Dakle, građani Srbije, kao što vidite, iz Predloga odluke, koju je Vlada Republike Srbije dostavila ovoj uvaženoj skupštini, koja se odnosi na učešće pripadnika vojske u multinacionalnim operacijama u 2010. godini vidim da tu ima dosta problema. Kao narodni poslanik, a verujem da veliki broj poslanika može da oceni ovakav način dijaloga u Narodnoj skupštini i da svoj sud da – da li je ovo potrebno ili nije potrebno Srbiji. Prema tome, mi treba da idemo u Kongo, u Liberiju, Obalu Slonovače, Čad Centralnoafričku Republiku, Republiku Liban i Kipar.
Postavljam pitanje gospodinu ministru – zašto mi ne dajemo kompletnu jedinicu, koja će biti pod našom komandom, u mirovne snage, pa, makar ona bila i jačine voda? Vaše obrazloženje koje ste malopre dali u odgovoru na diskusiju gospodina Savića mislim da nije uverljivo. Za određenu zemlju treba poslati jednu jedinicu, rekao sam, makar ona bila u jačini jednog voda.
Čak i Crna Gora, gospodine ministre, verovatno znate, ima izdvojenu spremnu jedinicu, ranga čete, kao celina, koju će po vodovima slati u Avganistan, ali sa svojim ljudstvom i svojom komandom, pa, nije važno, makar komandovao vod jedan.
Postavlja se pitanje – da li će naš pripadnik, koji tamo učestvuje, smeti da istakne srpsku zastavu i da ponese srpski simbol, da li neće za to biti kažnjen? Nemojte me ubeđivati, i vi ćete verovatno posle ovog da dajete replike u nedogled koje su po meni bespotrebne. Zašto degradiramo činove srpske vojske, te pojedinačno šaljemo pojedince ili grupe oficira u sastav drugih jedinica drugih država, neće se tu u stvari poštovati naš čin kapetana ili majora, već će on morati da poštuje zvanje i znanje nekog instruktora iz te zemlje. To će se desiti i našoj policiji, ona je vrlo sposobna policija, ali, u ovoj državi policija ima pune ruke posla.
Ovako nešto je nedopustivo usled naše nepromišljenosti, kako neke zemlje primenjuju neke standarde, a u našoj bližoj prošlosti vi znate da smo imali instruktore koji su čak šamarali pukovnike i generale, a da ih sada ne bih nabrajao, to je verovatno poznato. Gospodine ministre, dajte odgovor na pitanje građanima Srbije i oficirima i podoficirima, i rezervistima i aktivnim licima, kako se vrši obuka pripadnika Vojske koji učestvuju i koji će učestvovati u mirovnim operacijama.
Postavljam pitanje, koja će to biti obuka ovog ljudstva? Šta da čuvaju? Kako da se bore protiv šverca, nedozvoljene trgovine u pojedinim zemljama u koje treba da idu? Po kom će nastavnom planu i programu, ovo je pitanje broj jedan, na koje izbegavate da odgovorite, ova obuka biti obavljena? Dajte narodnim poslanicima program, evo, gospodine ministre dajte taj jedan program pred narodne poslanike, da se narodni poslanici uvere, po kom programu sada treba ti naši pripadnici da se obučavaju.
Koje sadašnje znanje ovih ljudi možemo da primenimo u mirovnim misijama u zemlje gde idu? Šta treba tamo da rade? Da štite režim i vlast u nekim zemljama, ali, negde i na brutalan način. Da umiruju domoroce, starosedeoce, da se bore protiv verskih fanatika, da čuvaju prirodna bogatstva, izvorišta nafte, da čuvaju polja narkotika, da se bore protiv šverca i nedozvoljene trgovine, da štite telom, tamo, gde idu.
Pitam, jesu li ti naši vojnici spremni na to? Jesmo li za to obučeni? Ministar odbrane je nedavno rekao, a ovo je jako važno da znate, gospodo poslanici, građani Srbije – sa njihovim prisustvom u mirovnim misijama mi povisujemo borbenu gotovost naše vojske i oružanih snaga. E, ako je to tako, kažem vam, od srpske vojske nema ništa! Zna se u istoriji kako se srpska vojska pripremala i obučavala, da ne ponavljam. Malo pročitajte istoriju i videćete šta je srpska vojska u istoriji radila, kako je sačuvala državu, kako se branila 1912, 1914, 1918., pa, i 1941-1945. godine, pa i u ovom poslednjem ratu koji je bio na ovim prostorima.
Vi znate da su kod nas nikle brojne agencije koje se bave raznim obezbeđenjima, raznim praćenjima, raznim špekulacijama, ali, ko radi u tim agencijama, o tome bi trebalo povesti računa. Postavljam pitanje i tražim odgovor, da li je neki naš visoki funkcioner, gospodine ministre, a posebno vi, kao ministar odbrane, ili šef države, posetio naše civilne mirovne snage i u kojoj zemlji?! A, ja tvrdim niko i nigde! Ali, pogledajte, gospodine ministre, na Kosovu i Metohiji, pa, videćete da nema šefa države i najvišeg državnog činovnika da nije posetio vojnike na Kosovu i Metohiji, od Sarkozija pa nadalje. Ovo govorim kako su naši vojnici cenjeni u mirovnim misijama, to je jedna, da kažem, neprihvatljiva politika.
Takođe, postavio bih pitanje, da se ministar izjasni o boravku naših vojnika u mirovnim snagama, kao i gde se nalaze izveštaji od 1945. godine do današnjih dana? Da li se još uvek nalaze, a svi ti izveštaji su dolazili kod državnih sekretar za narodnu odbranu, a kasnije potonjih ministara odbrane, kao i da li su lagerovani u depou u ministarstvima ili u Šupljoj Steni, tamo gde se čuva ova arhiva?
Dame i gospodo, što se tiče finansijske podrške oružanim snagama ona je nedovoljna. Gospodine ministre, vi ne možete da podignete borbenu gotovost sa sredstvima koja ste dobili na raspolaganje, kad su u pitanju vojne snage. Zašto bismo mi 201 milion bacili sada da nam ide nekoliko pripadnika u mirovne snage i da potrošimo tih 201 milion, kada su ta sredstva i te kako potrebna za potrebe vojske u Srbiji. Gospodine ministre, preko 500 značajnih objekata veoma važnih u Srbiji postoji, a što se ti vojni objekti ne prodaju, pa da se obezbede stanovi i plate vojnim licima, da se izvrši reforma vojske i da se na taj način znatno podigne borbena gotovost naše vojske?
Prema tome, dajmo mi da pogledamo ono šta se radi u ovoj državi i da mi u našoj državi obučimo našu vojsku za naše potrebe.
Naša vojska treba da se izvuče iz ovih gubitničkih mentaliteta. Vi to dobro znate šta je bilo u poslednjim decenijama, kako nam je vojska, je l' te prošla.
Gospodine ministre, to su pitanja na koja bi trebalo da date odgovor, a sa druge strane, ne da mi držite sada predavanja. Izvinjavam se, nisam na to mislio, ali, kratka i jasna pitanja, da vidimo: kako nam vojska živi i radi, kako je ona danas obezbeđena materijalno-finansijski i kako je borbeno osposobljena? Jer, na primer, i sami ste rekli, kako je došlo do pada onog aviona u jezero, nedaleko od Kragujevca i Knića, videli ste kako se taj avion vadio, a videli ste da nam vojska nema ni gumeni čamac da u Zaječaru pruži pomoć onim građanima, koja im je bila potrebna.
I sami ste rekli da nam borbena gotovost u vazduhoplovstvu nije na odgovarajućem nivou, ali, videli ste šta rade Rumuni, koje avione kupuju i obezbeđuju za borbenu gotovost.
Izvinjavam se ako sam mome kolegi uzeo koji minut više. Hvala vam. Ovo su moja zapažanja. Žao mi je što nema više vremena, mogli bismo o ovoj temi malo više da govorimo. Sa druge strane, gospodine ministre, nemojte nas više ovako omalovažavati. Osećao sam se vrlo neugodno dok ste vi davali vaše odgovore. I nemojte poslanike toliko da potcenjujete jer ni jedan ministar iz Vlade, pa i vaše partije, nikad nije došao da ovako omalovažava narodne poslanike. Hvala vam.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je deset minuta i 40 sekundi. Na raspolaganju je šest minuta.
Reč ima narodni poslanik Ljubiša Petković.
Izvolite. On je poslednji prijavljeni govornik.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, SRS se oštro protivi upućivanju Vojske Srbije u bilo koje mirovne misije u kojima učestvuju, u kojima dominiraju i u kojima komanduju SAD i snage NATO pakta. Bilo bi više nego korisno kada bi nam gospodin ministar preveo šta znači reč "mirovna misija" u sadašnjim okolnostima. Da li bi Vojska Srbije u sastavu mirovnih snaga trebalo da učestvuje u razgraničenju sukobljenih strana i da na taj način spreči oružani sukob ili bi joj prevashodni cilj bio da učestvuje u agresiji na neke nama prijateljske zemlje, pod komandom NATO pakta i Amerike?
Koliko je meni poznato, SFRJ, kao vojno neutralna zemlja, svojevremeno je učestvovala u nekim mirovnim misija, ali te misije su bile u nadležnosti UN. Danas to više nije slučaj. Da bih vam dokazao tvrdnje koje idu u prilog ovoj tezi, navešću vam primer KiM. Na dan potpisivanja vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu, kao jedan od potpisnika, britanski general Džekson izjavio je da Sporazum stvara uslove za prekid bombardovanje i raspoređivanje mirovnih snaga na Kosovu. Ove godine, 21. maja, generalni sekretar NATO Rasmunsen izjavio je u Skupštini da NATO smanjuje snage na Kosovu.
Mene sada interesuje – da li su na Kosovu i Metohiji bile mirovne snage ili NATO, prvo kao agresor nad srpskim narodom, a posle vojnotehničkog Sporazuma u Kumanovu NATO kao spasilac srpskog naroda?
O kakvim mirovnim misijama i učešću Vojske Srbije u tim misijama govorimo ako su SAD i NATO izvršili agresiju nad SRJ, bez odluke Saveta bezbednosti UN? Čini li vam se da su ovim činom SAD i NATO potvrdili da ne poštuju odluke UN, ali kada njima nešto ide u prilog, veoma vešto se kriju iza nekih odluka, a posebno odluke o upućivanju mirovnih snaga na prostore gde su izazvali rat, gde su ostavili stravične posledice, sa nekoliko hiljada žrtava, razorene gradove i infrastrukturu, gde bi da opet budu dominantni u navodnim mirovnim misijama, kao, tobožnji, spasioci?
SRS smatra da NATO nikada nije bio u funkciji smirivanja stanja i razdvajanja sukobljenih strana, već, naprotiv, gotovo svi ratovi posle Drugog svetskog rata izazvali su i vodili SAD i NATO pakt. Uz opštepoznatu činjenicu da su SAD od kraja Drugog svetskog rata do današnjeg dana vodile ukupno 13 ratova, s pravom se postavlja pitanje da li SAD i NATO treba da učestvuju u mirovnim misijama. Osim toga, u ne tako davna vremena mirovne misije gotovo i da nisu bile naoružane i predstavljale su tampon zonu između sukobljenih strana, kako bi sprečile da dođe do oružanog sukoba. Danas stvari stoje sasvim drugačije. SAD i NATO prvo izvrše agresiju na neku državu i započnu rat, uglavnom sa plaćenicima iz drugih država, a onda se isti pojavljuju u navodnim mirovnim misijama, naoružani do zuba, uključujući čak i upotrebljavajući tenkove i borbenu avijaciju. To nisu mirovne misije, gospodine ministre!
SRS ne može da zamisli da srpski vojnik bude rame uz rame sa okupatorskim britanskim i američkim vojnikom, a pogotovo da mu komanduje Amerikanac. SRS nema ništa protiv učešća Srbije u mirovnim misijama u sastavu nama prijateljskih država, na primer u Južnoj Osetiji, gde bi SRS, čak, bila spremna da na zahtev Ruske Federacije uputi i dobrovoljce. Ali, upućivanje srpske vojske da gine i ratuje zarad tuđih interesa, a pogotovo Amerike koja je najčešći krivac za raspad Jugoslavije; američko učešće u operaciji "Oluja", u napadu na Srbe u Republici Srpskoj Krajini, bombardovanje srpskih položaja u Republici Srpskoj, doturanje oružja muslimanima u vreme embarga, bombardovanje Srbije i okupiranje delova njene teritorije čije se trupe i dan-danas nalaze na KiM, pravi je cinizam jedne države, njene vojske i direktno priznavanje nezavisnosti KiM.
Dame i gospodo, nadam se da vam je poznata činjenica šta su sve Amerika i NATO u poslednjih deset godina činili kako bi smanjili vojni potencijal i sposobnost Vojske Srbije u odbrani teritorijalnog integriteta. Oni danas traže da ta osakaćena vojska bude topovsko meso i glineni golubovi za…(Aplauz)

Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno. Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da)
Reč ima narodna poslanica Marina Raguš, ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe SRS.

Gospođo Čomić, gospodine Šutanovac, dame i gospodo, čini mi se da smo danas imali prilike da čujemo, zaista nervozno izlaganje ministra vojnog i mislim da za to očigledno postoje opravdani razlozi, za koje, najverovatnije, samo on zna.
Ukoliko govorimo o parlamentarnoj kulturi, gospodine Šutanovac, od skore prošlosti, znate, možda bismo mi, tu ste u pravu, tu se slažem sa vama, trebalo da raspustimo ovaj parlament i da pustimo vama da nesmetano vladate. Dakle, meni, iskreno da vam kažem, uopšte nije jasno odakle vama takva vrsta smelosti da na taj način, koristeći stilske figure prepoznatljive za određene beogradske krugove, omalovažavate nekoga ko trenutno, prema majskim izborima, predstavlja određenu grupu naroda.

Narodna poslanice, podsećam vas da je predsedavajući u obavezi da u slučaju omalovažavanja, vređanja ili kršenja pravila ophođenja, na osnovu članova Poslovnika Narodne skupštine, izrekne upozorenje, odnosno da izrekne kaznenu meru.
Tako, da, ako nemate u vidu kršenje Poslovnika, molim vas da ne iznosite neistine za vreme svog izlaganja. Da je bilo ko od učesnika na sednici imao izlaganje kakvo vi sad opisujete moja bi dužnost bila da ga ili upozorim ili opomenem, što nije bio slučaj. Onda vas molim da ne dovodite u zabludu javnost u Srbiji, izmišljajući izlaganja koja se nisu dogodila.

Meni je u potpunosti jasno, gospođo Čomić, zašto ovakav stil danas. Meni je, zaista jasno. Samo hoću da ostane zabeleženo za neke druge parlamentarne sastave kakvo je vreme u kojem mi svi radimo.
Ukoliko vi komentarišete moj politički stav i moj stil koji vama ne može da …

Narodna poslanice ne radi se o političkom stavu.

Mogu i kući da idem.

Molim vas da me saslušate. Ne komentarišem političke stavove poslanika, nijednog! Radi se o tome da izričete tvrdnje da je Poslovnik prekršen i da nije vođeno računa o redu na sednici. Pogledajte stenogram.
Razumem da sve nas kada imamo izlaganje ponese želja da kažemo nešto što ne mislimo, samo da bi zvučalo dobro. Dakle, intervenišem i podsećam samo kada se krši Poslovnik.
Vi ste izneli tvrdnje koje su neistinite i zamolila sam vas da to ne činite. Ništa više i ništa manje. Pravo na politički stav ima svako.
Samo se prijavite i dobićete reč.