Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, Skupština radi na osnovu člana 235. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji podrazumeva traženje obaveštenja i objašnjenja predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa.

Da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235? (Da.) Narodni poslanik Vlajko Senić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, kao ovlašćeni predstavnik i kao član Odbora za finansije Narodne skupštine Republike Srbije, želeo bih da dobijem objašnjenje vezano za raspravu o Zakonu o Narodnoj banci Srbije. Naime, kratko ću podsetiti poslanike i javnost da je u dosadašnjem Zakonu o Narodnoj banci Srbije Odbor za finansije bio ovlašćeni odbor koji je čak i formalno Skupštini Srbije predlagao kandidata za guvernera Narodne banke Srbije.

Dakle, na osnovu predloga nas, članova Odbora za finansije, Narodna skupština je birala guvernera Narodne banke Srbije. Mi ovih dana imamo u proceduri Predlog novog zakona o Narodnoj banci Srbije i, kao što se većina nas složila, imamo jedno novo i mnogo bolje rešenje o tome da kandidata za guvernera Narodne banke Srbije predlaže predsednik Republike, i mislim da na taj način jačamo i poziciju guvernera Narodne banke Srbije i ceo mehanizam odlučivanja dobija svoj puni smisao.

Ipak, i novim Predlogom zakona o Narodnoj banci Srbije, Odbor za finansije je ovlašćeno telo Narodne skupštine Republike Srbije, koja bira članove Saveta Narodne banke Srbije, što je veoma važna stvar. Rasprava je pokazala da postoji čak i jedna vrsta uzdržanosti u javnosti o tome zato što Savet, na kraju uz dogovor sa Izvršnim odborom, donosi odluku o režimu kursa. Dakle, nama ostaje jedno veoma važno ovlašćenje da biramo, odnosno da predlažemo članove Saveta Narodne banke Srbije.

Šta je moje pitanje? Moje pitanje je - kako je onda došlo do, pretpostavljam, tehničke greške, da Odbor za finansije nije uopšte ovlašćeni odbor da raspravlja o Zakonu o Narodnoj banci Srbije i da raspravlja o amandmanima na Zakon o Narodnoj banci Srbije?

Dakle, složićemo se svi da nema mnogo logike da raspravljamo o radu Narodne banke, da usvajamo izveštaj, da smo pre nekoliko nedelja usvojili ostavku guvernera Narodne banke, Jelašića, da ćemo po novom zakonu predlagati članove Saveta Narodne banke, a da u procesu izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci Srbije nismo ovlašćeni, kao Odbor, da razmatramo taj zakon i amandmane.

Mislim da ćemo na ovaj način umanjiti i ulogu i kredibilitet Odbora u našem budućem veoma važnom poslu, a to je izbor članova Saveta NBS. Pretpostavljam da je sada kasno da tu, siguran sam, tehničku grešku ispravimo i ovo je samo moj jedan, rekao bih, više apel i pitanje da u nekoj budućoj proceduri vodimo računa o tome da uskladimo nadležnost i rad odbora sa onim što piše u pojedinim zakonima, da ne bismo došli u neku situaciju da to nema neke logike sa onim što se raspravlja. U svakom slučaju, ukoliko postoji neko racionalno objašnjenje, biću veoma zadovoljan ukoliko ga dobijem.

Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo u jednim dnevnim novinama mogli da pročitamo da je Vlada Republike Srbije odgovorila na 19 postavljenih pitanja od ukupno 37 koja su narodni poslanici postavili članovima Vlade Republike Srbije.

Moram da kažem da ovaj podatak nije tačan i, naravno, ne mislim pri tom da su te dnevne novine nešto pogrešile, nego očigledno da nisu dobile pravu informaciju od nadležnih skupštinskih službi jer su samo poslanici SRS postavili mnogo više od 37 pitanja, što odavde, a što u pisanom obliku, kako to dozvoljava naš Poslovnik.

Pitanja koja Dragan Todorović ovde pokreće već nekoliko meseci odnose se na privatizaciju Luke "Beograd" i "Novosti". Nažalost, mi ne dobijamo nikakve odgovore na ta postavljena i pitanja i, što je još gore, očigledno je da nadležne službe nemaju nameru da na tu temu bilo šta ozbiljno urade.

Danas smo takođe mogli da čujemo da je VAC preuzeo 32% akcija "Novosti". "Novosti" kažu da je to prevara, a mi pitamo – dokle će ovaj narod da bude u zabludi i kada će nadležni državni organi da raščiste tu situaciju šta je prevara, da li je prevara i šta je stvarna istina vezano za privatizaciju "Novosti"?

Javnost je mogla da se upozna takođe sa činjenicom da je Bodo Hombah rekao da je njemu Boris Tadić obećao da će VAC preuzeti određeni procenat akcija "Novosti". Naše pitanje je – odakle Boris Tadić crpi svoje pravo, a u Ustavu ga nema, da se on na taj ili na bilo koji način meša u privatizaciju preduzeća u Srbiji?

Takođe, sve ovo što se dešava uvereni smo da je posledica upravo onoga što SRS pokreće, pa se onda Miljko Radisavljević, specijalni tužilac za organizovani kriminal, pojavio sa informacijom da to tužilaštvo ispituje navode Stanka Subotića Caneta da je jednoj stranci dao 500.000 evra za neku predizbornu kampanju.

Nije sporno da tužilaštvo treba da se bavi finansiranjem stranaka, kao i ostali nadležni organi. Mi već dve godine pitamo – odakle pare za lokalne kampanje stranci koja nijedan jedini dinar ne dobija iz budžeta? Evo, i pre dva dana u Boru ta stranka je na jednom mestu došla sa hladnjačom punom suhomesnatih proizvoda. Na nekoliko mesta su delili stočno brašno, brašno za ljudsku ishranu, 55 puta je intervenisala policija, ali, nažalost, nema nikakvih konkretnih rezultata od nadležnih organa.

Pitanja koja želimo da potenciramo odnose se opet i na "Novosti" i na Luku "Beograd". Pitanje koje je gospodin Dragan Todorović postavio Agenciji za privatizaciju i o koje se Agencija oglušuje jeste pitanje – koje su to tri firme kojima je za Luku "Beograd" pare dao Stanko Subotić Cane, po njegovoj izjavi?

Nemamo odgovor na to pitanje, kao što nam Agencija za privredne registre nije rekla šta je sa 2.700.000 akcija Luke "Beograd" koje su se pojavile, koje nikako ne mogu da se uklope u računicu onu koju je ta Agencija dala u odgovoru na pitanje, gde je 22. aprila 2005. godine bilo upisano ukupno 5.972.057 akcija, koliko je Luka "Beograd" u to vreme posedovala.

Preuzimanjem akcija, broker koji je radio taj posao je rekao da je ukupno izdato 4.270.237 običnih akcija sa pravom glasa. Pitanje je – šta je sa tom razlikom? Šta je sa 2.700.000 akcija? Kako, odakle su se pojavile? Kako su nestale? Gde su nestale?

Dakle, insistiramo od gospođe Dolovac i ostalih nadležnih organa odgovore na ova veoma ozbiljna pitanja, jer je očigledno da jedino SRS istinski želi da se bori protiv korupcije i kriminala, a ne samo deklarativno, kao predsednik Srbije i stranke na vlasti.

Reč ima narodni poslanik Miloš Radulović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS.

Ovih dana imamo strahovite elementarne nepogode koje su pogodile Srbiju. Preko 700.000 domaćinstava isključivo zavisi i živi od poljoprivrede. Poljoprivreda jedina po svim pokazateljima pokazuje suficit u odnosu na uvoz i ima pozitivan bilans od 700 miliona evra.

Prošle godine smo vodili ovde raspravu o protivgradnoj zaštiti i onda nas je gospodin Saša Dragin ubeđivao kako država sve preduzima da bi zaštitila poljoprivredne proizvođače. Ovih dana svedoci smo da je strahovita elementarna nepogoda, praćena gradom, pogodila pojedine krajeve Srbije, pre svega valjevski kraj, Mačvanski, Raški i Rasinski okrug i proizvela ogromne materijalne štete kako za poljoprivrednike, tako i za državu.

Plastično da pokažem na primeru valjevske opštine odnosno Valjevskog okruga kako se država ponašala prema poljoprivredi i zaštiti. U Valjevskom okrugu imamo 67 protivgradnih stanica i svaka protivgradna stanica, prema nekom pravilu, trebalo bi da ima 12 protivgradnih raketa, koje bi štitile poljoprivredno zemljište, odnosno poljoprivredne useve u slučaju grada.

Međutim, kao posledica nesnabdevenosti i malog broja protivgradnih raketa imali smo kao rezultat da je veliki deo Valjevskog okruga pogođen gradom i koji je naneo ogromne štete, da od 67 protivgradnih stanica praktično 53 protivgradne stanice nisu imale protivgradne rakete.

Ako uzmemo da je 1.680 protivgradnih stanica u Srbiji, dolazimo do toga da je Srbiji potrebno negde oko 20.000 protivgradnih raketa godišnje. Međutim, država je iz budžeta ove godine odvojila sredstva za 4.500 raketa. Bojim se da takav nemaran odnos države prema poljoprivredi i zaštiti poljoprivrednih proizvođača može da ima nesagledive posledice po poljoprivrednu proizvodnju.

Sinoć je, gostujući u nacionalnom dnevniku na RTS-u, gospodin Milan Dacić izjavio da je najveći problem pre svega nedostatak magacinskog prostora. To je sramota što je rekao, jer već postoji magacinski prostor u opštini Rekovac, koji može da skladišti negde oko 12.000 protivgradnih raketa, i da je osnovni problem nedonošenje zakona o protivgradnoj zaštiti.

Poslanička grupa DSS pre svega smatra da je najodgovorniji za ovo stanje u kome su se našli poljoprivrednici i pretrpeli ogromne štete pre svega država i nedostatak sluha i nespremnost da se odvoji negde oko 4 miliona evra za protivgradne rakete, pogotovo što su proizvođači protivgradnih raketa pre svega domaći proizvođači, "Krušik", "Poliester" i "Trajal".

Moje pitanje je upućeno predsedniku Vlade i ministru poljoprivrede – zašto se tako neodgovorno ponašaju prema poljoprivrednoj proizvodnji i njenoj zaštiti, a ovamo su im puna usta mera i svega onoga što čine za poljoprivredu? Da li gospoda iz Vlade uopšte shvataju značaj poljoprivredne proizvodnje za privredni razvoj Srbije?

Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Nova Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani građani Srbije, nadovezao bih se na diskusiju mog prethodnika, gospodina Radulovića, jer su ovih dana takve elementarne nepogode zadesile grad iz koga dolazim, odnosno okolinu, da je prosto neverovatno da država ima takav odnos kakav ima prema individualnim proizvođačima.

Govorimo ovde već godinu dana o primeni SSP-a, o mnogim stvarima koje treba da realizujemo, da je poljoprivredna proizvodnja jedina naša šansa da se nađemo na svetskom tržištu i jedna velika šansa za opšti oporavak države. Ako u Kraljevu privreda odavno ne funkcioniše, poznato je to da su individualni proizvođači voća u Kraljevu poznati po svojoj proizvodnji, da svoje proizvode izvoze i da su takvu štetu pretrpeli u onim krajevima koji su poznati po voću, to su Roćevići, Vrdila, a konkretno ovoga puta sela Bukovica, Dedevci su pretrpeli takvu štetu da ne verujem da mogu da se oporave.

Nebitna je situacija da li će država ili bilo ko da pomogne tim ljudima da nadoknade štetu. Ali, ovde gubimo svi. Država mora da obešteti. Gubi se određeni novac koji može da služi kao stimulacija za neke druge stvari, ali će sigurno ti individualni proizvođači možda izgubiti tržište zbog neodgovornog ministarstva, kao što je rekao kolega Radulović, koga smo pre šest meseci ili malo više pokušali da ubedimo, pa su neki poslanici NS ismejavani kada su govorili o protivgradnoj zaštiti.

Pre mesec dana ministar poljoprivrede je u jednom raspoloženju potpune euforije dodelio šleper šećera narodnoj kuhinji. Postavljam prvo pitanje, da li je moguće da je šećer osnovni proizvod za jednu narodnu kuhinju, koji treba da se podeli? Taj šleper šećera ne može da se deset godina praktično potroši pošto šećer služi praktično samo kao neki dodatak. Narodnoj kuhinji je potrebna hrana u smislu pasulja, graška, mesa i drugih proizvoda.

Imamo situaciju da u nekim situacijama zaprašujemo komarce kada nije vreme, a kada je bila osnovna stvar da se individualnim proizvođačima pomogne, to nije urađeno.

Podsetiću vas, a verovatno se imali prilike da vidite samo šta se desilo sa domaćinstvom gospodina Predraga Perišića, uništeno je sve. Celokupni rod i njegova šteta je između 50 i 60 hiljada evra, kao i kod gospodina Bratislava Bežalca. Izvinjavam svim individualnim proizvođačima koji nisu mogli da se vide pred očima kamere, ali i njima i malim domaćinstvima potučeno je sve, uništeno, kukuruz, maline, šljive, jabuke.

Ovog puta tražim od resornog ministra i postavljam pitanje – šta je učinjeno da se obezbedi adekvatna protivgradna zaštita? Od ovih ljudi sam informisan da su te protivgradne zaštite delovale toliko slabo, čak neke rakete nisu uspele ni da se aktiviraju.

U ovoj situaciji, kada imamo izuzetno rodnu godinu, seljacima i individualnu proizvođačima u Kraljevu i drugim gradovima Srbije, u Valjevu i drugim mestima, uništeno je sve. Mi se ovde bavimo nekim perifernim stvarima. U Kraljevu se trenutno sprovodi neviđena diktatura da se preuzme vlast. Sprovodimo zakone i odluke koje su možda iznad Ustava. Bavimo se nekim potpuno nevažnim pitanjima u smislu neke vlasti, koja da li je ovakva ili onakva potpuno je nebitno.

Bitno je da mi svi zajedno ovde treba da imamo jedan zajednički cilj da pomognemo nešto što je apsolutno prioritet, a to je poljoprivredna proizvodnja. Dakle, tražimo od predsednika Vlade da preispita odgovornost resornog ministra za ovakve elementarne nepogode koje su ovih dana pogodile Kraljevo i druge krajeve u Srbiji.

Reč ima poslanica Nada Kolundžija.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kako sam tražila odgovore na pitanje kada je vršena sporna privatizacija Luke Beograd i Večernjih novosti i dobila odgovor na to, nema nikakve sumnje da su te dve privatizacije vršene u vreme manjinske Vlade Vojislava Koštunice.

Postavljam sada pitanje nadležnim istražnim organima i tužilaštvu, na osnovu svih indicija koje se ovih dana pojavljuju u javnosti, na osnovu sada skoro već nespornih činjenica da oko tih privatizacija ima ogromnih znakova pitanja i nejasnoća, a moguće i zloupotreba, postavljam pitanje istražnim organima i tužilaštvu da li su preduzeli odgovarajuće korake kako bi utvrdili punu odgovornost Vlade Vojislava Koštunice i njegovih predstavnika u određenim institucijama u ovim spornim privatizacijama?

Tražim odgovor na pitanje da li to ima veze sa činjenicom da je član DSS-a, odnosno direktni kadar Vojislava Koštunice bio direktor Agencije za privatizaciju, a sada je drugi čovek ''Večernjih novosti'' i kako je to povezano u sklopu cele ove priče o tome da je privatizacija Večernjih novosti zaista urađena pod vrlo problematičnim okolnostima?

Istovremeno, postavljam pitanje vama gospođo predsedavajuća, da li postoje načini da se ova pitanja ne zloupotrebljavaju tako što će se iznositi neistine? Naime, potpuno je jasno da predsednik Republike Boris Tadić niti je mogao, niti ima bilo kakve veze sa ove dve privatizacije. Ako neko misli da je to način da se vodi politička borba, onda pre svega mislim da je to nedopustivo iznošenje neistina, s jedne strane, a sa druge strane mislim da je efekat toga, naravno, u političkoj borbi efekat se meri na izborima i oni pokazuju kakav je efekat političke borbe. Mislim da postoji jedan mnogo opasniji efekat ovakvog načina iznošenja neistina, a to je da se relativizuje odgovornost onih koji su zaista odgovorni za ono što je problematična privatizacija.

Dakle, nema nikakve sumnje da odgovornost, ako je bilo problema u ovim privatizacijama, leži u državnim organima. Tada je to bila manjinska Vlada Vojislava Koštunice i mislim da nije dobro da se pažnja javnosti skreće na neke koji niti su imali veze, niti mogu imati veze sa tim spornim privatizacijama i na taj način zapravo pokušavaju da umanje odgovornost onih koji jesu odgovorni i da skrenu pažnju javnosti sa onih koji zaista snose odgovornost za takve privatizacije.