Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne)
Odgovor na pitanje narodnog poslanika Ivana Andrića, inicijativa koju je Poslanička grupa LDP 25. maja uputila predsedniku Vlade i predsednici Narodne skupštine je inicijativa čiji je sadržan narodni poslanik Ivan Andrić obrazložio.
Ono što sada mogu da dam kao odgovor jeste da proceduralno zakazivanje sednice nalaže da formalno mora biti podnet zahtev za održavanje vanredne ili redovne sednice, u drugačijem obliku. Nesporno je da ćete u razgovoru sa predsednicom Skupštine dobiti i odgovor i da se vaša ideja može pretvoriti i u zahtev za sednicu sa aktuelnom temom, ako ne bude proceduralnih i poslovničkih mogućnosti za drugačiji pristup. Nema rokova, zato ne mogu da vam kažem da li je i kako prekršen bilo koji član Poslovnika, pošto vaša inicijativa ne podrazumeva rokove. Dakle, samo je inicijativa, mogu da kažem, lični stav, da je treba razmotriti na kolegijumu, svakako. Ako je to neko prelazno rešenje, na prvom sastanku kolegijuma ja ću zahtevati da se o ovome dogovorimo.
Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne)
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miroslav Petković, Radojko Obradović i Arsen Đurić.
Obaveštavam vas da je, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnika predlagača Radovana Jelašića, guvernera Narodne banke Srbije, pozvala da sednici prisustvuje i Dušan Lalić, generalni direktor Direkcije za zakonodavno-pravne poslove u Narodnoj banci Srbije.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O NARODNOJ BANCI SRBIJE (nastavak u načelu)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele sledeće poslaničke grupe: SPS-JS, LDP, ZES, DSS, Napred Srbijo i SRS.
Dajem reč prvom prijavljenom narodnom poslaniku, po redosledu i prijavama za reč.
Narodni poslanik Đorđe Milićević ima reč, a posle njega narodni poslanik Ivan Andrić.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine Jelašiću, dame i gospodo narodni poslanici, ono što želim da kažem na samom početku jeste da Poslanička grupa SPS-JS u načelu podržava Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS. Narodna banka Republike Srbije je, zapravo, jedna od najznačajnijih institucija u Republici koja prevashodno reguliše oblast makroekonomske i finansijske stabilnosti naše države. Zbog toga predložene izmene i dopune Zakona o NBS i jesu od vitalnog značaja.
Lično smatram da ovaj predlog zakona sa 101. članom izmena i dopuna možda i nije najracionalnije rešenje, da bi možda mnogo bolje i racionalnije rešenje bilo da smo išli na donošenje kompletno novog zakona. Česte izmene sistemskih zakona koje ponekad menjaju i suštinu određenih zakona su, rekao bih, nepopularne i u određenom kontekstu bacaju senku na konzistentnu politiku, bacaju senku na efikasnost.
Moje lično viđenje je da je mnogo razloga bilo za donošenje novog teksta, za donošenje novog zakona o NBS. U ovom trenutku mogu da izdvojim, recimo, tri, po mom ličnom viđenju, kažem, najvažnija. Doneli smo novi Ustav Republike Srbije, nestala je veštačka tvorevina državna zajednica Srbija i Crna Gora, Srbija je postala suverena i samostalna država i morala bi da donese novi zakon o Narodnoj banci Republike Srbije. Dakle, samo tri, čini mi se, razloga sasvim dovoljno govore u prilog konstataciji koju sam izrekao da nam je zaista neophodan i potreban novi zakon o NBS. Šta ima značajnije posle donošenja i usvajanja Ustava za jednu državu nego donošenje novog zakona o NBS, zakona o Narodnoj skupštini, zakona o Vladi i ministarstvima i, naravno, zakona o sudstvu? Takvim sistemskim zakonima, ubeđeni smo, uređuje se i jača funkcionisanje državnih institucija.
Ali, šta je tu je, pred nama su predložene izmene i dopune, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS, i želim da kažem nekoliko rečenica i o ovom predlogu.
Podržavamo dalje jačanje institucionalne, personalne, operativne, finansijske samostalnosti i nezavisnosti NBS. To je opšteprihvaćen standard međunarodnog finansijskog prava, kako je, između ostalog, navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga. U našoj današnjoj političkoj praksi prisutna su različita oprečna mišljenja, različiti stavovi, pa čak i između pojedinih ministara, članova Vlade i guvernera, koji zastupa politiku NBS. Razumem da su ciljevi politike Centralne banke često u suprotnosti i nisu kompatibilni sa ekonomskim ciljevima Vlade, što je i normalno za ovo teško vreme.
Međutim, to ne može biti isključivost u saradnji u donošenju i kreiranju makroekonomske politike. Dalje, jačanje nezavisnosti i samostalnosti NBS, koje se utvrđuju ovim zakonom, ne sme stvoriti jaz između institucija. Ove mere i princip nisu same po sebi sredstva za ostvarivanje osnovnog cilja, postizanje i održavanje stabilnosti cena. Sve te mere ekonomske i fiskalne politike su sadržane u Zakonu o budžetu i Memorandumu koji ga prati, i svi su dužni da ga poštuju i preduzimaju mere za sprovođenje.
Veoma je važno istaći stav 4. člana 2. ovog zakona, koji kao imperativ postavlja da državni organi i organizacije ili druga lica ne mogu vršiti uticaj, niti ugrožavati samostalnost i nezavisnost NBS. Posebno bih istakao zabranu monetarnog finansiranja, odnosno Centralna banka ne može finansirati nosioce vlasti na svim nivoima, od Republike do lokalne samouprave. Ova zabrana ima presudan značaj za ostvarivanje osnovnog cilja monetarne politike, a to je održavanje stabilnosti cena. Sa druge strane, finansiranje javnog sektora, agencija, fondova, kao negativni cilj postavlja slabljenje fiskalne discipline. Podržavamo dalje usklađivanje i približavanje odredaba ovog zakonskog predloga sa odredbama ugovora o EU, ugovora o funkcionisanju EU, kao i sa odredbama statuta evropskog sistema Centralne banke i Evropske centralne banke.
Na samom kraju ističem i autonomnost pojedinih odredbi, rešenja, o specifičnostima finansijskog bankarskog sistema u Republici Srbiji.
Još jednom želim da istaknem, na samom kraju, Poslanički klub SPS-JS u načelu podržava ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je pet minuta i 45 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić, posle njega narodna poslanica Branka Ljiljak.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se da je reč o jako važnom ili jednom od najvažnijih zakonskih predloga, ili izmene i dopune zakona koje se pred nama nalaze. Probaću da kažem ono što je stav LDP, a probaću da ne govorim o tim kvaziekspertskim jezikom da bi se zamaglilo ono što je suština. Suština je, složićete se, ipak, duboko politička.
Kao što smo videli u raspravi na početku, prethodnog dana, situacija koja je apsolutno odredila tok rasprave je činjenica koju je sam guverner zaboravio da napomene, a to je, moram da vas podsetim, da, ipak, niste guverner, vi ste guverner u ostavci. Moram da kažem da, iako smo imali dubokih neslaganja u prošlosti, i političkih i svakakvih, ono iza čega je nekada stajao DOS a danas LDP to je da smo pokušavali uvek da vas branimo kada je dolazilo do tih sukoba između vas i Vlade. Da li su u tome bili lični razlozi, u to ne mogu da ulazim, niti je to korektno. Ali svakako da je sukoba između vas i Vlade bilo, bar u medijima. Nekada je bilo je sukoba između vas i uvozničkog lobija, nekada između vas i izvozničkog lobija, u zavisnosti od toga kako se vaš dnevni rad odražavao na njihove interese.
I to je obeležilo prošli dan rasprave o vama. A to je, negde, i politički temelj za ono o čemu danas raspravljamo. Dakle, po našem dubokom ubeđenju, ovaj zakon je korak od političke nezavisnosti i samostalnosti Narodne banke. Pokušaću to da obrazložim. Ako se NBS sastoji iz strukture ili stručnjaka koji tamo rade, koju vode guverner i viceguverneri, a od sada i Izvršni odbor, ali se sastoji i od jednog organa koji nije u nekom formalnom ili suštinskom, kako god hoćete, smislu, nije deo NBS, to je Savet Narodne banke. On u političkom smislu služi i za kontrolu samog rada guvernera i Narodne banke u celini, imajući u vidu da ima u nadležnosti finansijski izveštaj, godišnji finansijski planovi za narednu godinu.
Šta je politički potez na koji se odlučila, po mom dubokom ubeđenju, ipak, Vlada, a ne vi? A to je, da se jedno od suštinskih pitanja razdora ili sukoba između Vlade i guvernera, a to je pitanje kursa, uzme Narodnoj banci ili njihovim predstavnicima, što su guverner i viceguverneri i da u nadležnost Savetu Narodne banke, koji jeste političko telo. Savet će se birati u Skupštini, a po onome što čak piše u zakonu, ako se ne varam, formalno članovi Saveta nisu zaposleni u NBS. Postoji formalna odvojenost, ali je jasna suština postojanja Saveta.
Da se govori o političkoj nezavisnosti Saveta mislimo da nije realno i ne treba uopšte ulaziti u to. Sadašnji predsednik Saveta je, koliko vidimo, kandidat za novog guvernera, a on je član i ekonomskog tima premijera Mirka Cvetkovića. On je čak i u formalnom odnosu sa premijerom. Mi sumnjamo da on tamo govori ili iskazuje stavove NBS. Mislimo da je on tamo zato što je profesor na Ekonomskom fakultetu, ako se ne varam. Kao takav, on sedi u Narodnoj banci. Jasna je politička nit. Čovek koji je u ekonomskom timu premijera Cvetkovića je i kandidat za guvernera. Vi ste kao jedan od suštinskih argumenata dali to da je NB pisala i da je ona predlagač zakona, što bi nama poslanicima trebalo da garantuje da NB više vodi računa o svojoj samostalnosti od Vlade.
Suštinski ili iz našeg ugla to je, možda i ovaj zakon, razlog zašto nećete više da obavljate funkciju guvernera. U to neću da ulazim, ali nama guverner u ostavci, neko na koga se ovaj zakon neće odnositi ili nije pristao da radi pod tim uslovima, predlaže zakon pokušavajući da nas ubedi kako je to korak, ne vi, ali poslanici vladajuće većine, ka nezavisnosti NB. Po našem mišljenju i onome što mi uspemo da vidimo u medijima, dakle, stvar je vrlo jednostavna, savet kao političko telo. Guverner koga će predložiti, a zatim, van svake procedure, čega smo ovde često svedoci, izabrati vladajuća većina bez ikakve ozbiljne rasprave, tada će predsednik Republike, odnosno vladajuća većina imati potpunu kontrolu i nad tim segmentom društva, upravo radeći ono što je osnovni problem danas u Evropi i zbog čega će, možda, neke zemlje Evrope u budućnosti biti prinuđene da izađu iz Evro zone radeći upravo to.
Po našem mišljenju, Vlada je imala situaciju, imala je dva puta pred sobom, jedan je, slažemo se sa vama, da je tema kursa, da su uzroci za pad dinara razni ili da kažem raznovrsni, duboki, ali da najviše leže u tome, u samoj strukturi ekonomije Srbije, koja je, ne bih je mogao nazvati nikako drugačije, nego neproizvodna. To je naša struktura. Sada Vlada pošto ima to kao problem i ima situaciju u kojoj kurs dinara pada svakim danom sve više, nije se odlučila da sprovede strukturne reforme i obezbedi da se kurs održi do sledećih izbora na stabilan i ekonomski zdrav način. Ne, Vlada se odlučila, i Boris Tadić, na drugi put. Mi smo imali dosta prilike da to vidimo, Vlada se odlučila da preuzme NB.
Deviznih rezervi ima toliko da se taj kurs, pa makar bio danas i fiksni, održi do sledećih izbora. A, priznaćete da je tema kursa, odnosno nivoa vrednosti dinara, jedna politička tema koja će u izborima imati važnu ulogu.
Dakle, naša procena je da je vlast krenula, kako bi to kolokvijalno rekli, da premosti vreme do sledećih izbora time što neće dozvoliti da tržište kreira kurs dinara, jer vi ste i sami rekli, današnji režim – nije za to potrebno da se menja režim. Novi guverner će imati dovoljno alata da odluči da brani kurs po mnogo većoj ceni, nego onoj na koju ste vi bili spremni. Ta cena i upravo taj uticaj vlasti, koji je po našem mišljenju veoma prekomeran, na Narodnu banku, a nakon ovog zakona, da ne kažem, biće potpun. Vrlo je jednostavno ako gledate. Vlast se sa vama često sporila. Ne ulazim u motive toga, ali osnovna tema tog spora u medijima je bila vrednost dinara. Ta čuvena, kao, psihološka granica od 100, posle koje kad pređe 100 dinara za jedan evro, sve propada, ceo sistem se ruši i tako mesecima unazad.
Jedina ili retka osoba koja je, pored stručne javnosti, branila to nekakvo formiranje vrednosti tog kursa na tržištu to ste bili vi, nikada iz Vlade nije bilo podrške za to. Nakon toga vi dajete ostavku, dolazi novi zakon o Narodnoj banci, koji je, kao, usklađivanje sa Ustavom, bez ikakve javne rasprave. Mi smo komunicirali sa mnogim ekonomistima, oni taj zakon nisu videli, ni mi ga nismo videli.
Dakle, vi ste se sada, ne lično, naravno, nego kao vladajuća većina odlučili da tražite podršku od Narodne skupštine. Kao jedini argument koji smo mi čuli od vladajuće koalicije, to je – pošto je ovaj guverner koji je dao ostavku radio dobro i nije dao Vladi da se meša, prihvatite ove izmene zakona, pa ni sledeći neće dati Vladi da se meša.
Nažalost, mi nismo u poziciji da prema karakteru guvernera verujemo ili ne, ili glasamo ili ne za neki zakon. Znate šta, gospodin Šoškić je i dalje samo neformalni kandidat. Možda kandidat bude neko mnogo lojalniji vladajućoj koaliciji, siguran sam da neće biti nestručniji, čak ni oni nisu dotle došli.
Ono što je suština, to je da kada politika uđe u Narodnu banku na takav način, tu kraja nema. Bez obzira kakve namere bile, te namere su … Mi smo to videli, siguran sam da je Slobodan Milošević kada je naredio prvo štampanje novca bio siguran da čini pravu stvar, ali stomak boli samo prvi put, posle dve-tri godine postaje svejedno. Mi vam upravo ukazujemo na tu situaciju.
Dakle, jasno je da je Vlada shvatila da su najveći problemi u ovom društvu ekonomski; da su ljudi siromašni, gladni, da se prvi put u raspoloženju građana javlja reč ''beda'', nakon desetak godina. Vlada je, takođe, svesna svoje nemoći u ekonomskim reformama ili lenjosti i odlučila se na dva koraka. Jedan korak je prodaja "Telekoma", ubacivanje tog novca nadajući se da će kroz sistem taj novac doprineti nekom trenutnom olakšanju i, odlučila je, da se ne bavi više strukturnim reformama u odbrani kursa, nego će se baviti manipulacijama u odbrani kursa, želeći da samo premosti sledeće izbore, bez obzira na posledice koje će doći kasnije. Nismo čuli nijedan argument koji bi nas uputio da razmišljamo na drugačiji način.
Dakle, ponoviću još jednom, jedina nadležnost oko koje nije bilo reči ranije, ne govorimo o tome da Boris Tadić, predsednik države (ja se izvinjavam) predlaže guvernera, to je ustavno rešenje, mi mislimo da je ono loše zato što ne podrazumeva proces izbora guvernera. Ono ima smisla ukoliko obaveže istog tog predsednika da razgovara, ne znam, od poslaničkih grupa do stručne javnosti.
Danas je formalno završen konkurs za direktora RTS-a. Javnost u Srbiji ne zna da li se neko prijavio ili ne. To su načini na koje se ljudi biraju u ovoj zemlji. Dakle, na isti način će biti izabran i guverner. Doći će se ovde, vladajuća većina će izglasati, gledaće samo da prođe tih pet sati za raspravu. Ukoliko je moguće, spojiće se ta tačka dnevnog reda sa nekom ratifikacijom. To će proći i kraj.
Siguran sam da ko god bio, namere će na početku biti dobre, ali mogućnosti koje se daju vladajućoj većini nisu dobre. Mi smo zbog toga i predložili, odnosno na još jednu stvar bih želeo da ukažem – da se ne radi o duboko promišljenim promenama govori i to da u nadležnostima Izvršnog odbora ove, konkretno, nadležnosti nema. Pominje se politika kursa, koja je druga stvar, ali, ako se u članu koji definiše Savet kaže da Savet donosi odluku na bazi predloga, ako se ne varam, Izvršnog odbora, a uz saglasnost Vlade, zašto se ta nadležnost ne pominje i u nadležnostima Izvršnog odbora? To bi trebalo da je ključno, da je Izvršni odbor obavezan da predlog da o režimu kursa dinara. Toga nema.
Dakle, to nas samo uverava u činjenicu da je to urađeno na brzinu i sa željom da se izbegne javna rasprava o tome, kako u parlamentu, tako i među stručnom javnošću. Mi smo konsultovali mnoge stručnjake i svi nam kažu da za ovo o čemu sam sad govorio postoji mogućnost. Da li je to namera ili ne, mi to ne znamo, naravno, ali dozvolite nam kao opozicija da sumnjamo.
Zbog toga smo i predložili amandman, vrlo kratak, samo da se to izbriše i da ostane onako kako je bilo i ranije, do daljnjeg.
To bi bio korak u građenju dalje nezavisnosti ili samostalnosti Centralne banke, a ne uzimanje toga kao ključnog argumenta u svađi između Vlade i Narodne banke, kao i stavljanje toga u nadležnosti, ipak, političkog tela u okviru Narodne banke Srbije. Hvala.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 13 minuta.
Reč ima narodna poslanica Branka Ljiljak, a posle nje narodni poslanik Miloš Radulović.

Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Narodne banke Srbije, gospodine Jelašiću i gospodine Laliću, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o izmenama i dopunama Zakona o narodnoj banci Srbije. Ustavni osnov za ovaj zakon nalazi se u članu 95. stav 3. i članu 97. tačka 6). Usklađivanjem sa međunarodnim standardima je obaveza koja se od nas očekuje da bi naše institucije mogle lakše da sarađuju sa okruženjem i sa svetom. To su dve stvari koje su jako bitne za primenu i uspostavljanje Zakona o Narodnoj banci.
Spomenula bih na početku član 2. koji objedinjava sve ono što je Narodna banka Srbije, a to je: Centralna banka, samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija za koje je osnovana, a, pri tom, podleže nadzoru Narodne skupštine i njoj odgovara za svoj rad. To je institucija koja u obavljanju svoje delatnosti ne prima niti traži uputstva od državnih organa. Mislim da je jedan od važnih činilaca ovaj stav koji se nalazi u članu 2.
Pošto ova institucija nije institucija sama za sebe i nije sama sebi dovoljna, ona ima u mogućnosti ovim novim izmenama i dopunama da zastupa Republiku Srbiju u međunarodnim finansijskim institucijama, normalno, uz saglasnost Vlade. Svakako može da prisustvuje sednicama Vlade, daje mišljenje na budžet Republike Srbije, kao i što i Republika, odnosno Vlada i Ministarstvo finansija daju mišljenje na zakone koji su iz nadležnosti Narodne banke. Samim tim, mislim da je zakon dovoljan, ako se bude poštovao, da sve nesuglasice koje se dešavaju i sad rasprave u stručnoj javnosti, ukoliko se bude poštovao zakon, neće biti nikakvih problema.
Vlada daje mišljenje na zakone iz nadležnosti i daje saglasnost na devizni režim, pri tom je, svakako, devizni režim usaglašen i u samoj Narodnoj banci, odnosno kod Saveta guvernera.
Mislim da će nedoumice oko deviznog režima, ako se bude usvojio ovaj zakon, a mislim da hoće jer su izmene i dopune dobre i poboljšaće rad Narodne skupštine, veći broj stručnih ljudi usaglašavati i devizni režim i poslovanje Narodne banke, pa se onda neće dešavati veliki problemi koji se ne očekuju jer je ovo institucija koja je kredibilna, koja u svom sastavu ima ljude koji vode računa, ali nisu sami sebi dovoljni i svakako moraju da raspravljaju i da se dogovaraju i sa Vladom, i sa privrednicima, i da tako rade svoj posao.
Dodala bih da se u članu 3. ističe osnovni cilj postojanja Narodne banke, a to je postizanje i održavanje stabilnosti cena i očuvanje stabilnosti finansijskog sistema. O tome treba da se vodi računa u svim ostalim raspravama koje će slediti.
Ovim izmenama i dopunama naglašava se jačanje institucionalne, personalne, finansijske samostalnosti. U tom kontekstu spomenula bih organe Narodne banke, to su: Izvršni odbor, koji je sad novina po ovim izmenama i dopunama, umesto ranije Monetarnog odbora, normalno guverner i Savet guvernera. Izvršni odbor čine guverner i viceguverneri, kojih je, po ovom predlogu izmena i dopuna, od dva do četiri, što je manje nego do sada, pa pretpostavljam da će Izvršni odbor zbog toga biti operativniji i lakše sarađivati i raditi.
Izvršni odbor utvrđuje monetarnu i deviznu politiku, kao i aktivnosti na očuvanju, stabilnosti cena i finansijskog sistema, što je sada novina po ovim izmenama i dopunama.
Inače, odluke monetarne i devizne politike donosio je Monetarni odbor, to je preuzeo Izvršni, ali je dobio i ovu novu dimenziju. Novina je i da se donose propisi iz oblasti kontrolne i nadzorne funkcije, a to se pre svega odnosi na rad banaka, osiguravajućih društava i finansijskog lizinga.
Savet guvernera čini pet članova koje bira Narodna skupština. Nisu zaposleni u Narodnoj banci i pri tom moraju da budu finansijski stručnjaci, bilo bi poželjno, potom da jedan od njih mora da ima iskustvo u oblasti računovodstva i revizije i da ima najmanje 10 godina radnog iskustva.
Ove činjenice moraju da se uzmu u obzir pri odabiru kandidata i sigurna sam da će Odbor za finansije predložiti najbolje kandidate koji će svoj posao obavljati profesionalno, i tu ne treba da bude nikakve dileme.
Savet guvernera je do sada donosio finansijski plan, usvajao finansijske izveštaje, vršio izbor spoljnog revizora. Sada dobija i nadzornu ulogu nad radom Narodne banke.
Ovim izmenama zakona je referentna kamatna stopa, koja je ranije bila eskontna, instrument u utvrđivanju i sprovođenju monetarne politike i pri tom se sa ostalim činiocima čini finansijsko tržište stabilnim. Stopa inflacije se odražava promenama referentne kamatne stope, odnosno mislim da je ona ključna u odlučivanju i održavanju inflacije pod kontrolom. Smatram da je za građane ova uloga Narodne banke jako značajna, jer to utiče direktno na njihov život.
Osnovni cilj, spomenula bih ga ponovo, Narodne banke je postizanje održavanja stabilnosti cena i očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema.
Osvrnula bih se malo i na kontrolnu ulogu nad radom Narodne banke, a to vrši Narodna skupština. Narodna banka dostavlja, sada po ovim izmenama i dopunama, polugodišnji izveštaj o monetarnoj politici, kao i izveštaje o stabilnosti finansijskog sistema. Finansijski plan dostavlja do 31. decembra tekuće godine, kao i do sada. I izbor guvernera i izbor Saveta Narodne banke idu preko Narodne skupštine i mogućnosti za raspravu su uvek moguće.
Mislim, a i ubeđena sam, da će ove izmene i dopune biti usvojene, a to će doprineti boljem položaju i većoj samostalnosti Narodne banke Srbije. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je sedam minuta i 20 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Miloš Radulović, a posle njega narodni poslanik Milan Nikolić.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodine Jelašiću, očekivali smo vas mnogo ranije, a pogotovo u ono vreme kada se raspravljalo i pregovaralo sa MMF i očekivali smo da upravo vi i Vlada izađete ovde pred poslanike, obrazložite uslove tog aranžmana sa MMF, razloge zašto se ulazi u taj aranžman, pogotovo što je to jedan ogroman finansijski aranžman koji je težak dve milijarde i devetsto miliona evra, jer građani imaju pravo da znaju razloge, uslove i visinu tog aranžmana, pogotovo što se radi o ogromnom novcu koji moraju da vraćaju.
Podsetio bih građane da je već potrošeno, odnosno povučeno milijardu i 328 miliona evra, da je već u okviru stendbaj aranžmana obavljeno četiri pregovora sa Misijom MMF, u vezi ovog stendbaj aranžmanom.
Umesto toga, gospodine Jelašiću, danas vas vidimo kao čoveka koji predlaže izmene i dopune Zakona o NBS i to po hitnom postupku. Nije nam jasno zašto se ide toliko u tu hitnost, u taj postupak ovde u Narodnoj skupštini, pogotovo što je bilo logičnije da novoizabrani guverner bude taj koji će da predlaže taj zakon Narodnoj skupštini Srbije i istovremeno ga obrazlaže.
Inače, u javnosti se već u priličnoj meri špekuliše da je taj novi guverner NBS, Dejan Šoškić, predsednik Saveta NBS.
U obrazloženju hitnog postupka kaže se da taj zakon treba da se uskladi sa Ustavom Republike Srbije i sa međunarodnim standardima. Mislim da ti razlozi ne leže, pogotovo što, iako je vladajuća koalicija zdušno govorila da EU nema alternativu, da je taj proces na neki način usporen i da smo dosta daleko od EU.
Toliko, gospodine Jelašiću, o ovlašćenom čoveku koji treba da predlaže ovaj zakon u Skupštini i o rokovima, odnosno o razlozima za hitnost ovog postupka.
Ono što se u ovom zakonu menja jeste to da se ukida Monetarni odbor i da se uvodi institucija Izvršnog odbora, tako da su sada organi NBS Izvršni odbor, guverner i Savet NBS.
Poslaničku grupu DSS i javnost u ovom zakonu brine i smatramo da ne valja to što se, umesto, kao što je do sada bilo, NBS je imala zadatak da samostalno vodi politiku kursa i da uz saglasnost Vlade utvrđuje režim kursa, po novom zakonu uvodi rešenje da Savet predlaže režim kursa Vladi, a Vlada odobrava njegove odluke.
Ovom izmenom smatramo da se guši samostalnost NBS, a prebacivanjem nadležnosti na Savet NBS ovlašćenja NBS se uvode u političku sferu.
Članovi Saveta nisu zaposleni u NBS. Njih delegiraju političke stranke, tako da će u suštini birani političari, članovi Saveta, donositi, pre svega, političke odluke u interesu onih koji stoje iza njih.
Setimo se samo devedesetih godina, gospodine Jelašiću i guvernera Atanackovića. Da li je gospodin Atanacković uopšte bio guverner koji je imao neku samostalnost ili je politiku, kurs i sve ono što se dešavalo tada sa hiperinflacijom i piramidalnim bankama, vodio upravo guverner ili je to vodila politika, odnosno političke stranke koje su tada bile na vlasti? O tome bi trebalo da nam više da kažu i da nam daju odgovor poslanici SPS, jer oni dosta dobro znaju kako je tada funkcionisala NBS i kakav je odnos imala sa Vladom.
Zbog toga postavljamo pitanje – ko najviše ugrožava samostalnost NBS? Svakom je jasno da je to Vlada, kojoj očigledno nije cilj stabilnost cena, jačanje finansijskog sektora, već da samim odlukama i svim odlukama, upravo, čini sasvim suprotno.
U jednoj emisiji na Javnom servisu podsetili smo se da ste 23. marta ove godine dali ostavku na mesto guvernera NBS, sa obrazloženjem da to činite iz ličnih razloga. Bojim se da su ova predložena rešenja kojima se rad NBS i odluke prebacuju na polje političkih odluka i da je to u suštini pravi razlog.
Vaša izjava da Vlada ne radi dobro, da previše troši, i da nam preti grčki scenario, po mnogima iz vlasti je bila prejaka i, takođe, i zamerke pojedinih političara iz vladajuće koalicije, da vaša koordinacija sa Vladom nije bila zadovoljavajuća.
Vi ste više puta ponovili da monetarna politika ne sme da bude u rukama političara, i da je cilj Narodne banke Srbije da očuva stabilnost cena u zemlji, kao i da će te biti sigurno do kraja ispoštovano. Podsetiću vas, gospodine Jelašiću, da je prošle godine bila 6,6%.
Međutim, treba otvoreno reći, iako se zdušno priča da je to uspeh i rezultat upravo jedne politike koju je sprovodila Narodna banka Srbije zajedno sa Vladom, da su najviše povećani upravo kontrolisane cene, da su za 14% prošle godine u 2009. godini, poskupele cene komunalnih usluga.
Za prvih pet meseci ove godine imamo inflaciju od 5,2%, iako je inflacija projektovana za ovu godinu 6%, plus-minus 2%. Pri tome, da su upravo cene koje kontroliše država, debelo premašile te okvire koje ste dali.
Podsetiću vas da je struja poskupela 11,5%. Telefonska pretplata je sa 238 dinara otišla na 450 dinara, da je SSB sa 745 poskupeo na 820 dinara, da je, gospodine Jelašiću, benzin otišao za više od 12% i pitanje je samo sa ovim trendom gde će da ide.
Ali, ono što u suštini pegla, tako da kažem, tu inflaciju je upravo smanjenje potrošnje, odnosno smanjenje tih cena potrošačkih roba, jer razlozi za to su sasvim svakome jasni. To je upravo smanjenje kupovne moći, pad standarda, i porast nezaposlenosti.
Svi mi znamo da sada u zemlji imamo 767 hiljada ljudi koji nisu zaposleni i imamo preko milion ljudi koji žive ispod granice siromaštva. Upravo to ukazuje da to nije rezultat Narodne banke Srbije, nego, pre svega, jedne dramatične situacije u kojoj se nalaze građani ove naše zemlje.
Za četvoročlanu porodicu, juče je izašao podatak, potrebno je, praktično, za zadovoljenje osnovnih potreba, negde, oko 100 hiljada dinara. Samo da vas pitam – ko ih ima? Ko to prima platu od 100 hiljada dinara?
Od početka krize, dinar je praktično pao za čitavih 31,87% u odnosu na evro i to je najviše u regionu. Trgovci zbog ovog pada kursa, već, krajem meseca najavljuju povećanje cena što će upravo drastično da utiče na inflaciju.
To nije smetalo, na primer, ministarki finansija Diani Dragutinović, da kaže, nakon depresijacije dinara, dobili smo jeftinu radnu snagu, što je jedna od naših komparativnih prednosti.
Gospodine Jelašiću, vi ste ne tako davno izjavili (citiraću) – ''Neću da profućkam pozajmice! Dinar klizi u katastrofu! Standard se ne gradi na kreditima! Snaga dinara zavisi od direktnih stranih investicija, izvoza, zaduživanja u inostranstvu, makroekonomske politike, a tu pre svega, mislim na domaću potrošnju, odnosno visinu penzija i plata. Za moju ličnu i popularnost Narodne banke Srbije najlakše bi bilo da profućkamo pola milijarde evra, i to, pozajmljenih sredstva, koje ćemo jednog dana morati da vratimo. Očito da Narodna banka Srbije nekome ovde kvari zabavu, jer pozajmljena sredstva ne želi da potroši.
Danas je 15. jun, od 1. januara do danas, taj iznos od petsto miliona evra je debelo premašen. Država je do sada za odbranu kursa potrošila milijardu i 188,5 miliona evra. Prošle godine za odbranu kursa potrošeno je 659 miliona evra. Podsećam vas da smo od MMF do sada za odbranu kursa i jačanje deviznih rezervi povukli milijardu i 328 miliona evra, manji priliv direktnih stranih investicija, svega 380 miliona evra; povećan je broj nezaposlenosti od početka krize preko 250 hiljada ljudi, a samo ove godine je 45 hiljada ljudi ostalo bez posla; velika nelikvidnost privrednih subjekata koji kasne sa otplatom obaveza po kreditima, taj procenat se povećava iz meseca u mesec, sada je 12,2%.
Kašnjenja u izmirivanju obaveza između privrednih subjekata su ogromna. U kašnjenju prednjače veliki sistemi, koji obaveze izmiruju posle šest meseci. Preko 70 hiljada firmi je u blokadi. Javna preduzeća beleže gubitke, preko četiri milijarde evra, tako su iskazani ti rezultati u gubicima. Spoljni dug je 23,3 milijarde.
Podsetio bih vas, dok pričamo o ovim dramatičnim podacima, da su samo banke te koje su zabeležile dobit prošle godine od 22,2 milijarde dinara, a da je Narodna banka zabeležila prihode, odnosno da su prihodi veći od rashoda za 4,08 milijardi dinara.
Prema podacima Evropske investicione banke, Srbija je najveći korisnik kredita na zapadnom Balkanu. Sami ste rekli da Srbiju čeka grčki scenario, ako nastavi da se prekomerno zadužuje. Podsetiću vas da je od početka mandata ove Vlade povučeno 3,7 milijarde evra kredita i da samo u ovoj godini treba da se vrati oko 2,6 milijarde, sa pripadajućim kamatama. Gospodine Jelašiću, kao što sam rekao, spoljni dug je 23,3 milijarde, plus ono što građani duguju. Taj spoljni dug je oko 28,3 milijardi evra.
Od tih para, prema nezvaničnim podacima sa kojima izlaze ovlašćene organizacije, iako je to mnogo veći dug, iznosi se da je javni dug 10,8 milijardi evra ili 33,6%, a biće da je preko 12 milijardi ili preko 40% BDP. Mi prema privrednoj snazi i veličini BDP spadamo u visokozadužene zemlje. Trošimo više nego što zarađujemo i deficite nadoknađujemo kreditima.
Da li je tačno, gospodine Jelašiću, ono što je Albert Jeger rekao, da Srbija za odbranu kursa sme najviše da potroši 2,5 milijarde evra? Na kraju, zašto ova Vlada pokušava da nas ubedi da je proizvodnja u porastu, izvoz, takođe, mada sve ukazuje da je drugačije? Da li je, gospodo narodni poslanici iz vladajuće većine, politički marketing, zarad opstanka na vlasti, značajniji od odgovornosti prema sopstvenom narodu. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 14 minuta i 40 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Milan J. Nikolić. Posle njega, narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Molim vas, samo se prijavite. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine guverneru sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, ovlašćeni predstavnici i dosadašnje izlaganje u načelu je podosta obrazložilo razloge i važnost donošenja jednog ovakvog zakona i šire od toga, zadržaću se samo na nekim detaljima ovog zakona kako bi, zbog javnosti, mogli da se međusobno informišemo koliko ima tih izmena u ovom zakonu.
Moram reći da je zakon iz 2005. godine dobar zakon, koji je definisao položaj i organizaciju Centralne banke Srbije, a rešenja su u datom trenutku bila prilagođena standardima i praksi evropskog bankarstva. Međutim, period od 2005. godine, pa naovamo, beleži pad ili, da kažem, raspad Federacije. Da vas podsetim, NBS je bila odgovorna za bankarski sistem i Srbije i Crne Gore, a u isto vreme, izmene i dopune zakona se javljaju radi potreba daljeg približavanja praksi evropskog zakonodavstva, a posebno praksi rada Centralne banke Evrope.
Zapravo, ovim zakonom se beleži sveobuhvatno i sistemsko uređenje položaja, ciljeva, organa, funkcija i poslovanje NBS. Glavni cilj izmena i dopuna jeste da se ojača položaj Centralne banke, pre svega, u njenoj samostalnosti i nezavisnosti, kako bi mogla da ispuni osnovni zadatak, da očuva makroekonomsku i finansijsku stabilnost zemlje i da u potpunosti približi svoj sistem poslovanja Evropi, posebno Evropskoj centralnoj banci.
Osnovne funkcije banke bi bile da utvrđuje i sprovodi monetarnu kontrolu, da upravlja deviznim rezervama, da izdaje i oduzima dozvole za rad i vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka, kao i poslove osiguranja, finansijskog lizinga, dobrovoljnih penzijskih fondova i u isto vreme da kontroliše poslovanje tih bankarskih institucija; u okviru svoje nadležnosti utvrđuje i sprovodi aktivnosti u cilju očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema; izdaje novčanice i kovani novac i upravlja tokovima gotovine; uređuje, nadgleda i unapređuje neometano funkcionisanje platnog sistema; ugovorom utvrđuje poslove za Republiku Srbiju ne ugrožavajući, pri tom, samostalnost i svoju nezavisnost.
Novine u ovom zakonu su u pogledu rukovođenja i upravljanja, odnosno organizacije centralne Narodne banke formiranjem novih tela i organa, i to, Izvršnog odbora Narodne banke, guvernera Narodne banke i Saveta guvernera Narodne banke.
Da podsetim, Izvršni odbor sada čine guverner i viceguverneri i zadatak Izvršnog odbora je da utvrđuje monetarnu politiku i mere radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema. To čini kroz program monetarne politike, kroz određivanje visine kamatne stope, načina obračuna i naplate od te kamatne stope na plasmane i druga potraživanja NB; uređuje uslove i načine izdavanja hartija od vrednosti; utvrđuje politiku odobravanja kratkoročnih kredita; politiku kursa dinara; određuje osnovicu za obračunavanje obavezne rezerve i stope obavezne rezerve; utvrđuje strategiju i politiku upravljanja deviznim rezervama, kao i smernice za upravljanje tim rezervama; preduzima mere za održavanje likvidnosti banaka.
Važno je da se pomene da Izvršni odbor utvrđuje referentnu kamatnu stopu i druge kamatne stope koje Narodna banka Srbije primenjuje u sprovođenju monetarne politike.
Izvršni odbor dobrim delom preuzima deo dosadašnjih ovlašćenja guvernera, posebno u oblasti supervizije finansijskih institucija, kao i ostale nadzorne i kontrolne funkcije.
Da još jednom pomenem da je Izvršni odbor posebno ovlašćen da donosi rešenja o davanju i oduzimanju dozvola za rad bankama, osiguravajućim društvima, poslovima lizinga i dobrovoljnim penzijskim fondovima.
Guverner NBS rukovodi poslovanjem banke i organizuje njen rad, sprovodi odluke Izvršnog odbora, predlaže interne propise banke koje odobrava Izvršni odbor i Savet guvernera NBS, a novina je da guvernera bira Narodna skupština, na predlog predsednika Republike, čiji mandat traje šest godina.
Predlogom zakona se, takođe, definišu uslovi koje kandidat za guvernera mora da ispunjava, pored neophodne stručnosti i iskustva i to posebno u delu gde ne može biti narodni poslanik, ne može biti član Vlade i član bilo kog tela koje kontroliše NBS, kao ni da poseduje akcije u bankama, društvima, institucijama koje su pod kontrolom NBS.
Guverner predlaže Savetu NB lica za izbor vicguvernera koja moraju, pored stručnosti i iskustva, da ispunjavaju uslove kakve ispunjava guverner. Dobro je da se broj viceguvernera smanjuje u odnosu na prethodni broj.
Savet guvernera je novo telo umesto Saveta NB. Broji četiri člana čiji izbor vrši Narodna skupština, takođe, sa mandatom od šest godina.
Savet guvernera, kao najviše telo banke, donosi Statut, utvrđuje režim kursa dinara, donosi finansijski plana, usvaja godišnje finansijske izveštaje, bira revizore i donosi strategiju razvoja NB i prati njeno sprovođenje, sve na predlog Izvršnog odbora, a izveštaj o svom radu i neposrednu odgovornost podnosi Narodnoj skupštini.
Kao što se iz napred predloženog vidi, Predlogom zakona se uvodi racionalnija organizacija, smanjuje se broj viceguvernera, pa samim tim i broj članova Izvršnog odbora, smanjuje se broj članova Saveta i posebno se potencira uloga Saveta u kontroli po jasno definisanim oblastima i jasno definisanim kriterijumima.
Pitanje samostalnosti i nezavisnosti Centralne banke i njenih organa je posebno potencirano kao opšteprihvaćeni standard međunarodnog finansijskog prava. Ovaj standard je presudno važan za izvršenje osnovnih zadataka banke, da očuva monetarnu finansijsku stabilnost bez uplitanja države, jer kako i sam predlagač zakona u obrazloženju teksta zakona kaže, da ciljevi ekonomske politike Vlade i način izvršenja tih ciljeva mogu biti u suprotnosti sa očuvanjem finansijske monetarne stabilnosti posebno u delu očuvanja stabilnosti cena i kontrole inflatornih kretanja.
Zbog toga je i izbor guvernera poveren Narodnoj skupštini Republike Srbije, a kontrolu nad radom Centralne banke vrši Narodna skupština preko redovnih izveštavanja o stabilnosti finansijskog sistema i sprovođenja monetarne politike. Ovakva organizaciona postavka Centralne banke potencija odgovornost za mere koje preduzima i za donete odluke, ali i jača njenu nezavisnost.
Veoma je važna odredba o zabrani monetarnog finansiranja, odobravanja kredita, pozajmica i drugih vidova kreditnih olakšica Republici Srbiji, autonomnim pokrajinama i lokalnim samoupravama i mislim da je najvažnija uloga banke, ali i njena velika odgovornost u ovlašćenju utvrđivanja režima kursa dinara i vođenju politike stabilnog kursa kroz intervencije na deviznom tržištu.
Zbog svega što je do sada rečeno, zbog nade da će u potpunosti biti osnovana strategija samostalnosti banke, Poslanička grupa SPS-JS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala. (Aplauz)