Iskorišćeno je 10 minuta vremena poslaničke grupe. Na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS u ovom trenutku je još 26 minuta. Reč ima narodni poslanik Dušan Marić. Posle njega reč ima narodni poslanik Dobrislav Prelić.

Dame i gospodo, osnovna svrha ovog zakona jeste da uredi stanje u oblasti trgovine, da vlasnicima trgovačkih radnji obezbedi bolje uslove za poslovanje, da potrošačima obezbedi kvalitetniju uslugu i robu, a radnicima koji rade u trgovačkim preduzećima bolje radne uslove.
Govoriću o ove poslednje dvije kategorije. Što se potrošača tiče, trenutno ekonomsko stanje u Srbiji je takva da većini njih samo Bog može pomoći. Činjenice govore da je broj kupaca koji ulaze u prodavnicu svakog dana sve manji, a da je broj onih nesrećnika koji u potrazi za hranom i drugim stvarima preturaju po kontejnerima, po otpadima svakog dana sve veći.
Prema zvaničnim podacima, više od pola miliona ljudi u Srbiji živi ispod granice siromaštva. Ljudi bukvalno nemaju šta da jedu. Od toga svaki osmi između 60 i 70 hiljada preživljava zahvaljujući narodnim kuhinjama.
Ovo govorim da bih istakao podatak da se ovaj zakon na njih ne odnosi, jer kao većina drugih zakona koje usvajamo neće imati nikakve posledice po njihov životni standard, po njihov način života. Jednostavno oni nemaju novca da bi mogli da kupuju i trguju, tako da nisu kvalifikovani da bi se mogli podvesti pod onu kategoriju potrošača, kako stoji u ovom predlogu zakona.
Da bi se to promijenilo, da bi njima, a i ostalim građanima Srbije bilo bolje neophodno je pokrenuti privredu i otvoriti nova radna mjesta. Međutim, svedoci smo da ni jednog ni drugog nema ni na vidiku. Umesto novih radnih mesta i ispunjavanja starih obećanja, građani od aktuelne vlasti dobijaju nova obećanja.
Podsećam da uoči predsedničkih izbora 2007. godine sadašnja vlast je obećala da će, ukoliko dobije poverenje građana, zaposliti više od 200 hiljada ljudi. Uoči parlamentarnih izbora 2008. godine to obećanje je takođe ponavljano, a kao rezultat imamo činjenicu da je posle dvije godine rada ove vlade bez posla u Srbiji ostalo više od 200 hiljada radnika.
Osim smanjenja kupovne moći građana, sadašnje loše stanje u oblasti trgovine u najvećoj meri je posledica loše pogrešne privatizacije i pogrešne spoljnotrgovinske orijentacije u našoj zemlji. U procesu privatizacije većina trgovačkih preduzeća i lanaca postalo je vlasništvo nekolicine ljudi, raznih Miškovića i Subotića, koji su tako obezbijedili potpuni monopol na srpskom tržištu, što im omogućuje da sami diktiraju cene i da određuju sopstveni profit. Mogu da zarade onoliko koliko požele.
Ovakvom privatizacijom uništeno je nekoliko hiljada malih i srednjih trgovačkih preduzeća, a bez posla je ostalo nekoliko desetina hiljada ljudi.
Druga greška je potpuno otvaranje srpskog tržišta pre svega za tekstilnu, prehrambenu i tehniku, robu iz inostranstva, a bez da su ustanovljene mere zaštite za domaće proizvode. Ovde pre svega mislim na poljoprivredne proizvode. Kao posledicu imamo činjenicu da u prekomjernoj mjeri uvozimo prehrambene proizvode iz inostranstva.
Ovde imam jedan papir Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede od 17. februara 2009. godine u kojem se kaže da je prošle godine Srbija uvezla mesa u vrednosti od 65.325.000 dolara, sad idu još zanimljiviji podaci, paradajza 25.530 tona u vrednosti 24.000.000 dolara, šargarepe 2.280 tona u vrednosti 768.000 dolara, pazite, Srbija uvezla 3.600 tona krompira u vrednosti od 831.000 dolara, jabuka smo uvezli samo 16.780 tona i zato platili od 7.000.000 dolara, a šljiva 580 tona odnosno 280.000 dolara.
Ove posledice ću ilustrovati jednim primerom iz tekstilne industrije. Vi znate da je Srbija imala izuzetno jaku tekstilnu industriju u kojoj je radilo 200.000 ljudi. Proizvodi srpske tekstilne industrije su bili izuzetno cenjeni, konkurentni na svim tržištima sveta. Od kako smo se otvorili, za posledicu imamo da srpska tekstilna industrija praktično ne postoji.
Iskoristiću ovu priliku da kažem i nekoliko reči o položaju radnika koji rade u trgovačkom sektoru. U Srbiji u sektoru trgovine radi negde oko 400.000 radnika, od čega najmanje svaki deseti radi na divlje, nije prijavljen, znači nema penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje.
Inače, kada su u pitanju prava radnika, Srbija ne može baš previše da se podiči da su radnici zaštićeni, međutim, stanje nije nigde teže nego što je u oblasti trgovine. Većina radnika u trgovinama radi za izuzetno male plate, koje su ponekad toliko mizerne da zaista vređaju ljudsko dostojanstvo. Ljudi rade bez određenog radnog vremena, bez opisa radnog mjesta, znači, dužni su da rade sve ono što im gazda kaže, ali ljudi nemaju izbora iz razloga što iza njih čeka više od milion ljudi koji žele da zauzmu njihovo mesto.
Navešću nekoliko primera iz opštine iz koje dolazim, iz Velike Plane. Na gradskoj pijaci u Velikoj Plani radnici zarađuju 15.000 dinara za 30 dana rada. Znači, rade svakog dana, uključujući i subotu i nedelju od 6.30 do negde 14.30 časova, zarađuju 15.000 dinara i to se u Velikoj Plani smatra za dobru platu.
U kineskim radnjama, ima ih osam na području opštine, radnici rade za naknadu od 6.000 do 13.000 dinara. Kad sam već kod kineskih radnji, zanimljivo je da tamo radi negde oko 40-50 radnika, a da nema nijednog muškarca, to je verovatno jedan podatak koji bi trebalo izanalizirati zbog čega je to tako, verovatno se tiče uslova rada.
Prije mjesec dana sam govorio o teškim uslovima u kojima rade radnici tri najveća trgovačka preduzeća u Velikoj Plani, to su: "Cmana promet" iz Krnjeva, "Coka" iz Smedereva i "Paks market", mislim da se tako zove, iz Paraćina.
Upravo ću to što sam govorio ilustrovati na primeru "Paks marketa", ako se uopšte to preduzeće tako zove. Ovo kažem iz razloga zato što sam juče razgovarao sa radnicama koje tamo rade i oni ne znaju kako se zove njihovo preduzeće.
Njihovo objašnjenje je sledeće, svakih mesec ili dva dana preduzeće ima određenih obaveza prema državi, prema dobavljačima, te obaveze ne može da ispuni, preduzeće ide u blokadu, blokira se žiro-račun, gazda jednostavno promeni naziv preduzeća i nastavi da radi.
Sad ono što je vrlo zanimljivo, to se tiče radnih odnosa, ali tiče se ove današnje teme, tamo radi desetak radnica i one su imale platu negde oko 15.000 dinara. Prije mjesec dana vlasnik im je otprilike postavio ultimatum da ubuduće moraju da rade besplatno. Kada su ga pitale zbog čega, on je dao sledeće objašnjenje. Utvrdio je da je od nove godine u preduzeću utvrđen manjak u toj prodavnici od 800.000 dinara, čini mi se, nemojte me držati za reč, i on traži da svi zaposleni to nadoknade solidarno.
To bi se u neku ruku i moglo prihvatiti, međutim, problem je u tome što on traži da u nadoknađivanju manjka ravnopravno učestvuju i one radnice koje su tu radile od 1. januara do danas i one radnice koje tu rade tek dva mjeseca.
Radi zaštite radnika, prije svega u oblasti trgovine, mi smo od nadležnog ministarstva tražili da se jedan od inspektora rada koji imaju sjedište u Smederevskoj Palanci, a Smederevska Palanka je neznatno veća od opštine Velike Plane, da se jedan od tih inspektora prebaci u Veliku Planu.
Mi iz opštine smo ponudili besplatnu kancelariju, ponudili smo da tu kancelariju opremimo kompjuterom, telefonom, da snosimo sve troškove rada, čak smo ponudili da platimo troškove svakodnevnog prevoza, međutim, nismo naišli na razumevanje.
Evo, još jednom apelujem i na ministra Milosavljevića da uloži svoj autoritet u Vladi da se ovaj problem riješi jer bez stalnog prisustva inspektora rada u Velikoj Plani, radnici o kojima sada govorim jednostavno nemaju osnova da vjeruju da će njihov položaj biti bolji nego što je sad.

Devet minuta je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Dobrislav Prelić. Na raspolaganju poslaničkoj grupi je 18 minuta. Posle njega narodni poslanik Momir Marković i on je poslednji prijavljeni govornik.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, slušao sam vaše uvodno izlaganje, imam utisak kao da vi ne živite u Srbiji. Same izjave našeg premijera i resornih ministara - da izlazimo iz krize, da će biti mnogo bolje svim građanima Srbije, jednostavno nisu pokrivene apsolutno ni jednom jedinom činjenicom.
Evo, i danas imamo, gospodine ministre, zakon o trgovini u parlamentu. Rekli ste da će on poboljšati ambijent ili da bi trebalo da poboljša ambijent u Srbiji, da bude više stranih investicija, da privučemo što više stranih investicija, da bi svi učesnici na tržištu trebalo da budu ravnopravni, da će se steći daleko veća stabilnost tržišta i snabdevenost i da želite bolju saradnju u svakom slučaju sa lokalnim samoupravama.
Istina je da građani Srbije jako teško žive. Da li znate da ogroman broj naših građana svako jutro ustaje sa većim problemom nego što je legao. Da li će i ovaj zakon doprineti da jednostavno naši građani žive bolje, da mogu da priušte osnovne stvari, pre svega svojoj deci? Da li će ovaj zakon, čija će primena biti tek 31.12.2011. godine, uticati pre svega da obezbedi stabilnost tržišta i da li će uspeti da poveća kupovnu moć naših građana? Neće sigurno.
SRS smatra da jedan od vidova kada je državna politika u pitanju i da segment poljoprivrede, odnosno naša poljoprivreda i selo, treba da imaju izuzetan značaj i da mogu daleko više da učestvuju u ukupnom privrednom razvoju naše zemlje.
Agroindustrija predstavlja najznačajniju privrednu granu u našem sistemu i učestvuje sa oko 20%. Činjenica je da Srbija ima dobre resurse i uslove za razvoj raznovrsne poljoprivredne proizvodnje, ali je takođe činjenica da naši poljoprivrednici nemaju mogućnosti da tek tako pređu sa primarne poljoprivredne proizvodnje na raznovrsnu, a da ne pričam na, recimo, organsku proizvodnju, što je svakako neka perspektiva.
Mi imamo izuzetno pogodno zemljište i uslove da možemo da doprinesemo mnogo više od ovih 20%. SRS smatra da to može da bude bolje uz jedan korektniji i mnogo ozbiljniji odnos pre svega Ministarstva poljoprivrede prema našim poljoprivrednim proizvođačima i poljoprivrednom sektoru.
Povećavate vi iz godine u godinu subvencije za nekih 2.000 dinara u proseku. Ako se ne varam, bilo je 10.000, pa 12.000, sada 14.000, ali to apsolutno nije dovoljno. Nije dovoljno zbog toga što je jednostrana primena trgovinskog sporazuma direktno uticala na to da naša poljoprivreda dođe u jedan vrlo, vrlo nezavidan položaj, da ne kažem, katastrofalan.
Činjenica je i da naši poljoprivrednici ne mogu da ulažu sve što bi trebalo da daju određenoj kulturi da bi imali što bolje prinose. Navešću samo par primera. Potrošnja mineralnih đubriva je u poslednjih pet do šest godina znatno smanjena, to znamo svi. Pokušava država tu da na neki način pomogne našim poljoprivrednicima, pogotovo kada je jesenja setva u pitanju.
U zadnje dve godine ste subvencionisali veštačko mineralno đubrivo sa 10 hiljada dinara po toni, ali zbog javnosti, naših građana, moram da kažem da su se u oba slučaja javile samo tri firme. To su "Fertil" iz Bačke Palanke, to su fabrike za proizvodnju đubriva iz Subotice i Pančeva.
Osamdeset posto količina je isporučio "Fertil" iz Bačke Palanke. To je čist monopol, a imamo saznanja da je to firma gospođe Ružice Đinđić. Vi na taj način samo tovite masnu gusku, znači favorizujete preduzeće koje vi hoćete, a ono što je svakako činjenica to je da je deset dana posle toga ruska šesnaestica stigla na naše tržište, gde je bila skuplja samo za jedan dinar. To je, gospodine ministre, sigurno tako.
Pošto ste vi bili ministar poljoprivrede, voleo bih da mi odgovorite…

Narodni poslaniče, naglasak je na bili. Bio je ministar poljoprivrede, sada je ministar trgovine i usluga. Molim vas da, ima dobrih prognoza od narodnih poslanika koje ne smem da citiram, dakle, molim, na dnevnom redu je Predlog zakona o trgovini, koji je podneo ministar trgovine i usluga, šta god on bio pre nego što je sada ministar trgovine i usluga. Stvarno vas molim. Dnevni red, član 107, ministar trgovine i usluga.

Hvala, gospođo Čomić. Pitao sam gospodina Milosavljevića kao ministra u Vladi gospodina Cvetkovića, sadašnjeg ministra trgovine, a kao bivšeg ministra poljoprivrede, i mislim da je kompetentno da odgovori apsolutno na sva ova pitanja. Pričam o trgovini i poljoprivrednim proizvodima.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, dnevni red – član 107, ministar trgovine i Predlog zakona o trgovini. Molim vas. Zahvaljujem.)
U redu. Mislim da gospodin Milosavljević kao ministar trgovine može da mi odgovori ko je uvezao mleko u prahu? U to vreme veliki broj naših poljoprivrednih proizvođača koji se bave proizvodnjom mleka ušlo je pre svega u ogromne kredite da poveća svoje stado iz najboljih namera da bi proširio proizvodnju, da bi zaposlio što više članova svoje porodice, da bi što više ljudi ostalo da radi na selu. A ono što je činjenica, kada su ti krediti dodeljivani preko Fonda za razvoj, a da ne pričam o komercijalnim bankama, cena mleka je bila od 28 do 32 dinara.

Narodni poslaniče, izgleda da se ne razumemo. Na dnevnom redu je Predlog zakona o trgovini, vas i mene obavezuje član 107. koji podrazumeva da narodni poslanik mora da govori o onome što je na dnevnom redu. Prisutan predstavnik Vlade je ministar Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga.
Molim narodnog poslanika Vitomira Plužarevića da ne dobacuje. Sada vas upozoravam da je dobacivanje kršenje Poslovnika i osnov za izricanje opomene. Pokušavam bez izricanja mera da se staram o redu i narodnog poslanika upućujem na čitanje Poslovnika, da su poslanička pitanja kada je Vlada prisutna, poslednjeg četvrtka u mesecu, a da svakog utorka i četvrtka možete da postavljate pitanja, a da ste sada obavezni da na osnovu člana 107. govorite o tački dnevnog reda – Predlog zakona o trgovini.

U redu, gospođo Čomić, ali stvarno mi nije jasno, pričam o uvozu mleka u prahu, o našoj proizvodnji mleka, stvarno mi nije jasno zbog čega me prekidate.

Sad vas upozoravam. Predlog zakona o trgovini, sad ili želite da primenim mere kojima se izriču kazne poslanicima koji krše odredbe, ili ne znate šta je sadržaj Predloga zakona o trgovini i da li je unutrašnja i spoljna trgovina u istom sektoru u Vladi Republike Srbije ili insistirate da pokazujete da sve što želite je da se rugate proceduri, da narušavate ugled Narodne skupštine i da ne poštujete Narodnu skupštinu. Odlučite se šta je u pitanju ili se vratite na osnovu člana 107. dnevnom redu, odnosno Predlogu zakona o trgovini. )

U redu, dobro, idemo dalje.
Treba da obezbedimo stabilnost cena na našem tržištu i imao sam priliku da čujem kad je ministar pozivao naše građane da kupuju isključivo domaće. Imali smo prilike da čujemo da ovde nema uvozničkog lobija, a svakako da je činjenica da i u agraru imamo, kao i u ostalim segmentima, kako imamo farmaceutsku mafiju, tako je sve šira i ova agrarna mafija koja drži monopol na uvoz, a pre svega tu mislim na uvoz piletine, junetine, svinjetine, mleka u prahu, sojine sačme, modifikovane.
Pa bih voleo da mi objasnite kako nema monopola, kad se zna da Monsanto sve više probija ovo tržište i da je svakako prisutan na našem tržištu i ubeđeni smo da niko ne može da mu stane na put. Džaba nama zakon koji smo osvojili o organskoj proizvodnji kad uvozimo sve ovo, a naše staje i naši ambari sve prazniji i prazniji.
Govorili ste ovde i o hrvatskim firmama i da rade naši radnici. Tačno je, ali je nekad radilo po 500, po hiljadu radnika, a danas ih ima 200 i mnoga su zatvorena. Problem je u tome što ste prodali naše prirodne resurse.
Danas je ministar rekao i o mineralnoj vodi, to je kupio Agrokor iz Hrvatske, ali ono što je problem, kupuje naše plodno obradivo poljoprivredno zemljište. Trenutno ima, što mi imamo saznanja u SRS, blizu 30.000 ha zemlje, što u Planti, što u Agraru, Dijamantu Zrenjaninu, mislim da to ni slučajno niste smeli da dozvolite.
Nijedna zemlja u okruženju nije dozvolila tako nešto. Pre samog potpisivanja sporazuma o pridruživanju EU, na koji se stalno pozivate, doneli ste odluku da pet godina ne može da se otuđi apsolutno ništa i da se proda stranim državljanima. Vi to niste ispoštovali.
Ono što svakako je činjenica, a to je da građani Srbije ne žele da žive u ovakvom ambijentu, a pogotovo u ambijentu u poslednjih deset godina i sigurni smo da je jedini način da naši građani žive bolje, da vi odete na način na koji ste i došli.