Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene kolege, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovde se ne postavlja pitanje da li ovaj zakon treba da razumeju nevladine organizacije, mediji, da li ovaj zakon treba da razumeju samozvani stručnjaci, eksperti. Ovde se radi samo o činjenici, da li postoji dobra volja da se ovaj tumači onako kako je napisano, da se tumači sadržina zakona onako kako taj zakon glasi ili postoji želja i namera da se biračima kaže – evo, i mi još uvek postojimo, pa ćemo sada mi da vam prevedemo šta je pisac, u stvari,  hteo da kaže ovim zakonom. I, sada, nemojte slušati i čitati ono što piše u zakonu. Nemojte verovati svojim očima, nemojte verovati svom mozgu, mi ćemo misliti za vas i mi ćemo kazati kako treba da mislite. I, mi ćemo vam kazati, poštovani birači, kakve sve strahove može da proizvede ovaj zakon.
Ponovo ponavljam, zarad onih koji nisu dobro razumeli, ovo nije zakon o prisluškivanju. Ovo nije zakon o presretanju. Ovo je zakon o elektronskim komunikacijama. A, u jednom članu tog zakona se kaže, da niko ne može zadržati presretnut razgovor, da niko ne može sadržinu tog razgovora staviti na uvid bilo kome bez odluke suda. I tu je Ustav jako egzaktan i tu je zakon jako egzaktan, a sve drugo je zla namera, pokušaj da se birači plaše, da se seje zebnja, strah. Ali, sejači straha, zebnje, sejači razdora uvek imaju i vremena za žetvu. A vreme za žetvu dođe na izborima i tada se nekima dešava da ne pređu cenzus u nekim izbornim jedinicama, na nekim lokalnim izborima, ali to nije briga građana ove zemlje, to je briga onih koji, kažem, seju strahove, a žanju nesreću. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je vreme je dva minuta.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 27. amandman je podnela narodna poslanica Aleksandra Jerkov.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavi deo Predloga zakona.
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, član 28. reguliše pitanje godišnjih i periodičnih izveštaja. Dakle, izveštaje koje Agencija, odnosno upravni odbor ove agencije ima obavezu da podnese ovoj Narodnoj skupštini.
Vi ste u Predlogu, u članu 28. u 2. stavu predvideli da Godišnji izveštaj o radu Agencije za prethodnu kalendarsku godinu, upravni odbor podnosi najkasnije do drugog tromesečja tekuće godine. Mi smatramo da ovaj rok koji ste ovoj famoznoj agenciji ostavili i koji je punih šest meseci, predstavlja jedan neprimeren rok. Zaista, dug rok, da ne kažem kao što neki kažu, pomalo čak i nepristojan rok.
Zašto ste ostavili rok od šest meseci? Smatramo da je rok od tri meseca potpuno adekvatan i primereniji rok. U obrazloženju vi kažete, da se u roku od tri meseca podnosi finansijski izveštaj, tako da je potrebno da se u narednom roku od još tri meseca, sačekati i tada podneti ovaj izveštaj. Da ste verovali u finansijski izveštaj koji neko dostavlja, mogli biste da predvidite da taj finansijski izveštaj predstavlja u stvari sastavni deo ovog izveštaja. Međutim, ili vi ne verujete u ovaj finansijski izveštaj koji se dostavlja, koji neko radi, ili je nešto drugo u pitanju. Ako ne verujete u finansijski izveštaj, delimično bih onda i mogao da se složim sa vama, jer čim je Agencija u pitanju, znate, tu ima nešto. Obično, uvek tu ima dima. Znate kako se kaže – gde ima dima, ima i vatre. Ako je to u pitanju, možda bih se, kažem, složio sa vama. Hvala. (Aplauz)

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Milan Lapčević. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Članom 29. se reguliše u kojim slučajevima i za koje vrste ovlašćenja se plaća naknada, u skladu sa ovim zakonom, pa se kaže da se naknada plaća za: korišćenje numeracije, za korišćenje radio-frekvencija, za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija i pružanje usluge u nadležnosti Agencije, da visinu naknada određuje upravni odbor Agencije, a da saglasnost na visinu ovih naknada daje Vlada.
Dopunio sam, pored toga što saglasnost na ove cene, odnosno naknade koje plaćaju subjekti na koje se ovaj zakon odnosi – da Vlada određuje procentualnu raspodelu sredstava ostvarenih po ovom osnovu između budžeta lokalnih samouprava i budžeta Republike Srbije, gde procenat koji pripada lokalnim samoupravama ne može biti manji od 30% ukupnih sredstava.
Smatram da je ovo vrlo svrsishodno i vrlo logično da bude prihvaćeno kao amandman, iz prostog razloga, što se sva sredstva koja se sliju po ovom osnovu, slivaju u budžet Republike Srbije.
Po ovom osnovu se naplaćuje korišćenje numeracije radio-frekvencija na državnom nivou, ali i na lokalnom nivou. Na primer, naknada koju ubira Agencija dolazi od plaćanja frekvencije za nacionalne televizije, za regionalne televizije, ali i za lokalne televizije.
Po kojoj logici bi trebalo sva sredstva da se sliju u budžet Republike Srbije ako se naplaćuje, na primer, od lokalne televizije, to je na godišnjem nivou, koliko se sećam, oko, 5.000 evra, recimo, u Nišu. Zašto bi sve to išlo u budžet Republike Srbije? Zašto bi išlo 100.000 evra u budžet Republike Srbije naknade za jednu regionalnu televiziju koja se vidi na prostoru jugoistočne Srbije, ako ta televizija tamo postoji, zapošljava 50 do 100 ljudi, prihode ostvaruje na tom tržištu, dakle, od subjekata koji žive na teritoriji jugoistočne Srbije, dakle, zašto bi svi prihodi išli u centralni budžet?
Zašto ne bi deo sredstava ostajao u budžetima lokalnih samouprava, odnosno zašto se ne bi ta sredstva vraćala budžetima lokalnih samouprava, baš zato što subjekti koji plaćaju tu naknadu posluju na tom terenu, ostvaruju prihode od preduzeća putem reklame koji žive na toj teritoriji i nema nikakve logike da sva sredstva idu u centralni budžet. Time bi se ojačali budžeti lokalnih samouprava i bila bi pravednija raspodela sredstava, a ne ovako, centralizovati sve kao što je sve centralizovano u ovoj državi, pa imamo situaciju da je prosečna plata u Beogradu 400 evra, a u Beloj Palanci 150.
Dakle, ako neko zaista želi da dobronamerno shvati ovu moju nameru, mislim da nema ni jedan jedini argument da ovako nešto ne prihvati. Isto se odnosi i na druge naknade koje se ostvaruju u Agenciji i mislim da bi jednom trebalo konačno da stavimo tačku na to da sve što se dešava u ovoj državi dešava se u Beogradu. Svi prihodi koji se ubiraju odlaze u Beograd, a da lokalne samouprave ne mogu da sastave kraj sa krajem.
I, samo još jednu rečenicu. Danas je puno reči bilo o tome ko govori laž a ko govori istinu, kome treba narod Srbije da veruje. Pretpostavljam da oni koji zagovaraju tu činjenicu, da oni koji govore laži njima ne treba niko da veruje, da su upravo mislili na one koji su obećavali 200.000 novih radnih mesta, koji su obećavali bolji život preko noći, koji su obećavali da je Kosovo ''uvek i svagda'' sastavni deo Srbije, iako ih svakog dana po jedan novi ambasador demantuje, pa ih direktno proziva i kaže – nema ništa od EU dok ne uspostavite dobrosusedske odnose sa Kosovom, odnosno ne priznate Kosovo. I, svakog dana demantuju raznim izveštajima o reformi koja je u Srbiji, koje tapkaju u mestu, odnosno zarobljavaju građane Srbije i prave jednu guberniju kojom vlada DS i Boris Tadić.

Iskorišćeno je vreme koje je na raspolaganju ovlašćenom predstavniku i poslaničkoj grupi DSS.
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, predsednica poslaničke grupe.

Uvek razumem kao potez očajnika kada nema argumentaciju za ono što je tema dnevnog reda, pa onda potegne za nekakvom argumentacijom koja je pokušaj političke diskvalifikacije. Ali, kako to očigledno građani ne razumeju, tako oni to pokazuju na izborima pa daju prednost onima koji se tim sredstvima ne služe i koji pokušavaju da argumentuju ono što hoće da urade u ime građana i u njihovu korist.
To da EU ne prepoznaje dobre rezultate u Srbiji izgleda mislite samo vi. Na sreću, EU misli sasvim drugačije i to potvrđuje i time što pomaže Srbiji u sledećem koraku ka punopravnom članstvu u EU, sa jedne strane. Dakle, to da nas neko uslovljava priznavanjem Kosova, opet, na sreću, tvrdite samo vi. Ponekad, čak, to izgleda kao priželjkivanje da to bude tačno, ali, na sreću, to nije tačno i nema nikakvih uslovljavanja kada su evropske integracije Srbije u pitanju sa stanovišta priznavanja jednostrane proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije.
Znate da je upravo zahvaljujući ovoj vladi i predsedniku Borisu Tadiću Srbija postigla ogroman uspeh u UN time što su UN donele Rezoluciju kojom se od međunarodnog suda pravde traži da da mišljenje o jednostranoj proglašenoj nezavisnosti, da li je ona u skladu sa Međunarodnim pravom ili nije.
Znate da, upravo, zahvaljujući ovoj vladi i predsedniku Republike ogroman, najveći broj zemalja članice UN nije priznao jednostranu proglašenu nezavisnost KiM, tako da, ponekad, imam utisak da biste voleli da rezultati po ovu zemlju nisu dobri kao što jesu. Imam utisak da se ponekad radujete kada neki rezultat po ovu zemlju i po njene građane jeste loš. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je dva minuta i 15 sekundi.
Narodni poslanik Milan Lapčević je registrovan u elektronskom sistemu. Vi ste iskoristili svoje vreme. Nemate pravo na repliku.
(Narodni poslanik Milan Lapčević, sa mesta: Direktno mi se obratila.)
Narodni poslaniče, vrlo pažljivo slušam izlaganje svakog narodnog poslanika. Ako hoćete da proverite, mogu da vam ponovim. Vi ste u svom izlaganju govorili svoje procene, kao ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe DSS. Narodna poslanica Nada Kolundžija je govorila o svojim procenama. Oba izlaganja su bila u okviru uslova koje za naše ophođenje propisuje Poslovnik Narodne skupštine, tako da nema razloga za repliku.
Narodni poslaniče, molim vas da konsultujete Poslovnik o opštim uslovima ili razlozima za davanje replike i član 101, koji kaže da o tome…
(Narodni poslanik Milan Lapčević, sa mesta: To bih vama toplo preporučio.)
…odluku donosi predsedavajući.
Na član 29. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Mi i dalje pričajući o veoma ozbiljnoj oblasti, kao što i jeste oblast koju reguliše ovaj zakon, ostajemo pri temi. Ovde ću, istovremeno, da koristim priliku za amandmane na članove 29, 30, 31. i nećemo se javljati po tim amandmanima, zato što je to oblast koja uređuje oblast naknada, a vezano za član 26. i prvenstveno za pomenute odredbe člana 91. Ustava Republike Srbije. Sasvim je logično i promeniti ovo što stoji u navedenim članovima, 29, 30. i 31, gde se kaže da se naknada plaća u skladu sa zakonom za korišćenje numeracija, korišćenje radio-frekvencija, obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija, pružanje usluga iz nadležnosti Agencije.
Mi smo svojim amandmanom prvenstveno na član 29. predložili da se stav 2. menja i da kaže da, visinu naknade iz tačaka. 1, 2. i 3. ovog stava, a odnosi se na korišćenje numeracija i radio-frekvencija, obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija, te nadoknade ovog člana, utvrđuje Vlada, za razliku od predložene Agencije.
Takođe, menja se i stav 3, pa glasi – ''Visinu naknade iz tačke 4. stava 1. ovog člana utvrđuje upravni odbor Agencije,'' to je ono što može da ostane u ingerenciji Agencije za komunikacije, na način propisan ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje osnivanje i rad javnih agencija.''
Još jednom moram da podsetim da su ovo javni ograničeni resursi i da tim resursima treba da raspolaže isključivo država. Prihode iz ove oblasti isključivo treba da reguliše i treba da budu u nadležnosti budžeta. Ne bih se ponavljao, ovo je vezano za član 26. U članovima 30, 31. i 32. predlažemo da se zamene reči – "rešenjem koje donosi Agencija i kojom se utvrđuje način plaćanja te naknade." Predlažemo da umesto toga budu reči – "odlukom Vlade i koji se uplaćuje u korist budžeta Republike Srbije." Samo da kažem, nećemo se posebno javljati na ove sledeće tri tačke.
Moram da dam jednu digresiju, gledajući kako se vrši decentralizacija Srbije – to je počelo od nekih agencija. Imam osećaj, a verovatno da pored ministarke sede stručnjaci za telekomunikacije, da će sedište ove agencije biti na Kopaoniku. Tamo imamo razvijen turizam, a mi predlažemo da to bude u nekom drugom mestu, a ne na Kopaoniku. Ali, ako ovakve ingerencije ostanu Agenciji, onda joj je zaista mesto da bude na Kopaoniku, a ne na nekom drugom kraju. Zahvaljujem.