Iskorišćeno je devet minuta i 20 sekundi. Na raspolaganju poslaničkoj grupi je ostalo još 30 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a posle njega narodna poslanica Lidija Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da kažem da se radujem izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci, ali mi je drago što je gospodin guverner danas ovde pred narodnim poslanicima, a drago mi je što su tu i neki od poslanika koji su svoje obrazlaganje sveli na to da čitaju predloge novog zakona o Narodnoj banci, uz neko obrazloženje da će glasati za taj zakon zato što on povećava nezavisnost Narodne banke.
Međutim, hteo bih da se pozabavimo šta je to sve Narodna banka radila u prethodnom periodu i nadao sam se da ćemo makar jednom kao Skupština Srbije da raspravljamo o Izveštaju Narodne banke, šta je to radio guverner, šta je radio Savet itd.
Čitava jedna priča se svodi da je osnovna uloga Narodne banke da državu, odnosno građane štiti od inflacije. Međutim, čini mi se da je ova izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci usmerena na to da štiti interese banaka, a ne građane i ne privredu od inflacije.
Dovoljno je pogledati šta je Narodna banka uradila u 2006. godini. Videćemo da je napravila gubitak od 365 miliona evra, koji je plaćen iz budžeta Republike Srbije.
Sada pitam guvernera, kada je emitovao te čuvene kratkoročne hartije od vrednosti i napravio gubitak od 365 miliona evra, ko je zaradio taj novac?! Da li su to bile poslovne banke, tih 30 milijardi dinara? Ili, da odgovori guverner Narodne banke, sa kim se on to takmičio na tržištu sa 24 ili 25% kamate na kratkoročne hartije od vrednosti, pošto je ovde za ovom govornicom kazao – ako hoćete da prodate hartije od vrednosti, kamata mora da bude primamljiva?
A, sa kim se vi to takmičite? Sa privredom? Sa građanima? Takvim svojim postupkom, NBS je povećala cenu novca na finansijskom tržištu i za privredu i za građane. Pitam guvernera NBS da li on zna, da li može da odgovori, kako misli da privreda preživi sa kamatama koje su minimum 25%, bez obzira da li su dinarske ili devizne?
Gospodine guverneru, pregledao sam bilanse jednog preduzeća, u odnosu na 2008. godinu ima 30% uvećanu realizaciju. Materijalni i drugi tekući troškovi su skoro identični, ali ima iskazanu dobit, koja je skoro tri puta manja u 2009. godini, nego u 2008. godini. Postavio sam pitanje, čemu ta razlika i odakle? Odgovor je bio – morali smo da pokrivamo kursne razlike.
Ko je sve tu izgubio? Izgubilo je preduzeće. Izgubila je država. Ima iskazanu manju dobit. Manji porez na dohodak, na dobit preduzeća. Ko je profitirao? Banke, na kursnim razlikama.
Gospodine guverneru, hajde da pogledamo, ne tako daleko, šta je to bilo decembra meseca prošle godine. Država je prodala Narodnoj banci 465 miliona evra, čini mi se, ili 455 miliona. Našli su se dinari na tržištu. Kako se ponaša Narodna banka? Te devize usmerava u devizne rezerve, a šta je sa tržištem novca? Da li je ono tom količinom dinara pokriveno u devizama na tržištu? Nije. Dolazimo do prvih skokova evra. Narodna banka ćuti i ne meša se. Nada se da će građani koji dolaze iz inostranstva za novogodišnje praznike da pokriju taj deficit. I da stvar bude još gora, Narodna banka Srbije u tom trenutku uporno snižava referentnu kamatnu stopu, kao kada požar gasite benzinom.
Koliko nas je to koštalo, gospodine guverneru? Skoro milijardu i 200 miliona evra? Koga? Građane. Ko je profitirao? Banke, možda i Narodna banka na kursnim razlikama. Postavlja se jedno otvoreno pitanje, ovim predlogom izmena i dopuna Zakona, ko se ovde štiti i od koga? Da li Narodna banka od Vlade, od Skupštine, samo ne vidim razloge zašto bi se štitila od Skupštine, ili se štite banke od Narodne banke?
Čini mi se da je sve tako, gospodine guverneru. Odričete se kontrole platnog prometa sa inostranstvom i prepuštate da to rade banke kako one žele, a već je bilo zloupotreba i kada ste vi to kontrolisali.
Ili, gospodine guverneru, šta vam znači smanjivanje kaznene politike, kaznenih odredbi ovog zakona, kada su u pitanju banke koje se ne pridržavaju odluka i propisa koje donosi Narodna banka? To ste predložili ovim izmenama i dopunama. Kome dugujete toliku zahvalnost?
Gospodine guverneru, da pitam, zašto je teško novim bankama da uđu na srpsko tržište novca? Pogledajte, srpsko tržište je, kada su banke u pitanju, zatvoreno. Koja god banka i da hoće da uđe, biće joj potrebni meseci i meseci dokazivanja, da bi moglo da dobije dozvolu za rad. Tako da, gospodine guverneru, lepo ste vi ovo rekli, da ste možda osedeli od kada ste guverner Narodna banka Srbije. To je često genetska osobina i vaša privatna stvar, ali mogu da vam kažem, sa politikom kojom vodite Narodna banka nekoliko meseci unazad, građani Srbije nisu samo osedeli, nego su ostajali i bez kose. Ali, ne zato što je u pitanju genetika, nego zato što su sami sebi čupali kosu sa glave tražeći rešenja da bi mogli da vrate kredite i da pokrivaju kursne razlike, gde je isključivi krivac destabilizovanja finansijskog sistema bila Narodna banka Srbije.
Ne verujem da će ovim zakonom bilo šta da se promeni, nego će Narodna banka imati još veća ovlašćenja, da bi neki naredni guverner mogao što lakše da pregovara sa svojim budućim poslodavcima, bankama. O tome ćemo kada bude rasprava u pojedinostima tačno i da vidimo. Dakle, da se ovde Narodna banka iskoristi na štetu građana, da banke zarađuju, a guverneri dogovaraju nova radna mesta. To su izmene i dopune ovog zakona. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je osam minuta i 10 sekundi. Na raspolaganju je još 35 sekundi.
Reč ima narodna poslanica Lidija Dimitrijević. Posle nje narodni poslanik Slobodan Maraš.

Dame i gospodo narodni poslanici, u javnosti je prethodnih dana veliko interesovanje izazvano najavljenim dopunama i izmenama Zakona o NBS.
Ove izmene i dopune su predstavljene kao nešto čime se želi ojačati položaj NBS. Međutim, da se nije dogodilo to sa podnošenjem ostavke guvernera, verovatno da se ovaj predlog zakona ne bi našao na dnevnom redu ove sadašnje sednice, koja je inače vanredna sednica.
Sada, kada govorimo o Centralnoj banci, neophodno je da se kratko osvrnemo na ekonomsku stvarnost u Srbiji. Ne dovodeći u pitanje potrebu za samostalnim donošenjem odluka Centralne banke, ipak, ne možemo Narodnu banku i monetarnu politiku posmatrati baš potpuno odvojenom od ukupne ekonomske politike.
Prethodna decenija je obeležena procesom privatizacije koja je, svedoci smo svi, sprovedena na jako loš način. Sve što je vredelo, prodato je u bescenje. Preduzeća koja su bila u lošoj situaciji i kojima je obećavan oporavak, doživela su sudbinu, da umesto oživljavanja proizvodnje, radnici budu otpušteni, a na kapijama stavljeni katanci.
Dok je bilo tih prihoda od privatizacije, bilo je drugačije. Vlast koja se ponašala nedomaćinski, mogla je da opstaje zahvaljujući ovim prihodima, čiji se najveći deo slivao u budžet i odlazio u tekuću potrošnju, umesto da bude investirano u otvaranja novih kapaciteta i novih radnih mesta.
Godinama je iz privrede javni sektor uzimao samo koliko mu treba, a nije iznova investirao. Korisnici budžeta su navikli da za njih mora biti, bez obzira na stanja u realnom sektoru. Godinama su imali nova zahvatanja od privrede i, umesto da država vrši funkciju poslovnog partnera sa privredom i obezbedi joj najoptimalnije uslove privređivanja, ona je koristila svoju poziciju moći i sve više uzimala.
Ovakvo ponašanje države, prema rečima Udruženja poslodavaca Srbije, dovelo je do toga da je učešće javne potrošnje u jedinici proizvoda u Srbiji najviša u Evropi. Godinama unazad, uvoz je daleko veći od izvoza. Uništenje proizvodnje bilo je potrebno jer je tako odgovaralo jednom krugu ljudi, koji drže sve u svojim rukama. To je krug jako moćnih ljudi, koji imaju uticaj i na formiranje ekonomske politike i koji su u tesnoj sprezi sa pripadnicima vlasti.
Isti ti ljudi traže da njihovi interesi budu ispred svega. Žele da utiču i na monetarnu politiku, kao deo ukupne ekonomske politike, tako što će preko svojih ljudi na vlasti, uticati na intervencije na deviznom tržištu i na kurs dinara.
Stalno se spominje da Srbija ima visok nivo deviznih rezervi i sve je češće insistiranje da se devizne rezerve troše za odbranu kursa dinara, tj. da se prodaju na međubankarskom deviznom tržištu. Govori se o visokom nivou deviznih rezervi, a niko ne pominje obaveze prema poslovnim bankama, staroj deviznoj štednji i o potrebama za garancije za novu deviznu štednju. Kada sve ovo uzmemo u obzir, vidimo da devizne rezerve i nisu na baš tako visokom nivou kako se predstavlja.
Pre nekih nedelju dana, tačnije 8. juna, devizne rezerve NBS bile su oko 10,7 milijardi evra.
Podatak koji imam je iz marta i odnosi se na neto devizne rezerve, tada su neto devizne rezerve bile 6,18 milijardi evra.
Od početka godine je, to smo već čuli, na međunarodnom bankarskom tržištu prodato milijardu i 188,5 miliona evra kako bi se sprečile dnevne oscilacije domaće valute.
Sada, u junu mesecu, zaista su visoki dnevni iznosi koji se prodaju. Samo 4. juna je prodato je rekordnih 100 miliona evra, a 7. juna 83 miliona evra, dok sutradan, 8. juna, prodato još 20 miliona, što znači 103 miliona za svega dva dana.
Iz dana u dan se potvrđuje da je deviznom tržištu potrebno sve više deviza, međutim to ko su najveći kupci čuva se kao najveća tajna.
Građane Srbije jako interesuje pored banaka koje najviše profitiraju od toga, čiji interesi su još zastupljeni u ovoj priči?
Razloga za sve većom tražnjom biće i te kako, jer predstoje obaveze preduzeća prema inostranstvu koji treba regulisati.
` Inače, do kraja godine strane obaveze banaka i firmi iznose 2,8 milijardi evra, a države 398 miliona evra.
Važno je istaći da se od MMF uzimaju krediti koji se koriste za podršku deviznim rezervama. Te kredite otplaćuju svi poreski obveznici Srbije i zato što svi građani učestvuju u otplatu ovih kredita zato i treba i da znaju zarad čijih interesa se taj novac troši.
Inače, u ovu svrhu MMF je 15. maja 2009. godine odobrio Srbiji stendbaj aranžman u ukupnom iznosu od 2,9 milijarde evra koji će trajati do aprila 2011. godine.
Prilikom nedavne posete misije MMF Srbiji odobreno joj je novo povlačenje sredstava u iznosu od 380 miliona evra.
Uslovi koje MMF postavio Srbiji dobro su poznati. Nema povećanja plata niti penzija, ali zato ima povećanje deficita budžeta.
Oni koji inače najmanje imaju i jedva uspevaju da prežive biće dodatno poniženi nekom tzv. pomoći, a neko to naziva i bonusima. Licitira se iznosom od pet hiljada dinara, a od premijera smo imali prilike da čujemo da Vlada nikako ne uspeva da dođe do konsenzusa u vezi kriterijuma kako će to biti podeljeno. Inače, to su sredstva iz dobiti javnih preduzeća i radi se o iznosu od 6,5 milijardi dinara.
Ovo o čemu govorim je poređenje s namerom da se sagleda ishod razgovora sa misijom MMF.
Najsiromašnijima, kojih je iz dana u dan sve više, po pet hiljada dinara, a iznosi koje sam već pominjala otići će za devizne rezerve, pa onda trošenje deviznih rezervi prema interesima onih koji imaju nepristojno mnogo.
Možda je i gospodin guverner Narodne banke stekao utisak da je već mnogo nepristojno nastaviti sa takvim radnjama na kojima uporno insistira Vlada Republike Srbije. A Vladi je lako da nađe izgovore za svoja ponašanja – ekonomska kriza, mnogo veći pad dinara bi negativno uticao na standard stanovništva, opala bi kupovna moć. Opravdanja nema! Dugogodišnje nedomaćinsko ponašanje evo čime je rezultiralo. Mnogo građana Srbije je na ivici izdržljivosti.
Činjenica je da ciljevi Centralne banke često mogu biti protivurečni ciljevima ekonomske politike Vlade. U obrazloženju za donošenje ovog zakona napisano je da je osnovni cilj centralnih banaka stabilnost cena, dok je cilj ekonomske politike vlada najčešće povećanje zaposlenosti, privrednog rasta, životnog standarda. Ovi ciljevi se ne mogu posmatrati odvojeno.
Ukoliko se želi funkcionisanje neke države a ne njen potpuni krah neophodno je koliko-toliko uspostaviti balans.
Zbog nedostatka vremena, jer i moje kolege imaju puno toga da kažu, kratko ću se osvrnuti na glavne zamerke koje je imao Poslanički klub SRS i koje je iskazalo u vidu amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS. Detaljnije ćemo o tome kada bude rasprava u pojedinostima.
Inače, Poslanički klub SRS podneo je 42 amandmana. Između ostalog, predložili smo da se precizno definiše broj viceguvernera, da mandat guvernera, viceguvernera i članova Saveta traje pet godina, da i dalje Narodna skupština potvrđuje Statut NBS, jer prema ovom zakonu ona podleže nadzoru Narodne skupštine i odgovara joj za svoj rad, a ovim predlogom zakonom želelo se da se izbegne potvrđivanje Statuta od strane Narodne skupštine.
Pored ovoga, namerava se ovim predlogom zakona da se izbegne da način rada Izvršnog odbora bude uređen Statutom NBS, koji bi utvrdila Narodna skupština. Želelo se da Izvršni odbor sam donese Poslovnik o radu. I ovde smo imali jednu amandmansku intervenciju.
Stav SRS je da prilikom odlučivanja u slučaju izjednačenog broja glasova ne može odlučivati glas guvernera već da svi glasovi vrede podjednako.
Takođe, predložili smo da predstavnik Vlade može prisustvovati sednicama Izvršnog odbora NBS. To ni u kom slučaju ne bi štetilo samostalnosti Centralne banke, a Vladi koja snosi odgovornost za ekonomsku politiku omogućilo bi da blagovremeno preduzme mere za svoje nadležnosti.
Imali smo primedbe kada je u pitanju imovina NBS, ali o svemu ovome ćemo detaljnije kada na dnevnom redu bude rasprava u pojedinostima. Zahvaljujem. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je deset minuta i 55 sekundi.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da vas obavestim o tome da će deo današnje sednice, počevši od 12.30 časova, sa galerije velike sale Doma Narodne skupštine, pratiti grupa studenata Visoke tehničke škole u Beogradu i to: Marija Stančić, Vladimir Bursać, Miloš Marković, Ana Kaštavarac, Milan Spasojević, Vesko Ćirović, Milko Mandić, Marko Mićović, Ljubomir Vukadinović, Nikola Dodoš i Nenad Radaković.
Dobrodošli u vašu kuću, u Narodnu skupštinu Republike Srbije!
Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović, a posle njega narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju zakona se navodi dalje približavanje odredbama Ugovora o EU i Ugovora o funkcionisanju EU, glavni cilj, a naročito odredbama Statuta Evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke, i onda idu te svečane fraze – imajući u vidu strateško opredeljenje Republike Srbije da pristupi Evropskoj uniji posebno izraženo u deklaraciji od 9. septembra 2008. godine, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i tako dalje i tako dalje.
Guverner je, takođe, u četvrtak, naveo da je jedan od glavnih ciljeva ovog zakona, isto kao što je dato u obrazloženju, jedna vrsta ugledanja na Evropsku centralnu banku. U tom kontekstu postavlja se pitanje, konkretno, kako je moguće da se baš to ističe kao jedan od glavnih ciljeva, ako se ne varam, pored nezavisnosti Centralne banke, ako Srbija nije članica evrozone ili, tačnije, u Srbiji se makar zvanično ne primenjuje evro kao zvanična valuta. To je vrlo nelogično ako se ima u vidu da nisu ni sve članice EU primenile evro kao zvaničnu valutu i koliko je to značajno pokazuje činjenica da u Izvršnom odboru Evropske centralne banke Velika Britanija nema svog predstavnika samo zato što nije prihvatila evro kao jedinstvenu monetu. Naravno, ona je tražila da tu ima svog predstavnika, ali je to odbijeno.
Ja ću se usredsrediti isključivo na zakon, guverner sigurno zna, postoji francuski grad Le Blan gde mase i mase ljudi idu i tu primenjuju franak. Toliko je poverenje u evro u ovom momentu.
Takođe, neću govoriti šire o izjavi Angele Merkel u Bundestagu od 19. maja 2010. godine, da je propast evra, faktički, propast EU. Neću govoriti ni o krizi u Grčkoj, niti šta se dešava u Mađarskoj, to veoma liči na prikrivanje podataka o budžetskom deficitu, već ću se usredsrediti na ovaj glavni cilj, kao što je rekao guverner, a to je, tako da kažem, imitiranje Statuta Evropske centralne banke i funkcionisanje Evropske centralne banke.
U tom kontekstu, ponovo konkretno jedno pitanje za guvernera – da li je cilj NBS da se odluke u njenom radu donose isto kao i u radu Evropske centralne banke? Dakle, da se odluke donose prostom većinom ili, eventualno, ako za odluke postoji potrebna kvalifikovana većina, odluka se usvaja tako što zbir pozitivnih glasova mora da predstavlja najmanje dve trećine upisanog kapitala u Evropskoj centralnoj banci, najmanje polovinu akcionara. Vi sigurno bolje znate to od mene da je upravo Nemačka dominantna u Evropskoj centralnoj banci i da prema podacima iz 2007. godine oko 20% aktive pripada Nemačkoj, ako se ne varam, 14% Francuskoj, banci Italije 12% i Banci Španije oko 7%. Sve ostale članice Evropske centralne banke su marginalne, to je činjenica.
Prema tome, vi se zalažete za jednu vrstu odlučivanja gde će onaj, u ovom slučaju to je Nemačka, možda će u nekoj budućnosti ovde to biti Nemačka, da li će to biti možda neki privatnik, kao što je slučaj sa Federalnim rezervama u Americi, gde je, recimo, gospodin Mišković, da oni budu odlučujući faktor pri odlučivanju u tako važnoj instituciji kao što je NBS. Priznaćete, to uopšte nema veze sa demokratijom, nema veze sa funkcionisanjem, već ima veze sa načelima na kojima funkcioniše MMF, gde onaj ko ima najviše sredstava i odlučuje. Dakle, favorizovanje bogatih na uštrb siromašnih.
Zatim, Izvršni odbor Evropske centralne banke ima i predsednika i potpredsednika i četiri člana, a četiri velike članice imaju po jednog člana u Izvršnom odboru, više je nego jasno ko je dominantan i ko odlučuje u tom sistemu, tako da ga nazovem. Naravno, i najveća primedba što se tiče Evropske centralne banke, na koju se vi ugledate u radu, u ovom obrazloženju zakona tako je navedeno, očigledno je, jeste na član 11. Statuta Evropske centralne banke, ako se ne varam, u tom članu, i to je, rekao bih, malo sakriveno u obrazloženju zakona, a trebalo je da navedete, da kažete kakva vrsta demokratije postoji u EU, kakva vrsta demokratije postoji u Evropskoj centralnoj banci, doslovno se navodi, da se predsednik Evropske centralne banke bira tako što Evropski savet, koji čine šefovi država i premijeri, a ne parlament, bira tog predsednika, a uloga parlamenta je samo, citiram, ''konsultacije''.
Faktički, parlament nema nikakvu ulogu u praksi, osim konsultativne uloge pri biranju predsednika Evropske centralne banke. Ako je to vaš cilj, nadam se da nije, da je to bila samo greška u prevođenju zakona ili tako nešto, onda mi idemo ka sistemu gde će se guverner birati bez učešća parlamenta, biraće ga Vlada ili neko drugo telo. E, to su evropski standardi u praksi.
Mi možemo da govorimo o frazama, možemo da govorimo o EU bez alternative, ali odgovorno tvrdim da je to praksa, pozivam se na Statut Evropske centralne banke i odgovorno tvrdim da je prava moć, faktički centar moći u EU ne u Briselu, nego, u Frankfurtu, gde je sedište Evropske centralne banke, jer Evropska banka u suštini jedina ima federativnu funkciju, Jer je ona, vi to znate, ovlašćena da štampa evro, a ne postoji ni evropski narod, ne postoji faktički ni u suštini zakonodavna uloga, dominanta, evropskog parlamenta, već je upravo Evropski savet taj koji donosi odluke koje se tiču toliko građana EU.
Postavlja se pitanje – da li je evropski standard kojem se teži po ovom zakonu, biranje predsednika centralne banke, kao što je bio slučaj sa Žan-Klod Trišeom, sa čovekom koji je isključivo zbog političkog kompromisa došao na tu funkciju i čovekom koji je početkom 2003. godine, dakle, nekoliko meseci pre biranja na tu funkciju, bio zvanično optužen, ako se ne varam, pred francuskim sudovima za korupciju? Ako je to standard, onda treba otvoreno reći da je to nešto čemu mi težimo, a vi se pozivate u obrazloženju zakona na ugovor o EU 1992. godine, ali onda ga treba citirati u potpunosti, ne samo delove tog ugovora o EU 1992. godine. Dakle, treba citirati i član 2. i član 5. tog ugovora, gde se insistira, upravo na zahtev Nemačke i na oslanjanje na čuvenu odluku Saveznog ustavnog suda Nemačke, da mora postojati u funkcionisanju EU, Evropske zajednice, supsidijarnost, tj. Da prednost imaju države članice u odnosu na pravo EU.
Sada se opet vraćamo na onu temu kako možete imitirati Evropsku centralnu banku, ako sve članice EU nisu deo evrozone i ako Srbija nije prihvatila evro kao zvaničnu valutu. Mislim da su to neke nelogičnosti koje se pojavljuju i koje treba da razjasnite, a ne da izbegavate odgovor.
Drugi glavni cilj ovog zakona je, po vašim rečima i po članu 2. ovog zakona, nezavisnost i samostalnost NBS. Tu nema ničeg spornog. Mi ćemo, naravno, to podržati u tom delu da NB treba da bude nezavisna, ali onda se postavlja pitanje – kako je moguće da ste u pismu predsedniku Narodne skupštine od 31. maja 2010. godine, koje je pratilo ovaj zakon, napisali i potpisali sledeće: "Imajući u vidu obaveze koje je Republika Srbija preuzela potpisivanjem finansijskog aranžmana sa MMF, pri izradi Izmena i dopuna ovog zakona uzete su u obzir i preporuke te institucije". Šta to znači? To znači da vi faktički priznajete da ste zavisni od jedne međunarodne institucije, to je činjenica koju ste vi ovde napisali i činjenica koju ste izbegavali da pomenete u vašem nastupu od 11. juna.
S tim u vezi postavlja se pitanje, u članu 81. zakona o izmenama menja se član 77. osnovnog zakona i ostaje da je Republika Srbija vlasnik celokupnog kapitala NBS – kako je, onda, moguće da postoji nezavisnost i samostalnost od Republike Srbije koja je vlasnik celokupnog kapitala NBS i koja predviđa u članu 82. zakona o izmenama i dopunama, koji menja član 78. osnovnog zakona, da gubitke NBS pokriva država ili se pokrivaju iz budžeta ili ih pokrivaju građani Republike Srbije, da budem potpuno jasan, o tome je na primer pisao gospodin prof Dušanić, dakle, kako je nezavisna od države Srbije, od budžeta Republike Srbije, iako se predviđa u zakonu da se gubici pokrivaju od strane budžeta, a nije nezavisna od MMF? To je u pravnom smislu i u svakom drugom smislu jedna vrsta apsurda za koji nema nikakvog opravdanja.
Bilo je govora, a to je posebno sporno, u članu 91. Predloga zakona o izmenama i dopunama donosi se novi član 86a, u pitanju su neki tajni podaci. Šta su ti tajni podaci? Upravljanje deviznim rezervama i pregovori sa MMF?! Pažljivo sam pratio vaše izlaganje 11. juna i vi ste veoma vešto izbegli neke odgovore, a na neke ste veoma vešto odgovorili i rekli ste da vi ne vodite pregovore sa MMF, ali da ste samo potpisali Pismo o namerama.
Molim vas, Pismo o namerama je jedan ozbiljan dokument od 16 strana i u njemu doslovno piše da će NBS, to je finansijski sektor, to je upravo vaš sektor, učiniti sve da likvidira preostale državne vlasničke uloge u bankama u Srbiji. To su vaše reči, to nije napisala ni ministar finansija, niti premijer. Molim vas, vi ipak imate jednu vrstu komunikacije sa MMF, ponavljam, to je pismo od 3. decembra 2009. godine i tu su preuzete neke obaveze prema MMF. Ne možete govoriti da nemate nikakve veze sa MMF, da ste samo potpisali Pismo o namerama, jer ovo je više nego upozoravajuća činjenica.
Nije mi jasno, kako je moguće da se vi kao ekspert i kao stručnjak zalažete za likvidiranje državnih vlasničkih udela u bankama i likvidiranje državnih banaka u Republici Srbiji, gde su već dominantne strane banke, ako znamo da je "Hipo Alpe-Adrija" preuzeta upravo od austrijske države, kako je to moguće? Kako je moguće da se zalažete za likvidiranje državnog udela, ako su upravo Amerikanci, znači, FED i Ministarstvo finansija dali 20 milijardi dolara ''Siti banci'', kako je to moguće?
To je faktički nacionalizacija. Znate kakve su se vodile rasprave – da li je to u skladu sa ''čikaškom školom'' i tako dalje. Alen Grinspen, vaš kolega, predsednik FEDA, kaže da država treba da nacionalizuje deo banaka. To je trend protiv koga mi idemo. Takođe, pomenuo bih i ruski primer da je 2007. godine 45% banaka bilo u stalnom vlasništvu, sada 18%. Isto znate da su dve najveće ruske banke "Sberbank" i ''VTB banka'' u državnom vlasništvu. Meni to nije jasno.
Molio bih da mi odgovorite, ali, molim vas, da budete konkretni da ne izbegavate odgovor i što se tiče Pisma o namerama i što se tiče MMF i ove likvidacije državnog udela, što je potpuno suprotno sa modernim kretanjima i na Zapadu i u Rusiji. Toliko, voleo bih da mi nekako na ova pitanja odgovorite. Zahvaljujem. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je trinaest minuta i 10 sekundi.
Narodni poslanik Zoran Šami ima reč.

Zahvaljujem. Jedna konstatacija i jedan vic. Konstatacija da mi je ostalo 35 sekundi od vremena poslaničke grupe i da je to, s obzirom na kvalitet zakona, očigledno, više nego dovoljno.
Drugo, izlaganje gospodina guvernera u petak, kada je govorio o stanju finansija Republike Srbije, direktno me je podsetilo na onaj vic kada čovek pada sa 20 sprata i na petom spratu konstatuje da je još uvek sve u redu.
Bojim se, gospodine guverneru, da su finansije ove države taman tako na nivou petog sprata. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, posle njega narodni poslanik Milorad Buha i on je poslednji prijavljeni na listi govornika. Narodni poslanici žele obrnuto.
Narodni poslanik Milorad Buha, pa narodni poslanik Zoran Krasić i on je poslednji prijavljeni govornik.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, za SRS je neprihvatljivo da ulazimo u kozmetičke promene, u oblasti koja je vrlo značajna društvena oblast i koja mora od strane aktuelne vlasti da ponudi rešenja na aktuelne probleme. Po mišljenju SRS, ono što mi zameramo aktuelnoj vlasti jeste nedostatak strategije u oblasti finansijskog sistema. Mi smo svedoci u poslednjih desetak godina ogromnih problema, koji su rezultat prevashodno nedostatka strategije.
Šta znači strategija? To je problem ne samo u oblasti finansija, nego i problem u oblasti privatizacije i ostalih društvenih oblasti u kojima ne postoji strategija, i onda aktuelna vlast od slučaja do slučaja razrešava određene problem na način kao što to čini, a vidljivi su negativni efekti nedostatka strategije.
Umesto da NBS ponudi sveobuhvatnu strategiju, da sačini novi predlog zakona o NBS, zakona o bankama, najavljuje se zakon o bankama već nekoliko godina, ali stvarnog pomaka, novog zakona nema. Slična je situacija i što se tiče, s obzirom na to da je finansijska oblast, zakona o osiguravajućim društvima, zakona o stabilnosti finansijskog sistema, možda najvažniji zakon. Pitam odlazećeg guvernera – kada ćemo dobiti zakon o stabilnosti finansijskog sistema? Bez njega nećemo uspeti rešiti ove probleme koji su sada aktuelni.
Nije to samo zadatak NBS. To je zadatak Vlade, ali o tome se ne razmišlja.
Šta nadalje zamera SRS? Ove kozmetičke promene neće doneti novine koje će značiti boljitak u finansijskom sistemu. Finansijski sistem nam je razbijen. Razbijen je 2002. godine kada smo ukinuli državne banke, kada su došle strane banke i kada smo omogućili stranim lobističkim krugovima da u finansijskom sistemu rade ono što hoće. Naš finansijski sistem je monopoliziran. Banke koje su došle sa strane, uglavnom su zapadnoevropske banke, monopolizirale su celokupan sistem i kreditnom politikom i pozicijom u celokupnom bankarskom sistemu i aktuelnim potezima koje čine strani bankari, kada kažem strani, uslovno su strane banke, radi se o domaćim bankama čiji su osnivači strane banke, ali sa malim kapitalom koji su doneli na naše tržište. Dobili su ogromno finansijsko tržište, omogućeno im je od strane finansijskih domaćih organa, prevashodno od NBS, da rade šta hoće.
Danas imamo aktuelnu situaciju da su nam bilansne sume banaka iz godine u godinu, a naročito posle 2006. godine, rasle po stopi od 30 do 40%. Pročitaću sada kako je bilansna aktivnost banaka rasla – 2006. godine – 1.169 milijardi, 2007. godine – 1.564 milijarde, 2008. godine – 1.777 milijardi, 2009. godine – 2.160 i u prvom kvartalu 2010. godine – 2.337 milijardi. Procentualno povećanje koje je pozitivno. Ulagano je u stanovništvo, ulagano je u privredu. Ali, šta je nepovoljno? Nepovoljno je sledeće – da nam je kapital banaka, ono što je trebalo podeliti između građana, privrede, države i banaka, takođe, rastao od 25 do 40%. Evo kako, 2006. godine – 216 milijardi, 2007. godine – 308 milijardi, 2008. godine – 420 milijardi, 2009. godine – 447 i u prvom kvartalu 2010. godine 470 milijardi.
Rezultat rasta kapitala i adekvatnost zastupljenosti kapitala u odnosu na ukupnu bilansnu masu je daleko iznad evropskih i svetskih standarda. Dakle, tamo gde je standard 12 sada imamo 20 ili 21. To je odlično sa aspekta sigurnosti finansijskog sistema, ali šta je negativno? Negativno je to da smo to sve uspeli ostvariti sa najvišim kamatama u Evropi.
SRS je u više navrata kritikovala ovakvu politiku NBS, odnosno poziciju NBS koja je dozvolila stranim bankama, moram upotrebiti ovaj grubi naziv – strane banke, zbog toga što se radi o nekorektnoj finansijskoj politici tih banaka. Sada ću pročitati podatke NBS za 2008. godinu, gde se kaže da je prosečna kamatna stopa na kratkoročne pozajmice banaka iznosila 57,40%. Gledajte, podaci NBS – 57%! Recite mi, guverneru – da li ovoga trenutka iko u svetu ima ovakve kamate? To su vaši podaci. I vi to dozvoljavate i vi to nazivate sigurnošću bankarskog sistema?! To je direktno zavlačenje bankarske ruke u džepove građana i u džepove privrede.
Zašto danas imamo 60.000 blokiranih preduzeća? Upravo zbog ovih kamata. Zašto danas imamo probleme u sistemu povratka kredita? Zbog toga što su drastično visoke kamate. To je dozvolila NBS. To je dozvolila Vlada Srbije da se tako ponašaju u normalnim ugovornim odnosima banke prema građanima i prema privredi.
Šta je još tragično u svemu ovome? Tragično je da se prilikom ugovaranja banke koriste trikovima kao što su šibicarski trikovi.
Ugovore koje inače ne možete dobiti dok ne dođete u banku, koji nisu transparentni, koji nisu na sajtovima poslovnih banaka, nego kad dođete tamo, kada vide da ste već ušli dovoljno spremni da uđete u ugovorni odnos sa bankom, onda banka vama daje ugovor koji je u pravilu od 12 do 25 stranica. To ne možete izneti iz banke dok ne potpišete. Niko nije u stanju, a posebno građani koji nisu edukovani u finansijsko-pravnom smislu da izuče sve odredbe pozitivne ili negativne iz ugovornog odnosa između banke i klijenta.
S druge strane, ti ugovori se štampaju tako sitno da veći broj građana ne može to da pročita. To su špekulativni potezi banaka, to su lihvarski potezi banaka zbog visine kamata koje se ugovaraju. Sve to Narodna banka zna.
Imali ste, guverneru u ostavci, na desetine prigovora građana i šta ste učinili? Pozvali ste građane da oni tuže banku, a vićete im dati pravnu pomoć. To je sramota od vas, to je sramotno od NB, to je sramotno od aktuelne vlasti – da vi dozvoljavate špekulativne ugovore, lihvarske ugovore, da naši građani, naša privreda ulazi u takve ugovorne obaveze i onda obećavate pravnu pomoć. Takve banke treba oterati sa našeg tržišta. Svaka monetarna vlast se zalaže za stabilnost u kojoj nema lihvarenja. Ovo je klasično lihvarenje, a vi o tome ćutite i obećavate pravnu pomoć.
Moramo se osvrnuti i na aktuelna zbivanja oko ''afere Šarić''. Aktuelna vlast je priznala da je Šarić kroz svoje finansijske transakcije oprao kroz finansijski sistem Republike Srbije oko milijardu i 350 miliona evra raznim aktivnostima, u kupovini od poljoprivrednih preduzeća, privrednih subjekata, restorana, hotela, motela itd.
Nemoguće je da ovaj prljavi novac niko nije primetio. Bankarski sistem u Srbiji je tako podešen da se nijedna veća finansijska transakcija ne može ne primetiti, a posebno je to moralo biti primećeno od strane banaka, pa i od NB. Gotovo svaki četvrti dinar koji je prošao u poslednje dve godine kroz finansijski sistem bio je iz prljave sfere!
Šta je tu učinio guverner NB? Šta je tu učinio organ koji vrši kontrolu banaka da spreči ovo što se dešavalo, da spreči takve aktivnosti koje ste znali, a vi tačno znate koje su to banke činile? Šta ste vi, odlazeći guverneru, učinili da kaznite sve one banke koje su učestvovale u tim prljavim poslovima i šta ste učinili vi kao NB kroz kontrolni sistem da otklonite sve negativne posledice, da ukažete drugim nadležnim organima da treba da preduzmu represivne mere u smislu zaustavljanja tih tokova? Ništa niste učinili. To je sramotno. Najprljavija afera u poslednjih deset godina je ''afera Šarić''! Iza te afere stoji i aktuelna vlast i vlast u NBS!
Kada govorimo o likvidnosti bankarskog sistema, moramo reći, i vi ste se hvalili da je naš bankarski sistem likvidan, da je vrlo dobro postavljen, da su banke pune para, ali je problematično što su određeni tokovi tih para bili usmeravani, ne po interesima Vlade, ne po interesima NB, interesima privrede i građana, nego prema interesima poslovnih krugova koji su akcionari u tim bankama i prema interesima bankarskog sistema. Tako su banke u periodu kada je bilo zanimljivo ulagati u privredu ulagale u privredu, onog trenutka kada je zasićen privredni sistem sa kreditima, onda se prešlo na finansiranje hartija od vrednosti, kada su vam kamate bile, negde, do 26%, sada su one znatno niže, što odgovara određenim uslovima, možda i određenoj konkurenciji među bankama. Međutim, NB je učinila katastrofalan potez za koji mora odgovarati rukovodstvo, zbog toga što je plaćalo tako visoke kamate, zbog toga što je u periodu od 2005-2006. godine bilo u gubitku baš zbog takvih finansijskih transakcija i zbog toga što je omogućilo bogaćenje bankarskog sistema i banaka kroz ovako enormno visoke kamatne stope.
E, šta se desilo privredi? Umesto da se 90% bankarskog sistema, bankarske aktive usmeri u privredu i u stanovništvo, da se kroz finansiranje kvalitetnih poslovnih poteza privrede izađe u susret domaćoj privredi, mi smo kroz ovakve poteze NBS, mi smo, uskratili, onemogućili da banke dobiju kvalitetna sredstva, da dobiju jeftina sredstva, da dobiju sredstva na vreme, da dobiju sredstva bez ogromnog administriranja. To smo isto učinili sa stanovništvom, a od svega toga banke su imale ogromnu dobit.
Godine 2006. dobit bankarskog sistema je bila oko 16 milijardi dinara, oko 200 miliona evra. Tada nije bilo ekonomske krize. Dok je celokupan privredni sistem bio u ogromnim problemima, banke su imale, rekao bih, zadovoljavajuću dobit.
Godine 2007. ta dobit se popela na 21 milijardu dinara, a 2008. godine na 29 milijardi. Prošle godine je to nešto palo, ali u odnosu na blokadu celokupnog bankarskog sistema to je zadovoljavajuće, samo zato što mogu da rade u bankarskom sistemu ono što oni hoće i ono što požele. Nema tu kontrolne funkcije NBS.
Sada kada govorimo o kontroli, možemo reći da i nema kontrole. Vi ste to tako i postavili. Zašto nema kontrole? U 2007. godini ukupno je bilo 24 kontrole, podneto je 16 prekršajnih prijava i pet zahteva za pokretanje privrednog prestupa. U 2008. godini bilo je sedam prijava za prekršaj i šest prijava za privredni prestup. U odnosu na sve ono što su učinili građanima i privredi, i to lihvarenje, to je zanemarljivo; šta nas briga, uletimo u poslove kakve mi poželimo, tamo gde je korist i dobit banke, znamo da NB neće intervenisati, nema sankcija i sve to onda prolazi onako kao što prolazi.
Sada malo oko kursa dinara. Pre desetak-petnaestak dana imali smo strahovit problem, veliki interes za devizama. Ministar finansija u jednom intervjuu reče da su za povećanje kursa dinara krivi špekulanti. Drugog dana kandidat za guvernera kaže da je sve učinjeno po zakonu i da nikakvih nezakonitih radnji nema.
Guverneru, vi morate i morali ste tada otvoreno izaći u medijima i jasno reći – da li su to špekulativni postupci pojedinih subjekata i ko su ti subjekti, i da li je rađeno u skladu sa zakonom. Nijednog trenutka niste izneli podatke one koji moraju biti na sajtovima NB – ko trguje, ko kupuje i da li je to zakonito ili nije zakonito.
Ko kupuje? Kupuju banke, kupuje onaj ko ima para. To su banke i to su uvoznici. I, oni su uzroci svih pomeranja nagore ili nadole. Vi tu uticaja nemate. Vi ne držite banke pod svojom kontrolom. Zašto? To su banke koje su ušle u bankarski sistem zbog lobističkih pozicija pojedinih ljudi iz vlasti iz 2002, 2003. i 2005. godine.
Vi ste bili tada u tom sistemu. To su banke koje ste vi dovodili, koje je dovodila aktuelna vlast. Vi nemate uticaja na regulisanje odnosa u oblasti kursa. Izlaze onda kada one imaju novca, kupuju onoliko koliko njima treba. To je isto tako i kod uvoznika. Tu nema centralne pozicije Narodne banke.
Završio bih sa ovim, ovo je zakon kozmetičke prirode. On je neprihvatljiv za SRS i za ovo glasati nećemo. (Aplauz)