Narodni poslanik Petar Jojić traži pravo na repliku. Nemate pravo na repliku.
(Petar Jojić, s mesta: Pogrešno sam protumačen.)
Narodni poslaniče, molim vas da ne dobacujete. Uvidom u sopstveni govor možete videti da imam pravo kad kažem da nemate pravo na repliku. Imate vreme poslaničke grupe i to možete iskoristiti u popodnevnom delu.
Za danas završavamo prepodnevni deo sednice.
Rad nastavljamo u 15.00 časova, raspravom u pojedinostima, amandmanom koji je podnela narodna poslanica Branka Ljiljak.
Ujedno obaveštavam Narodnu skupštinu, na osnovu člana 27. i člana 85. stav 5, da ćemo danas raditi i nakon 18.00 časova, a do završetka rasprave u pojedinostima, pretresom predloga zakona koji je trenutno predmet našeg rada.
Rad nastavljamo u 15.00 časova. Hvala vam.
(Posle pauze – 15.00)

Nastavljamo rad u popodnevnom delu.
Samo da podsetim narodne poslanike o vremenu koje im je preostalo na raspolaganju: poslanički klub PUPS ima na raspolaganju ukupno vreme, kao i poslanička grupa manjina, poslanička grupa NS ima na raspolaganju četiri minuta i 40 sekundi poslaničke grupe, poslanička grupa LDP ima na raspolaganju minut i 30 za ovlašćenu predstavnicu, poslanička grupa SPS-JS ukupno vreme, kao i poslanička grupa DSS, poslanička grupa ''Napred, Srbijo'' ima četiri minuta i 10 sekundi, poslanička grupa G17 plus ima pet minuta i 55 sekundi ovlašćenog predstavnika i ukupno vreme poslaničke grupe, poslanička grupa SRS ima na raspolaganju 33 minuta i 20 sekundi poslaničke grupe i poslanička grupa ZES ukupno vreme predsednice poslaničke grupe i 88 minuta poslaničke grupe.
Na član 15. amandman je podnela narodna poslanica Branka Ljiljak. Narodna banka Srbije je prihvatila ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici,  uvaženi građani Srbije, moj se amandman, koji sam podneo u ime SRS, odnosi na način i uslove rada Izvršnog odbora Narodne banke Srbije.
Stav je SRS da zakon mora definisati potvrđivanje Statuta, ono što ste izbrisali i ono što je, po nama, ključno. Naime, prema odredbama Zakona o NBS, Statut donosi nadležni organ u Narodnoj banci, uz potvrdu Narodne skupštine. Vi ste sada, ovim predlogom, brisali odredbu da se potvrđuje u Narodnoj skupštini. Zašto?
Dok ne kažem zašto, moramo objasniti suštinu problema. Problem je u tome da je odredbama Zakona o NBS iz 2003. godine bila obaveza ovog parlamenta da da potvrdu na odredbe Statuta. Kakva je sudbina potvrđivanja statuta? Da li je Skupština potvrdila statut? Nije. Šta je NBS učinio, to ćete nam vi sada reći, to je moje pitanje – šta ste vi učinili, koliko ste se puta obratili Narodnoj skupštini i tražili od ovog organa, najvišeg državnog organa i institucije, da da potvrdu na odredbe Statuta?
To je koordinira aktivnost Narodne banke i ove institucije. Zašto? Zbog odredaba koje ste ugradili u odredbe Statuta, i u pogledu organizacije i u pogledu sistema i načina funkcionisanja NBS, a posebno odredaba koje se odnose na zarade u NBS. Sedam godina taj akt nije potvrđen u ovom parlamentu i sada, na najjednostavniji način, vi, kao predlagači ovog zakona, brišete odredbu Statuta.
Nije to jedina zamerka SRS-a. Šta SRS još zamera u pogledu ovog predloga zakona, a i inače problema koje imamo u finansijskom sektoru? Odsustvo strategije. Između NBS i Vlade Republike Srbije ne postoji prava koordinacija, ne postoji uzajamni odnos, interaktivnost u delatnostima u kojima se preklapate.
To je vidljivo iz izjava guvernera NBS u periodu od 2004. godine do danas. U pravilu su suprotne. Imali smo nekoliko vlada, nekoliko ministara finansija, izjave koje su se odnosile na monetarnu politiku, finansijsku politiku, ekonomsku politiku, privredna kretanja, po pravilu su bile u suprotnosti, samo zato što niste sačinili strategiju.
Jedna narodna banka i jedna država bez strategije u oblasti finansija ne može da bude. Ne možete koordinirano delovati ukoliko nemate pravu strategiju. I svi problemi u ovoj sferi proizlaze upravo iz toga što nemate adekvatnu strategiju. koja je usvojena u ovom parlamentu i koja je obavezujuća i za NBS i za Vladu.
Šta dalje zamera SRS? Zamera guverneru i rukovodstvu NBS što je u poslednjih godinu i po dana Narodna banka potrošila na očuvanje kursa tri milijarde evra. Gde su tu analize NBS i kada ste vi, kao guverner, saopštili koje su to analize koje pokazuju opravdanost tolikog utroška deviza? Tri milijarde evra za godinu i po, to je mnogo i za daleko jače države. Daleko jače privrede i daleko jači finansijski sistemi ne bi to mogli izdržati.
Da li imate analizu šta bi se desilo da ste dozvolili povećanje kursa u odnosu na ostala privredna kretanja, u odnosu na ostala agregatna stanja i u finansijskom i ekonomskom i privrednom smislu? Da li imate takve analize? Da li ste radili takve analize? Niste radili.
Dalje, nijednog trenutka niste izašli sa pravim podatkom o tome ko, kada i na koji način kupuje te devize koje vi iznosite iz deviznog sistema Narodne banke. Kupuju banke i kupuju uvoznici. Zašto to nije transparentno? Zašto to nije na sajtu NBS, kao što je na sajtovima gotovo svih savremenih banaka? Zašto se kriju ti podaci?
Pre 20 dana ministar finansija je izašao sa podatkom, kada je kurs počeo naglo da raste, da su krivi oni špekulanti koji su iskoristili tržišno-finansijske uslove, da su oni digli kurs evra. Diana Dragutinović je to izjavila. Dva dana posle toga kandidat za novog guvernera izlazi sa sledećom izjavom – sve što je učinjeno od strane NBS, učinjeno je na zakonit način; sva kupovina je izvršena u skladu sa zakonom.
Šta to znači? Kakva je to izjava ministra finansija koja se poziva na špekulantske radnje, u odnosu na izjavu čoveka koji je predsednik Saveta NBS ovoga trenutka, a budući guverner, koji daje potpuno suprotnu kvalifikaciju svih aktivnosti oko kupovine deviza? Samo zato što ne radite transparentno. Treba da radite transparentno, da se zna u ovoj državi ko kupuje, zašto kupuje i koji su benefiti te kupovine.
Zašto to kupuju banke? Zato što imaju novac. Imaju novac i transferišu ga iz dinara u devize. Zašto kupuju uvoznici? Zbog kupovine robe u inostranstvu. Zašto je to tajna? Zašto se to krije? Zašto javno ne objavite i kažete – to je zakonito, to se radi u svim normalnim državama? Svi ti podaci postoje u svim normalnim državama, sem kod nas.
Zašto mi gledamo mistično na te podatke koji će izaći? Kada bi se razotkrilo to, onda bismo mi mogli tačno, prema kupovini, videti ko kupuje, zašto kupuje i koja je to lobistička sprega između banaka i uvozničkih firmi i monopolista na domaćem tržištu. Onda bi bilo sve jasno. Vi svesno prikrivate špekulativne odnose u oblasti kupovine deviza, a time direktno utičete na kurs dinara.
Nadalje, SRS zamera i Vladi i NBS sledeće - kamatnu politiku. Ako se vi sećate, a verovatno se sećate, pre godinu i nešto dana, na jednom zasedanju OUN, koje se bavilo pitanjima ekonomsko-finansijske krize u svetu, naš premijer je izneo jednu činjenicu, notornu činjenicu, koju svi mi znamo, ali verovatno vi kao guverner NBS najbolje to znate, ali nijednog trenutka u javnosti niste s njom izašli. On je rekao sledeće – marže u Srbiji su do sedam puta veće od marži u državama odakle dolazi kapital koji se kao vid stranih investicija ulaže u našu državu.
Šta je bila suština njegovog govora? Diskvalifikacija onih koji ulažu, znači, strani kapital koji ulazi ovde sa vrlo visokim maržama, ili je to bila kleveta istih tih banaka koje uzimaju na našem tržištu sedam puta više nego što je to uobičajeno u zapadnoevropskim zemljama odakle dolazi taj kapital.
Šta je tu učinio premijer i šta je tu učinio guverner NBS, ako su te činjenice istinite? Ništa. Ništa ni Vlada, a ništa ni guverner, ništa ni rukovodstvo NBS. Zašto? To je pitanje koje će postaviti svaki građanin. Odgovor je jasan. Dolazak tih stranih banaka bio je dogovoren u organizaciji pojedinaca. Banke su dolazile po vašoj inicijativi. Lobistički krugovi unutar DOS su 2002. i 2003. godine dovodili strane banke, koje su dobile ovde monopolistički položaj.
Ono što je na Zapadu zabranjeno, monopolizacija finansijskog tržišta, vi ste ovde dozvolili. Zato imamo najviše kamate i najviše marže u Evropi, i zato imamo sve ove probleme koji će tek u budućnosti nastupiti - način i uslovi povratka kredita, promene uslova u kreditnim zaduženjima po ugovorima koje su pojedinci sklapali s bankama itd.
Širi je spektar primedbi SRS-a. Godinama ukazujemo na to, odgovora s vaše strane nema. Onoga trenutka kada se sagleda celokupna monetarna, kreditna, finansijska i svaka druga politika, a posebno politika u oblasti monetarne sfere, jasno će se doći do pozicije ko je krivac za sve to. Najveći krivac je guverner NBS, koji ništa nije učinio da se monetarno- kreditni, finansijski aspekti koji su prisutni u našem privrednom i finansijskom životu budu otklonjeni i svi problemi će biti još akutniji u nastupajućem periodu.
Zato građani plaćaju do 35% više, jer su sklapali takve ugovore, a vi ništa niste učinili da sprečite to lihvarenje i te štetočinske ugovore od strane banaka. Čak, sramno je što ste pozivali građane da dođu u NBS, da će NBS dati pravni savet. Kakav pravni savet? Je l' to zakonito poslovanje banaka? Vi ste odgovorni za zakonito poslovanje banaka. Kakvi ugovori u kojima će se do nemilosti iscrpiti građani u smislu povećanja kamatnih stopa? To je lihvarenje. U svim normalnim zemljama takve banke, koje se bave takvim špekulativnim poslovima, oterane su sa tržišta, a ovde normalno rade i posluju. Hvala vam.

Devet minuta i 45 sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima guverner Radovan Jelašić.

Strategiju finansijskog sektora zaista ne bi trebalo i ne treba da usvaja Skupština, pošto je ona u nadležnosti Narodne banke Srbije.
Što se tiče prodaje tri milijarde evra, pre podne sam već odgovorio na to. Dakle, želim samo da istaknem da niko ne priča o tome kada smo mi od Vlade otkupili pola milijarde evra, a isključivo se priča o onom drugom delu posla, kada smo prodali to što smo, još jedanput naglašavam, nekoliko nedelja pre toga otkupili.
Meni zaista nije poznat nijedan sajt nijedne centralne banke gde se tačno vodi ko je, kada i zbog čega kupio 150, 200, 300 evra i u koje svrhe. Zahvaljujem na vašem tumačenju vezano za to da banke, naravno, kupuju devize, isto tako da uvoznici kupuju devize, sasvim normalno, ali još jedanput, meni nije poznato kakva bi to baza podataka trebalo da bude gde bi bilo tačno navedeno ko, zašto i kada kupuje, a naravno da se kupuje preko banaka.
Što se tiče monopolističkog uvođenja novih banaka, želim samo da kažem da sam ja za šest godina u NBS potpisao isključivo jednu jedinu grinfild licencu, i to je bila Moskovska banka. Za sve ostalo je bilo kupaca. Dakle, za ulazak svih ostalih banaka, vlasnik u Srbiji je odlučio da proda svoj udeo.
Još kao poslednja stvar, NBS je zadužen za stabilnost bankarskog sektora, dakle, da se brine o tome da je bankarski sektor dovoljno likvidan i dovoljno solventan, a ni u kom slučaju NBS nije policajac. Da smo to, onda verovatno u sektoru supervizije ne bi bilo 100 ljudi, nego bi trebale hiljade i hiljade ljudi.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Narodna banka Srbije je prihvatila amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jelašiću, vi ste najbolji primer, mada nemam nameru lično s vama da polemišem, da svaki kapital ima cenu, pa i vaš. Srpski narod bi vas zapamtio kao čoveka koji je podneo ostavku, što je danas kod nas veoma retko, ali, da niste prebrzo stekli onaj kapital i da ste smogli snage da kažete zbog čega vi to podnosite ostavku, ostali biste možda upamćeni i kao dobar čovek.
To što ste vi podneli ostavku, mi za tim ne žalimo. Smatram da svoju ulogu niste dobro obavili, iako se vi i danas, tumačeći izmene i dopune Zakona o NBS, nekako nonšalantno ponašate. Guverner bi morao da unese tu malo više žestine, da objasni neke stvari, da dokaže da je u pravu. Vi se hvalite – stabilnost cena je u maju bila ovolika, odnosno rast cena na malo je bio ovoliki, u junu ne očekujemo mnogo veći... Ne veruju građani Srbije statistici. Da li vi odlazite u prodavnicu, da li vidite koje su tamo cene? Ako niste do sada išli, otiđite ponekad pa ćete videti da ono što pričate ovde, a što vama statistika servira, nije mnogo povezano s istinom.
Monetarna politika je takođe nešto čime se ne možete pohvaliti, ali i ovaj zakon ima puno nedorečenosti, nejasnih stvari. Na dobar način je to objasnio kolega Stevanović. Zakonom se predviđa da će viceguvernera biti od dva do četiri. Da li je ovo poslovnik, da li je ovo neki pojedinačni akt bivšeg guvernera ili guvernera Narodne banke uopšte ili zakon koji bi morao precizno da definiše kako i na koji način treba postupati?
Član 12. ovog predloga zakona je definisao koji su organi Narodne banke i kaže da su to Izvršni odbor, guverner Narodne banke i Savet guvernera. Ovaj redosled u članu 12. bi trebalo da ima neki značaj i težinu, ali videćete, novim predlogom člana 17, da nema.
On kaže da, ako zbog sprečenosti njegovih članova (članova Izvršnog odbora), a inače, članovi Izvršnog odbora su guverner i viceguverneri, samo ne znamo da li dva ili četiri, pa će Izvršni odbor ukupno imati tri ili možda pet članova, a članom 15. je rečeno da, ako nisu prisutna tri člana, Izvršni odbor ne može da donosi nikakve odluke. I onda se u članu 17. kaže – ako iz bilo kojih razloga nije bilo moguće održati sednicu Izvršnog odbora, onda će guverner da donese odluku, pa će obavestiti na sledećoj sednici Izvršni odbor, pa će ta odluka biti ili ukinuta ili verifikovana.
Ali, ako pogledamo šta su nadležnosti Izvršnog odbora, guverner to pravo uzme za sebe i donese neke odluke, a neke odluke kratkoročno traju, traju manji vremenski period i svejedno je šta će posle o tome Izvršni odbor da kaže ako je doneta odluka od strane NBS, pa je umesto Izvršnog odbora to uradio guverner, da se ovoliko ili onoliko deviza u toku jednog dana proda, da li će to biti prodaja organizovanih deviza iznetih na devizno tržište onog momenta kada neko od tajkuna u Srbiji treba da plati određenu fakturu prema inostranstvu i posle Izvršni odbor potvrdi ili ospori tu odluku, šta smo dobili? Nismo dobili ništa.
Ovo je vrlo neozbiljan pristup. Trebalo bi da budete malo korektniji prema onome ko će da dođe u narednom periodu. Verovatno jeste imali mnogo pritisaka i zbog toga niste ni hteli da kažete pravi razlog podnošenja ostavke, ali ne zbog toga da ste sve ono što ste stekli za kratko vreme opravdali i pokazali da je to na način koji su propisali zakoni pravnog sistema države Srbije. Onda biste mogli da kažete – podnosim ostavku zbog toga i toga. I to bi bilo dobro, ne zbog vašeg naslednika, nego zbog građana Srbije, koji bi u narednom periodu imali ozbiljnog guvernera.
Neću reći da vi to niste. Činjenica da ste rekli da sedam godina nije usvojen Statut NBS, koji ste uputili ovde, vas kvalifikuje da ste malo i ozbiljan čovek, jer ste rekli ono što SRS govori deset godina u kontinuitetu. Skupštinska većina radi uglavnom ono što predloži Vlada i radi za račun i u interesu Vlade Republike Srbije, a ništa u interesu građana Srbije.
Ovo neće moći ovako večno trajati. Vi ste dobar primer. Bio bi dobar predlog da predsednik Skupštine jednom pozove premijera i sve ministre ovde i da svi oni koji budu seli u prvi i drugi red, okrenuti leđima prema predsedavajućem, u istom danu podnesu ostavke, jer bi to bio najbolji spas i rešenje za građane Srbije. Hvala vam puno.

Iskorišćeno je tri minuta i 10 sekundi od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo'' i narodna poslanica Branka Ljiljak.
Narodna banka Srbije je prihvatila amandman narodne poslanice Branke Ljiljak.
Reč ima guverner Radovan Jelašić. Izvolite.

Izvinite. Bila je greška s naše strane. Naravno, prihvata se i amandman grupe od 21 narodnog poslanika SNS, pošto se i jedan i drugi amandman odnose na istu stvar.

Zahvaljujem. Konstatujem da je predlagač prihvatio oba amandmana, koja su u istovetnom tekstu, što je inače praksa u skupštinskom radu. Istovetan amandman podrazumeva prihvatanje bez obzira na to ko je podnosilac.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.