Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, gospodine Obradoviću, kad malo bolje razmislim nije ovako nimalo slučajno sastavljen set od ovih sedam zakona o kojima večeras raspravljamo.
O kreditnom zaduživanju, sa jedne strane, dakle države, dosta je rečeno i argumentovano, pa bih želeo da pažnju vašu i pažnju javnosti, pre svega, usmerim na ove zakone, tačnije izmene i dopuna zakona iz oblasti poreske politike, za koje je neko od predstavnika vladajuće koalicije lepo primetio da su dobri, ali da su potrebni novi zakoni.
Upravo na toj konstataciji se zapravo i temelji ono što je najvažnije pitanje na samom početku za vas gospođo Dragutinović, a koje glasi: šta se dešava sa sveobuhvatnom poreskom reformom u Srbiji i da li ćemo možda na ovaj posao emo čekati do 2012. godine, kada će krenuti upravo i lavina u smislu otplate do sada uzetih kredita.
Siguran sam da ćemo se složiti da je važan segment ukupnih reformi ekonomskog sistema Srbije upravo ta sveobuhvatna reforma poreskog sistema i ono što je neophodno naglasiti jeste svakako da se nekakav stvarni ekonomski i socijalni efekti primene određenog modela oporezivanja značajno mogu razlikovati u odnosu na ona predviđanja koja može da pruži ekonomska teorija.
Zato je jako važno da se pre donošenja odluke o izboru određenog oblika oporezivanja u Srbiji detaljno izanaliziraju i prednosti i nedostaci svakog od njih, uzimajući u obzir ne samo teorijski očekivane implikacije primene određenog poreskog oblika, nego i praktično iskustva zemalja u kojima se taj poreski oblik do sada primenjivao.
Naravno, kada je o Srbiji reč, bitno je uvažiti karakteristike privrede Srbije, njene razvojne ambicije, performanse poreske administracije i nivo tog poreskog morala.
Dakle, ono čega smo svi mi svedoci jeste da to dizajniranje nekakvog novog modela privrednog rasta Srbije tek predstoji, ali da je evidentno da će u njegovoj osnovi biti povećanje izvoza i rast sektora tih razmenjivih dobara, a pretpostavka za to je svakako unapređenje međunarodne konkurentnosti srpske privrede i upravo sa svim tim u vezi i reforma poreskog sistema bi mogla da da značajan doprinos u realizaciji ciljeva nove strategije privrednog rasta u Srbiji.
Postojeći poreski sistem u Srbiji je u skladu sa do sada primenjivanim konceptom privrednog rasta. Tako su, primera radi, porezi na potrošnju, pre svega PDV i akcize na cigarete, u proseku u Srbiji niže nego u zemljama EU, dok su porezi na faktore proizvodnje, fiskalne dažbine koje se plaćaju na zarade zaposlenih, više.
Na taj način država kroz svoju poresku politiku, angažovanje radne snage, zapošljavanje i proizvodnju čini relativno skupljim, a potrošnju relativno jeftinijom. Nedostaci ovakvog pristupa postaju naročito izraženi u svetlu činjenice da veliki deo potrošnje potiče iz uvoza, što znači da povećanje potrošnje ne implicira i stvaranje znatnije dodate vrednosti u Srbiji.
Ukoliko se polazi od te pretpostavke da su mogućnosti za nastavak postojećeg modela ponašanja, koji podrazumeva veću potrošnju od proizvodnje, što je bilo finansirano značajnim prilivima iz inostranstva, upravo po osnovu kredita ili stranih direktnih investicija, ali tu je sada ta mogućnost veoma ograničena, onda se nameće zaključak da bi nova poreska strategija trebalo da promoviše promenu dosadašnjeg takvog ponašanja.
Stoga se čini da bi nova poreska politika Srbije trebalo da bude usmerena na podsticanje izvoza i zapošljavanje kroz smanjenje fiskalnih dažbina koje se plaćaju na angažovanje radne snage, uz destimulisanje uvozne potrošnje, a povećanjem poreza na potrošnju.
Ta poreska reforma koju željno očekujemo trebalo bi da obuhvati znatne izmene u sistemu oporezivanja imovine kroz smanjenje njegove regresivnosti koja sada postoji. Suštinu takvih reformi, po mišljenju SRS, činilo bi upravo ograničenje umanjenja poreske osnovice po osnovu amortizacije sa sadašnjih 70% na nekih 30 do 40% i zamena takvog regresivnog sistema sistemom poreskih kredita u fiksnom iznosu.
Time bi bila prekinuta ova dosadašnja praksa, o kojoj je već bilo reči večeras, da član porodice bogatog lica vredi više u smislu tih olakšica koje donosi vlasnik nekretnina nego član neke porodice koja je siromašnija.
Naravno, poreska reforma bi trebalo da obuhvati i dalje podešavanje sistema poreza na dobit preduzeća kroz povećanje njegove alokativne neutralnosti i jednostavnosti, i u osnovi tih promena bi trebalo da bude zamena postojećeg složenog sistema poreskih podsticaja jednim jedinstvenim režimom investicionog poreskog kredita i oštrije normiranje pravila za oporezivanje repatrijacije profita preko skrivene dividende.
Ovakav kompleks poreskih reformi bi samo stvorio uslove za investiranje, zapošljavanje i izvoz učinio povoljnijim, a uvoz i potrošnju skupljim, i time bi se praktično poreska politika Srbije u potpunosti stavila u funkciju promovisanja dugoročno održivog privrednog rasta.
Jedna od osnovnih stvari koju bi trebalo učiniti ili onaj pravi i ispravan potez bi svakako bila reforma države, i ta potreba je i te kako velika, jer očigledno da je od 2000. godine ostala netaknuta promenama. I ne samo to, nego je poznato svima da je partijskim zapošljavanjem dovedena u poziciju u kojoj sada jeste i na tom centralnom i na lokalnom nivou.
Druga stvar, državna potrošnja u Srbiji jedna je od najviših u svetu. Što se više troši u držanom sektoru, manje u privatnom, utoliko je i potrošnja neefikasnija i utoliko je veća šteta za dohodak i blagostanje.
Naravno, visoka potrošnja u državnom sektoru podriva ekonomski rast i cenovnu stabilnost i apsolutno svi razlozi govore da Srbija treba da smanjuje, a ne da povećava državnu potrošnju.
Smatramo da je važno istaći da umesto da se razmišlja o povećanju postojećih ili uvođenju novih, treba svakako razmisliti o efikasnosti naplate postojećih poreza. Poražavajući je podatak da oko 30% privrede čini taj sivi sektor. Jasno je, ako se to ima u vidu, da ima prostora za bolju naplatu PDV-a.
Takođe je prisutan i problem što se carine slabo naplaćuju. Sad sve to za pozadinu, kao ključni problem, ima očigledno činjenicu da i neke politički moćne strukture imaju interesa u ovakvom stanju, pre svega što se korupcija pri naplati poreza i carina u jednom velikom obimu javlja i takođe ono što bi trebalo možda rešiti predlogom izmena i dopuna zakona o kojem dana raspravljamo, to je dakle činjenica da je poreska administracija u priličnoj meri bila neefikasna.
Nekakvo enormno povećanje naplate je nerealno, ali da postoji mogućnost za izvesno povećanje to je zaista realno i ukoliko bi došlo do povećanja, odnosno poboljšanja u naplati poreza, onda bi svakako postojala mogućnost za određeno snižavanje poreza, što bi svakako dalje uticalo na bolju naplatu.
Postoji dilema o tome da li su u Srbiji porezi niski ili visoki. Da su porezi niski, državna potrošnja bi verovatno bila takođe niska, možda nekih 30% BDP-a, međutim jasno je da je to znatno iznad ovog procenta. Problem je taj što je u Srbiji poreza mnogo i što su stope po pravilu visoke, osim kod par poreza, pre svega na korporativnu dobit, poreza na individualni dohodak itd.
Dakle, ono što bih još ovom prilikom želeo da istaknem, to je da kada je o Vladi reč, konkretno i o vašem ministarstvu koje bi trebalo da ima presudan uticaj na dešavanja u ovom smislu, jasno je dakle da postoje ekonomski zdravi potezi i oni koji svakako ne spadaju u tu oblast.
Ono o čemu smo govorili, pre svega o reformi države, smanjenju državne potrošnje, efikasnijoj naplati postojećih poreza, svakako spada u tu grupu koja bi mogla da dovede do onoga o čemu sam govorio na samom početku a to je do jednog privredno održivog razvoja zemlje.
Dok na ovoj drugoj strani svakako, po mišljenju nas u SRS, spada zapravo povećanje postojećih poreza, uvođenje novih, novo zaduživanje zemlje, jer to svakako može samo značiti veće poreze, odnosno više poreze u budućnosti.
Sada da li vi kao ministar ili Vlada u celini imate snage za ove, po našem mišljenju, ispravne poteze ili ove druge, pokazaće verovatno vreme. Ako sami ne umemo da kontrolišemo troškove, to će spontano svakako učiniti pad kursa dinara, inflacija, a nažalost, toga smo svedoci, pogotovo u poslednja dva meseca.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika Narodne skupštine?
Ministar prosvete Žarko Obradović ima reč.

Hvala, gospođo Čomić. Stvarno ne bih zadržavao dugo kolege narodne poslanike, ali s obzirom da neću biti u delu koji je posvećen amandmanima na predlog ovih zakona koji su ovom setu o kojem se danas raspravlja jer na ovaj zakon nema amandmana, ipak imam obavezu da kažem nekoliko reči povodom ovog zakona o zajmu, s obzirom da su i kolega Nikola Savić i kolega Dragan Stevanović postavili pitanja.
Dozvoljavam da možda u početku nisam dovoljno dobro objasnio, ali čini mi se da kolega Stevanović ipak nije u potpunosti obuhvatio sadržaj onoga što sam govorio, s tim što kolega Savić je i sam pomenuo nekoliko škola i naveo razloge zašto taj projekat ima neke tri komponente i šta je suština prvog projekta.
Ono što narodni poslanici treba da znaju, ovo je drugi kredit koji mi zaključujemo kao sistem obrazovanja sa Evropskom investicionom bankom. Prvi je bio iz 2005. godine, to je koleginica Diana Dragutinović rekla.
Zahvaljujući tom kreditu koji je bio 2005. godine, mi smo prošle godine uspeli da završimo, po prvi put posle dugo, dugo godina, neke škole i tada smo napravili devet potpuno novih i četiri nove, znači, 13 smo dobili novih škola u različitim delovima Srbije.
Ovaj kredit i zbog toga smo i javno promovisani na nivou cele jugoistočne Evrope kao jedina zemlja koja je u potpunosti završila svoj projekat iz oblasti obrazovanja i zahvaljujući tome smo, da budem iskren, dobili vrlo brzo i ovaj projekat.
Ovaj projekat nije, u pravu ste, 50 nego 100 miliona evra i on podrazumeva i naše učešće u delu u ukupnoj sumi, a naše učešće, to su sredstva koja smo mi obezbedili kao država, bilo da je reč o lokalnoj samoupravi, o zemljištu, bilo da je reč o sredstvima iz NIP-a. Znači, vrlo taksativno, čak ću i navesti neke konkretne primere, da bi videli da uopšte nije reč o nekakvoj, kako bih rekao, spekulaciji ili nečemu što se ne zna šta je sadržaj.
Vrlo tačno i taksativno mi smo naveli za ovih 12 škola kao prvu komponentu šta je sadržano. Za ostalo nismo mogli, iz prostog razloga što postoji apsolutna saglasnost u Evropskoj investicionoj banci i kod nas da moramo u međuvremenu da napravimo kriterijume.
Ovde smo znali šta nam je cilj. Za prvu komponentu cilj nam je da ukinemo treću smenu u određenom broju škola i u pravu ste, to su Tehnička škola u Lapovu, Tehnička škola u Jagodini, OŠ "Bratstvo" u Novom Pazaru, OŠ "Rifat Burdžević Tršo" u Novom Pazaru, OŠ "Aleksa Šantić" u Beogradu, Kaluđerica, OŠ "Radoje Domanović" Borča, Beograd, OŠ "Vojvode Stepe" Beograd, Kumodraž, "Ljupče Nikolić" Aleksinac, "Svetozar Marković" Novi Sad, "Kosta Trifković" Novi Sad, "Dušan Radović" Novi Sad i "Branko Bjegović".
Ovde u ovom dokumentu koji ovde posedujem vrlo je detaljno napisano sve ono što nam sledi na realizaciji projekta za ovih 12 škola. Tu je sadržano i šta je predloženo rešenje, da li se podrazumeva izgradnja novog objekta ili rekonstrukcija, opremanje, rušenje i izgradnja novog objekta, nadogradnja i onda je, naravno, vrlo precizno utvrđeno koji su troškovi zajma, koja su naša sredstva i iznos tih sredstava u strukturi tih troškova, kakav je terminski plan kada se ima namera ovo početi, kada završiti i rešenje problema šta podrazumeva.
Primera radi, recimo, za ovu školu u Lapovu postojeća školska zgrada je srušena, inače, to je frapantna situacija koju smo mi zatekli, da je jedna škola, na osnovu reči usmene, da kažem, naredbe srušena u Lapovu. Rečeno je – samo vi srušite školu, nema problema, biće para, a onda kada je škola srušena, rečeno je – para nema, snalazite se i radite kako hoćete.
Primera radi, samo da bi videli kakvih sve situacija ima u Srbiji. Postojeća školska zgrada je srušena, potrebno je da se izgradi nova i predviđeno je šta je opis posla, građevinski radovi i javna nabavka.
Zašto ovo govorim? Reč je o ovih 12 škola u kojima se ukida treća smena. Kada budemo zajedno sa Evropskom investicionom bankom napravili kriterijume, a to ćemo uraditi od perioda ratifikacije, mi očekujemo, do novembra, na osnovu tih kriterijuma će biti realizovana tzv. treća komponenta ovih 24 miliona evra i onda će se ta mapa izrađenih poslova proširiti na nivou cele Srbije.
Negde ranije sam, govoreći o stanju u oblasti, ako mogu reći, obrazovne infrastrukture pomenuo da mi imamo situaciju da imamo oko 500 škola starijih od 95 godina. Sada možete pomisliti kakva je situacija širom Srbije. Imamo obrazovni sistem koji dugo traje, ali nije dugo ulagano u njega.
Naša ideja je da deo poslova uradimo, naravno, kroz ovaj projekat, deo poslova kroz budžet, ono što mi imamo, moram reći da je to jako, jako skromno u odnosu na ovaj kredit, zato je ovaj kredit jako dragocen, i deo kroz NIP, i da onda krajem mandata 2012. godine stvarno pokažemo jednu mapu šta je urađeno u obrazovanju na svim nivoima, uključujući ne samo predškolsko, osnovno, srednje, nego i đački i studentski standard i visoko obrazovanje. To je neka naša ideja.
Pitanje zašto nismo sada predvideli ostalo, nismo mogli jer to je bio jedan zajednički dogovor, da bi počeli realizaciju ovog projekta što pre. Za njih je pravo čudo da mi nepunih 45 dana posle potpisivanja ovaj ugovor ratifikujemo jer je praktično u ostalim nekim zemljama da se to ratifikuje od šest meseci do tri godine, verovali ili ne.
Za njih je pravo čudo, a za nas dobra stvar, što je ovaj zakon danas predmet razmatranja Narodne skupštine Republike Srbije, jer ćemo početi sa njegovom realizacijom odmah nakon ratifikacije. Počeće da se povlače sredstva koja su predviđena za ovih 12 škola.
Pazite, u nekim od ovih škola je reč o opremanju, nabavci opreme, u nekim je reč o rekonstrukciji. Negde je to izgradnja potpuno novih škola. Razumećete da izgradnja svega ovoga zahteva različit period vremena, tako da ne stoje reči kolege Stevanovića da ne znamo šta hoćemo. Za prvu komponentu apsolutno smo spremni jer je to bio jedan zajednički dogovor da bi što pre počeli da trošimo sredstva.
Komponenta dva, vezano za informacioni sistem, elemente za strategiju, takođe je nešto što sada radimo. Objektivno, reč je o maloj sumi u odnosu na sve ovo.
Naravno, neće iznositi takva suma, nego će, recimo, primera radi, kad je reč o informacionom sistemu, mi ćemo objaviti javni tender pa ćemo videti koja je ponuda najbolja.
Hoću da vam kažem da sve ovo što radimo, s obzirom da je reč o strašno velikim novcima za naše uslove, te će biti jasno, javno, svima dostupno i svi će moći da od "a" do "š" saznaju kako se projekat realizuje, počev od dana ratifikacije ovog zakona u Narodnoj skupštini Republike Srbije pa do početka realizacije.
Taj treći deo, tzv. komponenta tri, o njoj ćemo tek razgovarati. Naša ideja, naravno, sa novcem koji imamo, da napravimo što veći efekat, da efikasnost bude što veća, i naravno da ćemo uzimati u obzir različite faktore – 1.820 škola, plus nekoliko stotina isturenih odeljenja, reč je o preko 2.500 objekata, i stvarno treba da postoje kriterijumi da bi neku ravnomernu teritorijalnu zastupljenost realizovali kroz ovaj projekat.
Ovo nije zadnje. Mi smo baš danas imali razgovor sa Savetom Evrope, sa njihovom bankom, pokušavamo takođe da napravimo jedan ugovor, jedan kredit koji bi možda bio, ako se sve dogovorimo, s obzirom da banka Saveta Evrope ima tu socijalnu dimenziju, da to bude krajem godine predmet razmatranja između našeg Ministarstva finansija, nas i njih, a predmet razmatranja Narodne skupštine januara iduće godine, pa onda ratifikacija.
Ovo pominjem zato što je za nas u obrazovanju ovo veoma važno, jer mi našeg novca nemamo. Poštovane kolege, narodni poslanici, vi znate da mi trošimo sedminu budžeta celog, ali 95% te sume ide za izdvajanje za lične dohotke i doprinose za lične dohotke itd., ostaje jako malo za investicije kada je ova Vlada počela svoj mandat.
Potraživanja sa različitih nivoa su bila oko 60 milijardi dinara. Mi smo tada zajedno sa NIP-om imali oko milijardu i 200 dinara za potrebe obrazovanja, što je iznosilo oko 2%. Prošle godine je ta cifra prepolovljena zbog stanja finansija i jednostavno nedovoljnog priliva novca u budžetu. Zato je za nas ovaj projekat izuzetno važan.
Kad je reč o ovih 13 škola, samo smo se rukovodili principom da se ukine treća smena. Ništa drugo nije bilo bitno. Naravno, koristili smo određene objekte koji su izgrađeni da bi imovinu tog objekta prikazali kao naše učešće, da bi mogli zadovoljiti ovu suštinsku stranu, da dobijemo kredit, gde mi participiramo sa 50%. Pa nam je bilo zgodno da neke škole, s obzirom da je njihova imovina nekoliko miliona evra, prikažemo kao učešće Republike Srbije u obezbeđenju finansijskog dela, pošto je 50 prema 50. Moram da vam kažem da razumete tu dimenziju.
Inače, kredit je jako povoljan. Koleginica Diana je govorila na početku o finansijskoj odnosno o toj uslovno rečenoj tehničkoj dimenziji ovog ugovora, ali, koliko sam čuo slušajući nju, prvih pet godina ne teče otplata, pa tek onda ide.
Znači, ovo su sredstva gde će apsolutno imati škola, odnosno obrazovni sistem svoju dobit.
Moram vam reći da se unapred radujem što će Vlada Republike Srbije biti u situaciji da kroz ovaj projekat unapredi stanje škola u Republici Srbiji.

Zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres. Ovim završavamo naš današnji radni dan.
Nastavak sednice je sutra, 20. jula, u 10.00 časova, jedinstvenim pretresom o 12. i 13. tački dnevnog reda – Predlogu odluke o prestanku funkcije guvernera Narodne banke Srbije i Predlogu za izbor guvernera Narodne banke Srbije, s tim što je plan da se u toku sutrašnjeg dana bavimo i 14. tačkom dnevnog reda, odnosno Predlogom kandidata za izbor člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnog fakulteta. Hvala vam.