Gospodine ministre, moram nešto da kažem pošto ste sada tu. Tražili smo da prisustvujete ovoj raspravi jer ste tražili konkretne predloge. Mi smo konkretne predloge davali. Obrazloženja su štura i neutemeljena i možda bi bilo korisnije da smo i vas čuli zašto ne prihvatate nešto što, po onome što ste vi rekli, predstavlja ono što ste tražili, znači, konkretno predložene mere koje ste predvideli, ako se to uopšte mogu nazvati mere, u ovom pamfletu. Ali, eto, došli ste na ovaj član koji je jako interesantan i koji je možda najviše polemike otvorio danas, a odnosi se na Zakon o javnim nabavkama.
Danas je jedan broj poslanika rekao da ste vi ovim zakonom suspendovali Zakon o javnim nabavkama. Ja mislim da ste ga zloupotrebili. Znači, vi jeste u ovaj zakon ugradili postupak koji se predviđa u Zakonu o javnim nabavkama i SRS smatra da je suštinski problem što ste se upravo opredelili za tu vrstu postupka, jer ste pre njega imali i otvoreni i restriktivni postupak i pregovarački postupak sa javnim pozivom, ali ste se opredelili za pregovarački postupak bez javnog poziva.
Šta smo predložili amandmanom? Našim amandmanom smo predložili da bude restriktivan postupak. Pazite sad šta ste napisali u obrazloženju. U obrazloženju ste napisali da se amandman ne prihvata zato što brisanjem člana 5. ciljevi ovog zakona ne bi mogli biti ostvareni. Nisam predložio brisanje ovog člana, nisam toliko neozbiljan i neodgovoran, šta god da mislim o vašem zakonu, koji je nedorečen, kratak, onakav kakav ne bi smeo da bude, s obzirom na to da se odnosi na jednu vrlo važnu i široku oblast koja jeste u situaciji kakva danas u Srbiji jeste. Predložio sam da primenjujete restriktivni postupak.
Navedite mi jedan razlog zbog kog bi to za vas bilo neprihvatljivo. Sve što piše u Zakonu o javnim nabavkama a odnosi se na restriktivni postupak kod sprovođenja javnih nabavki mogli ste da nađete i da mere ovog zakona prepoznate u njima, odnosno da kroz ovaj postupak sprovedete sve ono što ste hteli kroz ovaj zakon, a da istovremeno date garanciju za jedan veći i viši vid i javnosti i transparentnosti, ali i pravne sigurnosti.
Da li zaista verujete da možete da nas ubedite u ono što ste malopre rekli o superkontroli itd.? Malopre sam rekao, pa i vi i ja znamo, razgovarali smo, kako nam administracija funkcioniše, sa kakvim se problemima i vi kao država susrećete, a na kraju krajeva i mi kao korisnici tih usluga, oko ovakvih i sličnih stvari, pa čak i stvari koje se ne tiču ovog zakona i ove materije.
Pođite danas u Surdulicu, koju ste pomenuli nekoliko puta u načelnoj raspravi. Meni je drago što je ona postala bar prepoznatljiva u skupštinskim raspravama, ali pođite danas u tu opštinu da vidite šta se tamo radi, kakav se besmisleni projekat za 70 miliona dinara započeo u toj opštini. Lokalnoj vlasti u Surdulici vaša stranka je dala blagoslov. Kad ste shvatili kakvi su, napustili ste je. Ali, danas država nema mehanizme da se suprotstavi ''Skadru na Bojani''. Sedamdeset miliona dinara će o trošku građana, da li te opštine ili svih građana Republike Srbije, da se potroši u besmisao.
Rukovodstvo se hvali kako su za isti projekat mogli više para da potroše, ali će potrošiti samo 70. To je njihova prednost, oni su domaćini. A to je projekat od koga niko neće imati suštinske koristi. Možda će estetski nešto da se promeni, ali suštinski, u kontekstu održivog razvoja, kojeg su vam puna usta (ne samo vama, nego Vladi, na to sam mislio), nema ništa, nema jedne jedine reči. Mnogo bitnije stvari stoje, čekaju na neke druge, odgovorne, posvećene javnom interesu, a rade se projekti tipa ''Skadar na Bojani''.
U ovoj ekonomskoj agoniji mi pravimo zgrade opštinske uprave, a istovremeno otpuštamo radnike. Hoće li to biti primer? Hoće li to biti reperi za percepciju primene ovog zakona? Da li možete da mi garantujete da ćete se suprotstaviti takvim stvarima? Ne samo u Surdulici, u bilo kojoj opštini u Srbiji, sve su podjednako važne. Zato smo smatrali da vid javne nabavke koji treba da se sprovodi mora da bude taj koji će davati veći nivo ili garanciju transparentnosti ili javnosti ili kontrole, ako već tako hoćete.
Vi ste državu i situaciju u državi zbog ekonomske krize poistovetili s elementarnom nepogodom. Je li Vlada elementarna nepogoda ili ekonomska kriza u svetu? Mogu da razumem postupak koji u ovom zakonu predviđate da primenjujete u Trgovištu, u Gadžinom Hanu. Gospodine ministre, deset dana su i u jednoj i u drugoj opštini sela odsečena. Neću trgovati tom nesrećom, ali govorim o efikasnosti administracije koja je dužna da se s tim suočava. Koliko ona zavisi od postupaka koji se odnose na javne nabavke? Tu vam niko ne bi zamerio da svaki zakon o javnoj nabavci zaobiđete i mogli ste da nađete prostor za takvo delovanje i kroz uredbe, podzakonske akte i, ako hoćete, i u zakonu.
U tom slučaju vam niko ne bi zamerio da jedan ovakav zakon dođemo u jedan sat noću ovde da usvajamo, ali da reagujemo na mesta gde to zaista treba. Na opštine koje sam pomenuo, na Ub, na Mionicu, Lajkovac ili opštine u Vojvodini koje je kolega na početku ove rasprave pominjao. U tim slučajevima niko vam ne bi uzeo za zlo i niko ne bi pravio problem. Ali vi ste se na to pozvali, uzimajući u obzir činjenicu da je Srbija dve godine u ekonomskoj krizi. U ekonomskoj krizi koju jedan deo Vlade nije hteo da prihvati, u ekonomskoj krizi za koju je drugi deo Vlade video razvojnu šansu, a naš vrli premijer izašao iz ekonomske krize, u koju istovremeno nikad nije ni ušao.
Malopre niste bili tu, rekao sam – vi tražite da ozbiljno ovo shvatimo ili da ne prepoznamo loše namere u svemu ovome. Malopre pominjete PDV, porez koji se svakako tiče cele ove priče. Ministarka finansija predlaže poresku reformu da olakša sebi dušu. Mi se bavimo PDV-om da bi ministarka olakšala sebi dušu, jer ne može da izađe na kraj sa kolegama iz Vlade. To sam vam pomenuo i juče. Narodna banka i Vlada ne mogu da se dogovore oko kredita, odnosno oko lizinga, koji bi stimulativno delovao na sve ono što se zove tržište nekretnina, a opet, sa druge strane, na građevinsku industriju, na građevinsku operativu.
Nisu problem samo zakoni. Znate i sami šta se sve dešava u sferi javnih nabavki. Pa, komisije one nesrećne Evrope, u koju hoćete da idete, u koju sve manje vas više veruje, koja će se raspasti dok vi izgradite, ako ih uopšte ikada i izgradite, standarde u Srbiji da uđemo u tu vašu EU, vam pišu kakvo vam je stanje sa javnim nabavkama.
I vi ste svesni kakvo vam je stanje u administraciji, u postupcima sprovođenja javnih nabavki. To je bio razlog i motiv više da u ovom zakonu ne posežete za najliberalnijom, ako tako mogu da kažem, merom, odnosno vrstom i postupkom javnih nabavki. Jednostavno, ne možemo da verujemo. Naročito posle onoga, recimo juče, skandala, koji verujemo da nije prvi, a tiče se priče o zdravstvu itd.
Danas, kada smo na polovini građevinske sezone i, dok se steknu uslovi za primenu svega ovoga, verujemo da će ona gotovo i da se završi, mi se pozivamo na elementarne nepogode da bismo se bavili pregovaračkim postupkom bez javnog poziva. I sami znate da će priča da bude burazerska i da će kombinacije da budu takve da se poslovi rade sa onima gde ćemo imati ili političkog ili ekonomskog, odnosno finansijskog interesa. Ne mislim ništa lično na vašu adresu da uputim, ali naša iskustva sa Vladom i sa organima od Vlade naniže su zaista takva da s pravom i otvoreno sumnjamo u dobru nameru predlagača. Hvala.