Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o izboru poslednjeg člana prvog saziva Visokog saveta sudstva, tela koje je uveliko konstituisano, a da faktički i dan-danas nisu izabrani svi njegovi članovi.
Ovo je telo koje je imalo najvažniju ulogu u postupku reizbora sudija. Podsetiću da je ono donelo odluku o potrebnom broju sudija, da je ono predložilo kandidate za sudije koji prvi put stupaju na dužnost, odnosno koji se prvi put biraju i da je ono imalo najvažniju ulogu u postupku samog reizbora.
Sve ove radnje su poodavno završene, a da u njima nisu učestvovala dva člana Visokog saveta sudstva, jedan iz reda advokata, a drugi iz reda predstavnika pravnih fakulteta.
Visoki savet sudstva je doneo vrlo sporne, ali u isto vreme, nažalost, presudne odluke za srpsko pravosuđe i to u nepotpunom sazivu. Čini mi se da ta informacija, da je on sve vreme radio u nepotpunom sazivu, nije nešto što preterano zaslužuje pažnju javnosti i nešto čemu se pridaje veliki značaj, iako je to informacija koja dovodi u sumnju celokupan postupak izbora i validnost izbora sudija koji su sada izabrani u Srbiji.
Koliko je manjkavosti u postupku reizbora sudija najbolje pokazuje i izveštaj Evropske komisije, koji je ukazao na zamerke koje se prvenstveno odnose na sastav i nezavisnost VSS i Državnog veća tužilaštva, koje se odnose na primenu objektivnih kriterijuma prilikom samog izbora i na sam postupak, odnosno otvorenost, transparentnost samog postupka i pouzdanost postupka. Ovo je potpuno s pravom srpska javnost doživela kao veliki šamar kada je srpsko pravosuđe u pitanju.
Sada, koliko je VSS savesno radio i vršio ulogu koja mu je bila dodeljena kada je reizbor sudija u pitanju, najbolje pokazuje činjenica da se među ponovno izabranim sudijama nažalost našao sudija koji je nedavno, pre samog izbora, preminuo, da su se dve sudije u isto vreme našle izabrane na dva različita mesta u Srbiji, da se jedna osoba našla izabrana prvo za sudiju, a kasnije i za zamenika tužioca.
Da li treba da pominjem da su dva člana VSS, bar dva člana, u direktnom sukobu interesa, jer su učestvovala, jedan od njih, koji je u svojstvu predsednika VSS učestvovao u izboru i unapređenju svog sina u višu sudsku instancu, a drugi član VSS je učestvovao u izboru svoje supruge za sudiju?
Da li treba da govorim o tome da je VSS imao obavezu, ali da je nekako to zaboravio, da svoje odluke pismeno izradi, da uradi pismeni otpravak takve odluke i da ih dodeli pojedinačno onim sudijama koji prvenstveno nisu prošli reizbor i onim sudijama koji su ponovno izabrani.
Na ovaj način se izigralo pravo onih sudija koji nisu izabrani da ulože pravni lek. Zbog toga i otuda celokupan ovaj haos koji sada imamo na relaciji VSS i Ustavni sud.
To su kardinalne greške u funkcionisanju VSS, koji zaslužuje da bude razrešen, ali zakon takvu mogućnost nažalost ne predviđa. Ovo telo zakonom nije predviđeno kao telo koje može da se razreši, pa makar činilo i ovakve stvari, tačnije, ono je nesmenjivo.
Tačno je da njima mandat ističe uskoro, ali ukoliko se ne razreše, ne postoji zakonska mogućnost za to, podrazumeva se da su radili potpuno u skladu sa zakonom.
Prvi saziv Visokog saveta sudstva je, da podsetim, izabran po jednoj posebnoj, privilegovanoj proceduri. Napominjem da članovi Visokog saveta sudstva nisu prolazili reizbor i da imaju privilegovanu funkciju u tom smislu što onog trenutka kada im prestane mandat u VSS, ne samo da su osigurali svoju poziciju kao sudije, već su osigurali svoju poziciju da postanu sudije u višoj instanci.
Prilikom samog izbora Visokog saveta sudstva mnogo se vodilo računa da oni nekako jednako razmišljaju, da tu nema preteranog iskakanja, bar kada je njihovo razmišljanje i mišljenje o pojedinim kandidatima u pitanju. To je možda razlog zbog čega smo ovoliko dugo čekali na popunjavanje sastava Visokog saveta sudstva, prvenstveno mislim na članove iz reda advokature i na članove iz reda profesora pravnih fakulteta.
Član iz reda advokature je nedavno izabran, ali njegov izbor je sporan zbog toga što ga nije predložila ona institucija koja je bila po zakonu nadležna da to uradi, to je prvenstveno Skupština Advokatske komore, već je to uradio Upravni odbor Advokatske komore i na taj način je direktno povređen član 36. Zakona o Visokom savetu sudstva.
Radi se o advokatu iz Niša. Mislim da je ova odrednica mnogo važnija od njegovog imena i prezimena. Da stvar bude još čudnija, i današnji kandidat, o kome lično nemam ništa protiv, takođe dolazi iz Niša. Ako se svemu ovome doda još jedna informacija – da je predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine takođe iz Niša, a po funkciji je i član VSS, onda se da zaključiti da je nekako Niš u poslednje vreme postao pravi rasadnik najkvalitetnijih pravničkih kadrova.
Kada je član Visokog saveta sudstva iz reda predstavnika struke, prvenstveno mislim na profesore pravnih fakulteta, on je mogao da bude izabran još u oktobru 2009. godine, ali pošto je na zajedničkoj sednici dekana svih pravnih fakulteta u Srbiji za jedinog kandidata predložen prof. Zoran Tomić, zbog toga što ili nije odgovarao vladajućoj većini ili nije odgovarao sastavu VSS ta je tačka, bez preterano mnogo reči, skinuta sa dnevnog reda Narodne skupštine.
Kada je današnji kandidat u pitanju, verujem da će ishod biti nešto drugačiji, jer za razliku od prethodnog kandidata, ovaj profesor i kandidat dolazi iz Niša, što smatram da je mnogo važnija odrednica i što se danas najviše ipak ceni kada je u pitanju izbor članova Visokog saveta sudstva.

Iskorišćeno je osam minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je predlog jednog kandidata za člana Visokog saveta sudstva, kandidata koga, shodno članovima 35, 37. i 53. Zakona o Visokom savetu sudstva, predlaže Zajednička sednica dekana pravnih fakulteta. Mi imamo ovde taj predlog.
Na početku ove rasprave bih se osvrnuo kratko na nešto što predstavlja jednu ocenu ove zajedničke sednice dekana pravnih fakulteta, a koja se odnosi na neizabir do sada tog jednog člana po predlogu dekana pravnih fakulteta.
U toj svojoj oceni dekani pravnih fakulteta ističu da oni nemaju nikakvu odgovornost zbog toga što do sada taj jedan kandidat po njihovom predlogu nije izabran, da zbog toga nisu odgovorni, jer od dva kandidata koji su predloženi nakon sednice januara 2009. godine, nijedan od kandidata ovde nije dobio potrebnu skupštinsku većinu, a potrebnu skupštinsku većinu nije dobio ni kandidat koji je predložen nakon Zajedničke sednice dekana pravnih fakulteta iz septembra 2009. godine.
Dakle, oni tvrde da nemaju nikakvu odgovornost za to i sigurno je da su dekani pravnih fakulteta u pravu da oni nisu odgovorni zbog toga, da ovde nije bilo potrebne većine da bi se prihvatio jedan od ovih predloga. Da li tu većinu nije hteo da da VSS, da li se tome usprotivio sam Boško Ristić ili neko drugi, to u ovom slučaju ne znamo, a nije toliko ni bitno.
Što se tiče konkretnog predloga datog ovog puta, a koji se odnosi na prof. dr Predraga Dimitrijevića, iz ovih karakteristika koje smo mogli da pročitamo, vezanih za ovog kandidata, vidi se da se radi o jednom vrsnom stručnjaku i čini mi se da tu ne bi imalo šta da se doda, niti oduzme.
Međutim, ono što bih čoveku mogao da poželim kao kandidatu koji će, pretpostavljam, biti izabran od strane ove skupštinske većine, jeste da u svom radu, kao član Visokog saveta sudstva, nikako ne bude onakav, vezano konkretno za rad VSS, kao što to rade neki drugi članovi VSS.
Ako su sve karakteristike koje idu uz ovog kandidata tačne, a nemamo razloga da sumnjamo u bilo šta što je dato uz njegovu radnu biografiju, smatram da će ovaj kandidat imati dovoljno snage da se uzdigne iznad pojedinih članova VSS koji su već izabrani.
Jedno od osnovnih načela po kome svaki nosilac sudijske i tužilačke funkcije treba da radi, jeste u stvari načelo lične odgovornosti. Ovo načelo u sebi podrazumeva, sublimira čitav jedan spoj lične, profesionalne, moralne i nadasve ljudske odgovornosti. Pri tome, prilikom donošenja odluka svi oni treba da streme donošenju najispravnije, najpoštenije i najobjektivnije odluke i to onakve odluke koja je zasnovana isključivo na neoborivim dokazima.
Dakle, ako je odgovornost onih koji su nosioci sudijske i tužilačke funkcije tako kompleksna i tako velika, onda je odgovornost onih koji ih biraju, odnosno predlažu za sudijske i tužilačke funkcije još kompleksnija i još veća. Mislim da je to jasno i nedvosmisleno i po samoj logici stvari.
Znate, ako neko predlaže nekoga na neku funkciju, pogotovo tako odgovornu funkciju kao što je sudijska i tužilačka, normalno da taj neko treba da bude uzor onome ko ga predlaže. Jednostavno, to treba da budu osobe vanrednih profesionalnih, moralnih, stručnih i, kažem, nadasve ljudskih osobina, i to osobe sa vrlo istančanim smislom za pravdu i pravičnost i jako izraženim osećajem te lične odgovornosti. Na kraju, to su osobe koje svojim autoritetom treba da stoje iza predloga da se na određeno mesto bira taj i taj tužilac, taj i taj sudija itd.
Dakle, to su osobe, govorim o članovima Visokog saveta sudstva, koje na svojim plećima treba da ponesu teret najveće odgovornosti. Ne manju odgovornost u pogledu predloga za člana Visokog saveta sudstva treba da ima i Zajednička sednica dekana pravnih fakulteta, koja nam ovog puta i predlaže kandidata profesora dr Predraga Dimitrijevića za ovu vrlo odgovornu funkciju.
Neću da komentarišem mnogo oko profesionalnih, stručnih i drugih osobina ovog čoveka, želim samo da se on u svom profesionalnim radu, želim da se on u stvari uzdigne iznad nekih članova Visokog saveta sudstva koji su već do sada izabrani.
Kazaću nešto o jednoj osobini koju imaju pojedini ili koja krasi pojedine članove Visokog saveta sudstva, pa na neki način i ovo telo u celini. Ta osobina se, poput nekog bumeranga, prenosi i na nosioce sudijskih i tužilačkih funkcija i to je ono što, čini mi se, najviše boli obične građane.
Radi se o izvesnoj aroganciji pojedinih nosilaca Visokog saveta sudstva, a ujedno takva osobina prenosi se i na nosioce sudijske i tužilačke funkcije, pa se tu radi o njihovoj ličnoj aroganciji i o nedodirljivosti, pogotovo kada su u pitanju brojni, rekao bih, hiljade i hiljade, možda i desetine hiljada nerešenih problema, nerešenih postupaka koji leže u nečijim fiokama zbog toga što to neko želi. U pitanju su, normalno, jasno vam je, političko-partijske odluke.
U narodu postoji jedan mnogo plastičniji izraz za tu aroganciju. Nažalost taj izraz nije baš adekvatan za ovaj visoki dom, ali on mnogo plastičnije izražava ove karakterne osobine pojedinih ljudi.
Kako bih inače građanima objasnio i dočarao situaciju da ni glas jednog narodnog poslanika ovde ne može da dopre do pojedinih članova Visokog saveta sudstva, bez obzira što im se odavde direktno obraćamo.
Imao sam takvu priliku ovde kada sam se jedne prilike direktno obratio članovima Visokog saveta sudstva, gospođi Malović, ministru pravde, i gospodinu Bošku Ristiću. Kada se moj glas kao narodnog poslanika nije mogao čuti ovde, uslovno kažem čuti, odnosno nije mogao dopreti do njih kao članova Visokog saveta sudstva, kako će do njih dopreti glas građana, dakle onih koji imaju hiljade i hiljade nerešenih problema?
Zaista bih voleo kada bih u ovom momentu mogao, baš danas kada se vrši izbor tog člana Visokog saveta sudstva, da kažem sve te probleme koji tište te građane, ali rekao sam i pre i sada to ponavljam, radi se o hiljade i desetine hiljada tih problema, i pošto je to nemoguće, evo reći ću samo jedan primer koliko ni glas poslanika ne može da dopre do članova Visokog saveta sudstva, koliko se radi o nekoj aroganciji, bahatosti itd.
Svojevremeno sam odavde, sa skupštinske govornice, na neki način optužio pred dva člana Visokog saveta sudstva jednu sudiju, Jelenu Ćurčić, koja je to veče izabrana za jednu odgovornu funkciju ovde u Skupštini, da je u svojstvu predsednika izborne komisije na osam različitih sednica donela osam različitih rešenja, osam različitih odluka, a da nijedna sednica izborne komisije nije održana. Ponavljam, to sam kazao pred dva člana Visokog saveta sudstva i ništa.
Pre sedam meseci protiv nje i nekih drugih odgovornih lica podnete su i krivične prijave za krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Ovim putem pozivam i obaveštavam i članove Visokog saveta sudstva i članove Državnog veća tužilaca, kao i ministra pravde i višeg tužioca, da se predmet nalazi već sedam meseci u osnovnom tužilaštvu u Čačku, zajedno sa svim potrebnim i relevantnim dokazima, zajedno sa izjavama deset svedoka koji potkrepljuju sve ovo.
Dame i gospodo narodni poslanici, šta je još potrebno da se uradi da bi neki predmet izašao posle sedam meseci iz nečije fioke?
Ima jedna fina sentenca, koja u prevodu sa latinskog na srpski otprilike glasi, ta sentenca se ne može direktno primeniti, osim posredno, možda i na naše pravosuđe i na naš Visoki savet sudstva, odnosi se na drugu oblast i kaže – sačuvaj bože, da hirurg prilikom operacije ne počne misliti o zagrobnom životu.
Rekao bih: sačuvaj bože, da pojedini članovi Visokog saveta sudstva ne izabiraju ili ne predlažu sudije i tužioce. Međutim, sudbina je nama za sada odredila neki drugačiji scenario, tako da se to upravo događa, a do kada će to biti zaista videćemo.

Iskorišćeno je 12 minuta i 50 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću ukratko o čemu to mi danas raspravljamo, a to je izbor jednog člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnog fakulteta u Srbiji.
Naime, Visoki savet sudstva je ustavna kategorija i on je uspostavljen prvi put sa Ustavom ovakav i u ovoj formi prvi put sa ovim našim novim Ustavom. Rečeno je da Visoki savet sudstva ima 11 članova, tri po položaju i osam koji se biraju.
Po položaju, bez izbora, automatski ulaze ministar pravde, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i predsednik Odbora za upravu i pravosuđe. Šest članova su sudije, vodeći računa o tome da predsednik suda ne može da bude član Visokog saveta sudstva i dva člana se biraju iz reda istaknutih pravnika, sa 15 godina radnog iskustva, od čega jedan treba da bude advokat, a drugi istaknuti profesor pravnog fakulteta.
Drage kolege, setite se kada smo na poslednjoj sednici imali izbor jednog sudije Ustavnog suda i videli ste kakva je bila biografija. Ovo sada što imam, nadam se da imate i vi, vidite da je u jednoj ozbiljnijoj formi.
Nešto što se može zaključiti prilikom iščitavanja biografije ovog kandidata prof. dr Predraga Dimitrijevića, što mogu da zaključim jeste da čovek voli svoju veliku Srbiju, jer je on predavao pravne predmete u srpskom Sarajevu, predavao u Prištini, predavao je u nekim drugim mestima. Inače je rođen, diplomirao, živi u Nišu.
Ako bi nešto donekle i moglo da se zameri, iako to moje kolege nisu istakle, to ne odlučuje bitno, on je od 2000. godine pokazao interesovanje za međunarodne pravne discipline. Uglavnom njegovo pohađanje tih kurseva ili treninga, kako to savremenim žargonom volite vi napisati i reći, bilo je na zapadnom delu. Ovde samo možda nedostaje malo praćenje i uporedno pravo bi bilo kompletnije i za profesora Dimitrijevića, da je malo pohađao i te treninge i ta predavanja na istoku. Zasigurno da i tamo može ponešto da se nauči, ali to je manje bitno.
Ako ovaj kandidat bude izabran za 11. člana Visokog saveta sudstva, može se konstatovati da je 2010. godina za njega bila u profesionalnom smislu, u privatnom svakako želimo da mu bude takva, ali u profesionalnom smislu prilično uspešna, jer je on 14. maja izabran i za dekana Pravnog fakulteta u Nišu. Sada ako bude izabran i za člana Visokog saveta sudstva, to je vrlo uspešna godina.
Na ovaj način i ukoliko on bude izabran za člana Visokog saveta sudstva, mislim da će struktura članova Visokog saveta sudstva biti prilično zadovoljena jer je on neko kome je upravno pravo specijalnost. Imajući u vidu da od 11 članova ukupno su šest sudije, onda se sigurno da zaključiti da ćemo imati jedan po strukturi možda kvalitetan sastav.
Kao što je koleginica Milica istakla da imamo od ovih 11 članova tri člana Visokog saveta sudstva koji su iz Niša. To je predstavnik Advokatske komore odnosno upravnog odbora Advokatske komore, a ne i Skupštine Advokatske komore, naš kolega Boško Ristić, kao predsednik Odbora za upravu i pravosuđe, i konačno profesor Dimitrijević. Znači, na jednom prostoru imamo tri kandidata.
Ne znam da možda neko ne razmišlja, ne sigurno profesor Dimitrijević, ali Boško Ristić, možda da, da i Policijska akademija ima sedište u Nišu ili možda neka obuka ili neki treninzi da se neće odvijati u Nišu.
Pokušao sam ovde malo na jedan šaljiv način ovo da iznesem, ali zaista ne ugrožavajući stručnu kompetentnost profesora Dimitrijevića, o ovome i ovaj put i kasnije mora se voditi računa jer sam potpuno siguran, kao i druge kolege narodni poslanici, koji su govorili i vi koji ne govorite o ovoj temi, da ima kvalitetnih stručnjaka i u drugim delovima.
To bi bila dobra prilika za ono o čemu vi stalno pričate, ali čini mi se da je to samo deklarativno, da bi trebalo i ostali delovi da se ravnopravno i ravnomerno i razvijaju i tretiraju. Ali, vi samo ovde otprilike pričate o ravnomernom razvoju, a on na terenu nije takav.
Nedavno sam imao priliku da u Loznici overim jednu izjavu gde je lokalna taksa 70 dinara, a republička administrativna taksa 720 dinara. Sada vas pitam - da li je to želja za ravnomernim regionalnim razvojem ili napravićemo neke regione, a o regionalnom razvoju neće biti ni govora? Mora se o tome vrlo ozbiljno voditi računa.
Ovo je dobra prilika da kažemo nešto o reformama pravosuđa koje su započele, rekao bih i usuđujem se da tako kažem, u negativnom smislu još od 2000. godine. Nikad se pravosuđu nije pridavala ozbiljna i značajna funkcija, uloga koju ono i po Ustavu, a i prosto po potrebama naših građana zaslužuje, ali nikad ozbiljnijeg urušavanja u sistemu pravosuđa, uključujući tu i tužilaštvo svakako, nije bilo kao što je od 2000. godine, jer od tada počinje da dominira negativna selekcija, što, priznaćete, niko ozbiljan ne želi.
Ali, čini mi se mnogi ozbiljni ljudi ne žele ozbiljno ni da se bave ovim pitanjem i činjenica ko će danas govoriti o ovoj temi ukazuje da oni koji podržavaju Vladu i izvršnu vlast, koja se na najdirektniji način upliće u sistem, u posebnu granu, a to je pravosudna grana, nema nameru da ukaže na nešto.
Ako danas i ako postoji dogovor da ovaj kandidat bude izabran, što ranije nije bio slučaj, već dva puta i skoro dve godine kako Visoki savet sudstva radi u krnjem sastavu i nije bio predstavnik pravnih fakulteta, iako su na zajedničkoj sednici 29. januara 2009. godine doneli odluku i predložili tri kandidata, pa je u međuvremenu jedan odustao, pa kasnije i u septembru 2009. godine takođe je predložen od strane pravnih fakulteta kandidat, ali ovde nije izabran, nije dobio potrebnu većinu.
Ako ste se sada i dogovorili o tome, ali zaslužuje i ovaj kandidat s vaše strane reči pohvale ili možda da ne izražavamo mi sumnju da se pokušava u jedan deo preneti značajan uticaj, i to sigurno nije ni zbog profesora Dimitrijevića, ni zbog ovog advokata koji je član Visokog saveta sudstva, nego verovatno zbog predsednika Odbora za upravu i pravosuđe.
Jer kada bi vodili računa o nekim interesima, onda neko ko se bavi advokaturom, iako je i Ustavom rečeno da je predsednik Odbora za upravu i pravosuđe i član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, a s obzirom da se čovek profesionalno bavi advokaturom, onda bi logično bilo da podnese ostavku na mesto predsednika tog odbora. Sigurno je i imamo podatke iz prakse, prilikom izbora sudija da je bilo mnogo uticaja.
Izbor sudija je napravljen na takav način ili reizbor, nazovite kako god hoćete, a oni znaju o čemu se radi i građani Srbije znaju, i mi znamo o čemu je tu bilo reči, izvršen je tako što su političke stranke koje podržavaju Vladu dobile određene kvote.
Govorio sam kada smo pričali, kada je to bila osnovna tema, ona se sada i te kako dodiruje sa ovom temom, da određene sudije su primljene u određeni sud, a da pri tome nisu ni konkurisale ili ne u taj sud ili ne uopšte u sud, nego možda na neko drugo mesto. Onda smo imali takvu situaciju da su oni primljeni tamo ili im je rečeno od nekog iz Visokog saveta sudstva ili od nekog ko je bio delegiran od određenih članova Visokog saveta sudstva gde to oni treba da konkurišu jer na to mesto će biti primljeni, a ni na jedno drugo mesto neće biti primljeni.
Ovde su nas uveravali, kada je bio izbor sudija, da će se sada postići efikasnost, da će biti eliminisano sve ono što nije valjalo, što godinama nije bilo u redu. Jedan od kolega je govorio da više u Mionici neće morati da se prisustvuje, odnosno sudija neće morati da bude neadekvatno obučen jer prostorija nije dovoljno zagrejana.
Ne traže građani to. Njima se traži da kada dođu u sud mogu da ostvare svoja prava. Nije toliko bitno da li je prostorija klimatizovana, iako stvoriti dobre uslove za rad niko se neće protiviti tome. Da li smo danas posle tog izbora postigli, da li danas u Srbiji imamo takvu situaciju? Sigurno nemamo.
Ažurnost nije ni na onom nivou na kojem je bila i sada bi mi imali i dovoljno razumevanja i strpljenja, mi kao stranke koje mogu da se pojave u sudskom postupku, kada bi bili bar sigurni da je ovaj način izbora sudija bio dobar, ali on zasigurno nije bio dobar.
Članovi Visokog saveta sudstva imaju ogromnu ulogu i značaj u uspostavljanju dobrog sistema u sudstvu. Da li će svi ovi moći da daju odgovor na ta pitanja i moći da postignu tako nešto? Ne znam, ako se ima u vidu na koji način su se birali i članovi Visokog saveta sudstva, a pogotovo kako su se birale sudije i da je to bila i politička raspodela i dogovor.
Mogu i da razumem da politički dogovor može da bude na snazi ko će biti direktor javnog preduzeća, ali u sudu nikad ne sme politika da bude ne dominantna, nego uopšte ne sme da ima uticaj. Jer, konačno, a na osnovu zakona, to su ljudi koji odlučuju o slobodi svakog od nas. Ako je to tako, onda njegov izbor mora da bude potpuno čist i potpuno izvan uticaja politike.
Nije ga bilo. Ne vidimo način na koji se sada biraju sudije, da će biti izmešten, da je to eliminisano, nego naprotiv, to je možda čak i pojačano u oblasti pravosuđa. Ali, nekako nam se desilo, možda smo prilikom donošenja Poslovnika, odnosno oni koji su radili Predlog Poslovnika trebalo da imaju da imaju ovo u vidu.
Evo, nekoliko tačaka dnevnog reda, kao što je izbor guvernera Narodne banke, kao što je izbor članova Visokog saveta sudstva, kao što je bio izbor sudije Ustavnog suda, nemamo nikog u ime tih ljudi, u ime predlagača ko bi ovde mogao da se pojavi.
Ako ponekad nešto nije bilo regulisano Poslovnikom važećim, onda je to trebalo prilikom donošenja ovog poslovnika da imamo u vidu, i ovo moram da pošaljem kao jednu malu zamerku trenutno predsedavajućem Narodne skupštine, uvažavajući ono što ona kao narodni poslanik i parlamentarac sa veoma visokim iskustvom zna i ume, mogli ste možda u tom smislu podneti neke amandmane, pa da mi razgovaramo o ovoj veoma ozbiljnoj temi, a i prethodna je bila izuzetno ozbiljna i za nas narodne poslanike i za građane Srbije, da imamo predstavnike i da znamo o čemu mi to govorimo i da mogu ljudi da iznesu određene stavove i mišljenja.
Ne znam kome bih mogao ovaj apel da uputim. Nemamo zakona o advokaturi, nemamo zakona o notarima, nemamo ga čak ni u skupštinskoj proceduri i možda su to teme o kojima je mogao neko da progovori, a sve vezano za ovu tačku dnevnog reda.
Nadam se da ćete vi izabrati ovog kandidata. Ako to već tako bude, apelujem u ime SRS da bude stručno, kvalitetno, da ono što je teoretski, kabinetski naučio primeni i u praksi kao član Visokog saveta sudstva, a i da jednostavno pomogne sudovima koji su sad u Srbiji.
Da nije kolege Srđana Spasojevića ovde da progovori, ali svaki dan vezano za zaključak Vlade i vezano za odluke Okružnog suda u Kraljevu i vezano za odluku Upravnog suda, niko ne bi znao o čemu se tamo radi i da je zloupotrebljena izborna volja građana Kraljeva.
Kad to kažem, ne delim ih po stranačkoj pripadnosti, nego delim ih na one koji su imali aktivno pravo da izađu na izbore 11. maja 2008. godine i da se na osnovu njihove volje formira lokalna vlast koja je i bila, a ni u kom slučaju se ne može izborna volja građana jednog grada, pa i Kraljeva svakako, menjati zaključkom navodno Vlade, a to je sigurno samo jednog ministra, gospodina Markovića. Mislim da mu to neće služiti na čast u njegovoj profesionalnoj karijeri.

Četrnaest minuta i 55 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Povodom predloga kandidata za člana Visokog saveta sudstva, moram pre svega da dam jedno obrazloženje zašto se kao ekonomista bavim ovom temom.
Onako kako je povodom Poslovnika, pošto se ne usvaja kao zakon svakoga dana, za mnoge od nas bilo nepoznanica da je jedinstven pretres obuhvatio i raspravu o amandmanima, u kojima smo mi nekim slučajem, a neki namerno govorili o svojim amandmanima koji suštinski nisu ni usvojeni, prosto u današnjem toku rada na uobičajen način nismo očekivali da dve važne teme, razrešenje prethodnog guvernera, predlog za imenovanje novog, budu tako brzo završeni i da u toj raspravi učestvuju samo tri opozicione stranke, iskoristivši svoje vreme do kraja, da to bude tema koja prosto nije zanimljiva za ostatak parlamentarne opozicije.
Potpuno nenadano mi dolazimo u situaciju da svoj rad po predmetnoj temi, predlog kandidata za člana Visokog sudstva, završimo pre šest i da u šest ili 18.00 časova, kako to neko voli da kaže, krenemo raspravu o pojedinostima po Zakonu o trgovini.
Ne želeći da ta rasprava počne danas pre šest, ja ću i moj kolega Veroljub Arsić, to vam najavljujem, jer red je da najavite šta ćete da uradite kad ste ozbiljni, svih 45 minuta koje ima poslanička grupa iskoristiti, pokušavši da ne započnemo danas raspravu o toj sledećoj važnoj temi u pojedinostima.
Međutim, ako mislite da ću ovo vreme potrošiti onako da vama dam priliku da me opomenete, ili da kažete da ne pričam o temi, varate se. Jer nema te teme koja je na dnevnom redu, a na kojoj nam ne dajete dovoljno prostora za kritiku. Zašto po Poslovniku, i onom starom i onom o kojem će se glasati, vi ste već planirani dan, mi iz opozicije smo manje važni, vredni, naši planovi su nebitni, ne znamo kada će se glasati, nije predviđen način za obrazlaganje kandidata za člana Visokog saveta sudstva.
Poštujući profesora Mirka Vasiljevića, čoveka s kojim sam nekada zajedno dajući svoj puni doprinos radila jedan od prvih ugovora za Beočinsku fabriku cementa, koji je kasnije poslužio za zloupotrebe, prodaju po nižoj ceni, kad je rat već bio završen, znači, iz poštovanje prema njemu, iz nedostatka poslovničkog načina da neko predstavi ovog kandidata za člana Visokog saveta sudstva, pre svega pročitati ono što je prof. Mirko Vasiljević napisao.
On kaže da je od predsednice Visokog saveta sudstva, gospođe Nate Mesarović, dobio 1. jula 2010. godine pismo da kao dekan najstarijeg pravnog fakulteta u Srbiji zakaže Zajedničku sednicu dekana pravnih fakulteta i da, shodno odredbama člana 37. i 35. Zakona o Visokom savetu sudstva, uradi taj posao. On je tu zajedničku sednicu dekana održao u ponedeljak, 5. jula 2010. godine, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, uz prisustvo svih deset dekana.
Jednoglasna je ocena dekana da je ovo telo učinilo sve što je Zakonom o Visokom savetu sudstva predviđeno i da je u dva maha predlagalo svoje kandidate. Evo, već kritike aktuelne vlasti i ovih reformatora pravosuđa, koje ovim predlogom prof. Mirko Vasiljević upozorava da je on svoj posao uradio onako kako zakon predviđa već u dva maha, znači u dva navrata.
Na prvoj zajedničkoj sednici od 29. januara 2009. godine bilo je predloženo tri kandidata. Do sednice Narodne skupštine Republike Srbije jedan kandidat je povukao kandidaturu, a ostala dvojica nisu dobili dovoljan broj glasova za izbor. Na novoj zajedničkoj sednici, koja je održana 29. septembra, sad vas upozoravam, znači od 29. januara do 29. septembra je prošlo punih osam meseci, predložen je jedan kandidat.
Znači, neko je dobio uputstvo da taj posao sa zakašnjenjem ipak neko uradi, ali ni taj kandidat nije dobio dovoljan broj glasova narodnih poslanika, a što znači da kandidat očigledno, po nekim prećutnim merilima i kriterijumima, nije odgovarao vladajućoj većini od 126 ruku.
Iz izloženog se vidi da je ovo telo, kaže dalje prof. Vasiljević, učinilo sve da do izbora jednog člana Visokog saveta sudstva i dođe i to na način kako to zakon predviđa, iz reda profesora pravnih fakulteta, i da nije odgovorno što do sad izbor nije obavljen.
Iz ovog stičem zaključak da je neko prozivao ili da ne upotrebim neku grublju reč, vršio pritisak, na predlagače da oni taj svoj posao nisu uradili na odgovoran način, čim se on doslovno i brani. Dekani fakulteta su jedinstveni u oceni da je teorijski neprihvatljivo tumačenje pojedinih skupštinskih odbora ili tela, gubitka pasivnog biračkog prava, odnosno da jednom predloženi i neizabrani kandidat za člana Visokog saveta sudstva ne treba ponovo da bude kandidat.
Ako nekom ne odgovara što večeras ova sednica traje duže nego što su planirali, dovoljan razlog da budemo zadovoljni i vi, gospođo Čomić, i ja, u ovoj je rečenici. Dekani fakulteta su jedinstveni u oceni da je teorijski neprihvatljivo tumačenje pojedinih skupštinskih odbora ili tela, da je gubitak pasivnog biračkog prava to kad jednom predložite kandidata i on ne bude izabran, da ne može ponovo da bude kandidat.
Koje su fakultete završili članovi tih naših tela skupštinskih, koji su im to profesori predlagali da sad dolazimo u teorijski sukob profesora pravnih fakulteta i članova ovog tela, ili se ponovo vraćamo na onog divnog italijanskog profesora, koga smo i vi i ja, gospođo Čomić, imali priliku da slušamo u Maloj sali ovog Doma, gospodina Franćinija iz Italije.
On je rekao da oni koji sede u skupštinskim salama vrlo brzo zaboravljaju svoju profesiju i odgovornost prema građanima i isto onako kako su nacionalni parlamenti u Evropskom parlamentu proterani u poslednje klupe, tako je i profesionalna savest mnogih poslanika proterana negde u fioke zaključane savesti poslanika koji sede u ovom Domu.
Nezavisno od prethodnog stava, a radi zaštite integriteta profesora, na sastanku je, u skladu sa usvojenim Pravilnikom o načinu i postupku izbora kandidata, za člana Visokog saveta sudstva predloženo tri kandidata za ovu funkciju.
Članom 5. Pravilnika o načinu i postupku izbora kandidata za člana Visokog saveta sudstva, predviđeno je da se kandidatima za člana Saveta smatraju kandidati koji dobiju većinu glasova prisutnih dekana.
Znači, bez obzira na to što su profesori teorijski bili u pravu i što nisu dali za pravo članovima tela ovog skupštinskog doma, ipak su bili prinuđeni, ako žele da učestvuju sa svojim kandidatom u ovom telu, morali su da pristanu na diktat skupštinskog odbora. I uradili su onako kako im je naloženo. Posle sprovedenog tajnog glasanja za sva tri kandidata, većinu glasova, šest od deset prisutnih, dobio je prof. dr Predrag Dimitrijević.
U skladu sa odredbama člana 53. Zakona o Visokom savetu sudstva, a imajući u vidu rezultate glasanja za predložene kandidate, Zajednička sednica dekana pravnih fakulteta Srbije utvrdila je predlog da za člana Visokog saveta sudstva predloži prof. dr Predraga Dimitrijevića, dekana Pravnog fakulteta u Nišu. Dostavili su nam biografiju i izjavu kandidata da prihvata kandidaturu. U potpisu – prof. dr Mirko Vasiljević.
U drugom delu svog izlaganja reći ću nešto o biografiji kandidata. Sada hoću da iskoristim priliku da dam stav svoje poslaničke grupe Napred Srbijo i svoje strane, Srpske napredne stranke, kako se u ovoj zemlji i smisao reči "zakon" i smisao reči "pravo" ume promeniti, ako to zatreba trenutno aktuelnoj vlasti.
Onako kako se smatra da jedan profesor pravnog fakulteta može da bude član Visokog saveta sudstva i da to nije nikakva negativna kumulacija funkcija, po toj analogiji mi smo dva dana zabavljeni jednim predlogom kako gradonačelnici mogu istovremeno biti i poslanici, gde je prvobitni predlog Agencije za borbu protiv korupcije bio u tome da se onemogući kumulacija funkcija i da svako lice obavlja samo jednu odgovornu funkciju.
Meni je zaista žao i čudim se, jer poznajem zrelost političara kakav je gospodin Dragan Marković Palma, da neko njega zloupotrebi, obeća mu većinu, obećavši podršku jednom takvom amandmanu, a onda se ispostavi problem da se taj amandman povuče jer je to kumulacija funkcija.
Ne. To nije kumulacija funkcija, to je neustavno čitanje zakona koji tretiraju materiju onoga na šta ima pravo izvršna vlast, ono što može da obavlja istovremeno u jednoj osobi zakonodavnu vlast, izvršnu vlast i ono što je Agencija za borbu protiv korupcije dužna da primeni, u skladu sa ovim zakonom.
Podnoseći amandmane na taj zakon, mi u jednom od svojih amandmana na član 29. ovog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, upravo pričam za one kojima nije jasno kako je ovo u vezi sa temom, da smo hteli da zaštitimo ovakve vrsne kandidate, profesore, koji sticajem okolnosti rade na državnom fakultetu, gde postoji učešće države, većinsko ili u bilo kom procentu, pa takvim ljudima, koji imaju značajno teorijsko znanje i mogu da daju vrlo veliki doprinos u radu nekih organa, što bi se moglo tumačiti po ovom zakonu kao sukob interesa, ne sme da bude onemogućeno samim zakonom, što smo mi uradili amandmanom, ali s druge strane smo se u istom trenutku susreli sa zloupotrebom onih kojima bi ovo odgovaralo, pa da bude prevedeno na njihov slučaj.
Čitav dan se susrećemo sa pitanjem – da li naš amandman na član 29. ovog zakona, gde mi predviđamo izuzetke, znači da bi u stvari pokrajinski poslanici mogli da vrše još po jednu funkciju ili gde bi gradonačelnici mogli da ostanu poslanici?
Da li u našem pravnom sistemu koji se pretvara, slobodno i uslovno mogu da kažem, u antisistem, postoji problem da sve ono što pokušate da zakonski, sa najboljim namerama, uvedete u pravnu proceduru, tog istog trenutka bude sagledano kao mogućnost za zloupotrebu odnosno za korišćenje funkcije na način kako onaj kome bi to odgovaralo u stvari može da pročita taj amandman.
Slušajući raspravu svih kolega juče, čak i iz vladajuće većine, čak mislim iz stranke gospodina Dragana Markovića, gde se čovek s pravom čudi da se u sukobu interesa nalazi neko ko je u školskom odboru, a istovremeno je odbornik lokalne samouprave, gde zaista nema nikakvog sukoba interesa, niti može doći do zloupotrebe sukoba interesa i da je to jedan, na primer, od slučajeva koji se može podvesti pod naš amandman na član 29, mi smo se suočili sa objašnjenjima da bi gradonačelnici ovo mogli da čitaju kao mogućnost da oni vrše dve funkcije istovremeno. Šta znači, o čemu govorim u stvari?
Ne mogu se čitati zakoni tako da kumulaciju dve funkcije tretirate kod nespojivih funkcija. Znači tamo gde je Ustav jasan i propisuje, po članu 4, da postoji podela na zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast, poslanik koji je u zakonodavnom organu, gradonačelnik koji je izvršni organ, jednostavno piše da su to grane vlasti koje su nespojive i nema tog drugog zakona, leks specijalisa ili ne daj bože amandmana kojim bi to bilo omogućeno, a da u stvari znači kršenje Ustava, jer Ustav treba poštovati.
S druge strane, funkcije odbornika i poslanika su takođe nespojive, jer jedan organ donosi propise, a drugi ih izvršava. To je takođe nešto što se iz Ustava nedvosmisleno može pročitati.
Prema tim stavovima, odnosno propisima, uopšte nije moguće da neko ima dve funkcije na koje je neposredno izabran od građana. Znači, zaista bih volela da me oni koji smatraju da postoji zla namera čuju, jer je ovo jedinstvena prilika da objasnim svrhu postojanja zakona, organa koji tumače te zakone, pa i Visokog saveta sudstva, koji nije bez neposredne veze sa Ustavom i njegovim tumačenjem.
Znači, nemoguće je da neko bude izabran na dve funkcije od građana direktno, o bilo kom sistemu da je reč, većinskom, ili predsednik, ili bilo koji, a da ne dolazi u sukob sa Ustavom, vršeći istovremeno dve funkcije, izvršnu i zakonodavnu, a da mu direktor Agencije za to, na primer, da saglasnost ili da mu ostavi rok za usklađivanje ili izbor jedne od ovih dveju funkcija.
Ono što želim da naglasim je sledeće. To što vi nama dostavite pa za kratko vreme kažete, u 15.20 kažete – u 16.00, kad ovo završimo, krenućemo Zakon o trgovini, raspravu u pojedinostima. Meni je, na primer, materijal ostao u Novom Sadu. Nije važno, mogu i bez materijala, videćete ako stignemo, ako ne uspe pokušaj da vreme do 18.00 utrošimo.
Ali, kad nam date rok u petak uveče da analiziramo ovo što ste vi zamislili i da vam podnesemo amandmane do utorka kad počinje sednica i pokušavate da sada u tom delu tog amandmana na član 29. protumačite neposredan izbor na funkciju onako kako odgovara vlasti, vi dobijate ovakvu opomenu kakvu ste dobili od dekana pravnog fakulteta, gospodina Mirka Vasiljevića.
On kaže – mi smo svoj posao uradili na način kako treba još u januaru. To što vi niste hteli da glasate za našeg kandidata i što nas nakon osam meseci ponovo uveravate da to uradimo, to nije naš problem. To je problem što vi želite da na svakoj funkciji, zvala se ona funkcija u regulatornom telu, pogotovu kad se zove funkcija u nezavisnom telu, bude u stvari neko ko je po volji, slika i prilika onoga koga ste vi zamislili, na isti način kako se u najvećem broju javnih nabavki nacrta slika onoga ko treba da dobije posao.
Sad jedna mala digresija da su nam zakoni o javnim nabavkama proizveli ne samo fantom firme za utaju poreza, nego smo, to je za mene bila novina, dobili i fantom firme za obaranje Zakona o javnim nabavkama, koje posle reketiraju te firme koje zaista dobiju posao da one ne podnose žalbu i odugovlače postupak dobijanja posla.
Da li ste vi u stanju da sagledate do čega neki zakoni, koje ovde donosite i na koje vam stavljamo primedbe, dovode u praksi? Postoji još jedna vrsta fantom firmi, pojavile se u stečaju, uplate predujam da nekom otmu firmu, pa ako im taj neko ne da reket koji traže da oni odustanu ili se dogovore, ode firma. Imajte na umu, i oni koji ovo slušaju neka beleže da se na vreme obračunaju, dok izuzeci ne postanu pravilo.
Šta želim da naglasim u vezi sa ovim? Znači, zbog nekog ko je član školskog odbora i odbornik u lokalnoj samoupravi, on ima problem na lokalu, ali na primer nema u Beogradu, jer školske odbore imenuje Skupština grada.
Kada je gospodin Petrović iznosio taj problem, vrlo pažljivo sam ga slušala, imala sam utisak da u Beogradu često postoji problem s kojim sam se ja živeći u Novom Sadu susretala. Duhovito je jedan moj kolega ovako govorio – možda nam jednog dana stigne nalog da sutra svi na posao moramo da dolazimo tramvajem. To što u Novom Sadu nema tramvajskih šina i tramvaja, nema veze, kaže – napravite ih. U stvari, možemo da očekujemo da kažu – napravite ih.
Znači, zakonom o kojem govorimo u povodu izbora člana za Visoki savet sudstva potpuno je izgubljena razlika da odbornike za školske odbore u Beogradu i provinciji razlikuje način predlaganja i izbora.
Zakon o lokalnim izborima kaže da odbornik ne može biti na funkciji koju imenuje skupština opštine. Naš je stav da niko ne može da bude na funkciji u organu koji imenuje i kontroliše drugi organ u kome je on član, jer je jasno da je reč o sukobu interesa. Ili donosi, na primer, propise koje taj drugi primenjuje.
Takav je otprilike i stav Agencije, takav stav o ovom slučaju stoji na sajtu Agencije.
Povezano s tim, predlaže se da direktor donosi uputstva, zamislite sada analogiju, i stavove, jer kao ne zna se ko treba, evo primera već da se zna i ko treba, da bi to umesto direktora Agencije trebalo da radi Odbor, koji to već i radi.
U pokušaju da izvršna vlast sama preuzme odlučivanje o izboru svakog kandidata pojedinačno i o tome da preuzme ulogu da bira svakog čoveka po slici i prilici svoje zamisli i primisli kako će sutra odlučivati, počinju da se ponašaju i oni koji vode regulatorna tela, i pokušavate da uvedete u red i najstarije institucije, a među njima jeste predlagač ovog člana za VSS, a to je Pravni fakultet u Beogradu.

 Iskorišćeno je 22 minuta i 19 sekundi vremena poslaničke grupe.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika Narodne skupštine?
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Evo, samo ću da iskoristim još koji minut, pošto ostali nisu zainteresovani da razgovaraju o ovoj temi, da kažem da je prof. doktor Predrag Dimitrijević, rođen 9. septembra 1959. godine u Nišu, jer sam zaista obećala da ću reći o kom kandidatu je reč, koji je konačno dobio većinu, šest od deset onih koji su glasali i zaista zaslužuje da neko pročita, pošto nema zvaničnog predlagača, nešto o ovom čoveku iz njegove biografije.
U toku studija na pravnom fakultetu je nagrađivan poveljama Univerziteta u Nišu, za uspeh koji je postigao na studijama. Nagrađen je kao najbolji student školske 1982/83. godine, s prosečnom ocenom 9,87. Zaista sam ponosna da jedan ovakav čovek može da dobije funkciju u VSS, a poznajem neke koji su završili fakultet sa ovim prosekom, pokazali izuzetne radne rezultate, pa su zbog mobinga i ugroženog zdravlja morali da napuste posao.
Od 1984. godine gospodin Dimitrijević radi kao stručni saradnik za pravna pitanja na Univerzitetu u Nišu. Doktorsku disertaciju pod nazivom "Odgovornost uprave za nečinjenje", s posebnim osvrtom na ćutanje uprave, odbranio je sa odličnim ocenama na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Gospođo Čomić, mislim da bi taj čovek verovatno znao lepo da objasni da se ne može ćutanjem administracije, kao kad meni gospodin Đelić otćuti na postavljeno pitanje u onom danu za postavljanje pitanja, a vi to razumete radnjom koja ne znači ništa, pa meni ne daje pravo da pojasnim moje poslaničko pitanje, pa ćemo prvom zgodnom prilikom zamoliti stručnjaka iz te oblasti, a kad mi bude zatrebao neki savet iz oblasti fizike, rado ću vam se obratiti.
Evo, molim gospodina Dimitrijevića da nekom zgodnom prilikom, kada mu budemo čestitali izbor, objasni, pogotovo vama, da uprava ima odgovornost za nečinjenje, pod čime se podrazumeva ćutanje uprave kao osnovna odgovornost uprave kada ne da odgovor na postavljeno pitanje.
Zar vam sama terminologija ne govori da sam u pravu?
U toku svoje profesionalne karijere, pored redovnih radnih obaveza u nastavi i rada na svom naučnom i stručnom usavršavanju, dr Dimitrijević je bio angažovan i u radu stručnih tela i organa na fakultetu i van njega.
Bio je član redakcionog odbora zbornika radova Pravnog fakulteta u Nišu, upravnik Računarsko-informacionog centra na Pravnom fakultetu u Nišu, zapaženo je njegovo učešće u radu seminara "Srpska civilistika" na Pravnom fakultetu u Nišu, izdvajam samo neke bitnije delove.
U organizaciji Međunarodne organizacije INVENT iz Berlina, u Nemačkoj, pohađao je intenzivni seminar na temu Promocija lokalnog ekonomskog razvoja, učestvovao je na mnogim međunarodnim projektima, koji su organizovani u organizaciji američkog Kongresa za političke nauke itd.
Član je Grupe za teoriju prava pri SANU, Društva za pravnu informatiku i Udruženja za pravnu teoriju. Držao je nastavu od 1996. do 1999. godine iz predmeta Upravno pravo na Pravnom fakultetu u Prištini, što je poseban razlog zašto sa ponosom ističem ovog čoveka, jer se i sama lično ponosim završenim Ekonomskim fakultetom u Prištini.
Jer neki kažu – ako nisi završio u Beogradu, tvoj fakultet ne vredi, a uvek kažem - bitnije je šta si naučio, nego gde si naučio, kao što neki ljudi sa fakulteta ponesu samo diplomu, neki i znanje, ali ako ne ponesu od kuće ono osnovno, džaba im sve drugo. Na to se, nažalost, danas zaboravlja.
Od 1996. godine držao je nastavu iz predmeta Upravno pravo na Pravnom fakultetu na Palama u Republici Srpskoj, a 2002. godine izabran je u zvanje vanrednog, a u zvanje redovnog profesora za užu javnopravnu naučnu oblast 2007. godine na Pravnom fakultetu itd.
Marta 2001. godine imenovan je za člana Saveta za državnu upravu Vlade Republike Srbije, kao stručnog savetodavnog tela Vlade, gde je obavljao funkciju predsednika komisije za reformu upravnog zakonodavstva, prenoseći svoja teorijska znanja pri donošenju zakona iz oblasti državne uprave. Funkciju prodekana za finansije na Pravnom fakultetu u Nišu vršio je u periodu od 2002. do 2004. godine. Dana 14. maja 2010. godine izabran je za dekana Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Nadam se da mu u danu za glasanje nećete uzeti za zlo što sam, ne njegovom voljom, čitala njegovu biografiju i promovisala ovog člana kao kandidata za člana VSS, jer se nadam da je vreme kada se opozicija smatrala ljudima drugog reda u ovoj državi prošlo, a vi izvolite pa me demantujte.

Šest minuta je iskorišćeno vremena zamenice predsednika poslaničke grupe.

Zaključujem pretres o Predlogu kandidata za izbor člana VSS iz reda profesora pravnog fakulteta.

Pošto smo obavili pretres, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu kandidata za izbornog člana VSS iz reda profesora pravnog fakulteta.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O TRGOVINI (pojedinosti)

Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, povodom pretresa u pojedinostima druge tačke dnevnog reda – Predloga zakona o trgovini, pored predstavnika predlagača Slobodana Milosavljevića, ministra trgovine i usluga, pozvala da sednici prisustvuju i pomoćnici ministra: Ljiljana Stanković, Dušan Protić i Nebojša Lazarević, kao i Stipe Lovreta, posebni savetnik ministra.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Donka Banović, Milica Vojić Marković, Nikola Lazić, Dragan Stevanović, Zoran Krasić, Milorad Buha, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Lidija Dimitrijević, Vladan Jeremić, Nenad Popović, Arsen Đurić, Mladen Grujić, Dejan Mirović, Nikola Škrbić, Vjerica Radeta, Gordana Pop Lazić, Nataša Jovanović, Mirko Munjić, Čedomir Jovanović, Zoran Ostojić, Ivan Andrić, Slobodan Maraš i Dušan Marić.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pre prelaska na pretres Predloga zakona u pojedinostima, podsećam vas da je Zakonodavni odbor, na osnovu člana 148. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, odbacio kao nepotpune sledeće amandmane: na član 2. koji su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić; na član 18. koji su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić i na član 68, sa ispravkom, koji je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Prema članu 148. stav 3. Poslovnika, odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.

Takođe vas podsećam da je grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo pisanim putem povukla amandman na član 41. Predloga zakona.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, a saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pre nego što pročitam amandman na član 1, podsećam Narodnu skupštinu da su ovlašćeni predstavnici po 2. tački dnevnog reda narodni poslanik Siniša Stamenković - poslanička grupa PUPS, narodni poslanik Zoran Ostojić - poslanička grupa LDP, narodni poslanik Zoran Kasalović - poslanička grupa SPS – JS, narodna poslanica Donka Banović - poslanička grupa DSS – Vojislav Koštunica i narodni poslanik Dragan Stevanović - poslanička grupa SRS.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković i Nikola Lazić.

Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.