Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, kad se pažljivo iščita Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i izmene i dopune ovog zakona koje imaju 30 članova, dalo bi se zaključiti, istina grubo, da onome ko predstavlja ovaj zakon u ime Vlade Republike Srbije nedostaje ili lične sigurnosti ili možda i stručnih kapaciteta. Kad ste vi u pitanju, ne bi moglo da se primeni ni jedno ni drugo, ali ako vam ne bude teško, da bar za poslanike SRS, kad uzmete reč, objasnite zbog čega i u ime koga predstavljate jedan ovakav zakon koji zaista nema nikakvog smisla.
Gospođa Nada Kolundžija je rekla, zato što je bilo dosta kolega poslanika koji su govorili da su izmene zakona veoma česte, da se mi nalazimo u jednom trenutku tranzicije, rekao bih, da se naše društvo nalazi u krizi, ekonomskoj, socijalnoj, moralnoj i svakoj drugoj, i promene, gospođo Kolundžija, zakona ne bi bile sporne da one u onom predlogu teksta gde se radi o promenama obezbeđuju nešto bolje za one na koje se odnose, a pre svega to su građani Srbije.
Vrlo interesantno je pitanje zbog čega se donosi ovaj zakon. Da bi se pokrilo sve ono što nije realizovano osnovnim zakonom, pokušava se doneti jedan zakon i onda objasniti zbog čega se on nije primenjivao.
Danas smo od nekoliko narodnih poslanika, tačnije, da budem potpuno precizan, od dva narodna poslanika koja su govorila u prilog ovog zakona moglo čuti i na jedan banalan način pokušati da se objasni da predstavnici školskih odbora i odbornici, ako istovremeno vrše i jednu i drugu funkciju, nisu u sukobu interesa, a pri tome im je namera bila da omalovaže članove školskih odbora.
Nijedan odbor, nijedan nadzorni odbor, nijedna funkcija koju mi vršimo u ime građana Republike Srbije ne smeju da se potcenjuju, moraju da se shvate na najozbiljniji način.
Da nije bilo potrebe da se odbrani ovde nekoliko pojedinaca, verovatno izmene i dopune ovog zakona ne bi ni bile na dnevnom redu, a pre svega možda oni ljudi koji su istovremeno i narodni poslanici i gradonačelnici.
Vidite izjave koje su prethodnih dana bile objavljivane i u dnevnoj štampi, ne znam ko mi je predao amandman, možda je to visok, a mali, možda debeo, a mršav čovek, ne mogu sad da se setim, ali sigurno to nije naša poslanička grupa podnela i na kraju nismo mi to ni podneli, nismo imali razloga da branimo sebe, nismo čitali Predlog zakona, pa smo podneli takav amandman, a ovde se može reći za takvog čoveka da istovremeno može da vrši nekoliko funkcija veoma ozbiljno i odgovorno, pokazuje se da to nije tačno.
Ovde treba i mogli su predstavnici skupštinske većine da predlože drugu odluku, umesto što se danas razmatra predlog o izmenama i dopunama Zakona o borbi protiv korupcije, možda odluka o dodeli onim građanima Srbije koji nisu zaposleni po pet hiljada dinara, kao što je to urađeno za one koji rade u javnom sektoru.
Da li je neko u ime skupštinske većine razmišljao o tome da bi moglo i tim građanima da se izađe u susret. Vlada je zadužena za sprovođenje politike, ali da je skupštinska većina predložila takvu odluku, ona bi se mogla naći na dnevnom redu i onda bi Vlada Republike Srbije bila u obavezi da je sprovede. To da su uradili narodni poslanici SRS, zasigurno nikad ne bi moglo da dođe na dnevni red, kao što je bilo i nekih predloga o formiranju anketnog odbora, da se ispita situacija vezano za "Ušće".
Naš šef poslaničke grupe je predložio takav anketni odbor i, naravno, nikad nije došao na dnevni red, a i zašto bi, kada je vaš cilj da zaštitite, a zbog očuvanja skupštinske većine da zaštitite one male predstavnike političkih stranaka koji bi možda zbog nepoštovanja njihove želje, što se može nazvati samo njihova želja, doveo u pitanje i postojanje ovakve koalicije.
Moj predlog je mogao da bude, doduše, on je sada zakasnio, kada ste donosili zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i Zakona o ministarstvima, mogli ste da navedete, ako ste želeli da ostanete četiri godine na vlasti, u prelaznim i završnim odredbama takvog zakona – ova vlada će svoju funkciju obavljati, pa do isteka četvorogodišnjeg perioda. To vam je nekako bio možda moralniji, možda kvalitetniji predlog da to rešite, nego što ste pristupili izmenama i dopunama ovakvog zakona koje zaista nemaju nikakvog smisla.
Kada se neko dosetio danas da govori, pravila igre se uspostavljaju pre održavanja utakmice i ona moraju da se poštuju do završetka utakmice, poslanici SRS u potpunosti su saglasni sa takvim predlogom, ali vi ne radite tako.
Postojala su jedna pravila, potpuno i jasno izgrađena, i to zakonom utvrđena, o lokalnim izborima i kada skupštinskoj većini ili nekom drugom nije odgovaralo, onda se nagovorio Ustavni sud, pokrenula se inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba Zakona o lokalnim izborima i odgovorno vam tvrdim da su određeni ljudi u Srbiji pričali da će Ustavni sud u aprilu doneti takvu odluku po kojoj će odbornički mandati pripadati odbornicima, a ne političkim strankama koje su kao takve izašle na izbore i koje su odlukom svojih organa donele odluku konkretno kom kandidatu sa liste će pripasti taj odbornički mandat.
Takva situacija nije odgovarala ovoj dvojici predstavnika skupštinske većine koji su se trudili da objasne da neku reč kažu u prilog ovog zakona, nego su onda ćutali, a danas kada je sporno jer su njihovi predstavnici ili predsednici tih političkih stranaka izjavljivali da ono što bude donela Agencija da će oni tobože poštovati.
Kasnije su dobili potvrdu da ne moraju da poštuju, da će u nekom narednom periodu biti donet zakon o izmenama i dopunama tog zakona i da će to zapravo biti legalizovano. To apsolutno nije u redu.
Ako neki poreski obveznik za jedan dan ne plati porez na promet, odnosno PDV, ili 10. januara u toku godine ne podnese poresku prijavu na koji način će plaćati porez, on će biti sankcionisan, a ovde navodno najveći predstavnici državnih organa ne moraju da poštuju zakon.
Pored toga što kao skupštinska većina vrlo često i isključivo glasate za zakone koji se predlažu u ovom parlamentu dužni ste, kao što i mi činimo, da pratite njihovu dalju sudbinu, da li se oni sprovode na takav način na kakav treba, u duhu slova tog zakona ili se uopšte ne primenjuju, a očigledan primer jeste da se ovaj zakon nije primenjivao.
Korupcija svakodnevno raste, ali mi imamo predstavnike u Vladi i potpredsednika koji istovremeno i prima platu i prima penziju, i nije jedan, takvih je više. Ovde se ne daje dobar primer građanima Srbije da treba da imaju poverenje u narodne predstavnike.
Sve ovo poslanici SRS, bez ikakve dileme i bez ikakvog ubeđivanja, imaju pravo da iznesu iz jednog prostog razloga. Posle parlamentarnih izbora 2007. godine mi smo direktno promenjivali odredbu člana 102. stav 3. Ustava Republike Srbije, gde je rečeno da narodni poslanici ne mogu biti predstavnici nekih drugih organa vlasti, pa nijedan izabrani gradonačelnik ili predsednik opštine u to vreme, izabran 2004. godine, nije istovremeno bio i narodni poslanik.
Mi smo još tada hteli da se te odredbe Ustava primenjuju, a kasnije kada je donet ovaj zakon, iako smo mi imali konkretne primedbe na njegovo sprovođenje i na njegovo donošenje, hteli smo da damo maksimalnu podršku da se on provodi i primenjuje, ali vi nemate takvu volju. Zapravo, vi ne donosite zakone da bi se oni primenjivali, nego ih donosite da bi vas učvrstili, zadržali ili možda na bilo kakav način ostavili na vlasti.
Pomenuto je danas ovde da odbornik i član školskog odbora i ne izazivaju takvu pažnju i da ne mogu negativno da utiču na razvoj korupcije kao što mogu direktori javnih preduzeća. Da li se sećate ko je prvi digao glas upravo protiv direktora javnih preduzeća, ali ne što časno, čestito i na osnovu zakona obavljaju svoju funkciju, nego zbog toga što su enormno dizali svoje bonuse, imali izuzetno visoke plate, a samo jedan od takvih primera personalno je bio i Bojan Krišto.
I mi smo ukazivali na vreme i još mnogi drugi koji su bili sa drugačijim imenima, ali su se ponašali isto kao Bojan Krišto, a da ne govorimo o izuzetno visokim, enormno visokim i kako bi predsednik DS Boris Tadić rekao – bezobrazno visokim zaradama.
Hajde jednom uradite nešto u interesu građana Srbije. Pokažite vi na svom primeru, vi koje su oni birali, da može i mora drugačije da se uradi, a ne štiteći i braneći interes samo nekoliko onih, u stvari barata se da ih je oko 1.800, možda do 1.900, koji vrše više funkcija nespojivih za sada po zakonu.
Sada se neko brine i kaže moraće novih 1.800 ili 1.900 plata da se da onima koji bi bili na njihovom mesto imenovani. Plata u skladu sa zakonom ne može da osiromaše građane Srbije, ali oni koji u njihovo ime odlučuju i donose neke odluke dužni su da stvaraju takav poslovni i drugi ambijent gde će građani Srbije osetiti da zaista njihovi izabrani predstavnici i rade za njih.
Oni izlaze na izbore da bi izabrali predstavnike koji moraju da intervenišu u onim situacijama kada oni kao pojedinci, kao individue ne mogu da sprovedu određena prava i da zaštite svoj interes.
Vrlo interesantan je i član 21. Predloga zakona, gde kaže da Agencija ima zamenika direktora koji se bira na javnom konkursu, a direktor bira zamenika direktora između tri predložena kandidata sa liste koju utvrdi Odbor agencije.
Zašto ga ne bira Odbor? Uvek imamo više poverenja, bez obzira kakvi ste vi predstavnici vlasti, građani Srbije imaju više poverenja kada to radi kolektivni organ nego kada radi pojedinac. Evo ovde se pokazuje da skupštinska većina je spremna, a da vama nije jasno zbog čega, zar zarad nekoliko funkcionera koji sede i ovde i na nekim drugim mestima, jer ovo sigurno ne bi bilo urađeno zbog odbornika u lokalnoj samoupravi i članova školskog odbora nego je urađeno zbog nekoliko poslanika koji su istovremeno i gradonačelnici.
Ali, mi se sećamo da su u ovoj Skupštini sedeli narodni poslanici koji su bili istovremeno i ministri. Vama ni to nije bilo strašno, ni to vam nije smetalo i vi zapravo ni od čega ne prezate kako bi ono što ste dobili, poverenje građana, unovčili na najbolji mogući način i kako bi obezbedili neku korist za vas ili za povezana lica s vama.
Gospođo ministar, pošto ste ministar pravde, bilo bi zanimljivo da kada budete odgovarali na naše primedbe kažete ujedno zbog čega se ne objavi javno spisak lica koja su svojevremeno živeli u Hrvatskoj na svojim imanjima, a proterani, protiv kojih se vodi krivični ili neki drugi postupak u Hrvatskoj, a ne da oni dođu da se raspituju, nego jednostavno da to bude objavljeno javno da oni vide o kojim licima se tu radi. I ako bi mogli, nisam siguran da nam možete dati pravi odgovor, otkud i za koji novac su kupljene onolike šahovnice i istaknute ovde u Beogradu, kojim povodom se to radi, zašto se od poreskih obveznika…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, podsećam vas na član 107. i obavezu da govorite o dnevnom redu.)
Govorim isključivo o dnevnom redu, ako to nije poklon, ako gospodin koji danas dolazi u posetu Srbiji nije doneo lično, onda je to u redu, ali ako ih je doneo, onda nema pravo da istakne gde to on hoće…
