Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona.
Za danas završavamo prepodnevni rad.
Određujem pauzu od sat vremena.
Sednicu nastavljamo u 14.40 časova raspravom o zajedničkom načelnom pretresu 7. i 8. tačke dnevnog reda. Hvala vam.
(Posle pauze – 14.55)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu.

Obaveštenje o pozvanim na sednicu.

Obaveštavam vas da je, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pozvala povodom zajedničkog jedinstvenog pretresa predloga odluka i 7. i 8. tačke dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Dragana Šutanovca, ministra odbrane i Ivica Dačić, prvog potpredsednika Vlade, zamenika predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova, da sednici prisustvuju i Dušan Spasojević, državni sekretar u Ministarstvu odbrane, Milorad Todorović, sekretar Ministarstva odbrane i Milorad Perić, načelnik u Ministarstvu odbrane.

Saglasno Odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz dnevnog reda pod tačkama 7. i 8, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 163. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica – 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS-JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.

Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jedanput do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da se prijave za reč, a sa redosledom narodnih poslanika.

Ujedno vas obaveštavam da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Konstantin Arsenović, Poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Saša Dujović, Poslaničku grupu SPS-JS, narodni poslanik Mićo Rogović, Poslaničku grupu Napred Srbijo – SNS i narodni poslanik Vlajko Senić, poslanička grupa G17 plus, narodni poslanik Konstantin Samofalov, Poslaničku grupu – Za evropsku Srbiju.

Na osnovu člana 85. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, a do okončanja zajedničkog jedinstvenog pretresa po tačkama dnevnog reda 7. i 8.

Uvidom u vreme potrebno za raspravu, pretpostavka je da produženje, ukoliko ga uopšte bude nakon 18.00 časova, neće biti duže od 40 do 45 minuta.

Saglasno članu 163. stav 3, a shodno članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres.

Prelazimo na 7. i 8. tačku dnevnog reda – Predlog odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2010. godini i Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalNim operacijama u 2010. godini

Da li predstavnik predlagača, Dragan Šutanovac, ministar odbrane, želi reč? (Da) Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u osnovi pravnih propisa i u skladu sa Zakonom o učešću pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, koji je stupio na snagu u novembru mesecu prošle godine, Ministarstvo odbrane je u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova izradilo Predlog godišnjeg plana, kao i Predlog odluke o učešću Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2010. godini i ti predlozi se nalaze pred vama.
Želim da naglasim da naša država ima dugu tradiciju učešća u multinacionalnim mirovnim misijama i podsetiću vas da je nekadašnja SFRJ bila jedna od najvažnijih atributora svetskog mira, sve do praktično 1991. godine. Nakon više decenija diskontinuiteta, 2002. godine tadašnja SRJ donela je Odluku o učešću u Mirovnoj misiji Istočni Timor i tada je praktično započeta jedna nova era odnosa Srbije u okviru UN. Do sada je Ministarstvo odbrane angažovalo 181 pripadnika u mirovnim misijama, od tog je bilo 23 žene u tim misijama, što je 13% i što je zaista jedna cifra, imajući u vidu da naša vojska još uvek nije potpuno profesionalizovana, još uvek taj odnos nije na adekvatnom nivou.
Kao što sam rekao, bili smo angažovani u šest mirovnih misija u Istočnom Timoru, Liberiji, Obali Slonovače, Burundiju, Kongu i od prošle godine u Čadu. Tokom navedenog angažovanja iako se radi o izuzetno teškim mirovnim misijama, moram da kažem da nismo imali žrtava, niti je bilo ko bio povređen ili ranjavan prilikom tih aktivnosti i to je nešto što želimo da održimo kao trend u budućnosti. Naglašavam, ma koliko ove aktivnosti izgledale jednostavne i lake, nisu nimalo jednostavne ni lake, naprotiv, to su najrizičnije misije u kojima trenutno učestvuje naša zemlja.
U skladu sa trenutnim kapacitetima, mi smo napravili plan za ovu godinu i dve nove stavke u tom novom planu su, praktično, Misija u Libanu i Misija na Kipru. Kao što znate, prošle godine smo u Čadu participirali zajedno sa Norveškim kontingentom, a od ove godine, imajući u vidu da smo zaista ostavili jako dobar utisak u Čadu, prelazimo u tu Misiju pod UN, sa novih 15 članova te misije. Više nećemo biti u sastavu Norveškog kontingenta koji je svoju misiju završio u ovoj godini u Čadu.
Ono što je bitno reći, u gotovo svim misijama učestvujemo samostalno, u dve nove misije koje su u Libanu i na Kipru učestvujemo u sklopu kontigenata, u Libanu u sklopu Španskog kontingenta, a na Kipru u sklopu slovačko-mađarskog kontingenta. Smatramo da je to veoma važno, imajući u vidu da su zemlje u kojima učestvujemo, kao što znate, istaknute zemlje EU i veoma veliki podržavaoci politike koju ima Srbija. Posebno naglašavamo za Španiju i Slovačku.
Ono što želim, na kraju, da dodam, imajući u vidu da ova aktivnost mora da se obavi što je moguće brže u želji UN da to zaista krene od prve polovine ove godine, mi smo insistirali da se ovaj materijal nađe u parlamentu po hitnom postupku i drago mi je da se to na kraju tu i našlo. Takođe, želim da naglasim da je priroda ovih mirovnih operacija, pre svega, humanitarnog karaktera, sa namerom da se pomogne očuvanju mira i stvaranju uslova za normalan život u oblastima pogođenim konfliktima, posebno po okolnosti na mirovne misije u kojima učestvujemo sa medicinskim timovima, koji ne samo da pomažu kontingente, odnosno vojske koje su tamo prisutne, već i u većoj meri učestvuju u pomoći i spasavanju civilnog stanovništva, koje je, kao što znate veoma, veoma ugroženo.
Ovoga puta sve ove misije u kojima se pojavljujemo su mirovne misije UN, a članstvo u UN, na koje se često pozivamo, proizvodi određene obaveze, ne samo benefite. Povelja UN obavezuje države članice da na poziv UN stave na raspolaganje svoje oružane snage i druge efektive radi održavanja mira u svetu. Smatramo da je ovo jedna od veoma važnih spoljnopolitičkih aktivnosti koje sprovodi naša zemlja, a u ovoj situaciji konkretno Ministarstvo odbrane. Potpuno sam ubeđen da na ovaj način vraćamo našu zemlju u među one zemlje koje imaju veoma veliki uticaj u međunarodnom svetu, i vraćamo se na mapu onih zemalja koje kontribuiraju, odnosno pomažu globalni mir u svetu.
Ova odluka koja će se doneti danas u parlamentu, a ja se nadam da ćemo dobiti većinsku podršku, ima, da kažem, i političku i profesionalnu podlogu. Profesionalna podloga je utoliko što će pripadnici naše vojske i Ministarstva odbrane koji su boravili u tim misijama zaista imati mogućnost da budu interoperabilni, da steknu znanja i iskustva koja ne mogu da steknu samo na vežbama, već moraju da se stiču i u realnom životu. A politička odluka svakako se donosi na nivou razumevanja i na nivou poštovanja onog što radi Ministarstvo i naša država, imajući u vidu da sve razvijene zemlje sveta, sve nama prijateljske zemlje sveta učestvuju u mirovnim misijama. Ukoliko želimo podršku od njih na našem međunarodnom planu svakako da moramo da delimo zajedničke izazove, rizike i pretnje.
Jedan sam od onih ljudi koji smatraju da je neophodno da iskoračimo van granica naše zemlje, kako bismo očuvali bezbednost u našoj zemlji. Siguran sam i potpuno podržavam i ono što je govorio i predsednik Putin i predsednik Buš u situacijama kada je došlo do terorističke nesreće u Beslanu i u rušenju kula, kada je rečeno da će oba državnika sa svojom državama štititi interese svojih građana i van granica svoje zemlje.
Potpuno u ubeđenju da je to jedna ispravna politika, danas, pred vama, predlažemo Plan upotrebe i tražimo podršku. Zahvaljujem. (Aplauz)

Pre nego što nastavimo rad, obaveštavam vas da će za Poslaničku grupu SRS u načelnoj raspravi ovlašćena predstavnica biti narodna poslanica Marina Raguš.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Narodni poslanik Dušan Bajatović, zamenik predsednika Odbora za bezbednost? (Ne)
Narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Zakonodavnog odbora? (Ne)
Da li narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje žele reč?
Na sednici Odbora za odbranu i bezbednost mišljenje je izdvojila narodna poslanica Nataša Jovanović, koja želi reč. Izvolite.

Hvala vam, gospođo Čomić. Gospodine Šutanovac, dame i gospodo narodni poslanici, na sednici Odbora za odbranu i bezbednost izdvojila sam mišljenje zbog neslaganja sa ostalim članovima Odbora koji su podržali predloge ovih zakona. Sada ću ovo vreme da iskoristim da iznesem stav SRS, koji smo vam predočili prilikom slanja prvog kontingenta medicinskog osoblja u Čad, kada se to razmatralo prošle godine u   Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Moram, gospodine Šutanovac, da vam prenesem reakcije građana onih koji vas ne podržavaju u ovom stavu i šta su se oni zapravo upitali. Kada je jedan nedeljni list prošle nedelje u okviru najave za ovu sednicu predočio čitaocima da će ovo biti na dnevnom redu, pojavili su se na toj internet stranici mnogobrojni komentari. Trideset osam građana Srbije je komentarisalo (pardon, u pitanju je jedan dnevni list, reći ću, najstariji na Balkanu, možete da pogodite koji je) i ti građani su skoro svi do jednog, mislim da je samo jedan podržao vaš stav, i citirao jednu vašu izjavu od prošle godine, rekli da to Srbiji nije potrebno. Pa, čak i načelnik Centra za mirovne operacije Generalštaba vojske Srbije pukovnik Radivojević u jednom intervjuu se upitao, da on ne pripada Vojsci Jugoslavije i on bi se kao građanin zapitao – a, šta naša vojska traži po tim i takvim mirovnim operacijama?
Vi ste rekli i to ponavljate i vi, kao i čelnici iz Ministarstva odbrane, da se time jača diplomatski i svaki drugi vojni kapacitet naše zemlje, da se to sve odvija pod patronatom UN i onda se za nas Srbe, za našu državu, postavlja jedno logično pitanje. Da li vi stvarno, kao ministar odbrane ove zemlje mislite da UN u okviru ovih takozvanih humanitarnih multinacionalnih operacija isključivo štite interese tih zemalja u koje se upućuju kontingenti zemalja koje to prihvate, pošto ste vi malopre rekli da je to naša obaveza kao članice UN, ili se iza toga krije i nešto drugo? Nije u pitanju nikakva teorija zavere.
Vi ste juče, verujem da ste imali mogućnosti da pratite nastavak suđenja našeg predsednika dr Vojislava Šešelja, videli da je on rekao predsedavajućem veća da ta globalna vojna sila, NATO snage koje su bombardovale naše zemlju da su isključivo u funkciji i postojanja i Haškog tribunala i progona srpskih patriota i svega onoga što oni podvode pod nekakve humanitarne aktivnosti, a, sa druge strane, američki cilj i njihova strategija zaštite njihovih bezbednosnih i vojnih interesa je veoma jasna. Čak i prošle nedelje kada se povodom nove – stare strategije odbrane i zaštite američkih globalističkih interesa obratio javnosti Barak Obama, mogli ste u okviru poređenja sa onim što je Buš govorio da vidite da je to samo drugačiji način retorike, a da, sa druge strane, apsolutno njih ne zanima koja plemena i ko vodi bitku i kakav pokolj se vrši u Čadu, u Darfuru, u mnogim drugim mestima na rubnim područjima i u najsiromašnijim delovima afričkog kontinenta.
Čak smo i mi pre dve godine na Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope raspravljajući tada eskalaciju sukoba među 200 plemena u Darfuru došli do jednog jednostavnog zaključka da nešto što se na takav način dešava, kroz plemenske, verske i druge razlike, potpomognuto pre svega američkim pritiscima, a sve u funkciji njihovih globalnih interesa, jer, ne zaboravite, njihov cilj je, kada se negde pojave, kao, da štite interese, da okupiraju neku zemlju, da izvuku za sebe ogromnu ekonomsku i materijalnu korist. Vi vrlo dobro znate da je to jedan nepresušni izvor, pitanje je, zaista, još niko ne može da definiše koja se to količina naftnog bogatstva nalazi u Darfuru, pre svega, cilj za Amerikance, a isto tako i u Čadu. Baš njih briga da li između sebe Zagava i Toba ratuju, šta se tu dešava, ko je kome zaskočio za vrat. Jednostavno, to je jedna globalna hegemonistička sila koja želi da pokori sve one male zemlje i da ostvari svoj ekonomski interes, da pokupi resurse kao što su okupirali našu južnu pokrajinu Kosovo i Metohiju, zbog svojih geostrateških interesa na Balkanu i pre svega zbog iskorišćavanja našeg ogromnog rudnog bogatstva.
Kada govorimo o pomoći i učešću naših multinacionalnih snaga, odnosno dela tog kontingenta koji će dejstvovati na Kipru, vi vrlo dobro znate, gospodine Šutanovac, da je prošle godine prilikom obeležavanja 35 godina od okupacije severnog dela ostrva i Grčka, koja je članica NATO saveza, jasno poručila da NATO primenjuje različite aršine. Da li znate između Turske i Grčke, kada je u pitanju podela unutar NATO pakta i odnosa Amerikanaca i njihovih zapadnih saveznika, da uvek prevagne ono što je na strani Turske, a ne na strani Grčke, koja pokušava da objasni celom svetu, iako je članica EU, sada ekonomski posrnula, da je u pitanju okupacija.

Pet minuta, zahvaljujem.
Pre nego što nastavimo rad, obaveštavam vas da je ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe LDP za tačke 7. i 8. narodna poslanica Nataša Mićić.
Da li narodni poslanik Jadranko Vuković, koji je izdvojio mišljenje, želi reč? (Ne)
Da li narodni poslanik Petar Jojić, koji je izdvojio mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora, želi reč? (Ne)
Pitam, da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa?
Molim vas da se prijavite, narodni poslanik Konstantin Arsenović ima reč. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2010. godini, kao i Predlog odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2010. godini PUPS podržava. U danu za glasanje glasaćemo za ove odluke.

Ono što posebno utiče na naš stav jeste da su odluke u skladu sa Ustavom i Zakonom o upotrebi Vojske Srbije i što se radi o mirovnim operacijama u sastavu snaga UN. Ovim se nastavlja i tradicija učešća naših oružanih snaga u mirovnim operacijama u sastavu UN i što je veoma bitno, skoro na svim lokacijama, izuzev na jednoj, situacija je stabilna bez elemenata ugrožavanja bezbednosti angažovanih snaga, ali i tamo gde ima određenih problema, nema elemenata ugrožavanja života naših pripadnika koji će biti angažovani u mirovnim operacijama. To su dodatni razlozi zbog kojih ćemo podržati ove odluke i da ne bih dužio, u celosti podržavamo data obrazloženja i što je rekao ministar odbrane i obrazloženje koje je dato uz predlog odluka, ovim bih i završio, uz još jednu konstataciju da ćemo glasati za ove odluke. Hvala lepo.

 

Od vremena ovlašćenog predstavnika iskorišćeno je minut i 45 sekundi.

Reč ima Nataša Mićić, ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe LDP.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa LDP će podržati ova dva predloga odluka, jedan koji se tiče Godišnjeg plana učešća Vojske u multinacionalnim operacijama i drugi koji se tiče same Odluke o tom učešću.
Što se tiče tajminga, možda smo zakasnili. Možda je trebalo da se ovi predlozi, s obzirom na početak samih misija, nađu na dnevnom redu i ranije. Ali, dobro. Važno je da smo danas u prilici da o njima raspravljamo. LDP ima priliku da podršku da za to.
Međutim, ono što nije dobro, što nam se ne dopada u samim predlozima odluka je činjenica da je apsolutno izbegnuto pominjanje NATO saveza. Istina, pominje se Partnerstvo za mir, ali ne i NATO. To je jedan od prioriteta naše politike, LDP smatra zbog ubrzanja evropskih integracija, dobro je da smo ratifikovali SSP, ali ako bismo zaista želeli da ubrzamo evropske integracije potrebno je da aktivno učestvujemo, odnosno da donesemo odluku da ova država nađe snage i volje da se pridruži najmoćnijoj zapadnoj alijansi, NATO, a ne da večito tražimo neke izgovore, da se bavimo nacionalnim mitovima i socijalnim, da večito glumimo žrtve, a da pri tome ne objasnimo, recimo, zašto je do NATO bombardovanja uopšte i došlo.
Postoji više razloga zbog čega se LDP zalaže za ulazak u NATO. To, u prvom redu, jesu načini da se suočimo sa sobom, da prekinemo taj jedan večiti mit pozicije žrtve. Drugo, to jesu ekonomski razlozi, zato što bi se sigurnost kapitala i bezbednost i privlačenje stranih investitora moglo ubrzati i poboljšati učlanjenjem u NATO savez. Nije tačno da međunarodni kapital ne postoji. On postoji i sada je veoma važno i veoma mudro ne gubiti dragocene resurse, kao što su i vreme i brzina, a bojim se da to ova vlada nema u vidu, i da se neki koraci ka tome preduzmu, odnosno taj najvažniji korak odluke da zaista hoćemo da budemo članica NATO napokon donese i da nadoknadimo izgubljeno vreme.
To je važno i za unutrašnju ekonomiju i iz političkih i iz bezbednosnih razloga. Isto tako je važno iz ekonomskih razloga. Na taj način bi se ubrzala profesionalizacija Vojske, jer, koliko sam pratila, već se oko dve godine kasni sa datumom najavljene profesionalizacije. Kada je prvi put najavljena profesionalizacija to je bila 2008. godina. Pa, niste vi, ministre, tada bili ministar. Vaš prethodnik je najavljivao da će profesionalizacija Vojske biti obavljena 2008. godine. U tom smislu kažem da već kasnimo dve godine, a, recimo, prilikom NATO učlanjenja ta profesionalizacija bi se lakše i brže izvela.
Vojnom neutralnošću ne dobijamo ništa. Ona je preskupa na više načina. Ona je faktički skupa. To mogu da dozvole samo visokorazvijene i bogate zemlje, a drugo, naročito je teško živeti izolovano kada znamo da su gotovo sve države iz našeg okruženja ili već članice NATO ili su aplicirale za ulazak u NATO. Imamo primer Hrvatske. Juče smo imali hrvatsku delegaciju i svi smo svedoci koliko Hrvatska ide na tom put evropskom brže od nas, a jedan od ključnih razloga jeste taj ulazak u NATO.
I ono što stalno govorimo, postoje dva načina ulaska u EU. To je da zaista uđemo kao što su to uradile Slovenija, Mađarska, Češka koje su uspešne članice EU ili drugi način, to je sporo, traljavo, već su gotovo retorički obesmišljene evropske integracije ovde, pa će utoliko to biti još sporije i teže, tako da će nas to dovesti u priliku da se ili dovede u pitanje put u EU ili kada budemo ulazili da uđemo kao neke druge zemlje – kao socijalni slučajevi.
Dalje, rekla sam da je dobro ulazak u NATO i iz političkih razloga, za stručno usavršavanje. To bi bio i dobar način, neko je ovde pomenuo Kosovo, za kanal komunikacije i uticaja i na stanje na Kosovu. Mislim da ćete se sa tim složiti, jer se NATO snage već nalaze na Kosovu, a i u BiH, u državi koja nije članica NATO, a koja je donela jednoglasno odluku da će i ona da bude.
Vreme i brzina! Ova vlada ne uvažava vreme i brzinu kao resurse. I ovo je način za ulazak u NATO. Apelujemo na to. Za LDP je to jedno od ključnih pitanja. NATO alijansu antizapadne snage vrlo vešto, i to nam je svima već poznato, koriste kao poslednju branu za to.
Još jednom ponavljam, podržaćemo ove predloge odluka, ali bismo jako voleli i naša politika će uticati svom snagom da učlanjenje u NATO alijansu bude što pre. Hvala.

Od vremena ovlašćene predstavnice iskorišćeno je sedam minuta i 30 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Saša Dujović, posle njega narodni poslanik Mićo Rogović.