Vrlo ću kratko, samo da odgovorim na konkretno pitanje. Rekli ste kako objasniti registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima da i oni koji  nisu registrovani, a kažem, to su oni koji prodaju iz svojih bašta i voćnjaka sitne viškove, tu razliku u pristupu države.
Objasnite im upravo odnosom države prema poreskim obveznicima i različitim odnosom prema onima koji izmiruju i prema onima koji ne izmiruju poreske obaveze. U više navrata je država pokazala da ceni poresku nedisciplinu, pa onima koji duguju porez - deo otpisuje, a omogućava ostatak da se otplaćuje na rate.
Juče smo ovde imali predlog zakona o poreskoj administraciji, izmene i dopune, gde se samo prijavljivanje onoga ko nije izmirio poresku obavezu tretira tako da on isplati porez prema državi, a neće biti tretiran po zakonu pred prekršajnim organom, odnosno sudom. Znači, upravo država pokazuje kako može da tretira različito, i to ne one koji su dobri pa plaćaju porez, nego upravo je blagonaklona prema onima koji porez ne plaćaju ili ga utaje, ali ako su spremni da nešto plate, sve će im oprostiti.
Vi znate da obavezu registrovanja imaju oni koji imaju zemlju, čak i par ari. Da li ti poljoprivredni proizvođači ostvaruju pravo na zemljoradničku penziju? Koliko dugo treba da uplaćuju da bi onda mogli da ostvare to pravo? Nemojte, molim vas, da idemo dalje u ovu priču. Postoji način za različit tretman ovog malobrojnog kruga ljudi za mali krug proizvoda tačno definisan, znamo šta gde uspeva.
Zaista se više neću javljati, ali nema argumenata kojima se ovo može odbiti, jer ovo ne ugrožava značajno ni poresku politiku, ni poljoprivrednu politiku, a mnogo znači onima koji na ovaj način preživljavaju. I nije dramatizovanje, mnogi ljudi ovako preživljavaju. Neki preživljavaju prodajući samo cveće ispred pijaca.
Morate da priznate da ste se vrlo neprijatno osećali kada odjednom ti ljudi krenu kao da kreće nevreme. Vi mislite nailazi neka oluja, a ono kreću inspektori. Kako prođu? Kako ko zna da se snađe i da obeća. Nemojte, molim vas, neće ovo spasiti državnu kasu i budžet, niti će narušiti ugled vašeg ministarstva, a nekome će zaista značiti održavanje golog života.

Tri minuta je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik gospodin Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ipak bih vas malo zamolio da obratite pažnju kada koristite neke izraze.
Kažete da li je u redu da ispred nekog supermarketa ili hipermarketa stoji neka bakica ili tetka koja prodaje jaja, krompire ili šargarepu. Tvrdim da je mnogo bolje da stoje, jer osnovna razlika između supermarketa, hipermarketa i njih jeste ta što ona prodaje svoj proizvod koji je isključivo napravljen na ovim prostorima, za razliku od hipermarketa i supermarketa koji uglavnom prodaju uvozne poljoprivredne proizvode.
Ta priča oko brige da li je namirnica zdravstveno ispravna ili nije, mogu da vam tvrdim da je u većini slučajeva ispravnija nego ta koju kupujemo u hipermarketu. Znate li zašto? Zato što je umesto veštačkog đubriva korišćen stajnjak. Zato što je umesto sredstva protiv korova korišćena motika. Zato je zdravija i ispravnija. Rukovodite se nečim drugim.
Tvrdite - da li je u redu da se njima dozvoli, ako već imamo poljoprivredna gazdinstva koja se registruju, da li je to u redu prema tim gazdinstvima? Jeste, jer ovi nemaju pravo na druge subvencije. Nemaju pravo na novac po hektaru obradive površine. Nemaju pravo na refakciju PDV-a i ta dva faktora su sasvim dovoljna da ne može niko da kaže da su ovi stavljeni u neki povlašćen položaj. Nemojte, kada je ova tema u pitanju, više da se uplićete u to.
Najbolje bi bilo da ostanete prema svom obrazloženju zašto ovaj amandman nije prihvaćen, a to je – radi sprovođenja i praćenja poljoprivredne politike, evidentiranja poljoprivrednih gazdinstava i porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, kao i radi vođenja statistike i analitike iz ove oblasti. To je jedan od razloga zašto ovaj amandman nije prihvaćen. Drugi je – da se zaštite uvoznici i hipermarketi.

Dva minuta i 30 sekundi.
Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Izvinjavam se, dozvoliću ministru da ode do narodne poslanice Jorgovanke Tabaković samo da joj nešto pokaže. Ali, vrlo kratko, molim vas, nastavljamo rad.
Hvala narodnim poslanicima na razumevanju.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Reč ima gospodin Stevanović, kome se još jednom izvinjavam, ministar će se vratiti brzo.

Evo, koristeći vreme ovlašćenog predstavnika, da prokomentarišem amandman koleginice Lidije Dimitrijević i amandman kolege Vladana Jeremića.
Naravno, pre svega, amandman koji je podnela gospođa Lidija Dimitrijević bio je više onako jezičkog karaktera, ali u obrazloženju koji je Vlada ponudila piše da se amandman ne prihvata iz razloga što je formulacija data u odredbi iz Predloga zakona preciznija i jezički ispravnija.
Ako uzmemo u obzir vaš politički stav i politički pogled na ovaj zakon kako ste napravili, mogu da razumem što ste stavili da je ono što ste vi napisali preciznije. Ali, ono što gospodine ministre ne mogu da prihvatim jeste da ste napisali da je jezički ispravnije.
Za SRS jezički je ispravno ono što je napisano onako kako kažu Ustav, njegov član 10. i kako kaže Zakon o upotrebi jezika i pisma, to je da se u Srbiji govori srpski jezik i koristi ćiriličko pismo. Vi ste u ovom članu i u još nekoliko članova vrlo konkretno i jasno uneli reči engleskog porekla, pa ne samo da ste ih na srpskom jeziku, odnosno na ćiriličkom pismu napisali, nego ste ih napisali u originalu na engleskom jeziku, gramatički ili pravopisno po engleskom pravopisu i na latiničnom pismu.
Ne možete da kažete da je vaše rešenje jezički ispravno. To nije tačno, ali možemo da smatramo da kažete da je po vama, iz vašeg političkog profila i ugla, politički preciznije.
Za SRS zakon u Srbiji je jasan i u pisanom i u svakom drugom smislu samo onda kada ga svi oni koji će ga koristili razumeju. Uveravam vas, ministre, trećina onih na koje se ovaj zakon odnosi ne razumeju šta znači "keš end keri", ne razumeju šta znače i neke druge reči koje ste uneli u ovaj zakon, a nažalost biće prinuđeni da takav zakon, koji ćete ovde većinom, kakvu obezbedite već, usvojiti i primenjuju i trude se da razumeju što ste ovde napisali. Mislim da ste imali prostora da prihvatite ovaj amandman, jer koncept iz ovog člana vam nije menjao, a jezički je bilo ispravnije.
E sad, što se tiče amandmana mog kolege Vladana Jeremića, zamolio bih i vas, a zamolio bih i kolege poslanike da samo saslušaju obrazloženje kako ste odbili ovaj amandman. Slušajte sad ovo. Amandman se inače odnosi na diskreciono pravo koje je i u ovom članu pripalo vama.
Pazite sada ovo – "amandman se ne prihvata iz razloga što je data odredba Predloga zakona celishodnija u pogledu adekvatnog nivoa dinamike pravnog okvira za uređenje date oblasti". Ponoviću i zbog vas i zbog kolega, pazite ovo – "data odredba Predloga zakona celishodnija u pogledu adekvatnog nivoa dinamike pravnog okvira za uređenje date oblasti".
Ministre, evo da sam pročitao ovo i pitao vas – na šta se odnosi u članu 15, iskreno se nadam da nemate veze sa ovim obrazloženjem, jer bi ovo zaista diskreditovalo to što vi u principu Ministarstvu predstavljate. Ovo obrazloženje kojim smo tražili da propise iz ovog člana ne donosi ministar, nego da to donese Vlada. Kakve veze ovo ima s tim? Uz svu svoju, kako kolega Martinović kaže, skromnu pamet, nisam mogao da razumem, ko može, divim se i poštujem.
Šta smo u stvari hteli? Vi ste, ministre, kako ste rekli u obrazloženju, derogirali tri zakona, sa 150 članova sveli ih u 80 članova ovog jednog zakona, a onda ste u preko 15 članova sebi kao ministru ili, ponavljam, nekom narednom ministru, poverili 33 ovlašćenja.
Zato smo smatrali da bi bilo celishodnije da kada su u pitanju trgovinski formati, sve ono što podrazumeva podzakonske akte i tu regulativu podzakonsku, donesete na Vladu. Ovo nije jedini zakon koji se donese onako načelno i formalno, kasnije se sve izvuče iz zakona, odnosno sve se poveri što ministrima, što Vladi, što, ne znam kojim državnim organima i onda samo možemo da nagađamo šta će u kom trenutku ministarstvo i Vlada da donose, šta će u tim regulativnim i regulatornim aktima da se podrazumeva.
Ovako ministre, ovo zaista kvari sliku o onome ko je ovo pisao i ko se trudi da se predstavi i da donosi moderne i ozbiljne zakone koji će dati određene efekte u primeni. Hvala.

Pet minuta vremena ovlašćenog predstavnika, gospodine Stevanoviću. Zahvaljujem. Još neko? Ne.
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima gospodin Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog sličnog amandmana koji je vezan za amandman na član 11, koji su već podneli narodni poslanici poslaničke grupe Napred Srbijo SNS.
Znači, ovde je reč o tome ko sve može da se bavi trgovinom ličnim nuđenjem. Pa se ta delatnost obavlja kao delatnost putujućih trgovaca, koja se obavlja od vrata do vrata, delatnost organizovanja posebnih promotivnih prodajnih skupova, trgovine iz torbe ili druge prenosne opreme, trgovina putem ličnog pozivanja potrošača.
Pa se u stavu 3. kaže – trgovina ličnim nuđenjem se obavlja u odgovarajuće vreme i na način da se ne vrši primereno uznemiravanje lica prema kojima je usmerena ponuda. Onda stav 4. čije smo brisanje tražili, poljoprivredni prehrambeni proizvodi ne mogu se prodavati ličnim nuđenjem, osim na posebno promotivnim skupovima u skladu sa uslovima prema posebnim propisima.
Gospodine ministre, potpuno se slažem s vama da prehrambeni proizvodi, pogotovo u mesnoj industriji, kad je reč o barenom proizvodu ili polutrajnom proizvodu ne bi mogli da se prodaju ličnim nuđenjem. Isto tako, ne mogu da se složim s vama da baš kad smo spominjali one bakice i tetkice, ne mogu da prodaju tu svoju robu ličnim nuđenjem od vrata do vrata.
Znate šta, unazad nekoliko desetina godina ako ustanete ranije ujutru, prođete kroz neku malo veću varoš, videćete na desetine žena sa nekom kantom koja je obešena o upravljač bicikla kako ide i raznosi mleko. Usput, proda i poneko jaje. Videćete kako idu i nose svoje jabuke od vrata do vrata da prodaju, nešto od povrća. Ne mogu da shvatim kako to i na koji način može biti opasno za potrošače.
Čini mi se da je ovde samo jedan cilj, a to je da se taj koncept uređenja trgovine, koji ste vi osmislili, isključivo obavlja preko velikih trgovinskih lanaca i velikih sistema, ne preko trgovine. Ovaj zakon štiti velike lance i velike sisteme, ne sitnog poljoprivrednog proizvođača ili trgovca i preduzetnika.
U tome i jeste problem s ovim zakonom. Navodno hoćete sve da stavite pod legalne tokove i da stavite sve pod kontrolu. Ima tu još nekoliko amandmana, a pogotovo nas uveravate da je ta vaša želja neiskrena samo ako pogledamo jedan član koji dozvoljava da u velikoprodajama može da se obavlja trgovina na malo i tu svaki vaš koncept gubi smisao.

Minut i 35 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Mladen Grujić. Za reč se ne javlja niko.
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Reč ima gospođa Milica Vojić Marković.

Gospodine ministre koga nema, izvinjavam se što vas pozdravljam, koristiću vreme poslaničke grupe, izvinjavam se, nisam zapazila da je gospodin ministar izašao. Dakle, moje kolege su podnele amandman na član 23, taj član oni smatraju da treba da se briše.
Pošto je to vreme moje poslaničke grupe, hoću da kažem nekoliko stvari, jer očigledno neću moći da dobijem reč kad se javljam na bilo koji način. Dakle, tokom tek završenog fudbalskog prvenstva, svi građani sveta su praktično, možda neki po prvi put, bili u prilici da čuju pojam "vuvuzele".
To su te specifične trube, čiji je zadatak bio da ometaju protivnika i da na taj način jednostavno utiču na rezultat. "Vuvuzele" su ovih dana došle i u Skupštinu. Kad poslanici opozicije govore o činjenicama, a govore o zakonima koje su i te kako čitali da bi napisali amandmane, onda se te dežurne "vuvuzele" pojave da nam kažu da mi ne govorimo o svojim amandmanima niti o svojim činjenicama, o činjenicama koje branimo ili napadamo.
Kada smo govorili o tome, a poslanici DSS su i te kako govorili o tome da se zakoni donose na kilo i na meru, a ne tako što se o njima zaista raspravlja na pravi način, kada smo govorili o tome da se ne primenjuju na sve građane, da su neki građani ravnopravniji od drugih, onda smo doživeli da nam se kaže da mi pričamo gluposti, da se ovde donose zakoni u velikom broju, jer tako mora, a mi sedimo ovde dok njih nema, i da se ti zakoni primenjuju na sve građane.
Evo samo jednog primer. Kao poslanik opozicije moram da ga istaknem. U oktobru 2008. godine donet je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Počeo je da se primenjuje u januaru 2009. Samo dva gradonačelnika poslanika, kolega koji sede ovde danas, ravnopravniji su od svih ostalih građana Srbije, na njih se zakon ne odnosi. Dakle, neću da brojim sada koliko poslanika, kolega vojvođanskih poslanika takođe krši ovaj isti zakon.
Dakle, nemojte molim vas, vi gospodine predsedavajući, da ono što vređa ljude koji sede ovde i koji nešto rade dozvoljavate da bilo ko radi. Zaista nije u redu. Izvinjavam se što sam možda bila preterano oštra i preterano ironična, ali zaista nema smisla. Hvala vam.

Iskorišćeno je dva i po minuta vremena poslaničke grupe.
Svakako svaku kritiku primam sa ogromnom dozom razuma i pokušaja da ne ponovim slučajno grešku, ako je uočim ili ako mi dobronamerno na to skrenu pažnju. Vama hvala, ali se nisam prepoznao u ovom našem kontaktu. Hvala vam i na tome. Idemo dalje.
Na član 25. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe "Napred Srbijo". Reč ima gospodin Arsić.