Molim vas, izvinite.
Izvinjavam se, bilo je nekih nerazumevanja. Ima osnova za repliku, nisam shvatila da… Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Gospodine Duliću, mi se uopšte nismo razumeli. Naša poslanička grupa apsolutno želi da pomogne građevinskoj industriji, ali vam kažemo da ovo nije pomoć. Ovo je samo otežavanje situacije u kojoj se građevinska industrija nalazi.
Znači, apsolutno da, ali kako ste se odlučili za građevinsku industriju, a ne za poljoprivredu? Gde je ministar ekonomije sada u svemu ovome? Gde je Ministarstvo finansija u svemu ovome? Gde nam je Vlada, da bismo mogli da razgovaramo o sveobuhvatnom pristupu? Nije građevinska industrija u problemu što su oni nešto počeli loše da rade, nego što na njih deluju okolnosti i uslovi na koje oni sami ne mogu da odgovore, a to je opšta ekonomska situacija u zemlji.
Kada govorimo o zakonu, onda mi govorimo o zakonu koji treba da pruži odgovore na sve teme koje ste vi ovde nabrojali. Izvinite, ako neko zloupotrebljava prava… Ovde u Skupštini kad poslanik zloupotrebi svoja prava, on bude kažnjen. Mi očekujemo od države da bude sposobna da formira institucije i jasne kriterijume. Ne može neko da se javi na tender da bi drugog ucenjivao. Ako to radi, za to mora da odgovora. A ako ne odgovara, onda on samo koristi priliku u državi kojoj odgovara situacija koju je sama stvorila i koju ne menja.
Niste u pravu kada kažete kako se ne stavlja van snage Zakon o javnim nabavkama. U građevini se ovim stavlja van snage. Znači, u jedinom sektoru u kojem se država pojavljuje s ambicijom da nešto rešava, ona stavlja van snage Zakon o javnim nabavkama. Sutra će se pojaviti ministar poljoprivrede i reći – mi nećemo više đubrivo da otkupljujemo po tenderskim procedurama, nego ćemo da se dogovorimo sa nekim, postoje opravdani razlozi za nešto tako. To je onda rušenje pravnog poretka.
Što se tiče zakona, još jedanput – nemojte, gospodine Duliću, da vladinu politiku gradite na osnovama pravde. Nemojte to da radite. Budite efikasna vlada, vlada koja isporučuje rezultate. Na pravdi nećete napraviti ništa dobro za ovu zemlju. Pravda na kraju meseca ljudima ništa ne znači ukoliko nemaju plate. Pustite pravdu patrijarhu Irineju, pustite je muftiji, pustite je biskupu, pustite nevladinom sektoru, a za Vladu – zakon, red, jasni planovi i efikasnost.
Ja isto želim da vi budete uspešni u svojoj nameri, recimo, naplate konverzije zemljišta. Nemam ništa protiv toga. Govorili smo vam o načinima na koje to može da se uradi pre godinu dana. Rekli smo da ne može Poreska uprava da utvrđuje tržišnu cenu. Sad se i vi suočavate s time. Videćemo da li će biti uspešan drugi model koji predlažete. Ali jednu stvar nemojte da zaboravite – onaj ko je prodao, ne može naknadno da menja pravila, jer je onda prevarant i takvom više niko ništa ne veruje.

Vreme. Zahvaljujem.
Gospođa Jorgovanka Tabaković ima reč. Izvolite.

Moram, pre svega, da pohvalim nameru Vlade da promeni strategiju i da politiku subvencionisanja i mekih kredita više ne radi uredbama nego zakonom. U tom smislu, gospodine Duliću, mogu da kažem da ovo jeste pomak napred, bez obzira na to što imam niz primedaba na zakon koji ima svega osam članova i gde mnogo toga ostaje Vladi da kasnije propiše, zaista bez roka, ali svaki početak je vredan pohvale.
Da li zakon koji je najavljivao gospodin Dinkić kao sopstveni projekat kada treba valorizovati uspehe zaslužuje njegovo odsustvo danas, a da vi budete tu i odgovarate na naša pitanja, nije stvar nas opozicionih poslanika. O tome treba da govorite vi u Vladi. Verovatno imate dobru podelu posla, gde ste vi dobili, bojim se, da danas uradite onaj teži deo.
Moram da priznam, pre svega, da se ciljevima iznetim u članu 2. ovog zakona nema šta zameriti. Da se prevaziđu negativni efekti krize, da se podstiče razvoj i zapošljavanje domaćih preduzeća, da se podstakne razvoj svih onih koji se bave proizvodnjom građevinskog materijala, da se zadrži nivo zaposlenosti, da se podstiče privredni razvoj – nije sporno. Ali je sporno što niste, kao što ste rekli, na primer, u raspravi, stavili u zakon.
Rekli ste da nije građevinska industrija investitor, a ja ću to malo srpskije da prevedem i da kažem – u velikom broju slučajeva građevinska industrija, odnosno građevinarstvo je danas sinonim za pranje novca, gde se na jedan uložen dinar dobija još jedan i gde se u sprezi onih koji odrede lokacije, prodaju ih i namene povlašćenima, daju im preko reda dozvolu i omoguće gradnju, to zaista nije građevinska industrija. To su investitori koji su ukaljali ugled onih osvedočenih koje mi u stvari smatramo građevinskom industrijom.
Zašto niste stavili u jedan od ovih članova ovde šta se to zaista podrazumeva pod građevinskom industrijom? Trebalo je, da nemamo sutra problem tumačenja na koga se odnosi i šta znači i ko će u ovome da iskoristi.
Šta imam da zamerim ovom zakonu? Da li su u Vladi vaše kolege razmišljale o tome da ovoj skupštini treba podneti izveštaj prvo o onome koji su efekti već usvojenih i godinama primenjivanih uredbi u smislu zapošljavanja i realizacije dobrih namera?
Samo da pomenem onu vrlo interesantnu Dinkićevu uredbu, po kojoj je on potpisivao i garancije za ulaganje stranih investitora na ovim prostorima, gde se dobijaju subvencije za svako novootvoreno radno mesto ako se pojave investitori koji ulažu 50 miliona evra, koji ulažu 200 miliona evra, gde su uredbe crtane za one koje danas kolokvijalno nazivamo ''nepristojno bogatim'', jer tu vrstu ulaganja nije mogao da ima onaj za koga se danas zalažemo a zovemo ga ''domaći investitor'', ne u pogrdnom i pejorativnom smislu, nego investitori u građevinskoj industriji, na primer, koji imaju novac koji nije dug prema bankama, a pomenuli ste i to ovde kao sporno i zaista jeste sporno.
Govorim o tome da uredba nije dobar način, jer omogućava zloupotrebu budžeta koji punimo svi, a onda iza zavese novac dele ministri i oni koji su neimenovani izvršni direktori kvazibanaka bez saglasnosti Narodne banke, a to su ministri u Vladi Republike Srbije.
Ako već pokušavate da promenite praksu, što je neophodno, i da novac delite zakonom koji bi, u najmanju ruku, morao da propiše kriterijume za pristup, može li neko od vaših kolega ili vi lično da mi objasnite šta to znači da će na ovim konkursima za projekte učestvovati građevinska preduzeća koja zapošljavaju značajan broj radnika? Da li to ''značajan'' može neko da kvantifikuje? Jer, ''značajan'' je atribut, nešto opisno dato, a ovde govorimo o konkretnim ciframa, govorimo o subvencijama, povlašćenim uslovima i o zapošljavanju ljudi, pa to da neko zapošljava značajan broj ljudi, verujte mi, ne znači ništa.
Ili, čak, u sledećoj rečenici – da imaju odgovarajuće iskustvo i tehnološke kapacitete da mogu da zaposle značajan broj radnika. Koliki je to značajan broj? Dvadeset, pedeset, sto, dvesta, hiljadu? Zaista bi bilo nužno napraviti makar neke okvire, da znamo na koga će se ovaj zakon odnositi.
Ono što ste u članu 3, po meni vrlo spornom, napisali - da se u skladu sa ovim zakonom Vlada pojavljuje kao investitor i na predlog nadležnih ministarstava može da finansira neke projekte - ona to može da radi samo za Republiku Srbiju, ali nikako i za lokalne samouprave i pokrajine.
Gospodine Duliću, Ustav nije lepo ukoričena plava knjižica koju svi nosimo zajedno sa Poslovnikom i zakonom koji je na dnevnom redu. Ustavno pravo lokalnih samouprava i pokrajina da odlučuju gde će i kako ulagati, koji su im prioriteti i kako da finansiraju, delimično sami ili u celosti ili će pronalaziti suinvestitore, ne može da bude pravdano centralizacijom da o tome odlučuje Vlada, ma koliko se vi upinjali, zato što to Ustav zabranjuje.
Dalje, napisali ste da pomažemo domaćoj proizvodnji. Da li zaista verujete da pod ''domaćom proizvodnjom'' podrazumevamo preduzeća čije je sedište na teritoriji Republike Srbije? Nisu to sinonimi.
Znači, s jedne strane kažete da finansiramo samo domaće proizvođače, što ne mislim da je dobro u trenutku kada svi govorimo a neki od nas zaista i misle da Evropu treba prvo u Srbiji stvoriti, ne bušeći čamac kojim treba da odemo u Evropu, ne nezakonitim i neustavnim, nego naprotiv, neevropskim standardima, time što onemogućavamo i ostalima da učestvuju ovde, ali samo na papiru. U praksi zaista strano preduzeće, a samo jedan čovek dođe ovde i osnuje preduzeće sa sedištem u državi, može da se nazove učesnikom u domaćem pravnom prometu. Ne možete mi to sporiti.
Kad ja pogrešim, napravim lapsus pa kažem ''strane banke'', one nisu strane, one su domaći učesnici na ovom tržištu, a to što su im matice u inostranstvu i što njih, kao što i vi kažete, zanima da li države iz kojih dolaze pomažu svojim radnicima, i tu ste u pravu, to nije relevantno za konkurisanje za ove projekte.
A šta kaže praksa? Svi mi imamo iskustvo da se pojavi neki veliki zvučni ''ovaj'' sa referencama ili da ne kažem s političkim pobočnim vezama da dobije posao, a da onda, u stvari, angažuje one male, one kojima nije povezivan radni staž, kojima nisu uplaćivani doprinosi itd.
I ne možete mi reći da vi ne znate da se iza ovih dobrih namera i nespornih ciljeva ne krije prav put bez prepreka da domaća građevinska industrija zaista dobije podsticaj, zadrži postojeći broj zaposlenih ili zaposli nove. Sigurna sam da vi znate da ovde postoji niz prepreka koje neće omogućiti pravima da dođu do sredstava.
To što Vlada bliže propisuje uslove i načine finansiranja za svaki pojedinačni projekat, ja ne mogu da sporim. Po Ustavu, po dobrim običajima pisanja zakona, Vlada jeste izvršni organ i ima pravo da ovo uradi. Ali bih vas molila, već sad u načelnoj raspravi, da ovom stavu 4. člana 3. dodate amandman SNS-a. Očekujemo da u tom stavu dodate - ali prema dobrim iskustvima međunarodne prakse, kada primamo međunarodnu pomoć, kredite, da finansiramo ovakve projekte.
I to nije samo lepo reći kako se to radi u svetu i u skladu s međunarodnim iskustvima, odnosno kako realizujemo projekte finansirane međunarodnim zajmovima. To znači, kad nekog angažujete po ovom projektu i dodelite mu posao da radi, da mu omogućite da prvi avans dobije od vas i da krene da radi, a da posle prvog avansa dostavlja okončane situacije za koje će vaša jedinica za implementaciju projekta (tako se to zove u međunarodnim projektima) izvršiti proveru da li je zaista urađeno ono za šta ste dali novac kao Vlada i za šta ste dužni da pratite namensku kontrolu.
Ako već jeste kvazibanka, vi morate da se ponašate kao banka, odnosno da svakom građaninu Srbije, koji mora da bude pojedinačni državni revizor, podnosite izveštaj da teško i s mukom napunjen budžet ne trošite olako, ne kontrolišući gde ide, nego da preko te jedinice za implementaciju omogućite građanima uvid, a naučite one koji primaju pare da ih troše tamo gde su one namenjene.
Šta ćemo još time omogućiti? Nećemo dozvoliti da nam se ikada ponove putevi koji su radili za državu, nije bitno da li u nekim kampanjima, nije bitno koliko je para oticalo pored, a koliko u asfalt, ali je bitno da se ne suočimo sa činjenicom da država naručuje, deluje kao ozbiljan investitor, a onda ne plati onima koji rade za nju, uvedu ta i takva preduzeća, vrlo uspešna ili sa velikim brojem zaposlenih, u ono što je napisano u Zakonu o stečaju, u stanje nelikvidnosti, gde onda mogu, po čl. 151-154. Zakona o stečaju, kada država odluči da joj se dopadaju mašine, zemljište, kamenolom ili šta već, da otvori i zatvori stečaj u jednom danu i trenutku ako niko ne uplati predujam za takav predstečajni postupak i da postane vlasnik celokupne imovine kojom takvo preduzeće raspolaže.
Zato insistiram da odabir projekata i finansiranje ide u skladu sa dobrom međunarodnom praksom, da ne bi oni koji vide nadu u poslovanju sa državom bili sutra oni koji će videti ime svog preduzeća na oglasnoj tabli stečajnog suda gde ostaju bez imovine i gde je država ostavila niz nerešenih pitanja – ko odgovara dok se preduzeće ne izbriše iz pravnog prometa, šta se dešava sa radnicima, sa njihovim neuplaćivanim stažom itd. Uvek put popločan dobrim namerama vodi u pakao.
Znači, kad uplatite avans da treba nekome da organizuje tu proizvodnju, svaka sledeća situacija mora da bude kontrolisana, do one okončane, jer država mora ne samo da dobije pravo od poslanika u Skupštini Srbije da deli novac, nego i da odgovara za namensku kontrolu sredstava koja će deliti.
Član 4. (po članovima govorim o ovom zakonu) mi je vrlo interesantan, gde kažete da ćete graditi škole i obdaništa, bolnice, stanove, auto-puteve, sportske objekte... Da li bi iko dobronameran smeo išta da zameri kad ovde pročita spisak od jedan do sedam? Ne, niko. Ali se postavlja pitanje – a gde ćemo to da gradimo škole ako pristajemo na onu vrlo neobičnu racionalizaciju, gde smanjujemo broj odeljenja zbog sve manjeg broja učenika, pogotovo u onim delovima Srbije koje nazivamo najnižim u smislu regionalnog razvoja, gde je najniža stopa rasta u smislu razvijenosti?
Govorimo o bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama, a govorimo o racionalizaciji gde lekar ima za pacijenta svega deset minuta, da ga primi, porazgovara, prepiše lek, a uz to mora i sve hitne slučajeve koji se dese da primi. Za koje i kakve bolnice? Ovih dana slušamo o uglednoj turskoj ustanovi "Gorki badem", tako se zove bolnica, gde naši pacijenti odlaze da se operišu zato što kod nas nema mesta. I sama gradnja spomenika vašim namerama da izgradite bolnice u kojima lekar nema vremena da se posveti pacijentu treba da bude namena sa kojom ćemo mi da se saglasimo? Tu je nesklad i u tome je problem.
Kažete gradićemo sportske objekte. A s kojom će platom i gde zarađenom (i ovo nije demagogija, ovo je praktično pitanje) neki roditelj moći da pošalje svoje dete na bazen i na vežbanje u sportski objekat ili halu koju izgradite? Mnogo je takvih spomenika. Kojim će sredstvima lokalne samouprave iz oskudno prebačenih transfernih sredstava moći da održavaju te i takve sportske objekte? Dužni ste, gospodine Duliću, da jedini vi danas ovde prisutni kao Vlada, posmatrajući i ono što je bilo i ono što treba da bude, razmislite da li će biti ikog da ide u ove sportske objekte.
Da li auto-puteve i druge državne puteve koje treba da gradimo, treba da gradimo samo mi, ili u spajanju Zapadne Evrope i Istoka treba da animiramo i one koji će tim putevima prenositi svoju robu u ovoj liberalizovanoj privredi, potpuno otvorenoj na onoj relaciji npr. Minhen-Istanbul? Da li je neko trebalo da nam pomogne i da animiramo neke investitore koji će imati koristi, ne zato što nas vole, nego zato što je i njihov interes da putevi prelaze ovom teritorijom, ili ćemo u ovakvim najtežim vremenima krize, koju smo do juče previđali i nismo priznavali, da se pravdamo ciljevima iz člana 2. i projektima iz člana 4. i da kažemo – dajte nam odobrenje da ulažemo?
Gospodine Duliću, vi ste mlad čovek. Znate kako se u moje vreme zvala proizvodnja sportskih objekata, bolnica u kojima ljudi ne mogu da se leče jer nemaju para, kako se zovu obdaništa za koja ne može da se plati mesečna naknada? Proizvodnja za zalihe. Znači, graditi objekte koje neće imati ko da koristi, zove se proizvodnja za zalihe, koja je prevaziđena zato što društvo i država, država u opštem smislu reči, nema sredstava da ih rasipa na ono što se ne koristi.
Da li ste svedoci kada uđete u radnju, u prodavnicu nameštaja, pa pogledate neki komad, može to da bude i neki najjednostavniji sto, koji košta sedam hiljada, ima i takvih, a oni vam kažu - ''ne, to je samo eksponat; ako ste pravi kupac, naručićemo za vas'', jer danas niko nema novca da drži robu na zalihama? Vreme konsignacije, da roba postoji i može odmah da se ponese a plati kasnije je za nama, zato što su istrošeni resursi u svetu da se proizvodi ono za šta nema kupaca.
Ovom pričom dolazim do vašeg obrazloženja u kome kažete šta je osnovni problem – gradićemo stanove, ali imamo nedostatak tražnje u privatnom sektoru. Istina je, gospodine Duliću, imamo nedostatak tražnje u privatnom sektoru za stanovima i onim što treba da radi građevinska industrija, ali ne zato što ljudi nisu zainteresovani da žive sami ili da ih ne živi po tri generacije u jednom stanu od po 60-ak kvadrata. Ne, nego zato što ljudi ne rade i zato što ne slušate i ne čujete kad vam kažemo – prvi cilj Narodne banke, kao vrhovne
institucije, mora da bude stvaranje uslova za zaposlenost i privredni razvoj i napredak.
Jer, ako ljudi rade i primaju platu, imaće gde i kod koga i čime da se zaduže i da vraćaju kredite, stambene, što su jedini pravi i opravdani krediti ne samo u ovo vreme krize, nego u vreme odgovornih ljudi koji uzimaju kredite ne za letovanja, ne za svadbe, ne za školovanja, što jesu opravdani razlozi ali nisu naša praksa, jer se treba pružiti onoliko koliko guber dozvoljava i kako i filozofija utvrđuje da i država i pojedinac može da troši samo onoliko koliko ima, nego zato što mi moramo, govoreći o štednji kao jedinom pravom osnovu za razvoj, da kažemo ljudima istinu – ne može da se živi u nedogled na kredit i ne može država u nedogled da živi na kredit.

Dvadeset minuta. Zahvaljujem.

Nastaviću u raspravi u pojedinostima.

Reč ima ministar Oliver Dulić. Izvolite.

Čisto iz namere da usmerim raspravu, jer nisam stigao u početku sve da kažem, a voleo bih da znate šta smo mi uradili dalje da bismo ovaj zakon implementirali.
Tačno je da se ponekad zakoni donose i da se onda obaveže Vlada da donese različite vrste podzakonskih akata koji se vrlo dugo spremaju. Da bi ovaj zakon bio što je pre moguće implementiran, mi smo već ušli u izradu tih podzakonskih akata, i to radimo zajedno sa predstavnicima građevinske industrije. Upravo ova komisija, odnosno radna grupa koju pominje gospodin Jovanović će da se sastane u četvrtak, kada ćemo da analiziramo njihove predloge nama i naše predloge njima koji će to biti kriterijumi da bi se odredili i vrste objekata koje će se raditi, s jedne strane, i lista firmi koje mogu da rade i radiće te vrste projekata.
Potrudili smo se da napravimo nešto što je statistički presek stanja među građevinskim firmama danas. Evo sad vam čitam samo jedan nacrt, ali da vidite koliko smo ozbiljno išli. Klasifikovali smo ove radove na različite vrste građevinskih radova i krenuli smo da stvaramo neku vrstu minimalnih kriterijuma koje jedna firma mora da ispuni ukoliko želi da radi neki objekat. Objekte smo podelili, naravno, prema veličini kvadrata.
Pričam ono što je u nadležnosti mog ministarstva, to je stanogradnja, a svako od drugih ministarstava će (kada pričamo o bolnicama, to je Ministarstvo zdravlja, za škole je Ministarstvo obrazovanja, za sport Ministarstvo omladine i sporta) da odredi i napravi neku vrstu kriterijuma koji su to objekti koji treba da se rade.
Na primer, objekti visokogradnje, bruto razvijena građevinska površina do 800 kvadrata – firme koje mogu da učestvuju moraju da imaju minimum jedan skip ili manji kran, jedan kamion od minimum 10 kubika, izvedeni objekti u poslednjih deset godina površine do 800 kvadrata i 20 zaposlenih. Pa onda od 800 do 2.000 kvadrata – određen broj mašina, broj zaposlenih itd.
Elementarni uslov je da ta firma postoji i radi na teritoriji Republike Srbije zadnjih tri do pet godina. Dakle, mi nećemo da neko dođe i osnuje firmu danas i da učestvuje na ovim projektima. Hoćemo da pomognemo onaj realni građevinski sektor koji je iznosio sve ono što su bili građevinski poduhvati u poslednjih tri do pet godina. To je ideja. Možete da vidite iz svega ovoga da se radi ozbiljno na tome.
Ovo isto važi i za elektromontažerske, elektroinstalatarske radove, vodovodarske radove, kanalizacione radove itd. To će biti jedan ozbiljan pravilnik, u kome će svako ko nešto vredi u građevini, moći da se prepozna. Oni ljudi koji ne budu mogli da ispune ove uslove, siguran sam da će naći posla u podizvođenju i siguran sam da će npr. taj pominjani "4. juli" ili "Stepa Stepanović".. Dakle, pričamo o 131 objektu, prizemlje plus šest kvadrata, plus potkrovlje, ukupne površine oko 550.000 kvadrata.
Dakle, pričamo o upošljavanju nekoliko hiljada radnika samo na takvom jednom gradilištu. Siguran sam da nekoliko takvih gradilišta, a mogu da vam najavim da u Beogradu spremamo još nekoliko velikih lokacija, takođe smo spremili lokacije u dogovoru sa Vojskom, gde će Građevinska direkcija Srbije da preuzme zemljište za adekvatan broj stanova u Čačku, Kraljevu, Užicu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Dakle, pričamo o tome da je do kraja godine, zahvaljujući ovom zakonu, moguće otvoriti nekoliko ogromnih gradilišta na kojima će se graditi stanovi.
Ti stanovi će biti prodavani po subvencionisanim cenama. Mislim da su cene koje smo dali u uredbi, u kojima mi subvencionišemo projektno finansiranje, vrlo korektne. Na taj način ćemo stvoriti i jednu vrstu balansa na tržištu nekretnina. Povećanom ponudom jeftinih a kvalitetnih stanova mi ćemo ipak i ove investitore, koji su investirali u prethodnom periodu a još uvek ne žele da spuste cene, ohrabriti da spuste cene i da dođemo do nečega što će biti tržišna vrednost koja će biti značajno niža i koja će biti dostupna našim građanima.
Sve ovo što ste vi pričali jesu dileme koje smo i mi imali i koje su nas vodile kada smo pisali ovaj zakon. Sigurni smo da smo na dobrom putu, a molim vas da ispratite i ono što će biti implementacija ovog zakona kroz podzakonske akte i, što je jako važno, kroz Ministarstvo.
Kada se ovaj zakon donese, moja odgovornost će se svoditi na stanogradnju. Svako ministarstvo će imati odgovornost da sprovede projekte u okviru svoje nadležnosti. Škole će da gradi, finansira, potpomaže i projektuje Ministarstvo obrazovanja, bolnice će raditi Ministarstvo zdravlja itd. Svako će imati prilike sada da zanovi, obnovi, rekonstruiše objekte koji su decenijama propadali i za koje nije bilo para.
Na kraju, kada već pričamo o parama, na to nisam stigao da odgovorim, do sada su se na ovaj projekat, po raspisu koji je poslat pre dve nedelje, javile banke koje su prikupile sredstva u vrednosti od 180 miliona evra. Ono što znam jeste da ćemo u stanogradnju ove godine uspeti da upumpamo oko 500 miliona evra. To je ogromna količina novca, koju će banke usmeriti u građevinski sektor. Ukoliko uspemo da realizujemo samo jedan deo ovog projekta, zaposlićemo nekoliko desetina hiljada ljudi, i to je ono što će biti konačan kvalitet ovog projekta. Hvala puno.

Pre nego što dam reč sledećim govornicima, obaveštavam Narodnu skupštinu, na osnovu člana 85. stav 5, da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, raspravom o tački dnevnog reda koja je trenutno u toku.
Na osnovu procenjenog vremena potrebnog za raspravu po tački dnevnog reda koja je u toku, današnji rad bi trebalo da bude završen između 19.00 i 20.00 časova, uračunavajući, naravno, i vreme procenjeno za replike i ono što nije striktno propisano vreme raspoređeno po poslaničkim grupama i za predsednike, odnosno ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa.
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković je prijavljena u elektronskom sistemu. Želite repliku? Izvolite.

Zahvaljujem. Nije replika, ali ne bi bilo u redu da u ovom delu ne dam ključnu primedbu.
Nedopustivo je, gospodine Duliću, da suspendujete Zakon o javnim nabavkama članom 5, gde kažete da vam neposredni pregovarački postupak omogućava da vi, koji sve vreme pričate o prednostima Zakona o javnim nabavkama, o uštedama, bukvalno sebe, kao Vladu, iz toga izuzmete, čime, u stvari, pokazujete da se zakoni odnose na građane, ali ne i na Vladu, koja ih propisuje.
To je ključna primedba zakonu koji ste nam u ovu proceduru doneli i zahvaljujem što ste mi dali pravo da time zaokružim diskusiju.