Gospodine ministre, koleginice i kolege, pred nama se nalazi zakon koji nam je potreban kao krovni zakon, jer su propisi koji regulišu ovu oblast stari, prevaziđeni i potrebno ih je menjati. U principu, većina ovog zakona je korektna, uvodi nove institute, definiše nekakve nove načine trgovine koji ranije nisu postojali i tu ništa ne bi bilo sporno.
Sporno je samo jedno – član 45. i ono što se zove studija o uticajima strukture tržišta. Zašto je to sporno? To je sporno zbog toga što, u suštini, taj član apsolutno negira sve vrednosti koje Ustav oko slobodne konkurencije i tržišta propisuje. On negira evropsku praksu i neke izvore prava koji važe za Srbiju.
Prirodno je da levi populisti koji čine ovu Vladu, jer je ova Vlada sebe nazvala socijalno odgovornom vladom, pokušavaju da ovo etatizaciju, u daljem izlaganju ću u detalje objasniti zašto je ovo etatizacija, i prirodno je da desni populisti, a to su tri govornika koji su govorili pre mene, napadaju ovo, jer su populisti, u principu, isti, samo su im ciljevi, odnosno sredstva drugačija.
Ne očekujemo da od vaše Vlade bude zakon koji će uvažavati liberalna i tržišna rešenja, jer naprosto niste liberalna vlada, niti očekujemo od onoga što sedi oko mene i što je opozicija toj vladi da se za to zalaže. Ali, vi kažete da želite u EU. Ne možete sa ovakvim članom i sa ovakvom državnom kontrolom nad tržište i nad investicijama taj cilj da ostvarite.
Ako i dalje budete u Skupštinu slali ovakve zakone, govorim sada ne o vama lično, nego o Vladi, kao što je npr, onaj zakon o tzv. podsticaju građevinske industrije, koji je apsolutno zakon kome bi Lenjin i Staljin, u onom Novom ekonomskom poretku, pozavideli. Da ne govorim da je to bilo nemoguće čak i u Titovo vreme.
Ako nam takve zakone nudite, mi ćemo početi ozbiljno da sumnjamo u iskrenu evropsku opredeljenost vaše vlade. Za sada ne sumnjamo, za sada smatramo da je to neznanje, nekompetentnost i da nema zle namere, ali ajde da uđemo u suštinu stvari oko ovog zakona.
Gospodine ministre, vi predlažete da se za trgovinske formate čiji ukupan prodajni i skladišni prostor prelazi 2.000 metara bruto površine izrađuje Studija uticaja na strukturu tržišta i kažete da ta studija, koju treba da rade naučnoistraživačke organizacije iz oblasti ekonomije i istraživanja tržišta, akreditovane u skladu sa propisima naučnoistraživačke delatnosti, jeste uslov za dobijanje građevinske dozvole.
Plus na mišljenje o toj studiji daje mišljenje Centar za razvoj trgovine i on može da da pozitivno i negativno mišljenje. Šta to suštinski znači? To suštinski znači da vi, gospodine ministre, preuzimate deo ingerencija, za početak lokalne samouprave.
Znači, u Boru kada investitor hoće da zida tržni centar veći od 2.000 kvadrata ne može da dobije građevinsku dozvolu od opštine Bor ako nema ovu studiju i ako nema pozitivno mišljenje Centra za razvoj trgovine koji će, tu je jedino gospodin Krasić u pravu, u suštini biti sektor ministarstva. Prema tome, vi u suštini preuzimate deo prava lokalnih samouprava.
Idemo sada na argumente koje ste naveli da je ovo potrebno. Kažete u obrazloženju da ćete ovim putem, to što ćete ograničiti investitora na jedan dodatni papir ili dodatni trošak, obezbediti sprečavanje nastajanja logističkih i komunikacionih uskih grla na određenom području, dok na drugim područjima i delovima tržišta nedostaju određeni trgovinski oblici.
Zar zaista mislite ako nekom trgovinskom subjektu ili investitoru ne date pozitivno mišljenje da gradi tržni centar na lokaciji na kojoj on želi da gradi, gde je kupio zemljište, da ćete ga naterati da ide u Trgovište i da to isto uradi? Ovde u ovom članu krije se ne nekompetentnost, čini mi se u ovom slučaju opasna namera da se zadrže postojeći monopoli.
Ovde vi kažete da taj član u suštini sprečava potencijalni dogovor trgovinskih subjekata na određenim trgovinskim područjima da ostvaruju monopolske pozicije. Apsolutno je upravo suprotno. Vi ovim članom uzimate sebi ingerencije da sprečavate konkurenciju. Evo primera.
Zamislimo da ima slobodan plac pored tržnog centra "Delta" na Novom Beogradu za takav isti tržni centar, zamislimo da se pojavi investitor koji tu hoće da gradi. Siguran sam da taj neće dobiti pozitivno mišljenje ove studije.
Šta je sporno da se tu digne još jedan takav, ako neko svojim novcem rizikuje i misli da može da bude konkurencija "Delti" i tome ko "Deltu" poseduje u ovom trenutku? Šta će se negativno desiti? Može da propadne "Delta", može da propadne taj koji je investirao.
Ako propadne bilo ko, šta će se desiti? Napravljen je taj trgovinski centar i propadne, "Delta" je jača, doći će neko, kupiće to. Neće to propasti. Ako Mišković sutra proda "Deltu" neće radnici otići na ulicu, doći će neko, možda će im dati bolje uslove za rad i ugovore nego što sada imaju, duže, sa više slobodnog vremena itd.
Vi ovde, prosto neverovatno, na tragu onog Dulićevog zakona o podsticanju građevinske industrije nastavljate i to ne možemo više da zovemo ni planskom ekonomijom, to već zaista prelazi u komandnu ekonomiju. Nadam se da poslanici G 17 plus, kojima su u poslednje vreme usta puna decentralizacije, za ovaj zakon neće glasati, čudi me da su glasali na Vladi, jer ako je u pitanju decentralizacija, za šta se LDP zalaže od početka, G 17 odskoro, od kada traži po Srbiji male koalicione partnere, ovo je direktno protiv toga. Ovaj zakon i ovaj član je apsolutno direktno protiv slobodnog razvoja tržišta i konkurencije. Da li je bolje, gospodine ministre, da ljudi imaju da kupe hleb i mleko na dva mesta, tri mesta ili na samo jednom mestu? Svakako na više mesta.
Ovde u obrazloženju vi u suštini kažete, i ovo je tačno – zakon o trgovini u koncepcijskom smislu, u pogledu osnovnih zakonskih rešenja predstavlja normativnu konkretizaciju strategije razvoja trgovine Republike Srbije. O toj strategiji sam, kada je bila rasprava prošle godine na odboru, rekao svoje mišljenje. Ponoviću ga ukratko, ta strategija ima 800 strana, mi smo dobili 200, skraćeno, o monopolima u toj strategiji ima samo pola strane.
Ovo je tačno, gospodine uvaženi, Lovreta, profesore. U tih 200 strana bilo je pola strane o monopolima. To je zaista dosledna razrada te strategije u ovom zakonu, ako ovaj član opstane. Zaista ne mislim da je evropski, tržišni, liberalno na ovaj način uticati na nešto što samo tržište može da reguliše.
Vi kažete da u evropskim gradovima su veliki tržni centri na obodima gradova. Da li mislite da je ministar trgovine Nemačke odlučio da u Hamburgu "Kora" ili "Tesko" grade na obodu grada? Ne, gospodine. U tim gradovima u centru grada nema slobodne zemlje takve veličine.
S druge strane, lokalne vlasti podstiču gradnju na periferiji. Na kraju krajeva, ne može se kupiti u centru grada, razvijenog i ozbiljnog grada, toliki plac. S druge strane, postoje nekakvi interesi investitora, manja cena komunalnog zemljišta, veći parking itd. Zato je tržište to dovelo do ruba gradova te velike centre, a ne ministar niti nemački, u federalnoj državi, hajde da kažemo francuski, jer je to unitarna država, slična našoj.
Ovakva centralizacija koju vi kroz ovaj zakon uzimate za sebe je apsolutno nedopustiva, čak i u ovako centralizovanoj Srbiji. Navešću vam samo jedan primer koliko vi ovim zakonom sebi uzimate diskrecionih ovlašćenja.
Trgovina u prodajnom objektu, čitam zadnje stavove nekih članova zakona – ministar nadležan za poslove trgovine, tj. vi danas, bliže uređuje klasifikaciju trgovinskih formata. To vam je prvo ovlašćenje. Posebne tržišne institucije, pojam i vrste, zadnji stav – ministar bliže uređuje posebne uslove trgovine propisane za posebne tržišne institucije.
Član 24 – uređivanje organizovanja ostalih privrednih izložbi i tradicionalnih manifestacija su u nadležnosti lokalne samouprave. Ovo je jedini član u kojem se pominje lokalna samouprava. Idemo na član 28 – ministar bliže propisuje način organizacije i pravila trgovine javnim nadmetanjem. Član 31 – ministar bliže propisuje minimalne tehničke uslove iz stava 1. ovog člana. Član 32 – ministar bliže propisuje minimalne uslove iz stava 1. ovog člana. Radi se o broju zaposlenih, minimalni uslovi u pogledu broja zaposlenih.
Evidencija prometa – ministar bliže propisuje sadržinu, oblik i način vođenja evidencije prometa. Trgovina poljoprivrednih proizvoda i domaćim životinjama – ministar i nadležni ministar za poslove poljoprivrede sporazumno bliže propisuju minimalne tehničke uslove za trgovinu na otkupnim mestima.
Radno vreme – ministar bliže uređuje kriterijume za određivanje okvirnog radnog vremena za pojedine trgovinske formate. Uticaj na strukturu tržišta, to je ovaj član o kome svo vreme pričam – ministar bliže propisuje sadržinu i način izrade studije uticaja iz stava 1. ovog člana. Razmena podataka – ministar propisuje vrstu podataka iz stava 1. ovog člana, kao i oblik i sadržine obrasca iz stava 2. ovog člana.
Nadzor – nadzor nad radom centra u vršenju poverenih poslova vrši ministarstvo, govorimo o ovom centru za razvoj trgovine protiv čijeg smo osnivanja apsolutno, predložili smo u tom smislu amandmane. Upravo zbog toga što je taj centar, pored ovoga što ste mu u zakonu dali da vodi evidenciju, da sastavlja upitnike itd, što sve može da radi ministarstvo i što će suštinski raditi ministarstvo, jer ovde predlažete da se taj centar finansira iz sredstava ministarstva kao poseban odeljak, što znači da će biti deo ministarstva.
On u suštini ima samo jednu funkciju, skrivenu, taj centar. Pošto taj centar daje mišljenje na ovu studiju, moguće je da investitor nađe neku naučno-istraživačku organizaciju koja će biti akreditovana, a koja će dati mišljenje koje se ne dopadne vama ili nekome čiji su vam interesi bliski, pa onda će ta studija dobiti negativno mišljenje ovog centra. Verovatno će biti upućeni investitori na sasvim određene naučno-istraživačke organizacije. Inspekcijski nadzor, program i način polaganja posebnog stručnog ispita za tržišnog inspektora uređuje ministar.
Nastavljam, sva ovlašćenja koja ovim zakonom… uništavanje oduzete robe, ministar bliže propisuje uslove iz stava 1. ovog člana u pogledu načina uništavanja određene vrste robe.
Žalba – govorim o žalbi na rešenje inspektora. Rešenje, ministra je konačno u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Do početka rada Centra za razvoj trgovine poslove Centra obavlja Ministarstvo. Još jedan dokaz da je centar nepotreban, pošto te poslove može da obavlja Ministarstvo.
Sve što sam rekao gore govori o strašnoj centralizaciji u ovom zakonu, o strašnom diskrecionom ovlašćenju koje za sebe uzimate. Da vas podsetim da takva diskreciona ovlašćenja koja pojedinci imaju su izvor sistemske korupcije.
Najljubaznije vas molim da, bez obzira na interese koji stoje iza ovog člana i pokušaja kontrole investicija u ovoj oblasti, razmislite o ukidanju ovog člana. Tada bi za nas ovaj zakon bio prihvatljiv. Sa ovim članom ne da nije prihvatljiv, nego je apsolutno neprihvatljiv.
Srbija ima Zakon o zaštiti konkurencije. Pustite taj zakon da radi. Bolje bi bilo, gospodine ministre, da smo izabrali novu komisiju za zaštitu konkurencije, konkurs za članove, jer ovoj je istekao mandat. Mislim da je spala samo na dva člana.
Konkurs je raspisan još oko Nove godine. Vi u vladajućoj koaliciji još uvek ne možete da se dogovorite oko tih pet ljudi, kako ćete ih podeliti i čije će interese štititi.
Ostavite uređenje tržišta onome što se dešava u Evropi. Pustite lokalne samouprave da donose detaljne i generalne urbanističke planove i ostavite kapitalu privatnom da sam na svoj rizik odlučuje. Građani od toga štete neće imati.
Ako ovaj zakon ostane ovakav, onda je potpuno besmislen Zakon o zaštiti potrošača, jer šta god da tamo piše, ovaj zakon će biti jači i potrošači će biti nezaštićeni, kao što su danas nezaštićeni, jer koliko god da vi studija povremeno u javnost plasirate, da nema monopola, monopola ima i najbolje se vidi kada uđete u radnju i uporedite cene pampers pelena u Nemačkoj i ovde, kada uporedite cene firmirane garderobe, kada uporedite cene mleka, našeg mleka, srpskog mleka ovde i u Crnoj Gori itd.
Jedini razlog zbog kojeg možete kao da brinete o toj koncentraciji velikih hipermarketa je opstanak malih. Ovo nije način na koji ćete vi sačuvati male od velikih. Mali će se snaći, jer u velike se ide da se kupi mnogo robe, a u male se ide da se izmire dnevne potrebe.
Ostavite vi male, drugim ih sredstvima podstaknite, dajte im podsticaje, a ne time što ćete tobože, kroz brigu za male u suštini štititi velike.
Gledajte apsurda. Pomislio sam da u ovom članu piše 2000, da je to greška i da treba 20.000. Apsolutno 2000 prodajnog i magacinskog prostora. To je jedan veći salon nameštaja. To je malo da bi vi uzeli sebi ingerencije lokalne samouprave od Dragaša do Horgoša da dajete građevinske dozvole.
"Delta Siti" ima 85.000 kvadrata. "Ušće" šoping mol ima 130.000 kvadrata. "Merkator" ima 52.000 kvadrata. Sva tri "Veropulosa" imaju 20.000, gde je najmanji na Zvezdari – 3.000 kvadrata. "Metro" im 21.000 kvadrata. "Merkur" ima 38.000 kvadrata. "Uradi sam" ima 4.500 kvadrata. "Idea" ima 12.500 kvadrata. Vi zakonom kažete – kod mene da se javi svako ko hoće da gradi preko 2.000 kvadrata magacina i prodajnog prostora. To je veća piljara u Zapadnoj Evropi. Pomislio sam da mislite na 20.000, međutim vidim da nema ispravke. Apsolutno razmislite o tome.
Ovo nije evropski, ovo je komandna ekonomija. Ovome bi i Staljin zavideo. Setite se Titovog vremena. Ovo u Titovo vreme nije moglo, ovakav uticaj na tržišnu ekonomiju.
Prema tome, nismo očekivali liberalno, ali ovakav skandal sa planskom komandnom ekonomijom uticaja na tržište, zaštitu monopola, to baš nismo očekivali. To nije evropski.