Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovani saradnici, gospođo predsedavajuća, sistem propisa po kojima se uređuje promet roba i usluga koji važi još iz vremena SRJ je davno prevaziđen.
Predlog zakona o trgovini, o kome danas raspravljamo u načelu, mora konačno dobiti centralno mesto u sistemu novih propisa koje tek treba doneti na ovaj bazni zakon, a odnose se na sada neuređen celokupni promet, dakle, nabavku, prodaju, kao i sveukupno ponašanje raznih učesnika u prometu.
Kada ova Narodna skupština bude definitivno razmotrila pitanja zaštite konkurencije, zaštite potrošača, kada bude usvojen zakon o standardima u trgovini, kada uredbom utvrdi kategorizaciju kvaliteta svih roba, kada se zakonom utvrde svi elementi bezbednosti roba i usluga i kada budu posebnim uredbama definisane pojedine vrste trgovine, kao što su berzanska, elektronska, spoljna trgovina i kada se ozakone slobodne i carinske zone, zaokružiće se sistem svih propisa kojima bi se omogućio kompletan zakon o trgovini, sa svim konstitutivnim elementima, bez kojih danas nema slobodne trgovine na našem, a isto tako i inostranom tržištu.
Duboko smo svesni činjenice da su stara rešenja iz Zakona o trgovini davno prevaziđena, da su ograničenja u trgovini postala nepodnošljiva i limitirajuća, da su zapostavljeni svi podsticaji za uspešnu trgovinu na domaćem i inostranom tržištu i da su se i inspekcijski nadzor i poštena, fer trgovinska utakmica zaobišli upravo zbog neodrživosti i nepreciznosti odredaba starog zakona.
U svom iskustvu PUPS se u zakonodavnom donošenju i u okviru naše zemlje svesrdno zalaže za brzo i efikasno stvaranje kompletne pravne sigurnosti svih trgovinskih i privrednih subjekata u ukupnoj trgovini na domaćem i stranom tržištu. Naši načelni pristupi donošenju zakona o trgovini pretpostavljaju tezu da najpre treba rešiti paralelne zakone iz oblasti zaštite konkurencije do standardizacije i bezbednosti roba, a potom usvojiti i glavni zakon ili bazni zakon.
Bez obzira na taj stav, daćemo pun doprinos za uspešno i brzo donošenje zakona o trgovini, imajući u vidu da ovaj nacrt zakona, i pored hitnosti postupka, otklanja veliki broj nepreciznosti odredbi Zakona o trgovini iz 1993. godine, kao i Zakona o uslovima za obavljanje prometa roba, vršenja usluga u prometu roba i prometu roba iz 1996. godine, što je bitno štetilo pravnoj sigurnosti svih privrednih i trgovinskih subjekata, učesnika u trgovini.
Svesni smo činjenice da je Srbija prolazila teška vremena trgovine u sankcijama i trgovine u tranziciji i sada u uslovima teške ekonomske krize, pa se stoga zalažemo za brže usklađivanje svih pravila o uslovima za obavljanje trgovine i zaštite od nepoštene tržišne utakmice, a sve to u okviru pravila EU i pravila opšteprihvaćenih direktiva CEFTA i STO, svih sporazuma koji nas na neki način disciplinuju u oba smisla, u modernom obavljanju trgovine, a posebno u zaštiti tržišnih utakmica, odnosno u zaštiti potrošača.
Svesni smo činjenice višegodišnjeg tehnološkog zaostajanja u organizaciji i sprovođenju trgovinskih delatnosti na našoj teritoriji, bez obzira na opravdanost svih razloga za to. Srbija do sada nije uspela da uspostavi, a još manje i očuva, dobru strukturu trgovinskih objekata i unapredi razvoj trgovinskog preduzetništva. Tržišna utakmica se odvijala, to je činjenica, u monopolskim i nefer uslovima.
Ravnopravnost trgovaca i trgovine je zavisila samo od manjeg ili većeg mešanja države u određivanje sistema zaštite privrednih subjekata, zaštite robnih rezervi, subvencionisanja određenih proizvoda i direktnog investiranja u određene robe, čime su se bitno poremetila pravna sigurnost svih učesnika u poslovanju i njihova platno-bilansna situacija.
Nadamo se da će novi zakon urediti znatno efikasnije sistem zaštite svih privrednih subjekata u trgovini, od nedozvoljenih akata samovolje uprave i nedozvoljenih akata u ograničenjima i nadzoru trgovine van zakonskih osnova.
Ovaj zakon mora promeniti i reformisati inspekcijski nadzor, sistem kontrole kvaliteta i kontrolu usluga u prometu roba i usluga uz normativnu sigurnost i odgovornost svih učesnika u trgovini, od proizvođača preko prometnika do potrošača.
Strategija razvoja trgovine Republike Srbije, koju je gospodin ministar pomenuo, iz 2009. godine obavezala je i Skupštinu, i nadležno ministarstvo, a i Vladu da ubede i ovim zakonom utvrde savremenu nomenklaturu i klasifikaciju svih oblika i načina trgovine, da precizira nove institute trgovine, kao što su trgovinski format i nove posebne tržišne institucije u sistemu keš end keri, mega marketi itd. Srbija je momentalno zahvaćena monopolnim trgovinskim sistemima.
Opšti uslovi obavljanja prometa roba i usluga, kao i svi komercijalni poslovi i druge poslovne aktivnosti na unutrašnjem tržištu Srbije određene su monopolnim trgovinama i njihovim ponašanjem.
Svi skupa imamo priliku da sada novim zakonom o trgovini, pre svega, uspostavimo svetski i propisana načela trgovine i to: načelo slobodne trgovine, koje samo proklamiramo a ne provodimo, ravnopravnost i zabranu trgovinske diskriminacije, načelo jedinstvenog tržišta, načelo savesnosti i poštenja u trgovini, načelo stabilnosti i redovne snabdevenosti tržišta, načelo srazmernosti i posebno načelo saradnje.
Svesni smo da će propisana načela trgovine u Srbiji teško zaživeti rešenjima iz ovog zakona, te da će biti potrebno hitno donošenje i dodatni napori države za još jedan broj podzakonskih akata, preko kojih bi se omogućilo da ova načela postanu postulati delatnosti trgovine i pružanja usluga i vrhunska odgovornost svih učesnika u trgovini.
Pravna lica i preduzetnici ostvaruju svoj status po jasnim pravilima i uslovima, uz kategorizaciju oblika i načina trgovine. Poljoprivrednici registrovani za trgovinu i usluge ostvarivaće svoju delatnost u trgovini roba i pružanju usluga u skladu sa ovim zakonom, ali i u skladu sa obaveznom primenom propisa kojima se uređuje poljoprivreda, poljoprivredni proizvodi, kvalitet i ispravnost tih proizvoda i usluga.
Zakon sada definiše lica koja mogu da vrše promet roba, odnosno promet iz ulova riba, odnosno sakupljenih šumskih plodova, a u vezi sa posebnim propisima o lovu, ribolovu i šumarstvu, što je jako nedostajalo u prethodnom Zakonu o trgovini.
Zakon takođe definiše lica koja su ovlašćena da sa posebnim propisima pružaju usluge uz novčanu naknadu u slobodnim profesijama, kao što su umetnički ateljei, galerije, antikvarnice itd. Zakon je definisao službena fizička lica koja mogu da se bave prodajom sopstvenih polovnih stvari, rukotvorina, prodajom umetničkih i zanatskih proizvoda domaće radinosti itd.
Mišljenja smo da je zakon morao biti još jasniji u oblasti uređenja klasifikacija trgovina prema mestima za obavljanje trgovina i pružanja usluga. Definicija prodajnih objekata podrazumeva jedinstvenu fizičku, funkcionalnu i tehničko-tehnološku celinu u kojoj se privremeno ili trajno vrši ova delatnost.
Novi termin trgovinskog formata, koji obuhvata strategiju prodaje prema kupcima, a o čemu je gospodin ministar govorio, i konkurentima se sada ovim zakonom definiše, ali njegovo pozicioniranje na tržištu će uslediti tek po stvaranju svih ostalih uslova iz pratećih zakona i uredbi nadležnog ministarstva, koje treba po hitnom postupku doneti.
Mišljenja smo da zakon sada otvara nove mogućnosti u sva tri oblika trgovine na malo, kako u oblasti daljinske trgovine na malo putem sredstava komunikacija, tako i u trgovini ličnom ponudom između trgovaca i kupaca, pa i trgovinu na malo van prodajnog objekta koji se obavlja u prenosivim objektima, kao što su razni štandovi, kiosci itd.
Zakon je modernizovao pitanje posebnih tržišnih institucija. Dobro je što se prilagođavamo svetu i što stvaramo nove uređene oblike tržišta koji prave susret prodavaca i kupaca radi prodaje ili promocije robe i to su, pre svega, robna berza, produktna berza, sajam, velike izložbe, festivali sa kulturnim i privrednim sadržajima, zatim tradicionalni vašari i opšte pijace i zelene i tržnice itd.
Nova zakonska rešenja dozvoljavaju uvođenje delatnosti aukcijskih kuća za prodaju nestandardizovanih roba, zatim agencija za usluge u turizmu, agencija za podršku i posredovanje u prometu roba, komisionih agencija, agencija berzanskog posredovanja, agencija za osiguranje roba, agencija za kontrolu kvaliteta i kvantiteta roba, te za oglašavanje uz marketinško istraživanje. Dakle, ovim se zakonom dozvoljava veoma široka paleta i nomenklatura delatnosti koje se mogu registrovati u okviru trgovine.
Mišljenja smo da predloženi uslovi za obavljanje trgovine moraju biti oštriji za barem još jedan nivo u odnosu na predloženi. Minimalni tehnički uslovi u pogledu prostora, opreme i uređaja za skladištenje robe prema svojstvima robe, spoljašnje odlike prostora, način prodaje u našoj zemlji moraju biti vrhunski.
Sanitarno–tehnička, veterinarska, zdravstvena, higijenska i zdravstvena zaštita roba i uređaja mora biti po najvišim svetskim standardima, imajući u vidu događanja sa raznim ispadima u sistemu zaštite.
Svojstva robe ili usluge u kojima rade zaposleni u trgovini moraju biti na standardu koje su propisale ne samo zemlje EU nego i šire zajednice. Dobro je da zakon sad zahteva strogu evidenciju promena i strogu evidenciju isticanja deklaracija i atesta, kao i svih predviđenih oznaka posebnih svojstava roba i usluga.
Poslanička grupa PUPS smatra da Ministarstvo ne sme oklevati i da odmah po usvajanju zakona propiše niz podzakonskih akata koji se odnose na ispunjenost uslova za obavljanje trgovine, počev od definicije lica koja obavljaju trgovinu, a preko tehničkih uslova, do pravilnog deklarisanja roba i usluga.
PUPS smatra da je izuzetno važno pravilno isticanje cena koje je trgovac dužan da na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i čitljiv način istakne, da je to vrlo važan aspekt naše trgovina i usluga, kao i načini isticanja cenovnika, ali i način merenja gde se roba meri i prodaje.
Odgovornost trgovaca i davaoca usluga koja se ovim zakonom utvrđuje, a odnosi se na isticanje poslovnog imena trgovca, isticanja radnog vremena, isticanja uslova i način nuđenja roba i usluga, sa naročitim osvrtom na razne akcije, popuste, rasprodaje, promocije i slično po nama dobro uređena materija. Predlažemo makar malo viši nivo odgovornosti trgovaca u odnosu na potrošače ili kupce.
Direktiva 986 EU o zaštiti potrošača i isticanja cena, kao i direktiva 20529 EU o nepoštenim komercijalnim i trgovačkim praksama je do sada imala veliki broj dokazanih oštećenja koje su kupci imali u trgovini i korišćenju usluga u našim uslovima u Republici Srbiji.
Očekujemo da će Ministarstvo, po hitnom postupku, izraditi i objaviti našu deklaraciju o zaštiti potrošača od svih nepoštenih komercijalno-trgovinskih praksi, koje su i te kako bile poznate na domaćem tržištu.
PUPS smatra da su zakonom predviđene mere koje izriče tržišna inspekcija u sklopu svojih ovlašćenja dobro obuhvatile, pre svega, sve mogućnosti za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti u trgovini i pružanju usluga, da su omogućile brzu primenu zabrane prometa štetnih roba ili nekvalitetnog vršenja određenih usluga i da su omogućile brzo privremeno zatvaranje nekvalitetnih prodajnih objekta, dakle, prodavnica, brzu zabranu obavljanja određenih trgovina i brzo oduzimanje falsifikovanih roba. U tom smislu, Ministarstvo zaslužuje svaku pohvalu.
Ako bi se u praksi obezbedio ovaj nivo zaštite prava i interesa kupaca i potrošača koji se zakonom zahteva, uz neophodnu tehničku doradu putem amandmana, poslanička grupa PUPS će pružiti podršku za ovaj zakon i u danu za glasanje će glasati za njegovo donošenje.