Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 93 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da u sali prisustvuje 89 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Podsećam narodne poslanike da se utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika, tok sednice odvija na osnovu člana 235. stav 2. Poslovnika, po kojem predsednici poslaničkih grupa ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa mogu da traže obaveštenje i objašnjenje

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235. Poslovnika? (Da.) Narodni poslanik Željko Tomić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege dame i gospodo narodni poslanici, prekosutra, u četvrtak, 22. jula, Međunarodni sud pravde donosi savetodavno mišljenje o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova.
Demokratska stranka Srbije je i ranije tražila sazivanje sednice parlamenta na kojoj bi, između ostalog, i Vlada Republike Srbije predstavila svoju strategiju, odnosno platformu po pitanju Kosova i Metohije.
Ponovo tražimo zakazivanje sednice Narodne skupštine Republike Srbije na kojoj bi poslanici raspravljali o ovom veoma važnom pitanju. Svedoci smo da se odluke donose tajno, iza zatvorenih vrata, bez učešća parlamenta, što predstavlja jednu vrstu presedana parlamentarizma, rada parlamenata u celom svetu.
Valja podsetiti da je Vlada Vojislava Koštunice sve odluke usaglašavala u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Govorim o pitanju Kosova i Metohije. Valja podsetiti da su sve runde pregovora o statusu KiM, pregovora koji su vođeni u Beču, takođe predstavljane u parlamentu.
Šta se ovde događa? Ne znamo ni ko vodi politiku o KiM. Da li je to predsednik, Boris Tadić? Da li je to možda predsednik Vlade, Mirko Cvetković? Da li je to ministar inostranih poslova, Vuk Jeremić?
Valja podsetiti na članove Ustava koji govore ko šta radi. Član 112. stav 1 – predsednik Republike predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu. Član 123. stav 1 – Vlada utvrđuje i vodi politiku.
Mi nemamo nikakve informacije šta Vlada radi uoči odluke Međunarodnog suda pravde prekosutra, koja će mnogo značiti svima nama.
Premijer Belgije, valja podsetiti, Ivle Term, na pitanje da li će mišljenje Međunarodnog suda pravde imati uticaja na davanje statusa kandidata za prijem u EU ili će Srbija i dalje biti kandidat za kandidata, odgovara da će se veoma pažljivo pratiti reagovanje srpskih vlasti na odluku Međunarodnog suda pravde.
Šta to znači? Imamo li platformu? Imamo li odgovore na ono što će se prekosutra dogoditi? Da li je moguće da na putovanjima ministra inostranih poslova zvaničnici, recimo, Gane ili Jamajke znaju više o ovome, nego poslanici i javnost u Srbiji? Da li je to moguće?
Šta je sa ruskom podrškom? Šta znače reči predsednika Vlade, Vladimira Putina, da ako Srbi ne mogu da se izbore i bore za Kosovo, kako očekuju da će to da uradi Rusija? Šta znače te reči? Gde je ministar inostranih poslova, Vuk Jeremić, da nam to kaže ili devojka za sve, predsednik Boris Tadić, da nam ovde dođe u parlament da nam kaže? Od Mirka Cvetkovića, predsednika Vlade, zaista više ne možemo to ni da očekujemo, mada ga na to obavezuje i Ustav.
Što se tiče tajnih pregovora, beogradska čaršija bruji o tome da je Hašim Tači poslao dva čoveka u Predsedništvo Republike Srbije i da je pregovarao o podeli Kosova. Da li je to tačno? Da li je tačno da je tim sastancima u ime Ministarstva inostranih poslova razgovarao gospodin Damjan Krnjević iz MIP-a?
Šta se ovo događa? Da li je moguće da zvaničnici svih maltene država u svetu više znaju? Da li je Hašim Tači danas u Vašingtonu? Da li već uveliko iščitava odluku Međunarodnog suda pravde, a da srpska javnost ništa o tome ne zna?
Očekujemo predsednika Vlade, očekujemo predsednika države, očekujemo ministra inostranih poslova, da dođu u parlament i da polože račune, da kažu šta su do sada radili po pitanju Kosova i Metohije i posle odluke Međunarodnog suda pravde šta im dalje valja činiti. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević, a posle njega narodni poslanik Nebojša Ranđelović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, tačno sam pre nedelju dana sa ovog mesta postavio pitanje ministru za lokalnu samoupravu, Milanu Markoviću, na koji je način i sa kakvim argumentima, pozivajući se na odluke Ustavnog i Upravnog suda, prekrojena praktično izborna volja građana Kraljeva i uvedena diktatura u ovaj grad?
Reći ću ovde, a to sam i prošle nedelje rekao, da svako veče u Kraljevu, u 20.00 časova, ispred Milutina, poznatog čuvenog Milutina, gde su nekada i započete demokratske promene u ovoj zemlji, Kraljevo je bilo jedan od tih gradova gde su započete demokratske promene, okuplja se veliki broj nezadovoljnih građana i protestuje.
Naravno, niko o tome ništa ne govori. Srbija se nalazi u medijskom mraku. Mnogo manje bitni događaji su važni, oni se prenose, ali se ne prenosi ono što se dešava u Kraljevu svako veče. Naravno, tamo su i protestne šetnje.
Sada eksplicitno tražim od ministra Markovića i predsednika Vlade da se dostavi nama, narodnjačko-radikalskoj koaliciji, Pokretu za Kraljevo, koji su većina od 40 odbornika u tom gradu, zaključak Vlade kojim je odlučeno da se prekroji izborna volja građana Kraljeva i da ova koalicija koja ima 40 odbornika sa svim ovim spornim odlukama je došla na 25.
To je nešto što je nezabeleženo u bilo kojoj demokratiji. To je nešto što je neodrživo. I sada, kao i prošli put kada sam govorio o ovome, gospođo predsedavajuća, neviđen je žagor u sali. Jednostavno predstavnici DS i drugi ne žele da čuju ovo što se priča. I prošli put sam se zaustavio zbog žagora i sada je veliki žagor, a vi ne upozoravate poslanike te koalicije.
Tražimo da nam se dostavi zaključak Vlade, jer kao zainteresovana strana u ovom postupku imamo pravo, verovatno po tom zaključku, da podnesemo određeni pravni lek. Nigde taj zaključak Vlade, iako je bilo obavezno da se u roku od pet dana on objavi, nigde nije objavljen.
Reći ću vam i to da smo za ovaj zaključak saznali samo praktično u MUP, kada smo pozvani da nam se kao na lep način kaže da napustimo zgradu opštine, u prisustvu načelnika okruga i okružnog javnog tužioca. Samo nam je rečeno da postoji zaključak Vlade i da će policija postupiti po naređenju, i predstavnike i odbornike iz SO Kraljevo na grub način isterati, ukoliko se sami ne povučemo. Dakle, mi tražimo to što je dostavljeno MUP da se dostavi nama.
Ovo je neprimereno, ovoga svega treba da se stide oni koji to rade, a postavio bih pitanje okružnom tužiocu u Kraljevu - zašto on ne ispituje silne krivične prijave koje su podnete protiv ljudi koji su trgovali mandatima u tom gradu, jer samo u roku od četiri-pet dana, kada je formirana koalicija 23. marta, pet-šest ljudi je, na neviđen način, uz velike manipulacije prešlo na drugu stranu, odjedanput promenilo volju ili želju da budu u tim strankama. Šta je to?
Postoje krivične prijave. Mi samo tražimo da MUP i Okružno tužilaštvo po tim prijavama postupaju i protiv tih lica i protiv onih lica koji su očigledno te ljude naveli na ovakve odluke koje su uradili.
Na ovakav način, gospodo draga, Srbiji verovatno više nisu potrebni lokalni izbori, mi treba da imamo samo republičke izbore i ukoliko se desi da ko pobedi na republičkim izborima, on po jednoj jednostavno piramidi treba da postavlja lokalne samouprave.
Podsetiću vas i to da su čak i u doba Slobodana Miloševića postojali gradovi koji su mogli nesmetano da vladaju i da vrše lokalnu samoupravu. Ovo je nešto neviđeno, ovo je totalna diktatura.
Još jedanput vam sa ovog mesta kažem da ne radite to. Sigurno će jednog dana o ljudima koji su prekrojili, zbog verovatno velikih interesa, javnost naknadno biti obaveštena, jer rade ovo što rade, ponašaju se tako da u Srbiji praktično ne postoji ni vladavina prava, ni pravna država.

Reč ima poslanik Nebojša Ranđelović.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, pitanje koje kao predstavnik LDP želim da postavim suštinski se odnosi na ministra za rad i socijalna pitanja, ali po svojoj težini usmereno je predsedniku Vlade i čitavoj Vladi.
Napraviću digresiju. Skoro smo u negotinskom i u borskom kraju imali izbore. Za vreme tih izbora građanima je obećavano sve i svašta, a mnogi su pokušavali da kupuju ljudske duše merenjem pritiska, poklanjanjem staricama naočara i tome slično, poklanjanjem šporeta, farmerki i već ne znam čega. Kupci ljudskih duša izgleda da su se navikli na takav pristup politici, verovatno zbog toga sada prodaju svoju dušu i zbog toga rade u Briselu to što rade ovih dana.
Elem, oni kojima je pred izbore obećavano sve i svašta, sada su prepušteni sami sebi. U Prahovu se štrajkuje, u Prahovu postoji ozbiljan problem o kome niko ne govori, o kome niko ne izveštava. Shodno tome je i pitanje – zbog čega Agencija za privatizaciju ili Vlada Republike Srbije toleriše grčku firmu "Neo himiki", koja je kupila Industriju hemijskih proizvoda u Prahovu, zbog kršenja ugovora o privatizaciji? Iako je Agencija produžila ovoj grčkoj firmi rok za investiranje u fabriku, kao i rok za isplatu zaostalih zarada, grčka firma do danas nije ispunila rokove koji su određeni ugovorom.
Da li sadašnji i bivši radnici ove firme, kojima ova grčka firma duguje više od 20 zaostalih plata, treba da prime svoj zarađeni novac ili ti isti radnici, njih oko 1.900, treba da budu socijalni slučajevi opštine Negotin? Shodno tome i pitanje, da li ovi ljudi imaju pravo da započnu sopstveni biznis, školuju decu, kupe ogrev itd?
Da pojasnim, radnici štrajkuju od 15. jula ove godine i blokirali su ulaz i izlaz iz fabrike, kao i samu Luku Prahovo. Na ovaj korak su se odlučili nakon mnogih bezuspešnih pregovora sa novim poslodavcem, o čemu su uredno obavestili i policiju u Negotinu dopisom od 7. jula.
Neki su poveli i sudske postupke, ali nažalost sudovi sporo rade, to bismo možda mogli da nazovemo i drugačije. Radnicima se inače obratio komandir policijske stanice u Negotinu, gospodin Dženovljanović, i rekao da će ukoliko ne prekinu sa blokadom pozvati interventnu jedinicu iz Bora. Predsednik štrajkačkog odbora pozvan je i na informativni razgovor.
Ko u ovoj državi ima veća prava, oni kojima se duguje ili oni koji duguju? Da li u jednoj maloj opštini, poput Negotina, treba da imamo nove socijalne slučajeve? Da li deca tih radnika imaju pravo na normalnu ishranu, život, školovanje?
Na kraju, uz pitanje i zahtev, LDP traži da Agencija za privatizaciju odmah preispita ugovor sa ovom grčkom firmom, zato što su rokovi već istekli i da omogući radnicima da prime zaostale plate.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pretpostavljam da ćete biti svedoci još jedne afere koja se otvara u našoj javnosti, ništa novo, ali trebalo bi ipak učiniti sve i ne bi trebalo da se prave greške, kao što su se pravile kada su u pitanju "Novosti" i Luka Beograd.  Mislim da bi tu trebalo sada ozbiljnije ovome pristupiti, zato što je takođe pljačka velika.
Ono što je posebno interesantno, i u pljački "Borbe", takoreći, učestvovala su ista lica koja ste imali prilike da upoznate u privatizaciji "Novosti" i Luke Beograd.
Ono što, pretpostavljam da ni naša javnost, a verujem ni mnogi poslanici ne znaju, da je pljačka "Borbe" izvršena tako što su odvojeni delovi "Borbe", a da nikada nije izvršen deobni bilans.
Evo, sada postavljam pitanje, da nam se dostavi odgovor – kada je izvršen deobni bilans Novinsko-izdavačkog preduzeća "Borba"? Da vas podsetim, Novinsko-izdavačko preduzeće "Borba" sastojalo se iz lista "Borba", "Večernjih novosti", "Sporta", "TV Novosti", "Štamparija borba", "Plasman borba", to je lanac kioska, i "Transport borba".
To preduzeće koje je bilo 100% vlasnik, jer je vlasništvo steklo tako što je otkupljivalo iz svoje zarade od bivše SFRJ, bilo je 100% u vlasništvu svega onoga što je posedovalo.
Ono što je takođe interesantno, 2003. godine, da bi pokušali da izvrše privatizaciju "Borbe", krenuli su utabanim stazama, tzv. dokapitalizacijom. U tu dokapitalizaciju hteli su da uđu Bodo Hombah, firma "Emi", registrovana u Danskoj, iza koje je stajao Stanko Subotić Cane. To tada nisu uspeli, ali ono što je vrlo interesantno, u kompletnoj pljački "Borbe" učestvovao je ceo tadašnji savezni vrh države, na čelu sa bivšim predsednikom Svetozarom Marovićem.
Ono što je takođe interesantno, mnogi pojedinci u tom krugu su, da bi se namirili, dobili stanove ili dobili pare, pa pokupovali stanove. Postoji i neki stan u Parizu koji je neko dobio.
Pretpostavljam da će Republičko javno tužilaštvo, pošto će imati nesporno sve činjenice, imaće i imena i prezimena, pokrenuti proces i da ćemo napokon dobiti informacije, da ćemo napokon jedanput u ovoj državi imati proces da oni koji su odgovorni za pljačku imovine građana Srbije morati da odgovaraju.
Postavlja se još jedno interesantno pitanje. U proteklih nekoliko meseci imali smo prilike da vidimo da se braći Šarić oduzima imovina zato što na osnovu Zakona koji im to omogućava, pretpostavlja se da su tu imovinu stekli iz kriminalnih aktivnosti.
Postavljam pitanje - zašto se to ne radi sa Stankom Subotićem Canetom, protiv koga je takođe pokrenut krivični postupak i koji je u sve ove radnje upleten, kada je u pitanju "Borba", "Novosti", Luka "Beograd" itd? Ne samo što on to ne krije, nego on to i javno čovek iznosi, daje dokaze da je on u tome učestvovao. Ne razumem kako je moguće da se jednom kriminalcu oduzima imovina, a da se drugom kriminalcu ta imovina ne oduzima.
Postavio bih još jedno pitanje - kako je bilo moguće da se deo "Borbe", "Borba plasman", to su kiosci, da se na osnovu duga daju Canetu? Kako je to moguće? Kako deo državnog kapitala da se da nekome, a da to ne predstavlja celinu, nije bilo zasebno preduzeće i da je suštinski, na osnovu uzimanja tog dela "Borbe", kasnije krenulo da se pljačka "Borba"? Još jedno pitanje - kada je iz državnog kapitala izdvojen list "Borba" i ko je kupio list "Borba"?
To su vrlo jednostavna pitanja na koja bi trebalo da se dobiju odgovori. Zamolio bih vas, gospođo Kolundžija, pošto ste se i vi aktivno uključili u ovu borbu protiv kriminala i korupcije, da podržite ovo i da vi postavite pitanje, jer vama odgovori stižu brže nego meni i da probamo da razrešimo ove probleme s kojima se suočavaju građani Srbije u proteklih deset godina. Hvala.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika javlja da iskoristi svoje pravo iz člana 235?

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo rad.

Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Slavica Đukić-Dejanović, Aleksandar Pejčić i Elvira Kovač.

Nastavljamo rad po dnevnom redu.

Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres 12. i 13. tačke dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O PRESTANKU FUNKCIJE GUVERNERA I PREDLOG ZA IZBOR GUVERNERA NARODNE BANKE SRBIJE

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstven pretres o predlozima akata iz dnevnog reda po tačkama 12. i 13, a pre otvaranja pretresa, podsećam vas da prema članu 163. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.

Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Vlajko Senić poslaničku grupu G 17 plus i narodni poslanik Zoran Krasić poslaničku grupu SRS.

Molim druge poslaničke grupe, ukoliko imaju obaveštenje o ovlašćenim predstavnicima, da dostave, radi obaveštavanja Narodne skupštine.

Saglasno članu 163. stav 2, shodno članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o prestanku funkcije guvernera NBS i Predlogu za izbor guvernera NBS.

Pre nego što krenemo tok sednice po Poslovniku, na osnovu člana 85. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo danas raditi i nakon 18.00 časova, i to ukoliko se zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o prestanku funkcije guvernera NBS i Predlogu za izbor guvernera NBS završi pre 18.00 časova, a onda do okončanja rada i rasprave o jedinstvenom pretresu o Predlogu odluke za izbor člana Visokog saveta sudstva, što je 14. tačka dnevnog reda.

Da li predstavnica predlagača narodna poslanica Branka Ljiljak, zamenika predsednika Odbora za finansije, želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Branka Ljiljak.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je predlog za izbor guvernera NBS. Tridesetog juna 2010. godine usvojene su izmene i dopune Zakona o NBS, u kome je, između ostalog, jedna od novina i izbor guvernera, odnosno procedura za izbor guvernera.
Novina u ovom usvojenom Zakonu o NBS je to da Narodna skupština bira guvernera, ali predlog za njegovu kandidaturu daje predsednik Republike Srbije. Zašto predsednik Republike Srbije? Ako znamo da predsednika Republike Srbije na neposrednim izborima biraju građani i poveravaju mu mandat, onda je razumljivo što je ovim izmenama zakona dobio pravo i mogućnost da predlaže kandidata za ovako značajnu funkciju, kao što je guverner NBS.
Pri tom, ustavna nadležnost predsednika jeste da predlaže, kako članove Vlade, tako i funkcionere koji su na visokim i značajnim funkcijama, tako da se ova novina u Zakonu smatra normalnom, mislim da je dobra, jer ako se pri izboru od strane građana podrazumeva da dobijate mandat, a pri tom dobijate mogućnost da donosite odluke, onda je velika stvar da i predsednik Republike donosi ovako značajnu odluku i da daje svoje sugestije. Ovo inače smatram dobrim rešenjem.
O kandidatu koga predlaže predsednik Republike, mislim da je velika čast da njegov rad znači da je cenjen i izuzetno značajan, što mislim da kandidatu daje veliki kredibilitet u svom dosadašnjem, profesionalnom i ličnom angažmanu.
Na mesto guvernera NBS predložen je dr Dejan Šoškić. Iz biografije koju smo dobiju o Dejanu Šoškiću izdvojila bih samo toliko, radi javnosti, da građani imaju neke osnovne informacije, a to je da je rođen u Beogradu 1967. godine, da je završio Ekonomski fakultet u Beogradu, pri tom je magistrirao i doktorirao na ovom fakultetu, da kandidat ima bogato iskustvo iz oblasti ekonomije, finansija i bankarstva i zato može da odgovori na sve izazove koje iziskuje mesto guvernera.
Radeći kao vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu on prenosi akademska znanja studentima, a pri tom je i usavršavao svoja znanja na nekoliko svetski priznatih univerziteta. Bio je savetnik u mnogim finansijskim institucijama, pa tako i u Narodnoj banci, bio je i predsednik Saveta guvernera, na to mesto je do pre neki dan bio izabran od strane Narodne skupštine, no na poslednjoj sednici Odbora za finansije podneo je ostavku na to mesto i Odbor za finansije je konstatovao tu njegovu odluku, tako da sad može da konkuriše na mesto guvernera.
Autor je knjige "Hartije od vrednosti - upravljanje portfoliom i investicioni fondovi'', objavio više članaka i referata iz oblasti finansija, tržišta i tranzicije. Mislim da su se posle tri meseca od ostavke prethodnog guvernera gospodina Jelašića stekli uslovi da izaberemo novog guvernera. Pri tom mislim da na mesto guvernera dolazi dobar čovek, dobar stručnjak.
Mislim da će nastaviti da radi u najboljem svetlu za Narodnu banku, a pri tom i da unapredi finansijsko i monetarno poslovanje. Mislim da bi Narodna skupština trebalo većinom glasova svih narodnih poslanika, tu ne mislim samo na poziciju, da usvoji predlog za guvernera, jer je ovo od vitalne važnosti za ekonomski napredak naše zemlje.
U danu za glasanje poslanička grupa ZES glasaće za ovog kandidata, za gospodina Dejana Šoškića.