Kada govorimo o tome kolika je nečija naknada za njegovo angažovanje, od guvernera pa preko ministra Olivera Dulića do, eventualno, mene, kazaću ono što treba da kažem, a to je istina. Jer, ko govori istinu, ne treba bilo čega da se plaši. Nisam ja ovde branitelj Olivera Dulića, ja ovde samo branim istinu.
Vi ste, gospodine Dimitrijeviću, ovde izneli neke podatke za koje tvrdite da su istiniti, bez mogućnosti da čujemo Olivera Dulića. Pošto to nismo u mogućnosti, pročitaću vam njegovu izjavu.
Ministar Oliver Dulić demantuje da je najbogatiji član Vlade Srbije, navodeći da je Agencija za borbu protiv korupcije objavila pogrešan podatak. Šta sad ja vas da pitam? Ko sad laže? On kaže da informacija o njegovoj imovinskoj karti koja je objavljena na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije sadrži pogrešne podatke o vrednosti kapitala firme Rolpak d.o.o.
"Ukupna vrednost ove firme, čiji sam suvlasnik od osnivanja 2003. godine, danas je, nažalost, značajno manja od 800.000 evra, koliko je stajalo u prijavi o vrednosti 100% kapitala''. (A ne 100% akcija.) ''Pošto sam vlasnik samo 11%, ukupna vrednost mog udela je skoro desetostruko manja od vrednosti objavljene na sajtu Agencije. Takođe je apsolutno netačna vest da sam milioner među ministrima." To kaže Oliver Dulić.
Sad ja pitam vas – šta sad? Da li ćete možda da se izvinite gospodinu Oliveru Duliću što ste upravo malopre pročitali podatke za koje ste uporno tvrdili da su istiniti, a za koje se sada tvrdi da nisu istiniti? Ne verujem da ćete se izviniti, a i ne očekujem. Ipak, očekujem da, kada neko ovde iznosi podatke, ti podaci, pre svega, budu u skladu s činjeničnim stanjem. Ovo je činjenično stanje o podacima koje ste vi malopre izneli sa svoje tačke gledišta, a ovo je s aspekta i s tačke istine.
Dakle, ja možda jesam za vas branitelj demokratije, ali možda nekada od takvih i valja braniti demokratiju.

Iskorišćeno je dva minuta i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Milan Dimitrijević ima reč.

Gospodine Milivojeviću, nisam ja optužio gospodina Dulića. Ovo je preuzeto sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije. Nisam ja ove podatke izmislio. Nisam ja taj koji je pisao imovinsku kartu. Ne sporim ja to što vi tvrdite, ali vam govorim o nečemu što je zvanični dokument Agencije.
O tome govorim, a vi kažete da sam ja to izmislio. Ne, bože sačuvaj, ja ne izmišljam. Ako vi branite demokratiju od takvih kao što sam ja, teško toj demokratiji.

Iskorišćeno je 55 sekundi od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Srđan Milivojević.

Teško demokratiji ako je demokratija to što vi mislite da jeste. Na sreću, to šta je demokratsko ustrojstvo jedne zemlje, ne određujete niti vi, niti ljudi poput vas, niti političke stranke poput stranke kojoj vi pripadate. Šta je demokratsko ustrojstvo jedne zemlje, određuju ipak društvena zbivanja u toj zemlji, određuju pre svega građani na izborima, slobodno iskazanom voljom.
Vaše sumnje u nečiju imovinu i tu dilemu razrešite obraćajući se institucijama. Pošto vidim da ne znate, sad vas upućujem. Obratite se Agenciji za borbu protiv korupcije, pa kažite – ja sumnjam u istinitost tvrdnji koje je izneo Oliver Dulić popunjavajući imovinsku kartu. Onda se obratite tužilaštvu i kažite – ja sumnjam da je gospodin Oliver Dulić svoju imovinu stekao na protivzakonit način, prskajući komarce, krpelje, bubašvabe ili već ne znam koga usred januara. Potom se obratite i policiji i finansijskoj policiji i tražite da proveri istinitost vaših tvrdnji.
Na kraju, možete i kao poslanik i kao građanin da podnesete krivičnu prijavu protiv Olivera Dulića ako smatrate da je svoj imetak stekao protivzakonito. Ali, u Krivičnom zakoniku Republike Srbije stoji i krivično delo lažnog prijavljivanja. Razmotrite obe mogućnosti pa se opredelite šta vam je činiti. Dalje učestvovati u ovoj raspravi sa vama neću.

Jedan minut i 40 sekundi.
Narodni poslanik Milan Dimitrijević ima reč.

Možda je tačno da ni vi ni ja ne odlučujemo o demokratiji, ali je tačno da u današnjem demokratskom društvu ljudi umiru od gladi (primer žene u Leskovcu). Tačno je da u današnjoj demokratiji ljudi seku delove svoga tela iz očaja i da gladuju. I to je tekovina demokratije koju ste vi doneli.
Šta ćemo sad? Hoćemo i dalje tu demokratiju da branimo? Kad nema socijalne pomoći, pa se umre od gladi? Kada se ne uplaćuju doprinosi i plate, pa ljudi seku delove svoga tela? Je li to ta demokratija koju vi zastupate? To je demokratija koju vi branite? Tu ste vi doveli naše društvo, do najnižih tačaka.

Jedan minut je iskorišćen od vremena poslaničke grupe.
Molim obojicu poslanika koji diskutuju da se setimo da je tema amandman koji razmatra nadoknade u slučaju razrešenja i dužinu isplate nadoknade, kao i visinu nadoknade.
Narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč.

Gospodine Dimitrijeviću, 2006. godine predsednik vlade zvao se Vojislav Koštunica. Pročitaću vam sada u koliko fabrika su radnici štrajkovali glađu i koliko ih je bilo gladnih te godine. Da li želite da vam čitam i 2007. i 2008. godinu ili je dovoljna samo 2006. godina? Mislim da je dovoljna samo 2006. godina.
"Magnohrom" Kraljevo – štrajk glađu, "14. oktobar" Kruševac – štrajk glađu, "Župa" Kruševac – štrajk glađu. Želite li da nastavim ili vam je dovoljno? Da nastavim. Dakle, 2006. godine u Srbiji je ukupno bilo 126 štrajkova glađu. U Srbiji je 2006. godine štrajkovala radnička klasa ove zemlje za vreme vlasti Vojislava Koštunice. Mislim da je dovoljno.

Iskorišćeno je 50 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Milan Dimitrijević ima reč.