Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanike, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema, utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, i da postoje uslovi za rad odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika u sali Narodne skupštine

Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Milan Dimitrijević, Aleksandar Pejčić, Verko Stevanović, Sava Čojčić, Miljan Ranđelović, Dragi Damjanović, Nebojša Zdravković, Nikola Novaković i Simo Vuković.

Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnika predlagača Slobodana Milosavljevića, ministra trgovine i usluga, pozvala da sednici prisustvuju i pomoćnici ministra Ljiljana Stanković, Dušan Protić i Nebojša Lazarević, kao i prof. dr Stipe Lovreta, posebni savetnik ministra.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O TRGOVINI (načela)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada. Primili ste izveštaje Odbora za evropske integracije i Zakonodavnog odbora.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; Poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; Poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS - šest minuta.

Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jedanput do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam vas istovremeno da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Siniša Stamenković, poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Zoran Kasalović, poslaničku grupu SPS – JS; narodna poslanica Donka Banović, poslaničku grupu DSS - Vojislav Koštunica i narodni poslanik Zoran Krasić, poslaničku grupu SRS.

Saglasno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.

Da li predstavnik predlagača, Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluge, želi reč? (Da.) Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, hvala vam na mogućnosti da vas informišem o Predlogu zakona o trgovini.
Više godina se radi na ovom zakonu, praktično godinu dana smo imali javnu raspravu o ovom zakonu i pred vama se nalazi jedan jasan, kratak, koncizan, precizan i zakon koji je u praksi apsolutno primenjiv. On ima 81 član i zakon o trgovini je praktično sistemski i krovni zakon ne samo za sektor trgovine, nego ukupno i za ambijent za privređivanje u zemlji i kao takav siguran sam da će u činiti našu zemlju, naš ekonomski prostor još atraktivnijim za privlačenje stranih investicija.
Predmet ovog zakona je svaki promet robe i usluga na teritoriji Republike Srbije. Kad god neko nešto prodaje, nezavisno od toga da li su to registrovani trgovci ili su oni koji se bave trgovinom kao posebnom delatnošću, kao što su na primer škole, medicinske institucije, registrovani poljoprivrednici, ali i neke slobodne profesije, kao što su advokati, taksisti, umetnici, sve je to trgovina.
Osnovno načelo od koga se polazi u ovom zakonu je načelo slobodne trgovine i zakon praktično zabranjuje sva ograničavanja slobode obavljanja prometa na tržištu. Svi učesnici na tržištu su ravnopravni pred zakonom, imaju jednak pravni položaj i jednak tretman na tržištu. Tržište Srbije je u ovom zakonu celovito, jedinstveno i nedeljivo.
Republika Srbija se još uvek nalazi u tranziciji svoje privrede, praktično u njenom prevođenju ka punoj funkcionalnoj privredi i pored toga što su značajni rezultati već ostvareni, još mnogo toga treba da se uradi da se ostvari moderna struktura tržišta i da se praktično čitav ovaj naš prostor i u potpunosti integriše u jedinstven prostor evropskog tržišta.
Kao jedan od ključnih faktora za razvoj savremene strukture tržišta investitori i drugi učesnici na tržištu ističu institucionalno okruženje, pravni okvir poslovanja i pravnu sigurnost. Zakon o trgovini predstavlja jedan od najznačajnijih propisa u svetlu upravo ovih zahteva. Zakon treba da ima centralno mesto u sistemu propisa kojima se uređuje promet robe i usluga na tržištu Republike Srbije.
Osnovni cilj zakona je da obezbedi stabilno i snabdeveno tržište, uz što je moguće intenzivniju konkurenciju i što manje mešanje države u trgovini robom i uslugama. U koncepcijskom smislu ovaj zakon je praktično proizašao iz strategije razvoja trgovine Republike Srbije, dokumentu koji je ova Vlada prvi put u istoriji Srbije usvojila i praktično iz njega je i ovaj zakon proizašao.
Zakon o trgovini predstavlja i svojevrsnu malu kodifikaciju trgovačkog prava, srpski leks merkatorija kojim se objedinjuje materija iz do sada tri zakona koja su pokrivala ovu oblast. To su raniji savezni Zakon o trgovini, Zakon o uslovima za obavljanje prometa roba, vršenje usluga u prometu roba i inspekcijskom nadzoru i Zakon o cenama. Na taj način se definiše jedinstven i celovit pravni okvir za obavljanje prometa roba i usluga na našem tržištu, sprečava pojava kolizije u pravilima, definicijama ili uslovima za obavljanje prometa.
Ovaj zakon prvi put u našem trgovačkom zakonodavstvu čini preciznu podelu prema mestu trgovine, kao trgovinu u prodajnom objektu i trgovinu van prodajnog objekta. Daljinska trgovina, trgovina ličnim nuđenjem i ostala trgovina van prodajnog objekta, uključujući i kioske, tezge i tzv. ambulantnu trgovinu čine oblike ove druge kategorije trgovanja.
Novina je i uvođenje pojma trgovinskog formata kao organizaciono-tehničkog oblika obavljanja trgovine koji ima specifičnu strategiju prodaje prema kupcima i konkurentima, tako da ovaj zakon praktično definiše sve trgovinske formate koji se pojavljuju ili će se pojaviti na našem tržištu, počevši od tržnih centara, šoping molova, hipermarketa, supermarketa, diskonta, autleta itd.
Zakon o trgovini definiše i posebne tržišne institucije koje sadrže kompleks karakteristika usled kojih je potrebno njihovo posebno regulisanje. To su robne berze, sajmovi, ostale privredne izložbe i tradicionalne manifestacije, pijace, veletržnice, kao i aukcijske kuće i javno nadmetanje.
Zakon propisuje opšte uslove za trgovinu i to usluge u pogledu lica koji obavljaju trgovinu, odnosno lica koja ima svojstvo trgovca u smislu ovog zakona, zatim poštovanja uslova propisanih posebnim propisima, minimalnih tehničkih uslova, minimalnih uslova koji moraju da ispunjavaju zaposleni, mesta trgovine, svojstva robe, isprava koja prate robu u prometu, cene po kojima se roba, odnosno usluge nude kupcu itd.
Pored opštih uslova propisani su i uslovi za obavljanje trgovine na malo i to označavanje robe deklaracijom koja sadrži osnovne podatke o nazivu i vrsti robe, i sve druge propisane podatke i isticanje poslovnog imena trgovca, isticanje radnog vremena i sve one bitne informacije za potrošača.
Novine su i predviđene kod isticanja cena koji je trgovac dužan da na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i čitljiv način istakne u valuti platnog prometa u našoj zemlji. Ono što posebno odlikuje ovaj zakon jeste i stvaranje uslova za bitno unapređenje analitičkog praćenja strukture i kretanja na tržištu, zatim pomoć u definisanju mera ekonomske politike u funkciji razvoja tržišta, intenziviranja ekonomske aktivnosti i sve je to moguće na pravi način raditi jedino ako se raspolaže odgovarajućim, pouzdanim, kontinuiranim i verodostojnim podacima o stanju trgovine i trgovinske mreže na prostoru Republike Srbije.
Konačno, želim da istaknem da zakon o trgovini predstavlja i osnovni pravni okvir za rad tržišne inspekcije. U tom pogledu predviđeno je niz novina kojima se stvaraju uslovi za reformu ove vrlo važne tržišne institucije koja, prema ovom zakonu, treba da napravi ozbiljan iskorak od one institucije koja kažnjava i sankcioniše ka instituciji koja edukuje, koja pomaže privrednicima i trgovcima i koja praktično daje savete kako da se u skladu sa zakonom obavljaju poslovi.
Sve u svemu, ovo je zakon koji zaslužuje da bude analiziran od strane vas, uvaženih narodnih poslanika. Mi smo u proceduri javne rasprave 23 sesije na čitavoj teritoriji Srbije obavili, razgovarali sa predstavnicima Udruženja trgovaca, većim i značajnijim trgovcima, trgovačkim asocijacijama, komorskim sistemom, naučnom i stručnom javnošću, praktično sa svima onima koji su pokazali želju i interesovanje da dobijemo jedan moderan, evropski zakon koji će imati i održivost, i trajaće mnogo duže i nakon ulaska Srbije u EU.
Ono što takođe želim da istaknem je da ovaj zakon čini i prvi korak na osnovu nedavne inicijative za dalju decentralizaciju poslova državne uprave i to u pravcu što će jedan deo poslova inspekcijskog nadzora u delu nadzora obavljanja trgovine van prodajnog objekta, znači osim daljinske trgovine, obavljati jedinice lokalne samouprave, preko komunalne inspekcije.
Time pokazujemo da želimo i mnogo veću i intenzivniju saradnju sa lokalnim samoupravama, koje mnogo bolje na terenu poznaju šta se dešava u njihovim opštinama i gradovima, i verujem da će ta nova saradnja tržišnih i komunalnih inspektora doneti kvalitet i manje nelegalne trgovine na ulicama naših gradova i opština.
Sve u svemu, posle duge rasprave izašli smo pred vas sa ovim predlogom zakona i molim vas da budete konstruktivni, da pokušate amandmanima, ako je moguće i gde je to moguće, da ovaj zakon učinimo još boljim i kvalitetnijim. Istovremeno koristim priliku da vas pozovem da u danu za glasanje podržite donošenje ovog zakona.

Pre nastavka rada davanjem reči izvestiocu Zakonodavnog odbora, na osnovu člana 85. obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo danas raditi samo raspravu o Predlogu zakona o trgovini, koji je trenutno predmet našeg rada.
Ukoliko se rasprava završi pre 18.00 časova, to će podrazumevati i kraj rada za danas. Nećemo prelaziti na sledeću tačku dnevnog reda – izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja.
Razlog tome su obaveze predstavnika Vlade, odnosno ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića i jednog broja poslanika Skupštine, s obzirom da je danas u poseti Srbiji kineska delegacija s programom koji podrazumeva obavezno prisustvo i predstavnika Vlade i predstavnika Skupštine, tako da ćemo danas raditi samo pretres Predloga zakona o trgovini.
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vlatko Ratković.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, sa stanovišta izgradnje pravnog sistema Republike Srbije, Predlog zakona o trgovini je izuzetno važan zakon iz više razloga. Pre svega, predstavlja kodifikaciju propisa u ovoj oblasti. Podsetiću da je ova materija do sada bila regulisana u tri zakona – Zakon o trgovini, čiji je osnovni tekst bio iz 1993. godine, sa novelacijama od 2002. godine, Zakon o cenama i Zakon o uslovima za obavljanje prometa robe, vršenje usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru.
Ovaj zakon je zaista krovni zakon u ovoj oblasti. Njegova implementacija omogućiće investicije na prvom mestu. To je jedan od najpozitivnijih efekata ovog zakona uz već ovaj normativni aspekt koji sam pomenuo.
Zakon jasno normira uslove u pogledu obavljanja trgovinske delatnosti kao jedne veoma značajne grane ekonomske delatnosti i privredne grane za naš i ekonomski pravni sistem.
Zakon tretira dve grupe subjekata i to su na prvom mestu trgovci, privredna društva, javna preduzeća, kao i dosadašnji izvesni broj društvenih preduzeća. Takođe se odnosi na poljoprivrednike, na registrovana poljoprivredna gazdinstva, ali što je veoma važno istaći, tretira i položaj potrošača, dakle, finalnih korisnika ove delatnosti, odnosno finalnih korisnika trgovinske delatnosti.
Dakle, kodifikacijom propisa u ovoj oblasti koju imamo sadržanu u ovom aktu mi ćemo omogućiti i postojećim privrednim društvima i preduzetnicima koji obavljaju ovu delatnost jedan ambijent koji je mnogo povoljniji, mnogo jednostavniji.
S druge strane, mi ćemo poslati jasnu poruku i domaćim i stranim investitorima da investiraju u ovu veoma važnu oblast srpske ekonomije.
Ono što je takođe važno istaći, mada je to ministar već u svom uvodnom izlaganju izneo, jesu veća ovlašćenja lokalnih samouprava tako da imamo jasnu decentralizaciju, što je razrađeno u ovom zakonu.
Istaći ću samo još jedan institut, a to je mera oduzimanja robe koja je bila do sada prisutna u sadašnjoj legislativi. Ona se ubuduće neće primenjivati na registrovane subjekte koji obavljaju ovu delatnost, već samo na tzv. sivu zonu.

Da li izvestilac Odbora za evropske integracije, narodni poslanik Laslo Varga, želi reč? (Ne)
Da li narodni poslanik Momir Marković, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za evropske integracije, želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad sam jutros čuo ministra, a prethodno sam u obrazloženju za donošenje ovog zakona pročitao da je ovo savremen, moderan, evropski zakon, shvatio sam da sam bio u pravu što sam izdvojio mišljenje.
Mnogo je razloga zbog kojih treba izdvajati mišljenje. Da vas podsetim, a izgleda dok je gospodin Mirko Cvetković išao u Kinu, naši ministri nisu gledali televiziju, nisu čitali novine, pa nisu videli tamo da je Angela Merkel, jedna od vrhunskih ličnosti EU, nedvosmisleno rekla da Srbija neće u Evropu, bar ne do 2026. godine, a kako je krenulo, verovatno će moje unuče raspravljati o tome hoćemo li u Evropu ili nećemo, kad ga bude bilo.
Mislim da je jednostavnije reći zašto sam izdvojio mišljenje, pošto imam samo pet minuta, zadržao bih se na nekim ključnim stvarima, a posle ću u raspravi u načelu još mnogo toga reći. Dakle, osvrnuću se samo na par nelogičnosti.
Prvo ću da pročitam član 81. ovog zakona koji kaže: Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u službenom listu, što znači za sedam-osam dana, a primenjivaće se od 1. januara 2011. godine. Zašto, ministre, ne rekoste da ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2011. godine i da onda raščistimo. Šta je to što vam treba od osmog dana od dana objavljivanja u službenom listu pa do 1. januara 2011. godine? To se otprilike nalazi na 44. strani ovog predloga zakona.
Dakle, u obrazloženju se kaže ovako: "Donošenje novog zakona kojim se uređuje promet robe i usluga neće se neposredno odraziti na stanje u oblasti koju uređuje ovaj zakon, bez sprovođenja posebnih mera i aktivnosti usmerenih na ostvarivanje potpune i pravične primene". Svaka čast. Vrlo lepo napisano, umno, ali istovremeno ne znači ništa.
Tačnije, znači da je ovaj zakon neprimenjiv sve do trenutka dok će neka podzakonska akta, koja će biti doneta u ovom periodu, omogućiti ovom zakonu da bude primenjiv. Na prvom mestu, to se odnosi na primenu podzakonskih akata. Lepo ste to obrazložili. Drugo - potrebna je reforma načina obavljanja poslova tržišne inspekcije. Šta je to tržišna inspekcija do sada radila a da nije bilo u skladu sa ovim zakonom ili sa onim prethodnim zakonom, pa morate da pravite reformu rada tržišne inspekcije, kao i priprema komunalne inspekcije za preuzimanje poslova koji su povereni itd?
Treće - kako na organe nadležne za sprovođenje zakona tako i za sve subjekte na koje se zakon odnosi potrebno je približiti nova zakonska rešenja kroz odgovarajuću obuku.
Da li ćete vi to, gospodine ministre, sada obučavati Miškovića kako da trguje ili mislite da obučavate potrošače kako da kupuju? Ko je taj koga ćete vi sad, u skladu sa ovim zakonom, kad 1. januara 2011. godine bude stupio na snagu, koga ćete vi to obučavati?
Kaže – obučavanje, trening, pružanje objašnjenja i tumačenja u svetlu primene, kao i preduzimanje aktivnosti podizanja svesti javnosti o novom pravnom okviru u oblasti prometa robe i usluga.
Ministre, koju to svest mi treba da podignemo ovim zakonom, tačnije vi iz Ministarstva trgovine u javnosti i koji je to novi pravni okvir u oblasti prometa robe i usluga koju ovaj zakon donosi?
Podsetiću vas na još jednu stvar. Umesto da tih 600 zakona, koje smo već usvojili i za koje već, jednu trećinu, spremate za onu čuvenu giljotinu, jer se pokazalo da su neprimenjivi, da su nepotrebni, bolje bi bilo da počnemo da predlažemo i usvajamo zakone koji će biti kompatibilni ne sa EU – neće nas ljudi, nego sa Rusijom, sa Kinom, evo, danas nam dolazi delegacija Kine, SRS je zadovoljna što će delegacija Kine doći i pozdraviti nas ovde, sa Indijom, sa Latinskom Amerikom i sa svim onim zemljama gde naša roba ima promet i čija roba treba da dođe ovde.
U raspravi u načelu još mnogo stvari reći ću, ali ovoga puta, za ovih pet minuta, mislim da je dovoljno.

Da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa?
Narodni poslanik Siniša Stamenković ima reč, pa narodni poslanik Zoran Kasalović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovani saradnici, gospođo predsedavajuća, sistem propisa po kojima se uređuje promet roba i usluga koji važi još iz vremena SRJ je davno prevaziđen.
Predlog zakona o trgovini, o kome danas raspravljamo u načelu, mora konačno dobiti centralno mesto u sistemu novih propisa koje tek treba doneti na ovaj bazni zakon, a odnose se na sada neuređen celokupni promet, dakle, nabavku, prodaju, kao i sveukupno ponašanje raznih učesnika u prometu.
Kada ova Narodna skupština bude definitivno razmotrila pitanja zaštite konkurencije, zaštite potrošača, kada bude usvojen zakon o standardima u trgovini, kada uredbom utvrdi kategorizaciju kvaliteta svih roba, kada se zakonom utvrde svi elementi bezbednosti roba i usluga i kada budu posebnim uredbama definisane pojedine vrste trgovine, kao što su berzanska, elektronska, spoljna trgovina i kada se ozakone slobodne i carinske zone, zaokružiće se sistem svih propisa kojima bi se omogućio kompletan zakon o trgovini, sa svim konstitutivnim elementima, bez kojih danas nema slobodne trgovine na našem, a isto tako i inostranom tržištu.
Duboko smo svesni činjenice da su stara rešenja iz Zakona o trgovini davno prevaziđena, da su ograničenja u trgovini postala nepodnošljiva i limitirajuća, da su zapostavljeni svi podsticaji za uspešnu trgovinu na domaćem i inostranom tržištu i da su se i inspekcijski nadzor i poštena, fer trgovinska utakmica zaobišli upravo zbog neodrživosti i nepreciznosti odredaba starog zakona.
U svom iskustvu PUPS se u zakonodavnom donošenju i u okviru naše zemlje svesrdno zalaže za brzo i efikasno stvaranje kompletne pravne sigurnosti svih trgovinskih i privrednih subjekata u ukupnoj trgovini na domaćem i stranom tržištu. Naši načelni pristupi donošenju zakona o trgovini pretpostavljaju tezu da najpre treba rešiti paralelne zakone iz oblasti zaštite konkurencije do standardizacije i bezbednosti roba, a potom usvojiti i glavni zakon ili bazni zakon.
Bez obzira na taj stav, daćemo pun doprinos za uspešno i brzo donošenje zakona o trgovini, imajući u vidu da ovaj nacrt zakona, i pored hitnosti postupka, otklanja veliki broj nepreciznosti odredbi Zakona o trgovini iz 1993. godine, kao i Zakona o uslovima za obavljanje prometa roba, vršenja usluga u prometu roba i prometu roba iz 1996. godine, što je bitno štetilo pravnoj sigurnosti svih privrednih i trgovinskih subjekata, učesnika u trgovini.
Svesni smo činjenice da je Srbija prolazila teška vremena trgovine u sankcijama i trgovine u tranziciji i sada u uslovima teške ekonomske krize, pa se stoga zalažemo za brže usklađivanje svih pravila o uslovima za obavljanje trgovine i zaštite od nepoštene tržišne utakmice, a sve to u okviru pravila EU i pravila opšteprihvaćenih direktiva CEFTA i STO, svih sporazuma koji nas na neki način disciplinuju u oba smisla, u modernom obavljanju trgovine, a posebno u zaštiti tržišnih utakmica, odnosno u zaštiti potrošača.
Svesni smo činjenice višegodišnjeg tehnološkog zaostajanja u organizaciji i sprovođenju trgovinskih delatnosti na našoj teritoriji, bez obzira na opravdanost svih razloga za to. Srbija do sada nije uspela da uspostavi, a još manje i očuva, dobru strukturu trgovinskih objekata i unapredi razvoj trgovinskog preduzetništva. Tržišna utakmica se odvijala, to je činjenica, u monopolskim i nefer uslovima.
Ravnopravnost trgovaca i trgovine je zavisila samo od manjeg ili većeg mešanja države u određivanje sistema zaštite privrednih subjekata, zaštite robnih rezervi, subvencionisanja određenih proizvoda i direktnog investiranja u određene robe, čime su se bitno poremetila pravna sigurnost svih učesnika u poslovanju i njihova platno-bilansna situacija.
Nadamo se da će novi zakon urediti znatno efikasnije sistem zaštite svih privrednih subjekata u trgovini, od nedozvoljenih akata samovolje uprave i nedozvoljenih akata u ograničenjima i nadzoru trgovine van zakonskih osnova.
Ovaj zakon mora promeniti i reformisati inspekcijski nadzor, sistem kontrole kvaliteta i kontrolu usluga u prometu roba i usluga uz normativnu sigurnost i odgovornost svih učesnika u trgovini, od proizvođača preko prometnika do potrošača.
Strategija razvoja trgovine Republike Srbije, koju je gospodin ministar pomenuo, iz 2009. godine obavezala je i Skupštinu, i nadležno ministarstvo, a i Vladu da ubede i ovim zakonom utvrde savremenu nomenklaturu i klasifikaciju svih oblika i načina trgovine, da precizira nove institute trgovine, kao što su trgovinski format i nove posebne tržišne institucije u sistemu keš end keri, mega marketi itd. Srbija je momentalno zahvaćena monopolnim trgovinskim sistemima.
Opšti uslovi obavljanja prometa roba i usluga, kao i svi komercijalni poslovi i druge poslovne aktivnosti na unutrašnjem tržištu Srbije određene su monopolnim trgovinama i njihovim ponašanjem.
Svi skupa imamo priliku da sada novim zakonom o trgovini, pre svega, uspostavimo svetski i propisana načela trgovine i to: načelo slobodne trgovine, koje samo proklamiramo a ne provodimo, ravnopravnost i zabranu trgovinske diskriminacije, načelo jedinstvenog tržišta, načelo savesnosti i poštenja u trgovini, načelo stabilnosti i redovne snabdevenosti tržišta, načelo srazmernosti i posebno načelo saradnje.
Svesni smo da će propisana načela trgovine u Srbiji teško zaživeti rešenjima iz ovog zakona, te da će biti potrebno hitno donošenje i dodatni napori države za još jedan broj podzakonskih akata, preko kojih bi se omogućilo da ova načela postanu postulati delatnosti trgovine i pružanja usluga i vrhunska odgovornost svih učesnika u trgovini.
Pravna lica i preduzetnici ostvaruju svoj status po jasnim pravilima i uslovima, uz kategorizaciju oblika i načina trgovine. Poljoprivrednici registrovani za trgovinu i usluge ostvarivaće svoju delatnost u trgovini roba i pružanju usluga u skladu sa ovim zakonom, ali i u skladu sa obaveznom primenom propisa kojima se uređuje poljoprivreda, poljoprivredni proizvodi, kvalitet i ispravnost tih proizvoda i usluga.
Zakon sada definiše lica koja mogu da vrše promet roba, odnosno promet iz ulova riba, odnosno sakupljenih šumskih plodova, a u vezi sa posebnim propisima o lovu, ribolovu i šumarstvu, što je jako nedostajalo u prethodnom Zakonu o trgovini.
Zakon takođe definiše lica koja su ovlašćena da sa posebnim propisima pružaju usluge uz novčanu naknadu u slobodnim profesijama, kao što su umetnički ateljei, galerije, antikvarnice itd. Zakon je definisao službena fizička lica koja mogu da se bave prodajom sopstvenih polovnih stvari, rukotvorina, prodajom umetničkih i zanatskih proizvoda domaće radinosti itd.
Mišljenja smo da je zakon morao biti još jasniji u oblasti uređenja klasifikacija trgovina prema mestima za obavljanje trgovina i pružanja usluga. Definicija prodajnih objekata podrazumeva jedinstvenu fizičku, funkcionalnu i tehničko-tehnološku celinu u kojoj se privremeno ili trajno vrši ova delatnost.
Novi termin trgovinskog formata, koji obuhvata strategiju prodaje prema kupcima, a o čemu je gospodin ministar govorio, i konkurentima se sada ovim zakonom definiše, ali njegovo pozicioniranje na tržištu će uslediti tek po stvaranju svih ostalih uslova iz pratećih zakona i uredbi nadležnog ministarstva, koje treba po hitnom postupku doneti.
Mišljenja smo da zakon sada otvara nove mogućnosti u sva tri oblika trgovine na malo, kako u oblasti daljinske trgovine na malo putem sredstava komunikacija, tako i u trgovini ličnom ponudom između trgovaca i kupaca, pa i trgovinu na malo van prodajnog objekta koji se obavlja u prenosivim objektima, kao što su razni štandovi, kiosci itd.
Zakon je modernizovao pitanje posebnih tržišnih institucija. Dobro je što se prilagođavamo svetu i što stvaramo nove uređene oblike tržišta koji prave susret prodavaca i kupaca radi prodaje ili promocije robe i to su, pre svega, robna berza, produktna berza, sajam, velike izložbe, festivali sa kulturnim i privrednim sadržajima, zatim tradicionalni vašari i opšte pijace i zelene i tržnice itd.
Nova zakonska rešenja dozvoljavaju uvođenje delatnosti aukcijskih kuća za prodaju nestandardizovanih roba, zatim agencija za usluge u turizmu, agencija za podršku i posredovanje u prometu roba, komisionih agencija, agencija berzanskog posredovanja, agencija za osiguranje roba, agencija za kontrolu kvaliteta i kvantiteta roba, te za oglašavanje uz marketinško istraživanje. Dakle, ovim se zakonom dozvoljava veoma široka paleta i nomenklatura delatnosti koje se mogu registrovati u okviru trgovine.
Mišljenja smo da predloženi uslovi za obavljanje trgovine moraju biti oštriji za barem još jedan nivo u odnosu na predloženi. Minimalni tehnički uslovi u pogledu prostora, opreme i uređaja za skladištenje robe prema svojstvima robe, spoljašnje odlike prostora, način prodaje u našoj zemlji moraju biti vrhunski.
Sanitarno–tehnička, veterinarska, zdravstvena, higijenska i zdravstvena zaštita roba i uređaja mora biti po najvišim svetskim standardima, imajući u vidu događanja sa raznim ispadima u sistemu zaštite.
Svojstva robe ili usluge u kojima rade zaposleni u trgovini moraju biti na standardu koje su propisale ne samo zemlje EU nego i šire zajednice. Dobro je da zakon sad zahteva strogu evidenciju promena i strogu evidenciju isticanja deklaracija i atesta, kao i svih predviđenih oznaka posebnih svojstava roba i usluga.
Poslanička grupa PUPS smatra da Ministarstvo ne sme oklevati i da odmah po usvajanju zakona propiše niz podzakonskih akata koji se odnose na ispunjenost uslova za obavljanje trgovine, počev od definicije lica koja obavljaju trgovinu, a preko tehničkih uslova, do pravilnog deklarisanja roba i usluga.
PUPS smatra da je izuzetno važno pravilno isticanje cena koje je trgovac dužan da na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i čitljiv način istakne, da je to vrlo važan aspekt naše trgovina i usluga, kao i načini isticanja cenovnika, ali i način merenja gde se roba meri i prodaje.
Odgovornost trgovaca i davaoca usluga koja se ovim zakonom utvrđuje, a odnosi se na isticanje poslovnog imena trgovca, isticanja radnog vremena, isticanja uslova i način nuđenja roba i usluga, sa naročitim osvrtom na razne akcije, popuste, rasprodaje, promocije i slično po nama dobro uređena materija. Predlažemo makar malo viši nivo odgovornosti trgovaca u odnosu na potrošače ili kupce.
Direktiva 986 EU o zaštiti potrošača i isticanja cena, kao i direktiva 20529 EU o nepoštenim komercijalnim i trgovačkim praksama je do sada imala veliki broj dokazanih oštećenja koje su kupci imali u trgovini i korišćenju usluga u našim uslovima u Republici Srbiji.
Očekujemo da će Ministarstvo, po hitnom postupku, izraditi i objaviti našu deklaraciju o zaštiti potrošača od svih nepoštenih komercijalno-trgovinskih praksi, koje su i te kako bile poznate na domaćem tržištu.
PUPS smatra da su zakonom predviđene mere koje izriče tržišna inspekcija u sklopu svojih ovlašćenja dobro obuhvatile, pre svega, sve mogućnosti za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti u trgovini i pružanju usluga, da su omogućile brzu primenu zabrane prometa štetnih roba ili nekvalitetnog vršenja određenih usluga i da su omogućile brzo privremeno zatvaranje nekvalitetnih prodajnih objekta, dakle, prodavnica, brzu zabranu obavljanja određenih trgovina i brzo oduzimanje falsifikovanih roba. U tom smislu, Ministarstvo zaslužuje svaku pohvalu.
Ako bi se u praksi obezbedio ovaj nivo zaštite prava i interesa kupaca i potrošača koji se zakonom zahteva, uz neophodnu tehničku doradu putem amandmana, poslanička grupa PUPS će pružiti podršku za ovaj zakon i u danu za glasanje će glasati za njegovo donošenje.

Iskorišćeno je 13 minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe.
Pre nego što nastavimo redosledom predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, obaveštavam Narodnu skupštinu da će poslaničku grupu LDP predstavljati narodni poslanik Zoran Ostojić po 2. tački dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nema sumnje da je Predlog zakona o trgovini veoma značajan zakon jer praktično predstavlja krovni zakon koji uređuje promet roba i usluga na jedan opšti način.
Sigurno da je on uslovljen, odnosno njegovo predlaganje i usvajanje, nekim prevaziđenim odredbama zakona iz ove materije iz poslednje decenije prošlog veka i početka decenije ovog veka, a naravno i pojavom novih načina i uslova trgovanja i ovim zakonom se oni faktički regulišu.
Naravno, ceo proces predlaganja zakona se koristi da se i usklade pravila za obavljanje trgovine sa pravilima u EU.
Predlagač zakona je postavio sebi jedan sasvim logičan cilj, dakle, stabilno i snabdeveno tržište uz što manje mešanje države. Logičan je cilj jer preterano mešanje države često može negativno da se odrazi na razvoj zdrave konkurencije, a u takvim uslovima je moguće od tržišnih subjekata da se vodi konkurencija putem visokih cena, osrednjom uslugom, nižim obrtom kapitala.
U uslovima zdrave konkurencije ona se mora voditi sa što nižom cenom, boljom uslugom, a naravno to je najbolja kombinacija za potrošače. Ako pogledamo kako se konkurencija održavala pre svega u sferi maloprodaje, u kojoj se i kreće veliki broj potrošača, ona uglavnom pokazuje i govori da su maloprodajne mreže morale biti inventivne, da osmišljavaju nove načine trgovine, bolju uslugu i to je svakako imalo odraz na kvalitet i zadovoljstvo potrošača.
Na tragu takvih nekih rešenja, predviđenih sa određenom merom, a koja kreiraju jedan takav stimulativan ambijent za razvoj zdrave konkurencije, apostrofirao bih neka rešenja. To su pre svega načela koja govore o tome da se trgovina obavlja slobodno na tržištu i da su zabranjena ograničenja slobode trgovine, osim onih koja su predviđena u zakonu, odnosno koja su suprotna zakonu i da su, naravno, svi trgovci ravnopravni na tržištu, odnosno imaju jednak pravni tretman.
Uz odredbu da je obrazovanje cena na tržištu slobodno, osim određenih ograničenja, jasno se govori o kreiranju ambijenta povoljnog za razvoj zdrave konkurencije. Postoje i neke odredbe sa možda nekim suprotnim predznakom, ali rekao bih na istom fonu i one se tiču određenih odredbi, dakle ograničenja ili obaveza.
Pre svega, kada su u pitanju trgovinski formati, jedan novi oblik regulisanja trgovine, koji faktički već postoji na našem tržištu, za njih se predviđa, za formate koji poseduju preko dve hiljade kvadratnih metara bruto skladišnog prostora, izrada studija uticaja na strukturu tržišta i to, naravno, ocene pozitivnog uticaja, što će svakako doprineti mogućnosti neke vrste dogovaranja ovih trgovinskih formata i ostvarivanja monopolskog položaja na tržištu, ali i na osnovu te studije ravnomerniji raspored ovog oblika trgovine na tržištu i bolju pokrivenost trgovinskom ponudom.
Ovaj zakon vrlo precizno reguliše i način mešanja Vlade i precizira u članu 46. da je ono moguće samo u uslovima značajnijeg poremećaja tržišta, odnosno u uslovima kada dolazi do ugrožavanja života i zdravlja ljudi i ograničava ga vremenski na period od godinu dana.
Jasne odredbe zakona o zabrani nelojalne konkurencije, odnosno radnje uperene na štetu drugih konkurenata u trenutku kada se krši kodeks ponašanja neke običajne norme, zatim zabrana nedozvoljene špekulacije i radnji koje izazivaju značajne poremećaje na tržištu po pitanju ponude, tražnje ili cena i apostrofiranje zabrane zaključivanja privrednih ugovora o prometu, te zabrana piramidalne trgovine kojom se kupcima omogućava kupovina robe ili usluga samo od lanaca, odnosno trgovaca koji su uključeni u taj lanac preprodaje uz određene uslove, jesu svakako odredbe sa nekim suprotnim predznakom, ali idu u pravcu kreiranja povoljnog ambijenta za razvoj konkurencije.
Dakle, imajući u vidu pre svega ove odredbe, može se reći da on sa pravom merom korespondira sa savremenim rešenjima poznatim u EU i on će svakako doprineti boljem uređenju tržišta i razvoju zdrave konkurencije, što će sigurno biti i poziv novim investitorima, a svakako kandiduje državu kao onog činioca koji u tržišnoj demokratiji treba pre svega da obezbedi ambijent, a ne kao neefikasnu državu. To će pre svega biti ključni razlog zbog čega će poslanici SPS – JS u načelu podržati ovaj predlog zakona.
Predlog zakona uvodi i savremenu klasifikaciju trgovine, trgovinske formate, te i posebne tržišne institucije, poput robne berze sajma, aukcijske kuće i javnog nadmetanja, pijace i veletržnice.
Što se tiče pijace, želeo bih da kažem da je on svakako vrlo značajan i popularan oblik trgovine i verovatno ga i svi mi ovde prisutni često koristimo, pre svega iz navike, a i sa idejom i uverenjem da se na pijacama prodaju i nude sveži proizvodi. To je možda i jedna trgovina koja je svojevrsni tržišni barometar gde se cene formiraju bez ikakvih ograničenja.
Odredbe člana 25. su zaista dobre i precizno definišu ovaj oblik trgovine. Međutim, realno gledajući stanje u Republici Srbiji i u pojedinim delovima, a pre svega u nerazvijenim opštinama, pa čak i srednje razvijenim opštinama u Republici Srbiji, može se videti da deo ovih odredbi svakako nije u ovom trenutku sprovodljiv i da bez neke značajne podrške i jednog osmišljenog programa svih relevantnih institucija, pa i nadležnog ministarstva, verovatno će se kršiti ove odredbe zakona.
Pre svega, smatram da su one dobre i da im treba ići u susret, a dobar primer je možda način na koji se rešava ovaj problem u nedostatku finansijskih sredstava. Primer je javno-privatno partnerstva koje je u opštini Apatin uspešno sprovedeno. Doduše, trebalo je više od dve godine da bi se dobile potrebne saglasnosti i konačno od Direkcije za imovinu i potrebnih ministarstava. Možda u tome i leži ključ načina rešenja ovog problema, ali svakako bi i ovo pitanje javno-privatnog partnerstva trebalo razmotriti.
Zakonodavac se opredelio da reformiše inspekcijski nadzor i značajna novina je da se deo inspekcijskih poslova poverava lokalnoj samoupravi, pre svega u delu trgovine koja se sprovodi van prodajnog objekta i to su kiosci, tezge, što je svakako dobro.
U principu to i predstavlja neku sliku, spoljnu sliku rada lokalne samouprave. Mi smo svedoci da često naši građani, posmatrajući tu vrstu problema na našim ulicama, ne shvataju nadležnosti lokalne samouprave ili republičkih organa, a oni se često nalaze pod istim krovom lokalne samouprave i vrše određen pritisak na lokalnu samoupravu da se ti problemi reše.
Na ovaj način i decentralizacijom nadzora lokalne samouprave će dobiti ingerencije u tom delu i nadam se, i pored poveravanja, i potrebna finansijska sredstava i logističku podršku da taj inspekcijski nadzor u potpunosti i profunkcioniše.
Kada je reč o kontroli, želeo bih da napomenem još jedan praktični problem, čiji smo svedoci često, a i ja nekoliko puta, a vezano je i sa članom 44. Predloga zakona, koji definiše prodajne podsticaje, dakle, prodaju robe i usluga sa određenim popustima, pratećim poklonima i nekim drugim vrstama podsticaja.
Ovde postoji, takođe predviđeno u članu 44. stav 3. kada je zabranjeno nuđenje takvih trgovinskih podsticaja, dakle, u uslovima kada nije obezbeđena potrebna količina ili način obezbeđivanja robe ili usluge koja je sa tim podsticajima i što jasno pokazuje da u toj situaciji trgovac navodi na kupovinu neke druge robe po mnogo višim cenama, što svakako proizvodi jedan loš utisak kod kupaca, a naravno i one koji na pravi način koriste ove odredbe dovode u jedan nepovoljan položaj i pokazuje jedan loš imidž. Smatram da bi zaista trebalo i tržišna inspekcija da se pozabavi ovim problemom.