Hvala gospodine predsedavajući, hvala gospođo ministar. Drago mi je što ste ipak slušali šta govorim. Naravno da sam vrlo zadovoljna što je ovo što smo mi predlagali prihvaćeno u zakonu, pa bez obzira na koji način, ko ga je potpisao, ali me niste uverili da je kriterijum za prihvatanje amandmana to ko je potpisnik.

Dvadeset sekundi. Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Marina Raguš. Reč ima gospodin Zoran Krasić.

Ovim amandmanom traži se brisanje stava 2. u  članu 6, jer ovo što ste napisali u stavu 2. odudara od rešenja koja postoje u članu 1, 2, 6. stav 1. itd. Jer ako se radi o potrebi da se obezbedi ta struka, taj kvalitet itd, onda ne znam zašto pravite izuzetak u pogledu vrlo važnog uslova.
Ne znam kako biste mogli da nađete stručnjaka sa srednjom stručnom spremom za neke oblasti koje su predmet utvrđivanja pred sudom. Prosto, ovo je kontradiktorno sa prethodnim članovima ovog zakona. To ne bi bilo ni čudo, da se provuče nešto što je kontradiktorno. Naravno, ne želim da osporavam, ima i suviše sposobnih ljudi koji su stvarno eksperti i stručnjaci u nekoj oblasti, iako ne poseduju neku visoku školsku spremu za tu oblast.
Činjenica da hobisti daleko prevazilaze stručnjake u nekim oblastima. Postoje i neke oblasti gde prosto nema škole. Ne znam, možda napravimo neku grešku, neće valjda niko da me osudi zbog toga, ali kinološki sudija verovatno u toj oblasti je ekspert, nema neku školu. Verovatno i ne postoji škola. Ima škola, izvini, Milice, ali zna se da i filatelista može čovek da bude bez bilo kakve škole, ali 30-40 godina se bavi tim hobijem i postiže značajne rezultate.
Naravno, ovo što sam pokušao da obrazložim, zašto tražimo brisanje člana 2. u okviru člana 6, nema veze sa ovim stvarima o kojima sam pričao, jer ovo je kontradiktorno – čl. 1, 2. i 6. Ne poklapa se međusobno.
Da bi javnost shvatila koliko je stvarno ozbiljna ova tema, gde ona zahteva struku, autoritet i sve ono drugo što daje kredibilitet nekom pojedincu da može da kaže da je sudski veštak i to kvalitetan sudski veštak, podsetio bih vas na neke televizijske emisije.
Imali smo prilike povodom nečega što je bilo pre nekoliko godina u ovoj kasarni na Dedinju, Topčider, nekoliko televizijskih emisija je bilo gde su se profesori sudske medicine, koji rade kao i sudski veštaci, sukobili oko rekonstrukcije šta se to desilo pa su dva vojnika stradala.
Onda se postavlja pitanje, jedna je stvar naučne rasprave, gde postoji sloboda naučnog stvaralaštva, mišljenja itd, ali ako i jedna i druga strana nastupa kao kvalifikovani sudski veštak i iznose neke činjenice kao veštaci, onda se postavlja pitanje kako da reši sud ili običan čovek da dođe do nekog merodavnog zaključka o nekom događaju?
Slično je bilo i u drugim televizijskim emisijama, treći metak da li postoji ili ne postoji itd. Na obe strane su se našli vrlo kvalitetni sudski veštaci. Stotina presuda je doneto na bazi njihovih stručnih mišljenja, a oni povodom nekog događaja imaju neko različito mišljenje kao sudski veštaci. Onda možete da zamislite u kakvoj se dilemi ili haosu nalazi sudija, kojoj strani da se prikloni itd, šta da prihvati.
Zato i kažem da sudija i sudsko veće je ipak ta instanca koja sve to procenjuje, pa se dešava i paradoksalna situacija da, ne prihvatajući mišljenje veštaka, u suštini sudija devalvira struku nekom licu, pa to može biti i profesor neuropsihijatrije koji veštači. Jednostavno sudija ne prihvati njegovo mišljenje i onda se postavlja pitanje da li predsednica Skupštine, koja je i profesor neuropsihijatrije, verovatno i sudski veštak za tu oblast, da li ona dobro uči studente ako neki sudija kaže – nema veze to, ne uklapa se.
Sada se vidi koliko je potrebno tih garancija stručnosti i autoriteta. Zato se i vraćam na početak. Nalazimo se na terenu dokaznog sredstva. To je nešto pomoćno sudijama, ali važno. Ne zna sudija da premeri, da izračuna itd, zato mu je potreban veštak. Kakav veštak? Onaj u koga neće da sumnja, u koga će biti pouzdan. Šta treba da mu bude garancija? Rešenje u upis u registar.
To vam je otprilike isto – je l' imaš vozačku dozvolu? Imam vozačku dozvolu, što znači da se podrazumeva da si osposobljen da voziš, nema veze što 10 godina nisi seo u automobil, imaš vozačku dozvolu. Znate, na momente mi deluje ovaj vaš upis kao nešto da se dobija neka "dozvola" za nešto što je nepotrebno, kao da se dobija planinarska dozvola. Svako može da se penje na planinu kada hoće, ne treba mu nikakva dozvola.
Zato kažem ovaj predlog zakona je nedovršen. Ovaj predlog zakona ne pruža nijednu garanciju, ali apsolutno nijednu, da ćemo imati stručne, kvalitetne veštake. To iz člana u član predlagač zakona dokazuje. Evo, član 6. stav 2. devalvira sve ovo što je napred napisano u prvih pet i po članova.
Pošto sam rešio da danas malo to kombinujem, da vidite kako je to na zapadu. U Hagu se pojavio veliki stručnjak za verske objekte Anderas Lidermajer. Možda ste čuli, njega prozivam kao stručnjaka za fotoaparat sa blicem i bez blica, dupli magistrant u 65-oj godini života.
On je držao predavanje Komitetu za bezbednosti pri američkom kongresu 1992. i 1993. godine i saopštio je podatke nekog novinara o stotinama hiljada zlostavljanih, silovanih itd. Gospođo Malović, pojavio se i kao svedok veštak po tužbi BiH pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu i tamo je ponovio svoj iskaz koji je dao pred ovim komitetom, ali niko nas nije zastupao, Srbiju. Rade Stojanović, njega baš bilo briga šta se tamo dešava. On to da diplomski tamo završi.
Da li znate šta je doživeo u Hagu kada ga je saslušavao Vojislav Šešelj? Da je morao da se izvinjava i da kaže da je lagao 1992. i 1993. godine u američkom kongresu kada je pričao o stotinama hiljada silovanih, jer ni u jednom sudskom postupku se to nije dokazalo.
Morao je da prizna da je falsifikovao svoj izveštaj pred Međunarodnim sudom pravde, nešto što je bilo februara 1992. godine, on je smestio u maj 1992. godine. Zašto? Da bi se poklopilo sa sednicom Narodne skupštine Republike Srpske u Bijeljini. To su vam veštaci, to su veštaci koji se naručuju. Ova država ćuti. Sve znaju. Neće da digne glas. Zašto? Zašto da se ne digne glas?

Osam minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 6. amandman je podneo poslanik Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani građani Srbije, poslanički klub Nove Srbije je podneo amandman na član 6.
Moram u svojoj uvodnoj diskusiji da kažem da sam u potpunosti saglasan s kolegom Krasićem koji je ovde izrekao jednu stvar, da ovaj stav 2. potpuno devalvira ovo sve što je prethodno urađeno. Ne znam izvor za ovaj stav 2, prethodni nacrt do koga sam došao mnogo je bolji i bila je mnogo bolja polazna osnova da se sve ovo prevaziđe.
Naime, u tom predlogu bile su određene četiri kategorije, lica koja imaju srednju stručnu spremu – prvi rang, lica koja imaju višu stručnu spremu – drugi rang, lica koja imaju visoku stručnu spremu – treći rang, i lica koja imaju magisterijum, specijalizaciju, doktorske studije – četvrti rang. Gospođo ministre, ne mogu da prihvatim ovako dvostruke standarde.
Naime, teoretski može da desi, a ovde ste rekli u stavu 2, da pojasnimo građanima Srbije, izuzetno od stava 1. ovog člana, za veštaka može biti imenovano lice koje ima najmanje završenu srednju školu, ako za određenu oblast veštačenja nema dovoljno veštaka sa stečenim visokim obrazovanjem.
Hajde da pođemo od jedne teoretske mogućnosti. U jednom gradu od 30.000 ljudi imamo veštake sa visokom stručnom spremom, ali niko se ne prijavi da bude veštak na području tog suda. Jeste li predvideli takvu mogućnost? Da li možemo da podrazumevamo da u tom gradu nema kompetentnih veštaka sa visokom stručnom spremom, jer može da se desi da iz nekog razloga, zauzetosti, jednostavno ne žele ljudi da veštače, da se na rang listi, odnosno na spisku sudski veštaka, ne nađe ni jedan veštak.
Da li mi u toj sredini onda imamo veštake ili nemamo i da li možemo da prihvatimo da u toj sredini, u kojoj žive ljudi sa visokom stručnom spremom, neko onda može da veštači sa srednjom stručnom spremom?
Mislim da sam dao jedan plastičan primer, to ovaj zakon apsolutno ne reguliše. Postavlja se pitanje, gde su te male sredine u kojima postoji jedan osnovni sud, kada smo ukinuli veliki broj osnovnih sudova, praktično postoje one teritorijalne jedinice, odnosno ti sudovi kao izmešteni područni, a meni to ni dan-danas i nikada neće biti jasno šta to znači. Recimo, Raška ili Vrnjačka Banja, da li mi uopšte tamo imamo sud ili nemamo sud i da li neko može iz tog područja da veštači ili ne može? Da li ima visoke stručne spreme ili nema?
Želim da kažem da tamo gde nemamo ljude sa visokom stručnom spremom praktično i nemamo sudove. Može da se iz nekog razloga i tamo vode određeni sporovi i može sud da izlazi na lice mesta i to je meni sve jasno. Da li je to vezano za područne sudove ili samo za ta mesta na kojima su određeni da nešto rade?
Nova Srbija je nudila jedno elegantno rešenje, zaista korektno, da izađete iz ovog problema, ukoliko već u stavu 2. predviđate mogućnost srednje škole. Nemojte da ostanemo bez ljudi, a njih u Srbiji nije malo, mislim da je to cifra od 700-800 veštaka.
Mi smo kroz ovaj naš amandman nudili jedno elegantno rešenje da dokazani veštaci koji nemaju visoku stručnu spremu mogu, uz preporuku suda, gde vi direktno odlučujete, gde postoje kvalitetni veštaci, da ostanu u jednom periodu i dase prirodnom selekcijom napravi kasnije ovo što se želi zakonom i praktično da se ljudi sa srednjom ili višom stručnom spremom eliminišu.
Ne mogu to da prihvatim i ne mogu to da prihvate ni mnoge sudije koje znaju da u tom sudu određeni veštaci uvek priteknu u pomoć kada se desi situacija da neki veštak i sa visokom stručnom spremom preuzme predmet, drži ga dva-tri meseca, a onda ga vrati iz nekog razloga i onda sudije najčešće zovu, jer stranke trpe, ministre, stranke su tu ugrožene.
Meni je potpuno svejedno sutra u praksi ko će da veštači, uopšte me to praktično ne pogađa. Mislim da ovo nije dobro i mislim da ovaj stav 2. potpuno je standard dvostruk. To sam u raspravi u načelu i rekao, ako nema u nekoj sredini veštaka, a ne mogu ni da shvatim da će se ovakva situacija desiti, onda jednostavno treba dovesti veštake sa strane koji će izveštačiti u nekom gradu.
Ako ovoliki broj sudija putuje po celoj Srbiji, pa u nekim situacijama neki veštak neka ode jednog dana i neka to izveštači i neka se vrati i neka da svoje mišljenje. Nisu to tako veliki troškovi, a onda biste potpuno bili jasni. Mi ovim zakonom želimo da bude visoka stručna sprema i tačka.
Ako se predviđa bilo kakva mogućnost srednje stručne spreme, onda nemojte ovako brutalno kažnjavati one ljude koji žive u nekoj sredini i to sam prošlog puta rekao, moram ponovo da ponovim, da budu kažnjeni, i koji su obični veštaci i što žive samo u jednom gradu gde možda ima dva ili tri veštaka sa visokom stručnom spremom i oni se praktično eliminišu na taj način.
Ministre, mislim da ovo stvarno nije dobro. Ovo ne govorim da sada nešto ne napadam i nemam nameru da kada su stručne stvari napadam nešto što pripadam opozicionoj stranci. Verujte, napraviće veliku pometnju ovo u pravosuđu.
Ministre, pošto se praktično bliži kraj ovog zasedanja i letnjeg itd, verovatno se nećemo videti malo duže, nije dobro u pravosuđu. Predmeti se zakazuju od marta za oktobar, a sada se zakazuju za novembar i decembar. Ovo vam najdobronamernije govorim.
Isplate po službenim dužnostima advokatima kasne po sedam-osam meseci. To isto nije dobro. Ne možete da prihvatite situaciju da jednostavno toliko predmeta, a prošlog puta, neću da se ponavljam, rekao sam u izvršenjima, konkretno u Kraljevu ima 5.000 izvršenja, dvoje sudija rade samo taj posao. Ne može u sudu gde pripadaju predmeti iz Raške, pa čak i sa Kosova i iz drugih mesta, Vrnjačke Banje, ne može da tu radi dvoje sudija na toliki broj predmeta.
Tu nešto mora da se uradi. Ako gravitiraju predmeti iz nekih drugih područnih jedinica, to treba apsolutno pojačati. Ne mogu stranke da se naplaćaju više taksi za tužbu, taksi za presudu, taksi za izvršenje i od toga da nemaju apsolutno nikakvu korist, jer stane izvršenje. To jednostavno nije dobro. Tu nema vladavine prava, nema pravne države ako vi ne možete da izvršite jedan predmet po četiri, pet, šest, sedam godina.
Nešto što mi potpuno nije jasno, vratio bih se sada i ne želim zaista da kritikujem samo, želim da upozorim da neke stvari tu ne štimaju. Ovo je prilika da kažem jednu stvar, ovih dana u sredstvima javnog informisanja kaže – uštedeli smo na 700, 800 sudija u budžetu tu stavku. To jednostavno nije tačno.
Sve te sudije koje nisu izabrane u decembru, one do 1. jula u ovoj zemlji primaju onu obaveznu stavku od šest meseci, pa ako se o tome govori uštedećemo od 1. jula, kada oni praktično prestanu da imaju taj obavezni, da ga nazovemo, funkcionerski dodatak ili kao postavljena ili izabrana lica itd, koja zakon reguliše.
Ne znam šta ćemo sa svim tim ljudima. U mnogim sredinama se postavlja pitanje njihove dostojnosti, ako nisu bili dostojni da budu izabrani za sudije, to mora da se pojavi za mnoge ljude, oni će ostati socijalni slučajevi. Mnogi od njih ne žele to da prime i mnogo toga ima što je bilo u nekim obrazloženjima, gde su ljudi u vrlo neprijatnom položaju.
Prema tome, mislim da nije dobro, možda je dobro zamišljeno, ali ovo je primer ovakvog odnosa Vlade, gde se nudi jedno konkretno i elegantno rešenje, da se prevaziđe problem.
Ovom prilikom, pošto se više verovatno neću javljati, samo ću još jedanput pročitati šta je napisano u članu 6. stav 2. Hajte, možemo da pričamo da je mogao i u stav 2. da se doda i ovaj amandman, da ne kvarimo ovo što ste predvideli kao mogućnost, možda je trebalo i tako.
U članu 6. stav 2. menja se i glasi: Izuzetno od stava 1. ovog člana, za veštaka može biti imenovano lice koje ima najmanje završenu srednju školu i 15 godina iskustva na poslovima veštačenja, pod uslovom da nadležni sudovi za koje su obavljena veštačenja daju preporuku uz mišljenje ministru, koji donosi konačnu odluku".
Obrazloženje – razlozi za prihvatanje ovog amandmana leže u tome da se ne eliminišu vrhunski veštaci koji su svojim dosadašnjim radom, znanjem i iskustvom pokazali vrhunske rezultate. Njihova eliminacija bi donela veliku štetu sudstvu, a to potvrđuje i dosadašnja praksa. Iskustvo u poslu je veoma važno i posebno je značajno u sudskom veštačenju. Neprihvatanje ovog amandmana može imati dalekosežne posledice.
Još jedanput, kao što je kolega Krasić rekao, ako se predviđa u onom drugom stavu, koji potpuno devalvira sve ono, onda ima mesta prihvatiti i ovo, jer na ovaj način sačuvaćemo veštake koji su odlični veštaci u nekim sredinama, a jedini greh je zato što žive u nekom gradu gde postoje, navodno, verovatno bolji veštaci sa visokom stručnom spremom.
Ovo nije favorizovanje nečega, ovo nije želja da kažemo da je bolje imati srednju školu, višu, nego fakultet, ovo je jednostavno nešto što se uklapa u ono što ste vi predložili u članu 2, a kroz ovo biste elegantno izašli iz problema.

Kažite, gospodine Spasojeviću, vreme koje ste iskoristili je od ovlašćenog predstavnika ili...? Devet minuta i 15 sekundi?
(Srđan Spasojević, sa mesta: U redu. Neću se više javljati.)
Reč ima gospođa ministar Malović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, drago mi je što se vodi ovakva rasprava i što ste uložili napor da na Predlog zakona i članove koji se nalaze u njemu predložite i amandmane.       
Mislim da smo Ministarstvo pravde i ja, koja se nalazim na čelu Ministarstva pravde, ne samo u pogledu ovog zakona, nego svih onih zakona koje smo imali za vreme mandata ove vlade, a mislim da ih je bilo poprilično i da smo se veoma često gledali ovde, pokazali da smo spremni i da nikada nismo gledali ko je podnosilac amandmana, ako su ti amandmani suštinski poboljšavali predlog zakona, da ih usvojimo. Tako da mislim da nema mesta izjavama da postoji tvrdoglavost s naše strane. Mislim da smo dosadašnjim radom pokazali da nije tako.
Znači, možemo ovde da polemišemo oko toga da li je Predlog zakona ili određeni amandman dobar ili nije dobar, da li je stručan ili nestručan, da li suštinski menja ili ne menja, ali mislim da nema mesta izjavama u pogledu tvrdoglavosti.
Takođe, izneli smo da i ovaj zakon predstavlja deo reforme pravosuđa i naravno da očekujem da se u jednom segmentu i povodom ovog predloga zakona govori o sprovedenoj reformi pravosuđa.
Pri tome neke izjave koje su se pojavljivale u medijima su pogrešno interpretirane i doduše dok je bilo rasprave u načelu izneto je da pomeramo non-stop rokove do kada će se sagledati efekti reforme pravosuđa. Prvo, s tim u vezi hoću da kažem da nije bilo nikada pomeranja rokova. Uvek sam govorila da je period od godinu dana najmanji period kada mogu da se sagledaju efekti reforme pravosuđa i ovo nije usmereno na prethodnu diskusiju.
Hoću nešto drugo da kažem što je vezano za prethodnu diskusiju, a to je da Visoki savet sudstva i Ministarstvo pravde, u okviru svojih ovlašćenja, sagledavaju efikasnost samih sudova i brzinu rešavanja predmeta. S tim u vezi, predsednica Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva traži nedeljne izveštaje od samih sudova u pogledu rešavanja predmeta i shodno tome se i reaguje. Imali ste prilike da vidite da je nedavno Visoki savet sudstva izmenio svoju odluku o broju sudija i povećao je za jedan određeni broj.
Što se tiče same organizacije, znate da se uvek za jedan sud imenuje sudija, a da je stvar unutrašnje organizacije predsednika suda u kojoj oblasti će raditi. Naravno da efikasnost s jedne strane zavisi od rada samih sudija, a sa druge strane zavisi i od dobrih zakona.
Pomenuli ste izvršenje. Imaćemo uskoro, nadam se, priliku da raspravljamo oko zakona o izvršenju. On se već neko vreme nalazi na javnoj raspravi i dostupan je svim građanima putem veb sajta Ministarstva pravde, gde se možete upoznati sa tim Nacrtom zakona. Nadam se da će on uskoro postati predlog zakona i da će se naći ovde na dnevnom redu.
Naš je cilj da se efikasnost poveća, ne samo u pogledu oblasti izvršenja, već u svim segmentima, ali mislim da na tome treba svi zajedno da radimo, naročito vi jer dolazite iz profesije advokature jer imaćemo i taj zakon nadam se uskoro na dnevnom redu parlamenta.
Kao što sam rekla i sa čim sam počela diskusiju, sve ono što poboljšava zakon prihvatićemo i u odnosu na nas neće nikada biti mesta tvrdoglavosti.

Hvala, gospođo Malović. Reč ima gospodin Spasojević.

Gospodine ministre, dok ste vi razgovarali, dok ste upotrebili dva puta reč "tvrdoglavost", konsultovao sam se malo sa kolegama, to niko nije čuo. Moguće je, sigurno je da se to verovatno omaklo. Ako je tako, izvinjavam se jer mi to nije sigurno žargon, proveriću.
Ali, vi meni niste bili sada uopšte ubedljivi. Vi meni niste praktično, ako ste replicirali, ako je bilo želje samo da me upozorite na jednu reč koja u principu srpskom narodu nije tako neuobičajena, ako se uopšte pojavila, praktično odgovorili – zašto Vlada nije prihvatila ovaj amandman koji je jedno elegantno rešenje?
Vezali ste se i obrazložili ste nešto što sam usput kritikovao. Znam da je namera vaša i Vladina da promeni Zakon o izvršnom postupku i naravno, na red će doći i Zakon o advokaturi, ali sadržinski šta će on rešiti i šta se predlaže to ćemo videti.
Taj Zakon o izvršnom postupku ću praktično prihvatiti da je on garant građanima Srbije i strankama koje vode postupak jedino životno ukoliko takse na tužbu, takse na presudu i na izvršenje budu po izvršenju plaćeni državi. Država će na taj način požuriti da izvrši i da se ona naplati.
Ako stranka sve to mora da plati, a građani ne vode postupke, da razjasnimo, ukoliko kada se završi neki postupak, recimo, 100.000 dinara je obaveza iz takse na tužbu, presudu i na izvršenje, pa ukoliko u određenom roku od 15 dana se to ne plati, sud šalje opomenu sa još 50% kazne. Verovaću u taj zakon i u vas i podržaću vas ukoliko to bude sa odloženim momentom, jer to je život.
Možemo mi da pišemo zakone koliko god hoćemo ovde i to će naterati one izvršitelje i izvršne sudije, i to će biti penali za one ljude koji godinama vode postupak, da veruju u državu i da neće imati troškove dok ne ostvare svoje pravo. Ako budemo pravili neke kozmetičke promene, to praktično ništa neće promeniti.
Još jedanput, ukoliko se ono omaklo, u redu je, ali nije to tako strašno, to je jedna srpska reč. Nisam direktno mislio na vas, ali u konsultacijama ovde to moje kolege nisu čule. Ako svi mi nismo čuli, a vi ste čuli, izvinjavam se ako je to rečeno.

Tri minuta vremena ovlašćenog predstavnika.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Šami. Reč ima gospođa Milica Vojić Marković.