Hvala. Vratiću se na temu. Gospodine ministre, cenim vaš trud koji ste uložili kako biste nas uverili da je ovaj predlog zakona opravdan i da će proizvesti neke pozitivne efekte. Međutim, niste nas uverili. Za nas iz LDP je ovo jedan običan politički eksperiment, koji nema uporište niti u pravu, niti u ekonomiji. Zbog toga smo podneli četiri amandmana i svima se traži brisanje. Brisanje četiri člana od ukupno šest, koliko ih ima.
Ono što nam govori ovaj predlog zakona jeste da se Vlada zapravo ponaša kao da čeka da se desi neko čudo, kao da će problemi sami da se reše, a u međuvremenu, dok se to ne desi, podnosićemo neke potpuno začuđujuće predloge. Jer, šta drugo reći nego da je ovo začuđujući akt?
Začuđujuće je kako je prošao i Vladu i Zakonodavni odbor, s obzirom da je u suprotnosti i sa Ustavom, i sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, i sa CEFTA Sporazumom i sa Zakonom o javnim nabavkama. Kao vrhunac svega, on stavlja van snage, na neki način derogira i sam Zakon o planiranju i izgradnji, čiji ste vi bili predlagač, gospodine ministre, i koji smo tek usvojili, prošle godine, dakle on nije ni godinu dana na snazi.
Ovo vidim kao jedan očajnički potez Vlade, kao vađenje kestenja iz vatre, jer se država, zapravo, iako je najveći dužnik, prezadužuje, dodatno zadužuje, kako bi bila glavni investitor, a pri tome neće biti profitabilna, pošto država nikad ne može da bude profitabilna kao preduzimač, i na kraju će se sve završiti tako da će to platiti građani, najpre oni koji zaista imaju preduzetnički duh, a tu pre svega mislim na privatne preduzetnike.
Kažete da kontrola postoji. Ne vidim u čemu se sastoji ta kontrola. Ako je država glavni investitor, ako ona i odobrava projekte i izdaje dozvole, onda ko kontroliše državu? I to je izvor korupcije. Hipotetički mogu verovati, gospodine ministre, da ste pošteni, ali ovakav predlog zakona otvara mogućnost za još veću korupciju (a i ovako već imamo dovoljno problema s njom).
Samo bih se zadržala još na članu 3. i članu 6, jer smo podneli amandmane za brisanje tih članova. U članu 3. propisujete da se moraju koristiti domaći građevinski materijali u učešću najmanje 70% od ukupnog potrebnog građevinskog materijala. Prvo, ova odredba je u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama, jer protežira domaće firme mimo odredbi kako je to naznačeno u Zakonu o javnim nabavkama. Ali, druga stvar je ovde interesantna.
Hajde da malo pričamo i o građevini. Koliko sam se raspitala kod ljudi koji se bave tom profesijom, domaći materijal, koji se proizvodi u ovoj zemlji, uglavnom se odnosi na samu konstrukciju. To je uglavnom crep, cigla, pesak, cement, šljunak, staklena vuna, kamena vuna itd. Vrednost tih radova je obično jedna trećina ukupne vrednosti. Mnogo su skuplji završni radovi, kao što su pregradni zidovi, laki pregradni montažni zidovi, spušteni plafoni, stolarija (PVC i aluminijumska). Za te završne radove većinom se koriste uvozni materijali.
To sam videla i na portalu ''Građevinarstvo'' i konsultovala sam se sa poznanicima koji se bave građevinom. Dakle, uglavnom se osnovni materijali za samu konstrukciju proizvode ovde, a ovi za završne radove se uglavnom uvoze. Možemo mi da pravimo spuštene plafone od trske i blata, ali se uglavnom ti gipsani laki montažni zidovi uvoze. Dobro, to sad nije važno, ali vam kažem da mislim da nećemo moći to da primenimo, s obzirom da nemamo dovoljnu domaću industriju građevinskog materijala koja će ispuniti taj kriterijum da to bude 70% vrednosti.
Pomenula bih i član 6. Već sam rekla da tu stavljate van snage odredbe Zakona o planiranju tako što vašem ministarstvu zapravo određujete nadležnost za izdavanje lokacijskih, građevinskih i upotrebnih dozvola. Taj Zakon o planiranju i izgradnji, kojem smo se takođe oštro suprotstavljali, kažem vam da jeste na neki način napravio zastoj, zato što je vaše ministarstvo kasnilo nekoliko meseci sa podzakonskim aktima. Ili su lokalne samouprave mogle raditi bez tih podzakonskih akata, da li je to bilo moguće? Naravno da nije. Daću vam sada i primer. Niste bili uspeli na vreme da donesete te podzakonske akte i na taj način ste napravili zastoj u građevinarstvu.
Ali pazite sad ovo, za neke zaštićene zone, kao što su npr. Košutnjak ili Topčider, vi po postojećem propisu već sada imate nadležnost i ovlašćenje da izdajete lokacijske dozvole. Daću vam primer. Imate zahtev od juna prošle godine, koji je podnelo Ministarstvo prosvete, za lokacijsku dozvolu na Košutnjaku. Prošlo je više od godinu dana. Pri tome, tu dozvolu traži jedno ministarstvo, a ne neki privatni preduzetnik, što je takođe bitna razlika, i vi još uvek niste izdali tu dozvolu. Onda mogu samo da zamislim kako će biti stanje po ovom proširenju nadležnosti, gde, zapravo, preuzimate još veću odgovornost.
U svakom slučaju, meni ovaj zakon ne obećava uopšte. On najviše deluje kao da pogrešnim lekom lečite bolest, što može izazvati samo još gore posledice. Hvala.