DRUGO VANREDNO ZASEDANJE, 17.06.2010.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGO VANREDNO ZASEDANJE

7. dan rada

17.06.2010

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 18:00

  • TAGOVI

  • Drugo vanredno zasedanje (2010)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (17.07.2010)
  • Predlog zakona o elektronskim komunikacijama (pojedinosti)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju (pojedinosti)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Krpić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Nikola Krpić.
    ...

    Nikola Krpić

    Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
    Poštovana predsednice, poštovani ministre, koleginice i kolege, ispred PUPS sam podneo amandman na član 19. koji glasi - da vanredni student koji ispuni uslove koji su propisane st. 1, 2. i 4. ovog člana ima pravo da nastavi studiranje u statusu studenta koji se finansira iz budžeta, uz poštovanje obaveza iz člana 86. stav 3. tačka 1) ovog zakona.
    U obrazloženju da je ovaj naš amandman odbijen stoji - da amandman ne treba prihvatiti iz razloga što se studenti upisuju na studije u statusu studenta koji se finansiraju iz budžeta ili u statusu studenta koji se samofinansira.
    Postavio sam pitanje o vanrednom studentu, kad završi godinu može li on da konkuriše da ide u redovne studente, odnosno da koristi kao budžet ili sredstva iz budžeta za svoje dalje školovanje?
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miletić Mihajlović i Milisav Petronijević. Ovaj su amandman prihvatili i Vlada i Odbor za prosvetu.
    Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Milica Vojić Marković, Donka Banović, Nikola Lazić i Aleksandar Pejčić.
    Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.
    ...

    Milica Vojić-Marković

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 20. stav 7. napisali ste sledeće - broj ispitnih rokova je šest, a termini održavanja ispitnih rokova utvrđuju se statutom visokoškolske ustanove.

    DSS smatra da umesto tačke treba da stoji zarez i da se kaže – s tim što su obaveze januarski, junski i septembarski ispitni rok. Moje obrazloženje će biti vrlo jednostavno. Kada ste došli u poslaničku grupu DSS da obrazložite zakon, jedna od rečenica koja je meni onako bila jako važna jeste da ste ovim zakonom, ovim izmenama i dopunama išli zapravo u susret studentima, što je sasvim u redu.

    Jednostavno jedan od načina, jedan od ustupaka studentima da stignu do začaranog broja ovog trenutka 48, a zapravo 60 bodova kasnije, jeste uvođenje šest ispitnih rokova i naš amandman je pošao od te činjenice, ali smo s druge strane pošli od još jedne činjenice, a to je da zapravo fakulteti vrlo fleksibilno i vrlo kreativno tumače postojeći Zakon o obrazovanju.

    Navešću vam nekoliko primera, zamoliću vas prosto za komentar ovog poslednjeg, jer je vrlo važan. Jedna velika grupa studenata ga je navela kao primer i traži odgovor od vas.

    Recimo, vrlo je kreativno tumačenje rokova studenata magistarskih i doktorskih studija. Jednostavno, mnogi fakulteti polaze od činjenice da ih to preterano ne interesuje i onda stavljaju iste rokove kao i za studente osnovnih studija, odnosno ljudi nemaju nikakve mogućnosti da ispolažu svoje ispite u nekom roku do 2010. godine.

    Naročito je kreativno tumačenje zakona kada je u pitanju školarina i to je zaista veliki problem. Poslednjih godina je sve veći problem, jer mnogi fakulteti koji su zapravo negde na glasu i zapravo su vrlo traženi zaista bez imalo srama podižu tu svoju školarinu na toliko visok nivo da je to jednostavno više neizdrživo.

    Ovog trenutka samo 12 od 31 fakulteta Beogradskog univerziteta je zadržalo školarine iz prošle godine, ostali su podigli školarine za 10%, pravdajući to činjenicom da su teška vremena i da oni ne dobijaju materijalne troškove od države, što je obaveza države i možda bi trebalo o tome da se povede od računa. Prosto se onda dešava da građani, odnosno oni koji imaju decu na fakultetu, plaćaju ono što država neće da uradi.

    Ono što jeste naročito kreativno tumačenje, pročitaću ga – fakulteti prebacivanje sa magistarskih studija, dakle, radi se po starom sistemu studiranja, na doktorske naučne studije - Bolonjski sistem, tumače kao novo upisivanje na prvu godinu doktorskih, umesto recimo na treću godinu, pa se to dešava čak i u slučajevima kada su studenti već davali ispite na magistarskim studijama ili su neki čak i prijavili magistarski rad.

    Ovde naravno fakulteti tumače da je reč o prebacivanju, zato što je važno da studenti ponovo plate školarinu, koja naravno nije ni mala, niti je jednostavno platiti. Ono što je isto tako teško razumeti jeste, a s druge strane, i vrlo lako razumeti, jer su studenti dovedeni do situacije da su u pitanju rokovi 2010. godina i da su oni morali da plate tu školarinu, i da jednostavno prihvate tumačenje fakulteta, iako mnogi studenti misli, ja takođe mislim da je reč upisivanju, a ne o prebacivanju i da je školarina koja se plaća dva puta nezakonita.

    To su neke stvari zbog kojih smo mi, zbog takvog kreativnog načina, smatrali da je važno da fakultet u svom aktu kaže koji su to ispitni rokovi i da obavezno budu ispitni rokovi koje smo naveli. Znači, januar, jun, septembar. Hvala vam.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Dva minuta i 15 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar prosvete Žarko Obradović.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Žarko Obradović

    Propisali smo samo ukupan broj bodova, a u aktu fakulteta mora da bude taksativno navedeno koji su to rokovi. Onda, ako slučajno postoji pokušaji manipulacije i drugačijeg tumačenja, kako vi kažete, kreativnosti fakulteta, nažalost, što se dešava, onda je obaveza i naša je želja da nam to studenti jave, da bi mi poslali prosvetnu inspekciju i  primenili kaznene odredbe ovog zakona, odnosno radili ono što je u skladu sa zakonom.
    Činjenica je, stvarno je činjenica, da država duguje fakultetima određena sredstva za materijalne troškove. Nažalost, prema podacima Beogradskog univerziteta, ranijeg prorektora koji se bavio tim pitanjima, ta obaveza seže još iz 2002-2003. godine i iznosi nekoliko stotina miliona dinara.
    Nažalost, imali smo jednu situaciju, čini mi se 2007-2008. godine, da je na osnovu jedne usmene naredbe tadašnjeg ministra svaki student koji je upisao godinu bio stavljen na budžet. Sada pokušavamo, bukvalno, da uvedemo sistem i u odnosu na taj sistem da vidimo šta su obaveze države, ovih sto plus dvadeset posto i da napravimo jednu projekciju budućih zbivanja i naravno mogućnosti budžeta.
    Tačno je da kasnimo sa obavezama za materijalne troškove, ali koji su rezultat samo ekonomske situacije, a ne nepostojanja želje u Ministarstvu prosvete da se reše neki problemi. Desilo se da pojedini fakulteti i visoke škole strukovnih studija naplaćuju studentima određena sredstva, iako je zaključak Vlade bio da to ne čine, jer će država svoj deo novca uplatiti.
    Pokušaću i nakon završetka rada i po ovom zakonu i Skupštine da određene obaveze države, jer se poboljšava stanje budžeta, priliv je veći, da fakultetima do početka nove školske godine isplatimo što veći deo materijalnih sredstava.
    Kada isplatimo veći deo materijalnih troškova, otpada bilo koji razlog, da budem iskren, u ovoj teškoj ekonomskoj situaciji, da se poveća visina školarine za studente. Moramo deliti sudbinu drugih, pa i fakulteti. Zašto?
    Zato što se nadam da će fakulteti uvažiti tu situaciju. Ima nekih koji imaju novca, a ima i onih koji stvarno nemaju novca. Kada kažem imaju novca, postoji lična karta svakog fakulteta i visokoškolske ustanove i visoke škole strukovnih studija koja se može dobiti u Trezoru Republike Srbije i tačno se vide prihodi i rashodi. Nije ista situacija na fakultetima.
    Prošle godine većina univerziteta i fakulteta je prihvatila sugestiju, tada na predlog ministra, da se ne povećava školarina.
    U ovom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju postoji odredba, rešenje gde Ministarstvo i Vlada daju saglasnost. Mi nećemo dati saglasnost na visinu cena školarine, jer ne demagoški, da kažem, da bi sprečili i štitili studente na taj način, nego zbog onoga što govorimo od početka, da svi moramo deliti istu sudbinu u teškim vremenima.
    Zašto? Zato što redovno servisiramo lične dohotke. Redovno. Ako redovno servisiramo lične dohotke i ako i zaposleni u javnom sektoru i obrazovanja dele sudbinu svih u Republici Srbiji, onda nema razloga da pojedini fakulteti podižu cenu školarine, obrazlažući to troškovima inflacije ili nekim drugim razlozima. Jer, ako bi se krenulo tako, mogao bi svako da donese drugu odluku.
    Postoji jedna praksa, nažalost, koju smo uočili, da kada se o tom pitanju raspravlja na nivou univerziteta postoji saglasnost da ne treba povećavati cenu školarina. Kada iste te kolege pođu na fakultet, tada veća donose drugačije odluke.
    Naravno, adresa je Ministarstvo i preko leđa studenata. I ne samo po tome, nego i po ovim drugim troškovima o kojima ste govorili direktno ili indirektno, da se stalno studentima ispostavljaju neki novi troškovi vezano za režim studija.
    Zato samo da kažem i želeli da neka rešenja po nama budu precizna. Da budem iskren, želimo da prosvetna inspekcija bude daleko prisutnija i da ove mere vezane za upravni nadzor i kaznene odredbe primenimo u praksi. Autonomija da, ali poštovanje zakona da.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.
    ...

    Milica Vojić-Marković

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Prosto, ako sam dobro razumela gospodine ministre, između tih finih nijansiranih odnosa, između ministarstva i s druge strane fakulteta kolateralna šteta su građani, koji su takođe u teškoj ekonomskoj situaciji.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč ima ministar Žarko Obradović.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Žarko Obradović

    Ne, niste me dobro razumeli.
    Suština politike i ove Vlade i Ministarstva je da studenti ne budu kolateralna šteta, a da se profesori ne ponašaju kao neko koga ne interesuje ekonomska situacija i koga ne interesuje stanje u društvu, nego svi da delimo zajedno sudbinu društva, pa ako se ne povećaju plate drugima, ne povećavaju se ni ljudima u obrazovanju. Ako se ne povećaju i ako se redovno servisiraju, onda da se ne prevaljuju minusi države preko leđa studenata.
    Minuse države treba država da obezbedi i tu sam odgovoran ja, i moja koleginica Diana Dragutinović, i Vlada, i budžet, a ne studenti. To je politika naša, da ne bude preko leđa studenata. Ali, imamo praksu, pozivajući se uvek na autonomiju, da jednostavno ne možete da polažete ispite dok ne uplatite to. Ne možete da dobijete diplomu dok ne uplatite i sl. A imamo četiri čoveka u prosvetnoj inspekciji, što je sramota pomenuti, i 130 fakulteta, i onda nismo u situaciji da stignemo na svaku stranu u meri u kojoj bi trebalo da primenimo zakon.
    Tačno je, ne isplaćujemo na vreme, ali sam stvarno iskreno ne vama, znam da vi to razumete, nego i javnosti pokušavam da objasnim to i mi ćemo to povećati, to je neka naša namera i povećani su prihodi budžeta i očekujemo kroz te povećane prihode budžeta da ćemo mi dati da sad pokušamo da rešimo pitanje grejanja pet ili šest fakulteta u Beogradu ili u Novom Sadu ili negde drugde, gde problemi ne postoje od juče i prekjuče.
    Još nešto, nisu školarine nastale skoro, sve je ovo, da kažem iskreno, deo nekih problema koji postoje godinama unazad, ali se oni vide ili kad se raspravlja o zakonu, kao što je danas reč, ili kada studenti izađu na ulice, kao što je bilo prošle godine, ili kada neka grupacija ili neki fakultet to javno promoviše kao problem.
    Mi rešavamo problem sistemski, ali moram priznati da nemamo dovoljno novca da sve one obaveze koje su godinama unatrag utvrđene i koje postoje da ispunimo na vreme, nego pokušavamo da svake godine povećavamo iznos novca koje izdvajamo za materijalne troškove, da bi možda sa završetkom ekonomske krize i sa očekivanjem bolje ekonomske situacije u Srbiji jednog dana dostigli da kažem tu idealnu situaciju da se to isplaćuje stvarno 100%.