Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 18 minuta i 20 sekundi. Vreme na raspolaganju je 12 minuta.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Pri kraju ove naše rasprave samo mogu da konstatujem da smo, po ko zna koji put, scenario koji smo osmislili za ovu tačku dnevnog reda realizovali 110%. Tako je, gospodine Jelašiću, uspeli smo da sve kažemo povodom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS i uspeli da isprovociramo diskusiju da sada tačno znamo ko sa kakvih pozicija nastupa.
Moram na početku da vam kažem, NBS može samo da bude samostalni organ. Nezavisan ne može. Ustav vam nije dao pravo da budete nezavisni. Zašto u Predlogu zakona tražite da budete i nezavisni? A zato što ste od 2001. godine u suštini nezavisni, kada kažem vi, mislim na NBS, pa bez obzira ko tamo sedeo i radio.
Vi jeste nezavisni zato što suštinsku kontrolu nad NBS imaju strane banke i ceo naš platni sistem zavisi od stranaca. Nema nijednog plaćanja u ovoj zemlji koje bi moglo da se izvrši a da ne prođe preko računa neke od banaka, nema, i osiguravajuća društva i dobrovoljni penzijski i invalidski fondovi i sva javna preduzeća.
Gospodine guverneru, nemojte da se trudite, član 95 Ustava Republike Srbije govori da ste samo samostalni, a ne možete biti nezavisni. Opasno je kada se neko ko se bavi emisionom politikom proglasi da bude nezavisan. Štampanje para je državni posao, a ne privatne firme. Narodna banka, po definiciji za centralne banke, jeste ta koja garantuje, kojoj država prenosi državni posao da radi državni posao.
Ne možete da budete pod kontrolom stranaca. Vi jeste, vi to ne krijete, time se ponosite. Ne može Narodna banka da ima svoju imovinu. Ona samo koristi i upravlja delom imovine, a imovinska prava ima Republika Srbija i sve što je korišćenje i upravljanje, radite samo u skladu sa zakonom. Vaša samostalnost je oivičena Ustavom i zakonom. Na vas su preneta državna ovlašćenja. Državna ovlašćenja jeste i emitovanje novca i kontrola banaka, jer nastupate sa atributom sile i vlasti i morate da se potčinite ustavnom poretku Republike Srbije.
Nemoguće je da naša Narodna banka uzme neko zaduženje iz inostranstva, a da za to ne zna Narodna skupština, a ona to ne zna ukoliko nije ratifikovala neki sporazum. Ako se to uradi, onda je to vaša privatna kombinacija, da biste obezbedili devizna sredstva, da devizne rezerve budu u inostranstvu, i tamo i jesu, što bi bila garancija stranim investitorima da ukoliko pukne ovaj projekat u Srbiji oni mogu da naplate svoje potraživanje, ne pitajući nikoga.
Međutim, ovde su došli i privatni interesi velikih tajkuna, pa se Narodna banka zaduživala da bi sačuvala likvidnost četiri banke koje je ugrozio jedan tajkun, koji je ušao u državni posao. To ne sme da se radi, to niko nije podržao ovde u Narodnoj skupštini. Ta tema se nikada nije otvorila u Narodnoj skupštini. Kao rezultat te politike javlja se ovo o čemu su pričali poslanici SRS. NBS ne može da imitira MMF, ni po organizaciji ni po poslovima koje radi. Ne sme Narodna banka da bude nezavisna, mora da snosi i ona odgovornost za ekonomsku politiku u državi u onom delu gde odgovara za finansijski sistem.
Nikada niste mogli da čujete iz diskusije nekog člana SRS da vam govori da treba da se potčinite Vladi ili predsedniku Republike, ali mora da se nađe prava dimenzija. Ne može Narodna banka statistički da beleži pozitivne rezultate, a da narod umire na ulici i da kaže – kriva je Vlada Republike Srbije. Kriva je ona za mnoge stvari.
Kako je moguće da jedini profiteri za ovih pet, šest godina budu strane banke? Samo su one izvršile transfer dobiti iz Srbije. Srbija u krizi, pre nego što je zavladala svetska finansijska kriza, a banke iznose kapital odavde. Uzgred rečeno, u prve dve godine od kad su počele da rade one su napravile svoj kapital iz tekućeg poslovanja.
Samo da vas podsetim, ako "Hipo Alpe-Adria" banka može da bude sa većinski učešćem austrijske države, a ona posluje na našem tržištu ovde, zašto isterujete državu iz bankarskog sistema? Nemate kontrolu platnog prometa. Vama ako se postavi pitanje – kakvo je bilo stanje na računima, da bi se nešto utvrdilo, vi kažete – to nas uopšte ne interesuje. Pa, koga će da interesuje?
Šalio sam se ovde svojevremeno, pa sam rekao – "Rajfajzen" banka iz Prištine prebaci "Rajfajzen" banci u Austriji, ona prebaci ovoj banci u Beogradu – oprane pare, mafijaške pare oprane! Narodna banka ništa nije videla, ne želi da vidi. U ovoj zemlji se peru mafijaške pare! Citiram ono što država kaže – milijardu i 350 miliona evra oprano mafijaških para kroz platni sistem Republike Srbije! I niko u Narodnoj banci ne zna za to, već se poziva na Zakon o sprečavanju pranja novca, na neku agenciju, a do pre nekoliko meseci tu agenciju je vodio Bogavac, pripadnik Državne bezbednosti, koja je išla sa nekima da traži račune i pare po Kipru!
O čemu pričamo? Onda se čudimo što je ovakvo stanje u državi. Bruka i sramota, toliko hiljada preduzeća pod blokadom, pred likvidacijom. Koliki su unutrašnji dugovi? Rastu iz dana u dan, nepremostivi su, a naša Narodna banka je stavila šapu na svakom dinaru i na svakom evru. Kontroliše i osiguravajuća društva, ova skupština je dala ta ovlašćenja, kontroliše dobrovoljne penzione fondove, sve kontroliše.
Gde su pare, tu je Narodna banka. A, da li se stvarno vrši kontrola? Ne! Da ste stvarno vršili kontrolu, kako je mogla AP preko svog Sekretarijata za finansije da u unutrašnjem postupku, zatvorenom postupku, kupi akcije "Metals banke''? Kako? Na bazi mišljenja Komisije za hartije od vrednosti, gde postoje članovi koji su pod ostavkom već nekoliko godina.
O čemu pričamo? Kako vodimo računa o državi? Onda se čudimo šta nas pogađa. Vidite ko se rasporedio da vodi te banke iz inostranstva –prva nomenklatura ministara iz 2001. godine, rasporedili se. Imaju klub privrednika, imaju ovaj klub, onaj klub. Oni diktiraju sve! 'Oćeš pare iz inostranstva, potrebna su ti za neke investicije, mora da se pita Narodna banka, moraju neformalni centri da kažu – možemo da se zadužimo toliko i toliko, pa, neka kažu da smo već 70% našeg BDP opteretili. Ma, neću da ulazim u te procente.
Svi vaši procenti padaju kada se izađe na ulicu, kada se ode u selo i kada se pogledaju ambari. Odgovorite seljaku kako može na 10 hektara da ima pozitivno poslovanje i da živi i radi. Nemate odgovor, a pričate o stabilnosti cena.
Svi smo nekada bežali od te Narodne banke koja se bavila samo emitovanjem para i kreiranjem para, pošto su u jednom periodu samo te pare bila sredstva sa kojima se kreditirala privreda, a, doduše, bila su i sredstva za preraspodelu društvenog proizvoda. Pa, sada imamo preraspodelu društvenog proizvoda, ali kako? Preko bankarskog sistema, preko finansijskog sistema, koji se odenuo jednim oreolom nedodirljivosti.
Ne sme niko ništa da kaže i, naravno, sada smo u ćorsokaku. Odobreni krediti stoje, ne mogu da se realizuju. Zašto? Pa, svaki taj evro treba da se pretvori u dinar. Kad se pretvori u dinar, igranka bez prestanka. Zato Narodnoj banci i odgovara da efektivu iz deviznih rezervi prodaje baš u stranoj efektivi, da bi pomogli onima koji su ih uvukli u ovaj posao.
Prošli put sam se malo i našalio, pa Draginja Đorđević je, praktično, guverner Narodne banke Srbije. Đurić, izvinjavam se. Pa, jeste, gde ste vi bili da iskontrolišete jedan njihov kredit? Ne, vas to ne interesuje. Šta je sa ''Štedionicom'' elite?! Ni to vas ne interesuje. Ne interesuje poresku, ne interesuje policiju, ne interesuje Narodnu banku! A, šta je bio predmet? Pare, i to devize!
Tolike hiljade ljudi obigravaju ovde. I, razlikujete se nešto od Dafine i Jezde?! Nema tu neke velike razlike. Koja je to država koja dve godine nije uskladila penzije penzionerima, zamrzla? Sad mi šalju poruke kako primaju penziju, pa sve neke nove novčanice od 5.000. Znate li šta se dešava u Srbiji kada čovek vidi novu novčanicu, samo što je izašla iz mašine? Odmah se naježi od muke. Odmah se naježi od muke i ima neke negativne asocijacije. I, dokle ta preraspodela? Bogati da budu još bogatiji, siromašni da crknu.
Meni je drago, gospodine Jelašiću, što ste vi, napokon prva žrtva organizovanog kriminala u Srbiji. Krivo mi je što možda nisu, kao prve žrtve neki koji su mnogo više krivi od vas. Vi ste krivi zbog pasivnosti, što niste zaustavili to što se desilo i što se dešavalo, a da ste to mogli da uradite, mogli ste.
Ako ste mogli da rasterate Kariće, ako ste mogli da rasterate ona divljačka osiguravajuća društva, to znači da imate ovlašćenja, da imate instrumente i da možete da završite posao. Vi taj posao niste završili. Ovde ste došli potpuno neprimereno, pod ostavkom, da branite zakon pod ostavkom i taj zakon će biti, u suštini, ostavka.
Ovaj zakon je nedorađeni koncept. Ovo, što se danas nudi, nije ništa, ali to je deo strategije – što gore, to bolje. Što gore za narod, to bolje za neku elitu. Ta elita nije u političkim strankama, to moram da kažem javnosti. To su osamostaljeni pojedinci koji smatraju da su sa svojim velikim bogatstvom, pored toga što su, i najlepši i najpametniji, oni u stanju da urade sve i svašta. Morate da budete pod kontrolom. (Aplauz)

Narodni poslaniče, iskorišćeno je vreme koje vam je na raspolaganju. Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam, pre zaključivanja načelnog pretresa, da li žele reč predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa?
Narodni poslanik Vlajko Senić. Vreme na raspolaganju dva minuta.

Kratko ću reći, pre svega, da je način predlaganja guvernera najbolji i najveći napredak koji se desio u ovom zakonu. Ilustrovaću to činjenicom, kao član Odbora za finansije, mi nismo nadležni Odbor u Skupštini Srbije koji treba da se izjašnjava o ovom zakonu. Ovim predlogom zakona smo potpuno uskladili suštinu i formu.
Rekao bih da je važno što je došlo do razjašnjenja, trougla, između Saveta guvernera, Vlade Srbije i Izvršnog odbora Narodne banke. Smatram da Predlogom ovog zakona moramo, bez obzira na to što je on evidentno, do neke mere, smanjio ovlašćenja samog guvernera, ipak, zadržati instituciju guvernera kao rukovodioca i guvernera Narodne banke, koji je prvi među jednakima, čovek koji mora da ima za nijansu veći uticaj od ostalih lica koja rukovode Narodnom bankom.
Cilj je da Narodna banka ostvari svoju osnovnu funkciju, a to je kontrola cena i niska inflacija. G17 plus će podržati ovaj zakon. Apsolutno ćemo insistirati da u najvećem delu taj zakon bude upravo onakav kakav je i stigao u skupštinsku proceduru. Naravno, spremni smo i na razgovor o određenim amandmanima, pre svega, onima koji na neki način, ispravljaju neke tehničke nejasnoće. Zaista smatramo da je važno zadržati i suštinu ovog zakona, jer je on, kao što sam rekao, jedan korak napred u utvrđivanju nezavisnosti i samostalne pozicije NBS. Hvala.

Da li još neko želi reč? Predlagač? (Da)
Izvolite. Reč ima guverner, Radovan Jelašić.

Poštovani narodni poslanici, prvo bih želeo zahvaliti na svim vašim jako korisnim…

Moje izvinjenje, guvernere. Što se tiče upravljanja elektronskim panelom, to je u redu. Vaš mikrofon je uključen. Samo da vidimo, da li je u redu.

Prvo bih se želeo zahvaliti narodnim poslanicima na svim…

Izvinjenje još jednom. Do tehničke službe Skupštine je. Molim službu da nas obavesti, da li će guverner moći da se obrati sa govornice, jer je mikrofon uključen. Da, može. Izvolite.

Da li sada funkcioniše? Prvo bih želeo zahvaliti svim narodnim poslanicima na jako korisnim primedbama vezano za izmene Zakona o NBS. Zaista ću pokušati da za one najvažnije stvari iznesem isto tako i mišljenje Narodne banke.
Što se tiče sukoba između Vlade i NBS, mogu samo da kažem da je to delimično i po opisu posla, toga je bilo, ima, i najverovatnije će toga biti i u budućnosti. Naravno, što bi bilo jako važno, da Savet NBS i nadalje i u budućnosti striktno ostane jedan nadzorni organ, a ni u kom slučaju jedan organ koji upravlja. Jedno je sigurno, tog principa ćemo se i onda pridržavati, kada dajemo naše mišljenje na eventualne primedbe, odnosno eventualne amandmane.
Što se tiče režima, želim ovde da pojasnim da kada pričamo o režimu, koji će da predlaže Izvršni odbor, da ga utvrđuje Savet, uz saglasnost Vlade. Ovde ne pričamo o jednom konkretnom nivou kursa, nego pričamo, i u budućnosti, isključivo o režimu, koji je trenutno rukovođeno fluktuiranje, koje mislim da za sada ne obezbeđuje dovoljno prostora, što se tiče postizanja našeg osnovnog cilja, a to je stabilnost cena.
Pre svega, ja sam onaj koji se zalaže da zakone treba doneti prema ljudima. Ali, mislim da je kod ove izmene zakona i te kako važno, pre svega, pošto posle ovog zakona, najverovatnije, postoji i postavljenje novog guvernera.
Što se tiče zaduživanja kod MMF, želim samo da kažem da od 2,9 milijarde, do sada jeste povučeno milijardu i 300 miliona i, da kada usvoji program, odnosno četvrtu reviziju i bord MMF, umesto mogućih, blizu 400 miliona Srbija će najverovatnije povući svega 70 miliona, pošto nam nivo deviznih rezervi dozvoljava da ne idemo po originalnom tempu, što se tiče zaduživanja. Najverovatnije da ta ukupna suma zaduživanja ne bi trebalo ni da pređe nivo od milijardu i 500 miliona pošto iznad milijardu i 500 miliona država plaća, odnosno Narodna banka, dva odsto više. To znači da umesto 1,3% oko 3,3%. I zaista ćemo sve učiniti da do tog povećanog zaduživanja i ne dođe.
Što se tiče onoga ko je potrošio koliko, a vezano za devizne rezerve, da se podsetimo da od sume koja je ''potrošena'', a vezano za devizne rezerve, ovde pričamo o milijardu i 200 miliona. Od tih milijardu i 200 miliona, od kraja prošle godine pa sve do današnjeg dana NBS je otkupila od Vlade 500 miliona, što je posle toga iznela na tržište. Od onog dela što se tiče zaduživanja kod MMF, to iznosi svega 700 miliona, ali, osnovni cilj je, da se podsetimo, postizanje i održavanje stabilnosti cena. Što se tiče potrošačkih cena, maj na maj, one iznose svega 3,7%.
Što se tiče grčkog scenarija, mislim da smo mi dovoljno pričali vezano za to.
A, što se tiče konstatacije koliko može da se potroši još za odbranu kursa, dakle, pojedine kategorije su predviđene i Memorandumom sa MMF, što ne znači da se eventualno ne mogu revidirati, ali jedno je sigurno, suma koja je stavljena na Memorandum obezbeđuje nam više nego dovoljno prostora da postignemo naš osnovni cilj.
Što se tiče odnosa Narodna banka, Vlada, što se odnosi gospodine Gece Kona, žao mi je što dotična gospođa nije ovde, nosim sat ali bih joj verovatno poklonio, pošto se ipak danas radi o 2010. godini, mnoge stvari su se izmenile za poslednjih 80-90 godina i vezano za to ko je ko, ''ko tu kosi, a ko vodu nosi'', šta radi Narodna banka, šta je cilj, jedno je sigurno, možemo se pohvaliti time da smo, što se tiče transparentnosti našeg rada, sigurno jedna od najtransparentnijih, verovatno smo i zbog toga bili toliko u jeku kritike. Zna se tačno kada NBS proda devize, kada je prodala na tržištu, koliko je prodala i povodom mnogih drugih stvari i vezano za kamatne stope, zaista, smatram da je jako dobro da i poslanici raspolažu sa i te kako preciznim podacima.
Što se tiče citiranja pojedinih ljudi, da li se radi o Miltonu Fridmanu, da li se radi o gospodinu Gligorovu, najverovatnije bi i mi slične ljudi koristili, ali svakako svi njihovi citati isključivo potvrđuju sve ono što je radila NBS.
Što se tiče MUP, odnosno pasoša, odgovorno vam tvrdim da Narodna banka krajem 2006. godine nije preuzela, nismo besplatno preuzeli celokupnu opremu od MUP, nego smo, naravno, za tu opremu platili da bi naši građani i dan-danas putovali sa plavim pasošem, uz vize, u EU.
Što se tiče hartija od vrednosti, ko je dobio i ko je gubio od toga što smo mi isključivo po učenju Miltona Fridmana povlačili višak likvidnosti, koje je dostiglo u pojedinom vremenskom periodu 150, 160 milijardi dinara, jedino ko je od toga dobio svakako su građani, jer da taj novac nismo povlačili inflacija bi tada bila daleko, daleko viša nego što je bila pod uslovima, naglašavam, koje smo mi postigli time da smo višak novca povlačili.
Što se tiče BIS – ''Banke za međunarodno poravnanje'', samo da podsetim cenjene poslanike da je ta institucija osnovana 1930. godine i NBS je i dan-danas član, odnosno i vlasnik te institucije.
Vezano za Vajferta, naravno ni pod tačkom razno ne želim sa njim da se uporedim, inače, on je vladao 26 godina. Zbog čega sam ovde ja danas – to je isključivo zbog toga što mi je i te kako stalo do Narodne banke, do zakona o Narodnoj banci Srbije, isto tako mi je stalo i do samostalnosti i nezavisnosti. Zbog toga je to toliko puta napominjano u mom uvodnom izlaganju.
Ko je zaradio na emisiji hartija od vrednosti, to sam malopre odgovorio, dakle, zaradili su isključivo građani, pošto smo uspeli i putem tog mehanizma da smanjimo obim novca u opticaju i da postignemo mnogo nižu stopu inflacije. Sa čime su se te kamatne stope usklađivale? Naravno, isključivo sa inflacijom, jer sumnjam kada je inflacija dvocifrena ili nešto više da je iko spreman da kupi te hartije od vrednosti po kamatnoj stopi od 5-6%.
Što se tiče izdavanja licenci, samo da se podsetimo, Narodna banka je pre dve godine izdala jednu licencu i poslednja licenca koju smo izdali za grinfild investiciju je bila ''Moskovska banka''.
Što se tiče (još samo jako kratko) šta je to što je Narodna banka postigla, ipak nezavisno od svega, ove krize, postigli smo jedno povećanje obima kredita. Dan-danas imamo bez kursnih razlika na godišnjem nivou jedno povećanje obima kredita pre svega pravnim licima iznad 10%.
Postigli smo isto tako da, zahvaljujući visokoj adekvatnosti kapitala, zahvaljujući visokoj likvidnosti bankarskog sektora, poreski obveznik, Vlada nije trebalo da ni jedan jedini dinar da za stabilnost bankarskog sektora, za razliku od drugih zemalja. Isto tako je bilo obezbeđeno nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta.
Iza svakog prodavca deviza, odnosno iza svake kupovine deviza od strane banaka stoje njihovi klijenti. Mislim da smo iako u ovim otežanim uslovima dokazali da je to ipak najbolji način da se obezbedi i stabilnost deviznih rezervi, isto tako i nesmetano funkcionisanje tog istog deviznog tržišta. Ne želim da ulazim u detalje kako Evropska centralna banka funkcioniše, odnosno u kojoj meri smo uzeli nju kao primer, jedno je sigurno, biće još potrebno određeno vreme da o tome Narodna banka razmisli na kakav način i koji će to biti najverovatnije budući zakon koji će nas uvesti kako u Evropsku centralnu banku, isto tako ili u evropsku monetarnu uniju, pošto sve to, trenutno, pre svega zavisi od politike.
Zakon o stabilnosti finansijskog sektora, na njemu trenutno radi Ministarstvo finansija, to je isto tako kao da je opravdao pregovore i razgovore sa Svetskom bankom.
Samo da se podsetimo, kapital banaka pripada ne dužnicima, ne pripada deponentima nego pripada isključivo vlasnicima, a vlasnici su do sada skoro svi, sve ono što su zaradili, sve ono što su iskoristili za povećanje svog kapitala ostavili u Srbiji.
Što se tiče kamatnih stopa koje su ovde navedene, da, bila je jedna jedina banka koja je u statistici nama prijavljivala. Ako vi danas pređete u minus na vašem tekućem računu, unutar EU teško da ćete platiti manje od 25-20% na godišnjem nivou u evrima. Ova cifra je posle toga korigovana na osnovu našeg razgovora sa bankama, očito je ovde bio jedan problem što se tiče njihovog izveštavanja.
Što se tiče, pak, prljavih poslova i ko tu kupuje devize, upravo kao što je bilo rečeno, za to postoji poseban zakon. Nekih dvadesetak ljudi, bukvalno, stalno češlja što se tiče bilansa banaka, što se tiče njihovih platnih prometa, što se tiče platnih naloga, da budemo sigurni da je sve kako se radi u banci shodno zakonima.
Sve ovo što je ovde najavljeno vezano za to koliko je podneto prijava, toga ima mnogo više, ali te prijave koje stoje u ovom izveštaju koji je naveden, odnosi se isključivo na ono što se tiče stabilnosti i solventnosti bankarskog sektora, a ni u kom slučaju onoga što se tiče naše kontrole platnog prometa.
Još samo, zaista, za kraj, sve dotle dok je štampanje novca bio državni posao, samo da citiram jednu od iznetih primedbi, bilo je teško izračunati sve one nule koje su stajale posle pojedinih brojki. Dakle, štampanje para nije državni posao, nego štampanje para je posao Centralne banke. I Narodna banka se ne zadužuje u inostranstvu, iako će Narodna banka imati svoju imovinu. Zna se tačno da za Narodnu banku, na kraju krajeva, garantuje Srbija.
I, još jedanput, samo da podvučem da banke nisu iznosile kapital nego je celokupno zarađen novac u najvećem delu ostao ovde u Srbiji i na osnovu toga je ojačana kapitalna baza, što je i te kako doprinelo stabilnosti finansijskog sektora. Hvala na pažnji. (Aplauz)