj banci Srbije, član 53. stav 2, stoji da Narodna banka Srbije ima isključivo pravo izdavanja novčanica i kovanog novca u Republici Srbiji. Nigde se ne pominje bezgotovinski, odnosno taj knjiški ili bankarski novac koji dominira u likvidnoj dinarskoj masi. Takođe, predlagač zakona je zanemario veoma važnu činjenicu o postojanju te takozvane treće vrste novca, čijim se emitovanjem bavi neko drugi. Tu je pokušaj da se u zakonu o bankama na jedan način to prikrije, ali svedoci smo činjeničnog stanja u funkcionisanju ovog sistema.
Ono što je, takođe, bitno, to je da u Nacionalnoj strategiji razvoja do 2012. godine stoje nekakva tri prioriteta. Prvi prioritet je stvaranje investicionog ambijenta za privlačenje stranih, pre svega grinfild investicija. To podrazumeva gomilu stvari, jer se ovde ne radi samo o tome da stopa poreza na dobit bude najmanja u Evropi. To je nedovoljno, mnogo je važniji taj dugoročni interes koji neko može da ima. Drugi prioritet je razvoj infrastrukture. Imate jasnih pokazatelja koliko bi trebalo da bude uloženo u razvoj infrastrukture do 2012. godine. Treći prioritet je znanje koje se danas traži na tržištu rada.
Ono što pokazuje iskustvo do sada, to je da bezmalo ništa nije urađeno na tom planu, a ono što smo mi u SRS nebrojano puta do sada isticali i napominjali, kada je reč o vođenju monetarne politike u Srbiji, to je činjenica da bi Narodna banka Srbije, kao institucija, zaista, morala da bude samostalna, nezavisna u radu, ali ne nezavisna od institucija u Srbiji, već, pre svega, od zavisnosti, koja je evidentna u poslednjih nekoliko godina, od strane Međunarodnog monetarnog fonda. Ne treba zaboraviti da bi nezavisna centralna banka po logici stvari trebalo da unese stabilnost u finansijski sistem i to na taj način što bi se pridržavala pravila, a ne donošenjem određenih diskrecionih odluka.
Zakon koji se nalazi danas pred poslanicima je pre svega trebalo da sadrži i jednu vrstu državne kontrole nad Narodnom bankom Srbije, ali i znatno drugačije nego što je to do sada bio slučaj. Možda je jedno od rešenja za tako nešto bilo eventualno formiranje nekog parlamentarnog odbora, čiji bi najvažniji instrument bila interna revizija rada Narodne banke Srbije. Međutim, kao što smo mogli da vidimo, toga nema u ovakvom predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije.
Ono što je i do sada bio osnovni problem, to je odsustvo suštinskog odlučivanja, kolektivnog odlučivanja i pre svega nezavisne provere donetih odluka.
Što se nas tiče, ovakav predlog zakona neće doprineti onome što se predstavlja u javnosti, jer problemi u sferi monetarne politike nisu obuhvaćeni ovakvim predlogom zakona i smatramo da su potrebne suštinske izmene u vođenju monetarne politike. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 12 minuta i 35 sekundi.
Narodni poslanik Zoran Nikolić ima reč, a posle njega narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi DSS je devet minuta i 50 sekundi.

Kažu da se ništa u životu ne dešava slučajno, naročito u politici, pa bih samo na početku napravio jednu digresiju i podsetio i ovaj parlament, a i guvernera, mada mislim da on to zna, da je danas kada raspravljamo o Zakonu o Narodnoj banci 160 godina od rođenja jednog od najboljih guvernera Narodne banke, gospodina Đorđa Vajferta.
Sama činjenica da će i Fond "Đorđe Vajfert" predložiti Vladi da možda ova godina bude i godina Đorđa Vajferta podseća na trag koji neko ko je guverner Narodne banke može da ostavi u društvu i u narodu.
Gospodin Đorđe Vajfert je bio jedan od prvih industrijalaca, veliki industrijalac, još bolji i veći guverner Narodne banke, a humanost koju je pokazivao, s obzirom na to da je bio vrlo bogat čovek, služi za primer i treba da posluži za primer svima onima koji imaju puno novca da bi trebalo onima koji nemaju malo više da se pomogne.
Na početku imam jedno pitanje za vas i voleo bih da mi na to pitanje odgovorite, neposredno, po završetku mog izlaganja. Zbog čega vi danas branite ovaj zakon? Zbog čega se vi danas nalazite u ovoj nezahvalnoj ulozi da branite izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije?
Pod jedan, vi ste ostavku podneli pre tri meseca. Savet Narodne banke je vašu ostavku uvažio. Zašto vi kao bivši guverner branite zakon koji će imati posledice na funkcionisanje i rad novog guvernera, a, sasvim izvesno, vi to biti nećete?
Zaista me zanima šta je razlog da vi danas branite ovaj predlog zakona? Da li je izmena samo to da predsednik Republike predloži novog guvernera? Ako je to jedini razlog, mislim da svi mi, uključujući narodne poslanike na prvom mestu, a naročito građane, treba da prestanemo da ispunjavamo želje predsedniku Republike gospodinu Borisu Tadiću i da mu ne dopustimo da se meša u sve i svašta, jer se on očigledno bavi svim temama, a ne bavi se na pravi način nijednom temom koja je bitna za građane Srbije.
Vaše izlaganje u odbrani ovog novog predloga je bilo kratko i koncizno. Kada ste podnosili ostavku rekli ste da to radite isključivo iz ličnih razloga. Nemam razloga da poverujem u suprotno i verujem da ste to učinili isključivo iz ličnih razloga, ali ste u ovom kratkom govoru svesno ili nesvesno reči "nezavisnost" i "samostalnost" pomenuli 17 puta, za stranu i po govora, puno je kada 17 puta pomenete reč "nezavisnost" i "samostalnost". Da li je to slučajno? Mislim da nije.
Ovaj zakon koji ste predložili, jeste najbolji dokaz da će nezavisnosti i samostalnosti u Narodnoj banci biti mnogo manje po donošenju zakona, nego što je bilo.
Mislim da je upravo ovaj zakon, u tome je paradoks čitave rasprave, ovaj novi zakon, verujem, to je moje lično mišljenje, jedan od vaših ličnih razloga zašto ste podneli ostavku na mesto guvernera, jer svaki guverner koji elementarno drži do sebe ili funkcije koju obavlja, koja je jedna od najodgovornijih funkcija, ne bi trebalo da dozvoli da funkcioniše po ovakvom zakonu.
Manjkavosti je bilo i u prethodnom periodu. Čujem predstavnike vladajuće koalicije, odnosno poslanike, kako se zaklinju na samostalnost i nezavisnost Narodne banke. Molim vas, i do sada Narodna banka nije funkcionisala u potpunosti nezavisno i samostalno, naročito to neće sa novopredloženim guvernerom, gospodinom Šoškićem, koji je već dve godine u Ekonomskom savetu predsednika Vlade. Neko ko je u Ekonomskom savetu predsednika Vlade treba da postane guverner Narodne banke.
Gospodin Cvetković će, kao njemu nadređeni, očigledno, izdavati i potrebne naloge kao svom ekonomskom savetniku kada bude postao guverner Narodne banke.
Gospodin Kasalović iz SPS je u svom uvodnom izlaganju, kao ovlašćeni predstavnik, takođe, istakao važnost principa nezavisnosti i samostalnosti, a hajde da kažemo šta se dešava, a vezano je direktno za SPS, za Savet NBS. Da li u tom savetu sedi gospodin dr Nenad Vunjak? Sedi. Da li je taj gospodin Vunjak šef Poslaničke grupe u Skupštini AP? Jeste. Novi zakon predviđa striktna pravila o sukobima interesa i ko može biti u Savetu, a ko ne može. Ali, oprostite, to je definisao i prošli zakon. I prošli zakon je definisao da niko ko ima funkciju u političkoj stranci i niko ko je narodni poslanik, niko ko je član neke lokalne samouprave, odbornik u lokalnoj samoupravi, ne može biti u Savetu, a imamo činjenicu da je jedan istaknuti politički funkcioner SPS, koji je šef Poslaničke grupe u AP ujedno i član Saveta.
Toliko o poteškoćama koje je gospodin Jelašić imao u vršenju funkcije na nezavisan i samostalan način, a mogu da zamislim šta se sprema kada se bude formirao novi izvršni odbor NBS.
Jasna je intencija Vlade da želi da stavi pod svoju šapu i pod svoju kontrolu Narodnu banku. Taj slučaj smo već videli tokom devedesetih godina i rezultat takve politike.
Gospodo, čestitam vam, ali nisam srećan zbog činjenice što lekciju koje smo svi kao građani doživeli, sa vrlo tragičnim posledicama, vi niste naučili i spremni ste da je ponovite.
To me ne iznenađuje možda kod kolega iz SPS, ali me jako iznenađuje kod kolega iz DS, tako da i vi kolege moje iz DS, primite iskrene čestitke. Želite da sve stavite pod kontrolu. Ono što je tragično i što želim da poručim građanima jeste da će posledice takve politike biti jako loše i zbog toga nisam srećan što usvajamo ovakav zakon.
Nezavisna pozicija guvernera, odluke se donose sa Izvršnim odborom, koji se po pravilu sastaje jednom mesečno. Ukoliko postoji potreba za nekom hitnom intervencijom, odluku donosi guverner Narodne banke, koju posle Izvršni odbor mora da potvrdi. Šta se dešava ako Izvršni odbor tu odluku ne potvrdi? Šta se dešava sa pozicijom i funkcijom guvernera i da li će budući guverner, kada bude donosio te odluke u hitnoj ili kriznoj situaciji, koja zahteva hitno reagovanje, uvek kalkulisati kakav je stav Izvršnog odbora Narodne banke? Pa, naravno. Ako u tom izvršnom odboru budu sedeli pripadnici političkih stranaka, pre svega, odane Vladi Republike Srbije, onda je ta jednačina rešena. Vlada Republike Srbije će upravljati i Narodnom bankom Republike Srbije.
(Pošto treba da ostavim i određeno vreme još jednom kolegi iz poslaničkog kluba ovde moram da završim.)
Verujem da nije slučajno kada se u jednom kratkom odgovoru toliko puta spomenu reči ''nezavisnost'' i ''samostalnost''. Skupštinska većina će ovaj zakon izglasati i time oduzeti i nezavisnost i samostalnost Narodnoj banci Republike Srbije.
Posledice takve odluke ćemo videti, a već sada sam ubeđen da one neće biti dobre po građane Republike Srbije. Zahvaljujem. (Aplauz)