Reč ima ministar Oliver Dulić.

Da odmah razjasnimo pitanje koje ste postavili o nadležnosti Ministarstva da izda dozvole.
Čitam vam član 6. i molim vas da ga pažljivo saslušate: "Lokacijsku, građevinsku i upotrebnu dozvolu, odnosno druge akte u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji za realizaciju projekata iz člana 1. ovog zakona, izdaje organ određen Zakonom o planiranju i izgradnji (to je lokalna samouprava), a može je izdati i ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, ako nadležni organ ne izda navedene akte u zakonom propisanom roku".
Nije tajna da u Srbiji ima gradova kojima je potrebno jako dugo vremena da izdaju ove akte. Nama je potrebna hitna mera, da se desi odmah, i nemamo vremena da čekamo da se u nekim institucijama lokalne samouprave u kojima je potrebno jako puno vremena za izdavanje dozvole, to izda.
Ovaj zakon daje mogućnost da nadležno ministarstvo preuzme te poslove kada istekne rok koji je inače predviđen zakonom. I to nije stajalo u Zakonu o planiranju i izgradnji. Mi nemamo meru kojom možemo da ubrzamo proceduru u lokalnim samoupravama za izdavanje dozvola. Da postoji, verujte mi da bih je ja primenio. Ali ne postoji. Sada, za ove potrebe, za potrebe hitnosti, zbog krize u građevinarstvu, mi ćemo, verujte mi, tu meru da iskoristimo.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić, a posle njega narodni poslanik Zoran Babić.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, ministre, predstavnici Ministarstva, čitajući obrazloženje zakona o podsticaju građevinske industrije, videli smo da tu postoji nekoliko ciljeva. Jedan od ciljeva je podsticaj građevinske operative otvaranjem novih radnih mesta.
Nama je drago, gospodine ministre, što ste vi prepoznali upravo program DSS-a u uslovima ekonomske krize. Naime, mi smo jedan od stubova razvoja i pomoći građanima Srbije upravo stavili na tu temu, tj. da pomognemo građevinskoj industriji.
Da li možemo da nastavimo, gospodine ministre?
Dakle, drago nam je što ste prepoznali program DSS-a. Naime, Vlada se oglasila tek 3. juna, kada je na svojoj sednici donela ovakav predlog mera, što govori da je Vlada do sada radila stihijski, ništa planski. U prilog ove moje diskusije govori i to da mi donosimo zakon u jeku građevinske sezone, gospodine ministre, i zakon se u celosti može primeniti tek na kraju građevinske sezone, što faktički znači da ćemo ovaj zakon primenjivati tek iduće godine.
Normalno, ovaj zakon je sklon aferama, i to korupcijskim aferama, zato što Vlada uređuje ovaj zakon određenim uredbama.
Krunski član ovog zakona je član 5. On govori o načinu izbora izvođača, o načinu izbora nadzornih organa. Vi ste predložili ovde pregovorni postupak bez javnog poziva, što mislimo da je i te kako loše. Na taj način diskriminišete određene firme, favorizujete firme koje su bliske Vladi, a i sama vlada, kao što rekoh, donosi uredbe i kreira ovaj zakon. U samoj vladi postoji određeni broj ministara, pa i sam premijer, koji imaju akcije u određenim firmama, i na taj način to pojačava sumnju da oni sami sebi mogu određene poslove namestiti.
Druga stvar, u članu 4, gde se govori o projektima i finansiranju projekata, o određenim objektima, o putnoj infrastrukturi, mi smo tražili da se uvrste i železničke pruge, jer same pruge su deo Koridora 10.
Gospodine ministre, u Leskovcu, odakle dolazim, imamo problem sa Predejanima. Vi znate, dolazila je kod vas delegacija iz Leskovca par puta, ponudila vam je idejno rešenje koje je za pet miliona evra jeftinije od postojećeg. Nemamo odgovor na ta pitanja. Naime, tražili smo da se izmesti železnička pruga, da bi se tu napravila petlja za ulazak u motel Predejane. Ako se ta petlja ne napravi, a nemamo odgovor, onda će Predejane i ceo taj kraj ostati mrtvo slovo na papiru.
Mi ne očekujemo da se to desi, ali očekujemo, gospodine ministre, da dobijemo konkretan odgovor od vas da li je napravljen idejni i glavni projekat za izlazak ka motelu Predejane, što je i te kako bitno za nas na jugu Srbije, jer ako se to ne desi, građani Predejana će pokušati da podnesu zahtev o Sporazumu o stabilizaciji da bi se Predejane primilo pod okriljem Srbije.
Takođe je iznenađujuće, gospodine ministre, to da ste vi ovaj zakon oročili do 2011. godine. Neverovatno je, pošto smo mišljenja da će ova ekonomska kriza trajati mnogo duže od 2011. godine. Možda su dva razloga zbog čega ste vi oročili ovaj zakon do 2011. godine. Prvi razlog je to da ste svesni da će ova vlada trajati, koristeći te mehanizme i mere, do 2012. godine i drugi razlog je to što mislite da nema više dogovora u ovoj vladi i da do 2011. godine firme koje su bliske vladinom establišmentu mogu iskoristiti ove privilegije i prinadležnosti koje im omogućavate ovim zakonom i pripremiti se za sledeće izbore, tj. stranke iz vladajuće koalicije.
DSS će se zalagati u budućnosti za razvoj građevinske industrije, za razvoj građevinske operative, za otvaranje novih radnih mesta. Međutim, ono što vam zameram, gospodine ministre, jeste da to sve treba da bude transparentno i javno, a ne pod velom tajne, ne da Vlada uređuje podzakonskim aktom ovaj zakon.
U nadi da ćete preispitati svoju odluku što se tiče ovog zakona, očekujemo da povučete ovaj predlog zakona, da ga uskladite sa Zakonom o javnim nabavkama, pošto taj zakon već imamo. U slučaju da se to ne desi, podneli smo određen broj amandmana koji i te kako menjaju tekst zakona. Očekujemo da ih proanalizirate i da ih usvojite. Zahvaljujem.

Pet minuta i 20 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, a posle njega narodni poslanik Dobrislav Prelić.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, moram da istaknem iskreno priznanje koje je predlagač zakona izneo u razlozima za donošenje ovog zakona, a to je da se razlozi za donošenje ovog zakona ogledaju u tome što je svetska ekonomska kriza pogodila celu privredu Republike Srbije, a najviše građevinsku industriju.
Bravo! Posle više od dve godine shvatili ste da se nalazimo u krizi. I, ovo nije prvi put da se čuju disonantni tonovi od različitih ministara u Vladi Republike Srbije, koji su išli od gromoglasnih izjava da nas kriza neće ni dotaći, da ćemo od krize i na krizi samo profitirati, preko izjave gospodina Mirka Cvetkovića da smo mi statistički izašli iz krize ali da građani ipak to neće osetiti, pa do vašeg priznanja da nas kriza žestoko trese.
Gospodine ministre, zaista ne sumnjam u vašu ličnu dobru nameru da hoćete da pomognete građevinskoj industriji. Međutim, siguran sami da će se i kod ovog zakona, kao i kod mora prethodnih zakona koje smo ovde usvojili, samo podići medijska kampanja i ništa više. Jer, voleo bih da mi objasnite kako će se ovaj zakon primenjivati u mojoj Vrnjačkoj Banji, s obzirom na Odluku o opštem uređenju Vrnjačke Banje, koju je donela lokalna samouprava u kojoj vlast čini DS, gde se u članu 83a te odluke jasno kaže: "Zabranjuje se izvođenje zemljanih i grubih građevinskih radova u ekstra i prvoj zoni u periodu od 1. jula do 31. avgusta."
Ako se zna da se 80% objekata gradi u ekstra i prvoj zoni, ako se zna da zbog vremenskih prilika građevinska operativa ne radi ili radi smanjenim kapacitetom tri do četiri zimska meseca i sa ovom zabranom rada tokom jula i avgusta, kako mislite da ta građevinska industrija i te građevinske firme u praksi i opstanu? Kako da opstanu ako pola godine rade, a pola godine im zabranjujete ili će se suočiti sa višemilionskim kaznama? Kako mislite da ti poslodavci plaćaju svoje zaposlene ako ne mogu da rade šest meseci godišnje?
Takođe je lokalna samouprava u Vrnjačkoj Banji, u kojoj, ponoviću, vlast čini DS, donela odluku 5. oktobra 2009. godine u kojoj se u članu 5. kaže: "Zabranjuje se kretanje motornih vozila čija ukupna masa prelazi pet tona u naseljenom mestu Vrnjačka Banja u ekstra i prvoj zoni". Ova odluka nema vremensku dimenziju, nema vremensko ograničenje do kada traje. Kako mislite da u praksi pomognete građevinskoj industriji kada te firme primoravate da šljunak, pesak, beton i građevinski materijal dovoze maltene građevinskim kolicima? Jer, koji je mikser za beton težak manje od pet tona?
I, ovo nije politička priča, ovo je praksa, ovo je život, jer ovde je spisak preduzetnika koji više od godinu dana traže ukidanje te diskriminišuće odluke od lokalne samouprave, i naravno - ništa. Kako će onda ta građevinska operativa uopšte da radi? Pretpostavljam da ovaj zakon koji danas usvajamo ima i leks specijalis prirodu, jer ukida Zakon o javnim nabavkama, pa vas pitam, gospodine ministre, da li će ovaj zakon ukinuti i sporne odredbe Odluke o opštem uređenju Vrnjačke Banje.
Takođe bih vas pitao da li će se podstaći građevinska industrija u uslovima ekonomske krize ako taksa za tehnički prijem objekata većih od 150 kvadrata iznosi 1.200 dinara po metru kvadratnom, kao što je u Vrnjačkoj Banji, pa je ponekad skuplji tehnički pregled objekata koji se legalizuju nego sama legalizacija.
Pošto je veliki broj građana Srbije egzistencijalno vezan za građevinsku industriju, za građevinski sektor, još jednom vas pozivam da se potrudite da ovaj zakon ne ostane samo mrtvo slovo na papiru i da ne posluži samo za medijsku kampanju. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dobrislav Prelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogli ste da čujete stav SRS-a kada je u pitanju ovaj zakon o podsticaju građevinske industrije Republike Srbije. Izričito smo protiv njega. Ovaj zakon uopšte nije ni trebalo da dođe u skupštinsku proceduru, jer, gospodine ministre, nije ništa lično, ali mnogi zakoni koji su donošeni ovde u Skupštini nisu nas ubedili u to da Vlada ima dobre namere, da ima namere da pomogne našim građanima, našoj privredi i našim preduzećima.
Ishitrenosti ovog zakona ide u prilog i činjenica da nije bilo javne rasprave. Sami ste u par navrata rekli da i u građevinskoj industriji ima jako puno problema, da ih je pre svega bilo oko javnih nabavki, da su mnoga preduzeća, odnosno izvođači radova na neki način čak i ucenjivali. To je prosto neverovatno. Šta ste vi učinili da to sprečite?
Agenciju za borbu protiv korupcije imamo, mada je i to dokaz kako se Vlada odnosila prema Agenciji za borbu protiv korupcije. Znamo koliko dugo vremena nije mogla da počne da radi. Sada, kada je počela da radi, kada je došla do nekih činjeničnih stanja, utvrdila nepravilnosti, jednostavno, iz raznoraznih razloga i očigledno je da ova vlada ima veliki uticaj, podnete su samo prekršajne prijave.
Ovaj zakon o planiranju i izgradnji neće pomoći preduzećima koja su ušla u velike probleme od 2000. godine. Znate koliko ima naših građevinskih firmi koje su nekada bile za ponos, izuzetno dobro radile, bile profitabilne, koliko su radnika zapošljavale, a danas, jednostavno, ne funkcionišu. Zato mislimo da se ovaj zakon neće odnositi na kompletnu građevinsku industriju, jer mnogi neće moći da imaju tu privilegiju da dobiju ove subvencije, mada se postavlja pitanje odakle novci i za ovo.
Rekli ste da su banke spremne da kreditiraju, ali kažem vam da su mnoga preduzeća već sada u toliko velikim obavezama da neće moći ni da konkurišu, da uđu u uži krug, jer imaju veće obaveze prema bankama. Znam da ćete reći da postoje mogućnosti i reprograma, ali jednostavno neće imati šta da založe ni u tom reprogramu da bi mogli da dobiju sredstva i da učestvuju na jednom poštenom konkursu koji vi, navodno, pokušavate da branite. Ali kada javne nabavke ovim zakonom izgube smisao i kad je dozvoljeno da se vi direktno pogađate s potencijalnim investitorima, to nas stalno dovodi u sumnju i mislimo da će biti jako puno zloupotreba. Ima jako puno primera da velike poslove dobijaju određene firme čak i bez obzira na reference koje imaju i na uslove kada je plaćanje u pitanju.
Ima i dosta toga, pošto imamo paralelnu vladu u Vojvodini, i vi verovatno već znate, nadam se, kako funkcioniše Fond za kapitalne investicije, kako oni rade na izradi projekata, kako biraju investitore - da to ide brzim nabavkama. Jednostavno, ovo što ste vi pričali, da lokalne samouprave treba da rade na prostornim planovima i da veliki broj opština radi na izgradnji prostornih i urbanističkih planova, na generalnoj regulaciji, to Fond ne uvažava. Projekti su urađeni na vreme, izabran je izvođač radova, sve je urađeno po proceduri, sve su dozvole dobijene, a došli smo u situaciju da ljudi iz Fonda direktno dođu u Opštinu i kažu – morate da raskinete ugovor sa izvođačem radova koji izvodi kanalizaciju, koji vam presvlači putnu infrastrukturu, Fond će izabrati izvođača radova.
Srpska radikalna stranka opravdano sumnja u pošten pristup sprovođenju ovog zakona. Ovaj zakon će isključivo služiti u političke svrhe, pre svega u predizbornim kampanjama. Znate vrlo dobro šta se sve obećava i radi u predizbornim kampanjama. Podsetiću vas samo na predizbornu kampanju u Odžacima 24. januara, kada se asfaltiralo na minus 15, gospodine ministre. Pokušali smo da reagujemo, da kažemo – nemojte, ljudi, projekti postoje, uradiće se to kada vreme bude dozvoljavalo, ovo neće trajati ni dva meseca. Jednostavno, nismo naišli na razumevanje.
Jedan deo sredstava je išao iz vašeg ministarstva kada je sanacija smetlišta u pitanju. Koliko sam upoznat, tendera nikakvog nije bilo. Ta smetlišta su odrađena, ali cifre o kojima se priča da su dobijene, verujte da 20% onoga što je urađeno na terenu možda zadovoljava na neki način tu investiciju.
To su sve razlozi zbog kojih sumnjamo da nećete posvetiti pažnju onim firmama kojima je to neophodno.
U članu 3. kažete da će firme prema svojim tehnološkim kapacitetima moći da zaposle značajan broj radnika, a prema kriterijumima koji će se utvrditi posebnim aktom Vlade. Pitam vas šta je sa radnicima u građevinskoj industriji koji su izgubili radna mesta. Vi ste i u predizbornoj kampanji obećali 300.000 radnih mesta, a u međuvremenu je izgubljeno 500.000 radnih mesta. Toliko o tome koliko ste dosledni.
U članu 5. imate, ovo o čemu sam vam pričao, da na postupak izbora projektanta, vršioca tehničke kontrole, izvođača radova, naručilac u smislu ovog zakona može biti nadležno ministarstvo, nadležni organ autonomne pokrajine ili nadležni organ jedinice lokalne samouprave, odnosno privredno društvo iz člana 3. stav 1. ovog zakona.
To je ovo o čemu sam vam upravo govorio, da je Fond za kapitalne investicije AP Vojvodine apsolutno zloupotrebio svoju svrhu. Par puta sam ovde postavljao pitanje da li je nekada bilo koja kontrola, gospodine ministre, došla u Fond za kapitalne investicije i izvršila kontrolu utrošaka sredstava. Naravno, nikada nisam dobio odgovor, a vi znate i zašto. Zbog toga što su pojedine opštine u Vojvodini, jedan određeni krug je strahovito privilegovan i tamo se radovi izvode, a opštine koje su kvalitetno radile na izradi projekata, ne mogu da dođu do tih sredstava.
Sad u ovoj kampanji za izbore u Odžacima 24. januara pokrajinski sekretarijati i Fond su potpisali protokole za preko dve milijarde. Znate li šta je do sada urađeno? Ništa, gospodine ministre. Apsolutno ništa. A projekti već dve godine u Fondu postoje, i u mnogim ministarstvima ovde u Republici, za oko četiri milijarde. Samostalno smo sve uradili, međutim, jednostavno, nema razumevanja. A nije ga bilo pre svega zbog toga što je u prethodnih pet godina u opštini Odžaci SRS bio na čelu. U to smo ubeđeni.
Ono što je žalosno jeste da, bez obzira na sva ova vaša predizborna obećanja, nećete uraditi apsolutno ništa, zbog čega nemamo nijedan valjan razlog da vam verujemo, gospodine ministre, da će se ovaj zakon sprovoditi i da će doneti bolje našoj građevinskoj industriji, kao što nisu ni mnogi zakoni koje smo mi kritikovali i pokušavali da objasnimo da neće doneti ništa bolje i da se, na kraju krajeva, neće ni primenjivati.
Imate sada priliku da pokažete da mi eventualno grešimo i da nismo u pravu. Bili smo izričito protiv Zakona o elektronskim komunikacijama i Zakona o javnom informisanju. Danas je, naime, u listu "Blic" objavljen tekst, lažan tekst, u kome je navodno dr Vojislav Šešelj iz Haga naručio ubistvo Tomislava Nikolića. Taj tekst je izazvao veliko uznemirenje i Srpska radikalna stranka traži od direktora BIA Saše Vukadinovića i ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića da se to ispita.
Mi ćemo svakako podneti krivičnu prijavu Republičkom javnom tužilaštvu protiv autora pomenutog teksta u "Blicu" za iznošenje lažnih vesti koje su izazvale uznemirenje javnosti, sa zahtevom da tužilaštvo hitno reaguje i videćemo kako će pravosudni organi da reaguju. Svakako će i predsednik SRS dr Vojislav Šešelj podneti privatnu tužbu protiv autora teksta i glavnog i odgovornog urednika "Blica" za krivično delo klevete. Takođe je podneti tužbu za naknadu štete, prema Zakonu o javnom informisanju, protiv glavnog i odgovornog urednika i autora teksta u listu "Blic". Videćemo da li ćete primenjivati zakon.
Kritikovali smo ovde i Zakon o elektronskim komunikacijama. Rekli smo da poslanici SRS apsolutno nikakav problem nemaju kada je prisluškivanje u pitanju. Ovo vam je prilika da pokažete svoju doslednost i da ćete poštovati zakon. Mi tražimo samo da istina izađe na videlo.
Gospodine ministre, razlog zbog kojeg SRS smatra da ovaj zakon nije trebalo da uđe u proceduru je, pre svega, finansijske prirode. Uzimamo kredite da pokrivamo deficit budžeta, a svakako ima još privrednih grana kod nas kojima je neophodna pomoć, svakako je potrebna i građevinskoj industriji, ali ne na ovakav način koji ste vi predvideli.
Samo ću vas podsetiti da je ova vlada smanjila budžet poljoprivredi za devet milijardi. Apsolutno znamo u kakvoj se situaciji nalazi poljoprivreda, gde su mnoge stvari vezane sada i za vas. Tu, pre svega, mislim na poplave koje su nas zadesile i vremenske nepogode. Da li su "Srbija vode" i "Vojvodina vode" mogle da reaguju na adekvatan način, s obzirom da godinama ubiraju prihode, da urede nasipe, a ne da dođemo u situaciju da nam je sigurno jedna trećina plodnih oranica pod vodom? Koliko mi je poznato, Ministarstvo poljoprivrede se apsolutno nije oglasilo.
Ubeđeni smo da to nije dobar odnos, pre svega, prema našim građanima, da ovaj zakon, gospodine ministre, nema podršku, i nadamo se, iskreno, da ćete ga povući iz procedure. Ali ako budete imali 126, a ne sumnjamo da nećete i verujemo da ćete ga izglasati, videćete da smo podneli korektne amandmane. Nadam se da ćete ih razmotriti i bar koliko-toliko poboljšati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić. Izvolite.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, opšte je poznato da podizanje građevinske industrije direktno ili indirektno povlači za sobom između 20 i 30 drugih grana, a jedno novo radno mesto na gradilištu znači još četiri u pratećim delatnostima.
Danas imamo ovde Predlog zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize, nešto za šta bi se, barem na osnovu naslova, moglo zaključiti da je veoma korisno i logično u vremenima u kojima živimo.
Ali to je i predlog zakona koji sadrži svega osam članova i koji bi trebalo da reši nagomilane probleme, kao što je, između ostalog, činjenica da prosečan rok plaćanja u građevinskoj industriji iznosi 158 dana, da država preduzećima iz te grane duguje više od sto miliona evra, da su dugovanja privatnih investitora i preko dve stotine miliona evra, a da je posebno problematično to što država još uvek nije isplatila dugovanja za poslove koji su obavljani u prethodne dve ili tri godine i, prema tvrdnjama samih građevinara, ona tu svoju poziciju glavnog investitora u oblasti niskogradnje koristi za preduge rokove plaćanja.
S druge strane, prodaja poslovnog i stambenog prostora finansirana od strane privatnih investitora opala je za čitavih 50%. Uz to, podatak koji svakako zabrinjava jeste da građevinsku industriju opterećuje to što je tokom 2009. i u prvom kvartalu ove, dakle 2010. godine, izgubljeno gotovo 52.000 radnih mesta, i onih stalno zaposlenih i honoraraca.
Problem svakako predstavlja i činjenica da je rad na crno značajno uvećan, pogotovo angažovanjem ilegalnih bugarskih, rumunskih, makedonskih radnika u istočnoj, srednjoj i južnoj Srbiji, a za građevince koji mesecima nisu imali veće poslove ili su imali problema da takve poslove naplate i zapadali redom u nelikvidnost, prosečna opterećenost od 63% na zarade bila je prevelika da bi mesecima držali kao zaposlene desetine i stotine radnika koji ne rade.
U prošloj i u prvom kvartalu ove godine ugašeno je gotovo 850 preduzeća u ovom sektoru, ali i hiljade malih preduzeća, preduzetnika i zanatlija koji su, praktično, čvrsto bili skopčani za granu građevinarstva jer obavljaju usluge i manje radove za srednja i veća građevinska preduzeća.
Kada se sve ovo ima u vidu, a i kada se prelista Predlog zakona o podsticanju građevinske industrije, jasno je da novi zakon o podršci građevinskoj industriji favorizuje isključivo velike građevinske firme i, kao što su kolege već istakle, stvaraju prostor za korupciju.
Javnosti radi, ovakav predlog zakona nema baš nikakve veze sa nekakvim kapitalnim projektima. Pretežno se odnosi na radove koji se finansiraju iz NIP-a, a to je izgradnja škola, zgrada i slično, što naravno nisu kapitalni poslovi u kojima ima novca i koji bi mogli da podignu operativu. Takođe, tenderi koji se prave za kapitalne objekte i dalje će biti uslovljeni, tako da će samo stranci, praktično, moći da ih ispune.
Predlog zakona ima i nekoliko odredaba koje nisu baš na pravi način definisane. Jedna od njih je svakako to što će Vlada Srbije određivati kriterijume koje moraju da ispune firme koje hoće da učestvuju na tenderima.
Ovo što danas imamo kao predlog zakona teško će imati konkretnu primenu u praksi, jer država, ako želi da svoj uticaj na građevinarstvo svede na obezbeđivanje garancija u finansijskom delu, onda se i može očekivati nekakav napredak, a ne samo kroz donošenje određenih zakonskih, podzakonskih akata, izdavanja besplatnog zemljišta i sl.
Dakle, ukoliko ne bude nekakvih suštinskih promena kada je reč o ovoj privrednoj grani, jasno je da će već tokom ove godine još jedan broj građevinskih preduzeća biti ugašen.
Najveći problem za domaća preduzeća, koji apsolutno neće biti regulisan ovakvim predlogom zakona, jeste činjenica da neće moći da konkurišu za izgradnju državnih projekata kao što je, konkretno, izgradnja naselja ''Četvrti juli'' ili na bilo kom drugom sličnom tenderu, jer su ona u principu nelikvidna.
Ministarstvo za prostorno planiranje je najavilo da će u avgustu pokrenuti, kako kažu, najveće gradilište u Srbiji i početi gradnju naselja na mestu kasarne ''Četvrti juli'' na Voždovcu i taj posao bi, ali samo prema najavama, trebalo da oživi građevinarstvo i uposli kompletnu domaću operativu. Međutim, činjenica je da za taj posao trenutno ne može da konkuriše čak 70% domaćih firmi jer su nelikvidne.
Ako bismo želeli objektivno da sagledamo problem, začetak je još prošle godine, kada je uticaj svetske ekonomske krize počeo da se odražava i na investicije u Srbiji. Veliki privatni projekti su stopirani, neki nisu odmakli dalje od zahteva za građevinsku dozvolu, a trenutno se, kao što svi znaju, jedino radi na nekim najvažnijim prioritetnim infrastrukturnim projektima.
Dodatno je problem uvećan jer od septembra prošle godine pa sve do danas u Beogradu, u glavnom gradu, koji pokreće najviše investicija u Srbiji, nije izdata ni jedna jedina građevinska dozvola.
Ne želim da ulazim u priču da li to ima nekakve veze s prodajom stanova u naselju ''Belvil'' ili je nešto drugo posredi, tek građevinska preduzeća su ulazila u sve veća dugovanja prema bankama, nisu realizovali projekte, krediti su, naravno, morali da se otplaćuju i zbog toga je danas veliki broj preduzeća nelikvidan. Jasno je da iz tog razloga ni ne mogu da učestvuju na tenderima, na velikim projektima u zemlji.
Jasno je, dakle, da i dalje rade samo stranci, a angažovanje stranih preduzeća samo povećava cenu radova za 30-40%, što se, na kraju krajeva, odražava na krajnje korisnike, odnosno kupce nekretnina.
Problem je i što ne rade projektantske kuće ni proizvođači materijala, što znači da investicija nema ni na vidiku. Svi, praktično, beže iz građevinarstva. A kakva je sudbina zadesila naša najveća domaća preduzeća - "Komgrap", "Energoprojekt", ''Napred'', "Planum", "Partizanski put" - jasno je svima da ili uopšte nemaju posla ili rade s nekih simboličnih 10-20% kapaciteta.
Jedan od takođe ključnih problema, koji se, ponavljam, ne rešava ovakvim predlogom zakona, jeste i činjenica da firme potražuju velika sredstva od države. Bilo je određenih pokušaja, nagoveštaja da se ovaj problem reši time što bi država kompenzovala dugove. Međutim, jasno je da bi to izazvalo veliki budžetski deficit i država to izbegava i od tog predloga se odustalo. Ali, ponavljam, prema procenama Privredne komore samo većim preduzećima država na ime izvedenih radova duguje oko sto miliona evra.
Zašto je generalno takva politika ako se ima u vidu da su mnoge zemlje praktično uvele protekcionističke mere koje štite domaću privredu, regulisale nastup stranih preduzeća, a kod nas je u toj oblasti situacija apsolutno nesređena, odnosno neregulisana?
Jedan od načina da preduzeće izađe iz krize je svakako i da se koristi program projektnog finansiranja, odnosno regulisanje tržišta podržavanjem subvencionisanih stambenih kredita itd. Takođe, postojalo je predloga, koji nažalost nisu naišli na razumevanje od strane nadležnih u Ministarstvu itd., u smislu formiranja garancijskog fonda ili zajedničke firme, akcionarskog društva, u kom bi država uložila nekih 50%, a određeni broj građevinskih firmi ostatak od po 5% sredstava.
Podaci su veoma zabrinjavajući kada se govori o obimu poslovanja i u niskogradnji, o izvozu domaćeg građevinskog materijala, a o visokogradnji gotovo da nema ni pomena, dakle očigledno je da je to u potpunosti zamrlo. Problem sa kojim se suočavamo jeste da građevinarstvo čini danas svega 3% BDP zemlje u odnosu na nekadašnjih 10% i, kao što smo mogli da čujemo, broj zaposlenih se smanjio iz godine u godinu i kreće se danas do nekih stotinak hiljada ljudi, s obzirom da je leto i sezona.
Dakle, sve te srpske građevinske firme koje su preživele i one turbulentne devedesete godine i opstale nakon privatizacije, suočavaju se i s problemom zastarele tehnologije, opreme, manjka obrtnog kapitala itd., i sve im to, naravno, znatno umanjuje konkurentnost u dobijanju posla uprkos čestom spuštanju cena usluga.
Finansijska iscrpljenost domaćih građevinskih preduzeća je pogoršana i uzimanjem kratkoročnih kredita od banaka, smanjenjem investicija zbog svetske ekonomske krize i građevinari sve teže servisiraju dospele obaveze, a banke retko odobravaju nove pozajmice onima za koje procene da teško održavaju likvidnost, čak i uz te relativno visoke kamate. Te visoke kamate i jesu posledica nepovoljnog kreditnog rejtinga Srbije, tj. osiguranja od rizika, što poskupljuje cenu nabavke kapitala na inostranom tržištu.
U Srbiji se, prema nekakvim analizama, u bliskoj budućnosti očekuje da građevinski poslovi budu izvedeni u vrednosti od oko 20 milijardi evra. Dakle, prilična cifra i prilični projekti, ali, kažem opet, suočavamo se s tim da imamo nekakvih objektivnih problema, da imamo ovakav predlog zakona koji u suštini neće doprineti razrešenju nijednog od njih i, naravno, ono što ostaje kao večito pitanje regulative i uslova pod kojim se obavljaju tenderi, jer jasno je da sadašnji tenderi u startu eliminišu domaće firme.
Bilo je konkretnih predloga koji bi doprineli da se situacija koliko-toliko olakša. Mi smo na sednicama Odbora za industriju Skupštine Srbije imali predloge koji se tiču poreske politike u ovoj grani, time što bi se porez na dodatu vrednost zaračunavao na naplaćenu realizaciju, a ne na ugovorene, odnosno fakturisane poslove.
Nažalost, i velika svetska imena iz sektora građevinarstva, a imate i primer povlačenja iz Srbije francuskog "Vinči konstrakšna", zaobilaze Srbiju, i to bi trebalo valjda da bude i signal državi da u znatnoj meri prilagodi, izmeni poslovni ambijent, a ne samo da je prisutna želja, kako bi se to narodskim rečnikom reklo, da se na brzinu uzmu pare.
Ono o čemu se takođe dugo priča, a na čemu je izgleda zasnovano funkcionisanje i ovog predloga zakona, na tim podzakonskim aktima i propisima, a reč je o tzv. giljotini propisa, i dalje nije mnogo toga učinjeno na tom planu, tako da se praktično svodi na to da je država i dalje najveći generator nelikvidnosti u poslovanju.
Dakle, nekakva tri ključna razvoja, na kojima bi investitori u Srbiji i dalje trebalo da insistiraju i polažu neka svoja poslovna opredeljenja, jesu infrastruktura, oblast nekretnina i izgradnje, i ljudski resursi i tržište rada. Jedna od verovatno bitnijih stvari jeste da Srbija razmisli i omogući smanjenje poreskih opterećenja, jer je poznato da se novi stan danas u Srbiji pri kupoprodaji oporezuje po stopi od 8%, dok je porez na prenos apsolutnih prava za stari stan 2,5%.
Ovo je samo deo onog na šta sam hteo da ukažem kad je reč o Predlogu zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize, iz čega se izvlači zaključak da, jednostavno, ne verujemo u konkretnu primenu ovakvog zakona, baš kao što ne verujemo ni u ove sramne tekstove koje su objavili danas u novinama ''Blic'' o navodnom naručivanju ubistva Nikolića od strane predsednika SRS Vojislava Šešelja u Hagu. Zahvaljujem na pažnji.