Obaveštavam Narodnu skupštinu da je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe LDP narodni poslanik Zoran Ostojić. Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničke grupe? Narodni poslanik Zoran Krasić je prijavljen. Izvolite.

Gospođo Čomić, pošto je Skupština odlučila da se spoje ove dve tačke, prvih deset minuta ću posvetiti, nadam se deset minuta, gospodinu Jelašiću, a onaj drugi deo u nastavku ću posvetiti drugoj tački dnevnog reda – izboru novog guvernera.
Formalno-pravno gospodin Jelašić je izabran po starom zakonu, a prestaće mu funkcija po novom zakonu. Niko ne spori činjenicu da guverner, kao visoki državni funkcioner, ima pravo da podnese ostavku u nekom trenutku kada proceni da postoje neki lični razlozi zbog kojih on ne bi više mogao da obavlja tu vrlo važnu funkciju.
Međutim, uvek kada se podnosi ostavka ne ulazi se u te detalje na koju nogu je ustao tog jutra kada je rešio da kaže – potpisaću ostavku, prevršilo je sve moguće mere, napunila se čaša itd. Važno je da se napravi neka retrospektiva, da se napravi neki bilans, da se podvuče, da se vidi šta je taj čovek, taj funkcioner tolike godine radio.
Ne sporim da su formalno-pravno ispunjeni uslovi, postoji papir gde je čovek rekao to je ostavka, ne sporim činjenicu da je i Savet to razmatrao, Odbor za finansije takođe je ustanovio da navodno nije pod pritiskom nego dobrovoljno.
Međutim, moramo malo da se osvrnemo šta se to desilo u toj monetarnoj sferi za šta je najviše odgovoran guverner NBS, šta se to dešavalo sa našim bankama, šta se uopšte dešavalo sa finansijskim tržištem, šta se dešavalo sa osiguravajućim društvima, sa dobrovoljnim penzionim fondovima, sa investicionim fondovima, sa berzama, šta se sve to dešavalo dok je taj čovek bio guverner NBS i to čovek sa strašno velikim ovlašćenjima?
Odmah na početku moram da kažem da njegova radna biografija, profesionalna i stručna karijera gotovo da se u nekim sitnim detaljima razlikuje od profesionalne i stručne karijere ovog kandidata koga je predsednik Republike po novom zakonu predložio za guvernera.
Ekonomista, dobar student, Jelašić u međuvremenu dobio naše državljanstvo, što je bio uslov, još u novembru 2000. godine da bi bio viceguverner po starom, starom Zakonu NBJ. Takođe su i ovaj i ovaj bili strani stipendisti, usavršavali se, doduše ovaj malo više prema Nemcima, ovaj novi malo više prema Amerikancima.
Sećam se, kako beše ono tamo 90. i neke godine kao u Crnoj Gori, kaže – lep, lep, lep, lep svaka mu čast, mlad, pa lep, verovatno i uspešan. Ne sporim da je ovaj kandidat što ga je predložio predsednik, očigledno po njegovim kriterijumima, lep kandidat.
Međutim, NBS nije modna pista, u NBS ne treba da dolaze do izražaja emocije, NBS po svoj prilici mora da bude jedan surovi organ koji treba da omogući da ne samo da budu cene stabilne, nego da da neki doprinos da se što bolje živi u Srbiji.
Vidite, ne sporim da je Jelašić kao guverner lepo živeo na toj funkciji, uživao prosto. Mada, i dalje će ostati gospođo Čomić sporno oko one vile i 300 i nešto hiljada navodno, pa kada mu je neko ponudio milion i nešto on nije hteo da proda, a zli jezici kažu da mu je to kupio neki Duško Kovačević, Atlas banka, danas Pireus banka. Ne znam da li je to tačno, nadam se da će to neko da proveri. Možda će neko to da proveri ako dođe vreme za proveru.
Moram da vas podsetim da od kada je Jelašić guverner, a to je u stvari kontinuitet jedne politike, politike MMF, to je započelo sa Mlađanom Dinkićem kao prvim guvernerom NBJ, kasnije je Mlađan Dinkić bio u velikoj svađi sa Zoranom Đinđićem kada je formirao ekspertsku grupu i stranku.
Sećate se da kada je došlo do stvaranja državne zajednice i prenošenja poslova NBJ na NBS da je onda Kori Udovički bila prva ta koja je izabrana, pa posle Kori Udovički i promene vlasti došao je Radovan Jelašić.
Banke iz inostranstva su strašno ojačale, naše gotovo da su simbolično prisutne, dva puta je veće opterećenje po osnovu kamata na kredite koje građani uzimaju od banaka nego privreda. Sada kada bi čitao te statističke podatke, videlo bi se da jednostavno nije bilo mesta i prostora u politici NBS za vreme Jelašićeve vladavine da se nešto bolje uradi kada je u pitanju životni standard građana.
Ne računajući da je on direktno zadužen da štiti životni standard, ali jednostavno kurs se štiti samo deviznim rezervama, naši robni bilansi su u stalnom deficitu, smanjuje se naša proizvodnja, ne stimuliše se rast proizvodnje, ne otvaraju se radna mesta.
Pre nekoliko godina kada smo rekli da je najveći problem otvoriti nova radna mesta, tada su se ovi koji su na vlasti smeškali, rekli su – najvažnije je obezbediti stabilnost finansijskog tržišta, očuvati kurs dinara, postići stabilnost. Sećate se da se to vezivalo za evro, svim sredstvima treba da se štiti evro, tako da je značajna količina deviznih rezervi jednostavno prošla kroz NBS, otišla stranim bankama i ko zna gde je to završilo.
Ono što će ostati verovatno kao opasna mrlja, ne samo za gospodina Jelašića, nego za celokupni taj koncept finansijskog tržišta u Republici Srbiji, jeste nešto što je država rekla.
Država je pre nekoliko meseci rekla da je neki Darko Šarić, ako on uopšte postoji, kroz finansijsko tržište Republike Srbije, na različite načine, kako ste vi to rekli, oprao milijardu i 350 miliona evra. Prosto je neverovatno da su tolike institucije, koje ste napravili za proteklih 10 godina sa ciljem da se imitira nešto slično što postoji u nekoj od država EU, ovde podbacile.
Znači, posebna organizaciona jedinica koja se bavi sprečavanjem pranja novca verovatno je zakazala. Na početku je bio onaj Bogavac, sećate ga se iz Državne bezbednosti, što je po Kipru jurio gde su Miloševićeve pare i pare "Beogradske banke", Cobu, kako beše. Samo su pokrali one kontejnere sa dokumentacijom i doneli u NBS.
Šta se dalje uradilo? Ne zna se šta se uradilo, samo se zna da su neki u međuvremenu naprasno, ni krivi ni dužni, postali veliki tajkuni, imaju lance trgovačkih preduzeća. U međuvremenu su kupili velike lokacije, zidaju za tržište stanove itd.
Ako je stvarno ta narko-grupa mogla da opere milijardu i 350 miliona evra i da to prođe kroz platni sistem Republike Srbije, da sa tim sredstvima ta organizovana grupa učestvuje u privatizaciji, da to ulaže u nekretnine, u izgradnju itd. i da niko nije stradao u ovoj zemlji, u smislu pozvan na odgovornost, izvinite, molim vas, šta mi onda radimo?
Verovatno je i to jedan od razloga zašto je Jelašić podneo ostavku, te mu prestaje funkcija a nije razrešen. Ne znam da li će posle prestanka funkcije guvernera NBS biti predmet istrage Tužilaštva za organizovani kriminal, Republičkog javnog tužilaštva, policije i nekih drugih međunarodnih organizacija.
Vaš je podatak, vaš kad kažem mislim na vlast Republike Srbije, da je milijardu i 350 miliona oprano mafijaških para u Republici Srbiji.
Moram da vas podsetim da je vrlo čudan tok novca. Toliko su strane banke zaštićene u Republici Srbiji da svakog januara već nekoliko godina u Beču se sastanu najviši državni funkcioneri i verovatno vlasnici kapitala tih stranih banaka gde se jednostavno dogovori šta će biti, kako će biti u toku poslovne godine, koliki se profit, dobit garantuje stranim bankama po osnovu naših uloženih para u njihove banke.
Verovatno je i gospodin Jelašić kriv, ako bih to malo slikovito zbog onih ljudi koji baš i ne moraju da se razumeju u ovu oblast, da objasnim kako to deluje. Znate, postoji bojler koji ima sigurnosni ventil. Sigurnosni ventil onemogućava da se vrati topla voda kroz ladnu cev. On omogućava kada se uključi bojler da uvek bude tople vode, pa kada pustite na slavinu, možete mlaku vodu kako god hoćete da namestite.
To bi trebalo da bude kada su u pitanju novci Narodna banka Srbije. Naša Narodna banka Srbije je protočni bojler, onaj bez ventila, kolko uđe, tolko i izađe. Kolko je ušlo u Srbiju, tolko je izašlo prema ovima iz inostranstva. Gde su građani? Gde je figurativno ta mogućnost da se bira mlaka voda ako je potrebna? Nema je. Našu Narodnu banku ne vodi niko odavde, vodi je neko iz inostranstva.
Gospodin koga ste predložili za novog guvernera, on je pre vremena u sukobu. On je u sukobu sa svim i svačim. Ne sporim profesionalnu karijeru kao profesora itd. Ne očekujte to i nema potrebe to da se radi. Nema potrebe da se ova tačka dnevnog reda svodi samo na to da li neko ispunjava ili ne ispunjava formalne uslove.
Nesporno je da i on ispunjava te formalne uslove, mada je pitanje oko tog radnog staža u struci, na profesuri da, ali u ovim stvarima finansijskog tržišta, to je skromno neko iskustvo, ali da ne ulazim u to.
Ako je mogao da bude savetnik za ekonomska pitanja predsednika Vlade, gospodina Cvetkovića, i da istovremeno bude predsednik Saveta NBS, izvinite, molim vas, nemoralno je takvog čoveka predlagati za guvernera NBS. Te dve funkcije koje je obavljao u međuvremenu su međusobno nespojive. Apsolutno su nespojive.
Shvatam i predlagača kada je predložio ovog kandidata, jer teško ćemo mi imati uticaja na tog kandidata, ali sada da kažemo nešto o nekome ko je počeo da komentariše šta se dešava sa NBS. Verovatno će uskoro i ta tačka biti na dnevnom redu neke sednice Narodne skupštine, a to je izbor predsednika Saveta guvernera NBS.
Koliko sam čuo, kandidat je prof. Boško Živković. Evo šta on kaže povodom ove naše situacije i nekih dodirnih tačaka sa NBS i uopšte taj odnos NBS – Vlada Republike Srbije. Kaže – pre više od godinu dana banke su imale prinose i u dinarima, jer su zarađivale na kamatama od državnih zapisa.
Ovo kaže gospodin Živković, a to vam je pričao Krasić dve i po godine, a vi ste se smeškali. Teram dalje – i u evrima, jer su taj dobitak pretvarali u devize, kaže vaš kandidat za predsednika Saveta guvernera NBS. Doduše, sa zakašnjenjem. Verovatno nije mogao više ni on da krije.
U poslednjih devet meseci, međutim, opada ulaganje banaka i u državne zapise, rekao sam da će i to da se desi, i u repo operacije NBS. Smatram da je na to najviše uticalo naglo smanjenje referentne stope NBS, ističe Živković i dodaje da država sada nema mogućnosti za dobar potez. To je ono što vam dve i po godine pričam. Nemate više ni manevarskog prostora. Kada kažem vi, ne mislim na poslanike, ne mislim na ovoga ko je predložio kandidata za guvernera, nego govorim generalno o toj politici koja je pogrešna.
Vi ste praktično uništili unutrašnje resurse koji ne mogu da se oporave i država, koja je u međuvremenu postala jedini nazovinormalni kreditor i investitor, iscrpla se.
Ako sada čitate ove mogućnosti koje postoje, u junu niste čak mogli da obezbedite ni preko zapisa neka normalna sredstva da pokrijete tekući deficit budžeta. Ne smete da pustite u tečaj strana sredstva plaćanja i strane kredite koje ste dobili. Muku mučite kako da naštampate te dinare, iako vam je novčana masa četiri puta veća itd, da ne ulazim u te detalje.
Bojler vam se pokvario. Izgubio je sigurnosni ventil i postao protočan – šta uđe, to i izađe. Uđe kroz Srbiju i izađe iz Srbije, a ko će da vraća, ko će da plaća? Kada će to da stigne? Čija deca? Šta će deca da vas pitaju kada budete već dede – gde si bio, šta si radio, zašto si pojeo meni nešto što ja tek treba da zaradim?
O tome ne razmišljate nego – mlad, mlad, mlad, lep, lep, lep, sve ispunjava, dobar čovek, što reče malo pre predstavnik. Kaže - zamisli, rodio se u Beogradu. I, gde mu je manevarski prostor? Šta će da uradi? Jelašić nas plaši time, kaže – mnogo su velika očekivanja od novog guvernera. Pa, novi guverner vam je bio i u Vladi, i u NBS, a ovamo se kunete, pa ste naručili čak i studiju o nezavisnosti NBS.
Da vam samo skrenem pažnju, onaj ko vam je pisao studiju, pogrešno je preveo reč. Ta reč ne znači nezavisnost, ali nema veze.
Manite se tih medijskih špekulacija i manipulacija, NBS nije nastala onog trenutka kada ste vi došli na vlast. Iluzorno je sada čitati ove podatke o zaduženosti građana, kako se to povećava, iluzorno je čitati o tome da vam je propao koncept dobrovoljnog penzijskog osiguranja, da je propao koncept investicionih fondova, da berza skromno trguje, ali ono što se uporno radi i dobro radi, devizne rezerve iz Republike Srbije menjaju svog vlasnika tobož da bi se sačuvao kurs i sve lepo odlaze u inostranstvo.
Pre dve godine sam rekao, u Americi je važila izreka: Kada se čovek rodi sasvim je izvesno da će da umre i da plati porez. Vi ste uspeli za ovih deset godina da dogradite tu izreku, pored toga što je izvesno da čovek mora da umre i da plati porez, mora da plati i bankarsku proviziju.
Jednostavno celokupna vaša ekonomska politika, ako uopšte može da se govori o ekonomskoj politici NBS, u širem smislu sigurno može da se govori, upravo je takva: finansijsko tržište da ga smirimo, da ga stabilizujemo, da organizujemo neku stabilnost. Sada ste u obavezi da čuvate kurs.
Zašto ste u obavezi da čuvate kurs i da ga branite svim sredstvima? Zato što su građani prezaduženi. Plašite se da taj balon jednostavno ne pukne.
To je naš problem. Naše tržište ste otvorili za stranu robu, iz inostranstva dobićete kredit i za put, i za aerodrom, i za avion i za sve, ali nećete dobiti kredit za otvaranje novog radnog mesta.
Ako Narodna banaka treba da podrži ovaj koncept, da određeno mesto zavisi samo od budžeta Republike Srbije, poput "Zastave", "Rudarsko-topioničarskog basena Bor", teško da oni zarade i za vodu i za struju, ali iz budžeta im se obezbeđuju plate itd.
Ako vam je to ekonomska politika, onda poštovani građani, bez obzira u kom sektoru radite, javnom, državnom, društvenom, privatizovanom, dajte da dođemo svi ispred Vlade da tražimo platu od Vlade. Je l' to vaša ekonomska politika? Je l' to slobodno tržište ili oslobođeno tržište?
U međuvremenu, veliki tajkuni, pošto je očigledno operacija propala, bara se smanjila, krokodili se ujedaju, čujete i sami, sad će međusobno da se, ne daj bože, šta da im se desi. Samo vas molim, Vojislav Šešelj sa tim neće imati nikakve veze. On je u Hagu. Pustite te tajkune da rade što god hoće međusobno, ali nemojte Vojislava Šešelja da optužujete da je on naručio nešto.

Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Koleginice i kolege, guverner Jelašić je otišao. Radio je svoj posao uglavnom dobro, mada smo imali zamerke. U principu, uspevao je  da očuva nešto što je krucijalno kada je u pitanju centralna banka svake države, a to je nezavisnost od političara. Na kraju nije uspeo da odoli političkim pritiscima i otišao je. To je ono gde se danas nalazimo.
Kad pogledamo uporednu analizu dužine trajanja mandata guvernera centralnih banaka u regionu, videćemo da se ovde u Srbiji najčešće menjao. Šta ta činjenica znači? Ta činjenica znači da je u Srbiji to mesto guvernera centralne banke ili Narodne banke najviše bilo podložno uticajima politike. U Makedoniji je Petar Gošev, guverner Narodne banke još od 2002. godine. Ističe mu ove godine mandat od sedam godina i dobiće ga ponovo, i biće guverner još sedam godina.
Kada je uveden evro, u Makedoniji je vredeo 60 denara makedonskih, kao što je kod nas tog 1. januara 2002. evro bio 60 dinara. Danas, evro u Makedoniji, osam godina kasnije, vredi 61 denar, a u Srbiji 105. Ako me neko ubedi da je makedonska privreda i industrija toliko razvijenija od Srbije, ja ću mu dati Nobelovu nagradu, ali to nije tako. Činjenica je samo da je guverner Narodne banke Makedonije nezavisan, iako su se promenile i leve i desne vlade, on radi svoj posao.
Šta mi imamo ovde? Imamo ovde predlog da izaberemo gospodina Šoškića za guvernera. Da li se guverner bira na osnovu biografskih podataka? Ne. Mnogi ljudi ispunjavaju uslove da budu guverneri Narodne banke. Što se tiče LDP, mi smatramo da je trebalo da dobijemo priliku da razgovaramo sa gospodinom Šoškićem i na osnovu onoga što bi iz razgovora sa njim čuli, na osnovu toga bi se opredelili da li podržavamo to što on namerava da radi ili ne podržavamo, da li je to u skladu sa ekonomskom politikom LDP ili nije.
Znamo li mi, gospodo, kakva će biti politika gospodina Šoškića? Znamo li mi kakav će biti režim kursa? Ne znamo. Možemo samo da pretpostavimo, pošto je Vlada prošla dva mandata, da je rešila da stavi pod kontrolu Narodnu banku.
Šta to znači? To znači da ako u državi para nema, opšta nelikvidnost vlada u privredi, to znači da će Vlada, mi sumnjamo ili pretpostavimo, ali nismo dobili priliku da to proverimo u jednom razgovoru, pa makar u Odboru za finansije, sa gospodinom Šoškićem, da će Vlada pokušati u narednom periodu devizne rezerve zemlje da iskoristi u predizbornu svrhu. To mi osnovano sumnjamo jer se to, na kraju krajeva, dešavalo u prošlosti.
Da li je Jelašić bio brana za to? Izgleda da jeste jer je stalno ponavljao da ne može monetarna politika da zameni lošu fiskalnu politiku Vlade.
Govorio je slično što govori i LDP od svog osnivanja, a to je da se u ovoj zemlji mora smanjiti javna potrošnja, da moramo trošiti ono što zarađujemo, da zaduživanje mora da bude pod kontrolom jer zaista se zadužuju buduće generacije.
Moj uvaženi kolega Krasić izgovori sledeću rečenicu – niko u zemlji ne upravlja Narodnom bankom i guvernerom, nego neko iz inostranstva. Mogu samo da vam kažem – daj bože da je to tako, no tako nije, zato što u zemlji vlada neodgovorna fiskalna politika, rasipnička politika koja se vidi na mnogo primera. Na kraju krajeva, od broja ministarstava Vlade koje ste formirali, do raznih drugih stvari, jeste dokaz da neko iz zemlje, a to je izvršna vlast, tj. Vlada, pokušava da upravlja i monetarnom politikom.
Nažalost, to je apsolutno suprotno onome što od početka predlaže LDP i prosto mi u ovom trenutku, zbog činjenice da nismo dobili priliku da razgovaramo i da čujemo plan gospodina Šoškića, ne možemo da podržimo gospodina Šoškića.
Nemamo ništa protiv gospodina Šoškića, nebitno je gde je rođen, da li je rođen u Beogradu ili u Podgorici, bitno je da ne znamo kakav je njegov plan, a vidimo da unazad dva-tri meseca od odlaska guvernera Jelašića postoji na neki način kampanja po medijima da se kurs fiksira. Indikativan je bio naslov u "Politici" od pre mesec dana – fiksni, ali da pliva. Ali, suština je u tome da bude fiksni.
Nažalost, gospodo, znam da se približavamo izborima, biće ili krajem sledeće godine ili možda, kako vi kažete, do kraja mandata, ali monetarna politika i kurs dinara je odraz snage jedne ekonomije. Dogod vodite politiku koja je faktički u korist uvoznika, a na štetu izvoznika, deficit će rasti i kurs naprosto tu ne može da bude fiksni ili ne može da bude fiksni koliko bi želeli, osim po cenu da potrošite sve devizne rezerve. Na tu temu i o tim stručnim stvarima smo želeli da razgovaramo sa guvernerom.
Mi zaista insistiramo i insistiraćemo i dalje, ne samo na merama koje smo vam predlagali unazad dve godine, a koje ste parcijalno i selektivno u suštini prihvatali, ali uvek sa jedno godinu dana zakašnjenja, kada su efekti manji nego da ste nas poslušali odmah, ali ćemo insistirati da se promeni rad ovog najvišeg doma Srbije, da kada imenujemo ljude na određene funkcije dođemo u priliku da razgovaramo sa tim ljudima, bar u odborima, ako ne u plenumu, da popričamo, jer od stavova tih ljudi, od vrednosnih sudova, bez obzira da li se radi o povereniku za informacije, sudiji Ustavnog suda ili guverneru zavisi i naš stav. Tako bi trebalo da bude i tako je u svim normalnim zemljama.
Setite se, pre nedelju-dve kako ste izabrali sudije Ustavnog suda, sa četiri rečenice biografije, gde nismo dobili priliku da razgovaramo o tome šta ti ljudi misle o ljudskim pravima, gej pravima, o drugim stvarima o kojima će odlučivati.
Zato mi ne možemo da podržimo predlog predsednika DS da gospodin Šoškić bude guverner, jer ne znamo kakvu će politiku i kakav režim kursa voditi. Izmene Zakona o Narodnoj banci koje definitivno daju veća ovlašćenja Vladi na politiku režima kursa, jer ste usvojili izmene zakona po kojima se, na predlog izvršnog odbora i Vlade, određuje režim kursa, pale nam crvenu lampicu da ide vreme kada će se devizne rezerve i Narodna banka staviti u funkciju izvršne vlasti, a to ne želimo i to ne želi ni MMF, to niko ne želi i to će biti loše.
Prosto, ne može se zarad, ajde da kažem, izbora ili populizma raditi to sa Narodnom bankom. Jednostavno morate promeniti ekonomsku politiku Vlade, morate biti racionalniji, morate shvatiti da je budućnost ove zemlje u reindustrijalizaciji. To je ono što vam govorimo, da moramo da počnemo da izvozimo. Kako bi se izvozilo, mora manje da se troši u zemlji, a to znači smanjenje javne potrošnje, jer ako se troši zemlja onda ima manje za izvoz. Na stranu što je struktura naše privrede takva da malo šta i možemo da izvozimo, ali se ništa na tome ne radi.
Čini mi se da ste krenuli linijom manjeg otpora. Niste prvi koji je to uradio, jer kad pogledamo zaista se u Srbiji menjao guverner. Bojimo se da slede teški dani za guvernera, odnosno za Narodnu banku. Ono što je najgore, plašimo se da će posledice toga plaćati sledeće vlade koje dođu posle vas.
Zato, još jednom, žao nam je što je do ovoga došlo, što je Jelašić otišao. Mi smo od 2007. godine, još kod one Koštunicine vlade, kada je gospodin Dinkić odbijao da sklopi sporazum sa MMF-om, sećate se da ste tada rekli – ne, nama ne treba MMF, išli su izbori, išao je onaj ustavni referendum, trošilo se, arčilo se i onda je došlo na naplatu.
Jelašić je bio očigledno brana da se stavi pod kontrolu monetarna politika i da bude u funkciji fiskalne loše poreske politike. Sada je otišao, dovodite čoveka koji će, sva je prilika, jer su ovo argumenti koji vode ka tome, učiniti ono što Jelašić nije hteo. Bojim se da će cena toga zaista biti velika.
Mi još jednom apelujemo da u budućem radu otklonimo ovu praksu da, kada imenujemo važne ljude, sednemo i da razgovaramo i da, na osnovu onoga što je njihov program i plan, donesemo odluku. Pošto je to ovog puta izostalo, mi svakako ne možemo podržati, u suštini, reći ću partijsku odluku, ponoviću – guvernera Šoškića predložio je predsednik Demokratske stranke.
On jeste ujedno i predsednik države i jeste da je to ustavno ovlašćenje, ali na način na koji je predložio, netransparentno, bez nekih konsultacija sa stručnom javnošću, ovo je samo još jedan dokaz da partijska država ovim imenovanjem, koje će uslediti verovatno sledeće godine, ne da je slabija nego jača. Zato LDP ne može da stane iza guvernera Šoškića.

Dvanaest minuta i 10 sekundi iskorišćeno vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, posle nje narodni poslanik Vlajko Senić.

Najmanje što sam očekivala danas to je da se pred nama nađu i jedan i drugi kandidat, i onaj koji odlazi i onaj koji dolazi, i da imamo makar nešto što bi se moglo nazvati primopredajom dužnosti, koja bi trebalo da se obavi ne samo u Narodnoj banci i posle glasanja, već i kao podnet račun o monetarnoj politici, tvrdim neuspešnoj, a neki tvrde uspešnoj.
Građani neka procene po svom standardu, svom novčaniku, po svom strahu i svojim očekivanjima koliko je Radovan Jelašić uspešno radio svoj posao i šta su naše nade i očekivanja od gospodina Šoškića.
Očekivali smo da i neka pitanja, koja treba postaviti guverneru Jelašiću, dobiju svoj odgovor. Priča o Zakonu o Narodnoj banci nije bila priča samo o uspešnosti guvernera, koji je po drugom i drugačijem zakonu radio, tako da danas ako treba generalno da dam ocenu njegovog rada, ona jeste negativna.
Nadam se da nikad više nećemo imati navodno uspešnog guvernera i navodno uspešnu monetarnu politiku, a da u stvari greške te "uspešne politike" pokrivamo svi mi građani puneći budžet Republike Srbije, iz kojeg su se evidentno pokrivali gubici koji nisu bili knjigovodstvena, već realna kategorija, i to sa značajnim ciframa od 2006. godine, kada je gubitak NBS iznosio 376 miliona evra. Po završnom računu dostavljenom ovde ovom domu, ne novinski izveštaj, ne bilo čiji insajderski podatak.
Radovan Jelašić predstavlja kontinuitet dosovske politike, jer je od 2001. godine, kao prvi saradnik tadašnjeg guvernera Mlađana Dinkića, s jednom kratkom pauzom provedenom van banke, u stvari bio čovek koji je u značajnoj meri uticao na ekonomsku, fiskalnu i monetarnu politiku ove zemlje, uticao onoliko koliko je hteo, a ne onoliko koliko je mogao ili bio ovlašćen. To odgovorno tvrdim.
Glavni problem i ovog guvernera odlazećeg i onog koji je dolazi je naopak i neprihvatljiv stav da kontrolu nad novcem treba prepustiti ne znam kome, nekom zakonu, pojedincu, savetu ili grupi ljudi, i da kontrola NBS i njen rad ne može da bude predmet skupštinskog nadzora, odnosno nadzora svih građana i da NBS praktično ne treba da radi u interesu onih koji je plaćaju i onih koji je biraju.
Nemati kontrolu nad NBS i nemati kontrolu nad novcem, to znači da je novac van društven kontrole. To znači da kad ovaj dom ovde, najviši zakonodavni, nema tu kontrolu, neko drugi je neovlašćeno i, ono što je najstrašnije, u sopstvenom interesu sigurno ima. Koje tu kontrolu imao pokazuju dobaci onih koji su na račun tog i takvog rada u stvari iskazivali pozitivne finansijske efekte zakonite, a o nezakonitima neću govoriti u ovom trenutku.
Posledica delovanja uspešnog guvernera i uspešne monetarne politike je sledeća: u ovoj državi ne može da se živi bez kredita, u ovoj državi se ne prima plata s kojom može da se sastavi kraj sa krajem i u ovoj državi su retki oni koji mogu na osnovu sopstvenog kapitala i sopstvenog novca da razvijaju biznis, posao i da gledaju u budućnost.
To je činjenica, to nije demagogija. Postali smo moderni tako što smo dužničko finansiranje pretvorili u jedini i isključivi način života. Izuzeci potvrđuju ovo pravilo, izuzeci skromnih i izuzeci retkih koji žive bez kredita, privatno i u poslu.
Zašto je to tako? Zato što gospodin Jelašić nije postavio nikad neka pitanja, a morao je, a to su učinci ekonomske politike njegovih partijskih kolega, njegovih saradnika u poslu, bez obzira da li su se oni međusobno dobro slagali ili ne.
Ovakvo ponašanje je rezultat nekih saglasnosti koje je on davao da neke banke posluju, rade i da ih vode neki ljudi, da neke banke zatvara, a drugima daje licence, a da za to nisu postojali objektivni kriterijumi i da je o tome isključivo odlučivalo njegovo diskreciono pravo. Navešću i primere.
Stanje u kojem se nalazimo je i posledica odgovora koji su izostali, zašto je vođena ovakva monetarna politika i da li guverner misli da o različitosti pristupa monetarnoj politici nisu ostali dokazi, ne samo u bilansima Narodne banke, ne samo u godišnjim izveštajima, završnim računima, već i u onom što je on izjavljivao, vrlo često pojavljujući se kao interesantna figura novinarima u svim medijima štampanim i elektronskim.
Na primer, guverner Jelašić je dao saglasnost da direktor jedne banke bude čovek koji je kažnjen zato što je vršio zloupotrebu, koja se kažnjava pred Komisijom za hartije od vrednosti, u jednom vrlo značajnom državnom poslu.
Gospodin Slavko Carić kao direktor "Sinerdži kapitala" u prodaji "Nacionalne štedionice", jedne od najvećih prevara za koju Mlađan Dinkić još uvek veruje da je savršena, a ja ga uveravam da nije, a u kojoj su učestvovali i smislili je gospodin Dinkić i ekipa oko njega iz Narodne banke, predvodio je Nikola Živanović, gospodin Carić zajedno sa svima njima nikada nisu bili kažnjeni za dokazanu softversku prevaru, kada su metodom zaustavljanja vremena onemogućili drugim kupcima da se pojave kao kupci akcija tog dana, te 2005. godine, kada je obavljena prodaja grčkoj banci i "EFG" akcija, po značajnoj ceni od 670.000 za jednu akciju.
Da podsetim, ta banka se lažno predstavljala državnom zovući se "Nacionalna štedionica", nastala na kapitalu ugašene Službe društvenog knjigovodstva, na kojoj je nekoliko pojedinaca zaradilo ogroman novac. Kažnjena za tu dokazanu prevaru dokazanu broker Ana Lukić, ali ne i Slavko Carić, koji je priznao da je, izgleda, karticom Ane Lukić upravo on uradio tu prevaru zaustavljanja vremena.
Država u kojoj guverner Narodne banke, koji je ovlašćen da da saglasnost da jednu novu banku vodi čovek koji je, izađite na sajt "Belegs ju", sada rs, na datumu 16. avgust ćete pronaći odluku o kojoj govorim i videti da je čovek koji je optužen, za koga je dokazano da je vršio prevaru, dobio da vodi jednu veliku i značajnu poslovnu banku. Zato je svojevremeno najavljeni direktor "HVB" banke, onda kao guverner Narodne banke, gospodin Jelašić, odbio da da saglasnost "Konvers grupi" iz Rusije da uđe na finansijsko tržište ove države.
To je samo jedan ilustrativni primer koliko se gospodin Jelašić držao pravila struke, zakona i dobronamernosti dobrih poslovnih običaja kada je odlučivao o davanju saglasnosti za imenovanje ljudi.
Kako se tek ponašao kad su u pitanju državne rezerve, kamate po kojima su one okamaćivane, gde se nalaze, možda ćemo saznati jednoga dana, a nadam se da će taj dan doći brzo.
Kako je gospodin guverner Jelašić obrazlagao 2006. godine svoju politiku referentne kamatne stope, gde su i onda, kao i danas, isključivo zarađivale komercijalne i poslovne banke trgujući sa njim kao Narodnom bankom, jer Narodna banka to je on. Govorio je - Monetarni odbor nije zabavište, nemam šta ja koga da konsultujem, a to mu je novim zakonom, njemu i nekom budućem guverneru, sada dato kroz zakonito pravo, da može sam da odlučuje, eventualno telefonom pita, a ako ih ne nađe na telefonskoj vezi može i sam da odluči o svemu bitnom za sve nas građane Srbije.
Godine 2006. govorio je da nema nikakve dileme kakvu politiku treba da vodi. Kada su rekli da je on krivac što dinar jača, a evro slabi, rekao je sledeće: ''Hajte, kaže, da za trenutak izađemo iz dnevno-političke i ekonomske sfere. Šta bi značilo da kurs evra vredi sto dinara? Šta bi to značilo za Narodnu banku Srbije? Da po svaku cenu, kaže, kupuje devize da bi održala tu cenu, povećali bismo svakodnevno devizne rezerve, ali bi upumpavali ogromne sume dinara.
Šta s njima? Dopustiti inflaciji da ih obezvredi ili sterilisati ih. Čime? Visokim kamatama i obaveznom rezervom. Sadašnja kamatna stopa na repo operacije, kaže, otišla bi sa 18% na 22% ili 25%, a s njom i kamate. Kogod se zalaže za viši kurs evra, hoće skup novac, visoke devizne rezerve i sve moguće restriktivne mere novčane i kreditne politike. Da li nam to treba? Naravno ne, ali kod nas u Srbiji svi sve znaju, od fudbala, politike, preko poljoprivrede do bankarstva, a o kursu da se i ne govori.''
Taj isti guverner Jelašić te 2006. godine govorio je protiv onoga što je stvarnost 2008. godine, s jednom velikom razlikom, da se mi danas nalazimo u uslovima ogromne ekonomske krize i nedostatka priliva stranih direktnih investicija, u mnogo oskudnijim uslovima, kada je guverner prestao da omogućuje onima kojima je sve vreme lepo prelivao iz džepa Narodne banke, tj. iz budžeta Srbije u njihove džepove ogromne zarade.
Zar nije licemerje danas reći da je bio uspešan guverner i da se branio od uticaja? Od čijih se uticaja branio i ko je to danas spreman da ceni guvernera Jelašića po tome kolike je gubitke napravio svima nama, a kome dobitke i da ga na osnovu toga čini ovde žrtvom, uspešnim ili neuspešnim, neka građani Srbije procene.
Šta je rezultat reforme koju je gospodin Jelašić vodio u monetarnoj politici? Ogroman priliv špekulativnog kapitala. Svojom kamatnom politikom, koja nije neshvatljiva bilo kom građaninu koji je danas primoran da vodi računa o svom kućnom budžetu, on je omogućio da Narodna banka štampa repo hartije i da dinarskim blagajničkim zapisima Narodne banke Srbije ubira fantastičnu kamatu po efektivnim stopama od 19,35% godišnje. Nominalno to je bilo 17,75%.
Kako to nije bilo dovoljno, zato što su oni bili naviknuti na stope u 2006. godini do 24%, a ciljana inflacija je bila 12%, pogledajte tu besmislicu, kažete da ćete braniti inflaciju od 12%, a dajete kamatu od 24% na najsigurnije hartije države, špekulativni kapital je tada počeo da beži iz dinarskih blagajničkih zapisa u evro. To imamo i danas.
Špekulativni kapital radije kupuje evro nego zapise i taj pritisak je onaj koji mi svi osećamo na devizno tržište, ali ga, draga moja gospodo i poštovani građani, osećamo drugačije. Nekome su se smanjile zarade, pa je od enormnih i sigurnih zarada, govorim o tom sektoru i tim pojedincima, svima nama postala veća rata za kredit, veća rata za lizing. Pogledajte prepune placeve vraćenih kola, pa pogledajte kako se realizuju hipoteke za stan u gubitku radnih mesta koji su opet posledica ovakve loše vođene monetarne politike.
Zapitajte se da li oreol anđela pripada guverneru koji odlazi i koji je otišao sa osmehom na licu, prvenstveno zbog toga što mu je zakon, voljom vas od 126 poslanika, omogućio da nikada i posle odlaska sa mesta guvernera on i njegovi saradnici ne odgovaraju za štetu koja je načinjena ni Narodnoj banci, ni nekom osiguravajućem društvu, ni komercijalnim bankama, ni budžetu Republike, ni svima nama.
Šta je greh novodolazećeg guvernera, a na temi štete za budžet i na temi evidentne neuspešnosti gospodina Jelašića? U izveštaju DRI na strani 22. tog izveštaja, koji imate svi, koji je proizveo buru u javnosti, imamo podatak da je prema odredbama Zakona o NBS sva imovina koju koristi Narodna banka, svi depoziti, devizni, dinarski, kratkoročni i ostali, kao vlasništvo Republike Srbije i kojoj pripada, i da je na tu imovinu Republika Srbija, preko svog budžeta trebalo da prihoduje neku korist za 2008. godinu. Govorim o onome za šta imamo izveštaj Revizorske institucija, ali za šta imamo i izveštaj Narodne banke.
Narodna banka Srbije propisani deo viška prihoda nad rashodima, koji po zakonu čini prihod budžeta Republike Srbije po članu 73. i 77, nije ostvarila niti platila u korist budžeta Republike Srbije ni jedan jedini dinar. Čak je, a bila je dužna da 2,5% kamatne stope na godišnjem nivou, na ono što se zove račun Trezora, gde se vodi sav novac Republike Srbije, obračunava mesečno po toj godišnjoj stopi i da je plaća, molim vas za pažnju, do 20. u mesecu za prethodni mesec.
Ugovor o tim odnosima zaključen je retroaktivno 31.12.2008, znači zadnjeg dana decembra, kojim je samo izvršena konvalidacija neregularnog stanja, znači, ugovor nije ni postojao, a dinar ili evro nije prenet u budžet Republike Srbije.
Devizne kamate su pripisane toj uspešnoj banci, koja nije imala odakle da ih prebaci budžetu, koji se u to vreme, pa i juče, zadužuje novim kreditima, kod komercijalnih banaka, pod skupim uslovima, kod MMF za pokriće deviznih rezervi od ovakve politike, kod prijateljske Rusije, to pisaše juče u preambuli kredita sa Rusijom, gde će ako se kasni da se plaća dvostruka kamata, a u izveštaju Saveta Narodne banke, čiji je član i predsednik bio novopredloženi kandidat za guvernera, dobijamo izveštaj da u stvari NBS, ta tako uspešna, sa profitnim centrom koji se zove Zavod za izradu novca, koji radi sve, od recepata do saobraćajnih registarskih tablica, nema u stvari likvidna sredstva koja će da prebaci budžetu i svi se oni zajedno trude kako da uvere budžet Republike Srbije, javnost i nas da ti dobici u stvari nisu likvidni i da oni jesu realizovali prihod, a nekako ne umeju da ga predstave prihodom i da ga prenesu u budžet Republike Srbije.
Budžet u dugovima, visoke naknade članova Saveta guvernera, njihovo jedinstvo fantastično, samo mi građani nekako ne umemo nerealizovanu platu da iskoristimo, pa da njome platimo struju, da njome platimo porez i izmirimo obaveze koje imamo.
Što nas gospodin Jelašić nije naučio, zajedno sa Šoškićem, toj virtuelnoj, nekoj neobičnoj veštini da živimo i kad nemamo, jer su ono što smo imali upropastili do krajnjih granica?

Reč ima narodni poslanik Vlajko Senić, posle njega narodni poslanik Dragan Šormaz.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, mislim da današnji kvalitet rasprave sve nas mora da natera na razmišljanje o tome kako da ovako ozbiljnu raspravu ipak unapredimo.
Slažem se sa nekim svojim prethodnicima i tokom ovog samog zasedanja razgovarao sam i sa sekretarom Skupštine, moramo da nađemo način da ljude koje biramo na ovako ozbiljne funkcije, odgovorne, sa rokom od šest godina, moramo da nađemo poslovničke mogućnosti da im pružimo priliku da se i oni obrate nama, da se mi obratimo njima, da imamo kvalitetnu raspravu.
Na taj način ovaj izbor guvernera NBS, pored toga što smo ga unapredili činjenicom da ga više formalno ne predlažemo mi kao članovi Odbora za finansije, već predsednik države, što je mislim i logično i dobro rešenje, da tu raspravu podignemo za još jedan nivo, ne samo kada govorimo o guverneru, već o svim drugim značajnim funkcijama koje bira Narodna skupština, a nalazimo se u situaciji da praktično s ljudima koje treba da izaberemo u plenumu ne možemo da vodimo raspravu.
Uveren sam da će nakon izbora novog guvernera, a to je i prilika da kažem da će gospodin Šoškić imati svu podršku naše poslaničke grupe za izbor, verovatno imati priliku da u Skupštini razgovara sa poslanicima, da obrazloži svoj program, da nas upozna sa svojim idejama i na taj način da opravda podršku koju smo mu kao vladajuća koalicija dali. Izvesno je da će imati dovoljnu podršku da bude izabran za novog guvernera NBS.
Mislim da bi bolji kvalitet rasprave doprineo i većem poverenju javnosti i u instituciju Narodne banke i u novog guvernera NBS.
Što se tiče odlazećeg guvernera Narodne banke, rekao bih da se u Srbiji uvek dešavaju stvari koje su normalne, a to je da ljudi dobijaju pohvale za svoj rad tek kada napuste funkciju na kojoj se nalaze. Tokom svih godina dok vode neku funkciju, a govorim npr. o guverneru Jelašiću, najčešće se nalaze pod snažnim pritiskom, udarom javnosti i onih koji imaju šta da kažu o njihovom poslu, ali najčešće i nekompetentnih i polupismenih, koji o tome nemaju apsolutno nikakva saznanja.
Neću ovde ni idolopoklonički hvaliti odlazećeg guvernera Jelašića. Samo ću reći da je činjenica da je posao za koji je on bio izabran radio veoma dobro i veoma korektno, da je po zakonu njegova osnovna dužnost bila da čuva monetarnu stabilnost, da obezbedi funkcionisanje finansijskog sektora i da je Srbija u protekle dve godine, kao zemlja koja nije mogla da izbegne efekte svetske ekonomske krize, imala i realne i virtuelne stres testove kroz koje su prošle sve naše banke, gde se videlo da je bankarski sistem u Srbiji jedan od retkih sektora koji je u potpunosti reformisan na način koji nam omogućava da dostignemo standarde EU.
On u nekom smislu treba da bude model kako u nekim drugim sektorima privrede, ekonomije, a rekao bih i društva, moramo da uspostavimo potpuno jasne standarde koji će omogućiti da se kvalitet života u Srbiji postepeno približava kvalitetu života u boljim zemljama EU, ka čemu, verujem, svi zajedno težimo, bez obzira da li smo poslanici vladajućih ili opozicionih stranaka.
To je i tema današnjeg života u Srbiji. Neki prethodnici su govorili o tome da se u Srbiji danas teško živi. Treba reći da građani nisu zadovoljni ekonomskom situacijom, da verovatno većina građana danas kaže da je nezadovoljna, više nego što je zadovoljna ekonomskom situacijom, da i očekivanja građana po pitanju nekih ekonomskih performansi i njihovih ličnih i nacionalnih nisu tako optimistička i da je to, rekao bih, nešto što kao narodni poslanici ne smemo da ignorišemo.
Mi smo na izborima izabrani da predstavljamo građane, Vlada je izabrana da radi u interesu građana i tokom svog mandata i mi kao narodni poslanici i Vlada koju smo mi kao narodni poslanici izabrali mora da osluškuje, rekao bih, raspoloženje odnosno neraspoloženje građana i da radi mnogo bolje i kvalitetnije da bismo rešavali sve probleme sa kojima se naša država suočava.
U tom smislu je dodatno kvalitet rada guvernera NBS i kvalitet bankarskog sektora u Srbiji dokaz da stvari u Srbiji ipak mogu da budu na evropskom nivou, bez obzira na to što se država formalno ne nalazi u EU. Treba podsetiti da je i pre Jelašića bilo guvernera, da je bankarski sistem u Srbiji nicao praktično iz pepela, da je pored toga što je bilo neophodno stvoriti jedan potpuno novi bankarski sistem, država imala obavezu i da vrati dugove prethodnog bankarskog sistema, koji nije bio bankarski sistem i gde nije postojala NBS, ona je predstavljala, rekao bih, produženu ruku politike Vlade Republike Srbije i nije imala apsolutno nikakvu nezavisnost.
Kada danas govorimo o tome da ne postoji apsolutna nezavisnost NBS, treba reći da možda situacija nije idealna, ali sve to treba posmatrati kao jedan proces i videti odakle smo mi krenuli pre 10 godina, gde se nalazimo danas, a gde bi se nalazili da se takve stvari ipak nisu pokrenule sa mrtve tačke.
To je treći deo mog izlaganja, odnosi se na one sumnje koje su mnogi poslanici izneli na Predlog zakona o NBS, o tome da li će ipak neko smanjenje ovlašćenja guvernera NBS doprineti da se izgubi nezavisnost institucije NBS. Rekao bih da i čovek koga predlažemo i činjenica da smo na Odboru za finansije razmatrali predlog za predsednika Saveta NBS, da će se predlog u Skupštini pojaviti.
Mi ćemo sigurno morati i pre glasanja za guvernera NBS da izaberemo predsednika Saveta NBS, zato što predsednik Saveta NBS ostaje na tom čelu dok se ne izabere njegov naslednik, da bismo predupredili situaciju da Dejan Šoškić bude i guverner i predsednik Saveta.
Očekujem da ćemo pre izbora guvernera izabrati predsednika Saveta. Dakle, prosleđena kandidatura i predlog da se na čelu Saveta NBS nalazi Boško Živković je po meni garant koji eliminiše sumnje koje smo imali eventualno tokom rasprave o tome na koji način će npr. Savet NBS na predlog izvršnog odbora i Vlade NBS utvrđivati režim kursa.
Mislim da svi zajedno ne treba da imamo bilo kakve dileme da Srbija sigurno neće biti zemlja koja će imati fiksni devizni kurs, bez obzira da li je to nečiji politički ili ekonomski interes, da Srbija sigurno neće biti zemlja gde će devizne rezerve koristiti za političke interese i za predizbornu kampanju.
Uostalom, mi smo jedna od prvih država koja je potpisala i pre početka krize sporazum sa MMF i imamo tu, rekao bih, međunarodnu superviziju naše monetarne politike.
I ako postoje nekada opravdane sumnje kako će se neki naši funkcioneri i političari ponašati, da li bi podlegli iskušenju da koriste devizne rezerve za političke svrhe ili za političku kampanju, rad NBS kao institucije u protekli deset godina, sporazum sa MMF i jedna odgovornost svih nas kao ljudi koji podržavamo Vladu i ljudi koji su danas članovi Vlade tera nas na zaključak da, naravno, nikom ne pada na pamet da se igra sa nekim dostignutim standardima i nivoima i da je povratak u to neko vreme apsolutno nemoguć.
Uostalom, tu je javnost, tu je stručna javnost, tu je i Narodna skupština, koja u svakom trenutku može da vrši kontrolu i da postavlja pitanja iz te oblasti.
Ono što nije u potpunosti postignuto, a što je odlazeći guverner Jelašić rekao tokom svojih intervjua u poslednjih nekoliko nedelja, mislim da svi zajedno nismo uspeli da građanima na pravi način predstavimo šta je to institucija NBS, koji su njeni zadaci, koja je njena uloga i drago mi je što novi zakon o NBS precizno definiše da je osnovni zadatak NBS targetiranje inflacije i, nakon toga, ostali zadaci, pre svega stabilnost finansijskog sistema.
Zadaci Vlade su drugačiji, Vlada mora da rešava ogroman problem nezaposlenosti, Vlada mora da rešava problem spoljnotrgovinskog deficita, Vlada i rešava i, biće još bolje u narednom periodu, pitanje povećanog izvoza. U tom smislu je važno da građani Srbije i od novog guvernera ne očekuju da će on imati bilo kakav čarobni štapić putem koga će moći da se igra sa režimom kursa i da ga menja na način koji je suprotan osnovnoj ekonomskoj logici, a to je logika ponude i tražnje.
Nadam se da će i novi guverner biti oslobođen tog personalnog pritiska, kome je jako bio izložen Radovan Jelašić, o tome da je on odgovoran za kurs i da on mora da reši taj problem.
Što se tiče dolazećeg guvernera NBS, naravno, puna naša podrška i u danu za glasanje. Poruka gospodinu Šoškiću je da je dan za glasanje možda poslednji dan kada on zavisi od političara, od nas u Skupštini, da ga nakon toga biramo za jedan period od šest godina i da treba da koristi prethodna iskustva i da potpuno samostalno, u saradnji sa svojim partnerima, vodi NBS. Ukoliko bude tako, imaće apsolutnu i punu podršku G17 plus i za svoj izbor i za svoj rad.

Iskorišćeno je 10 minuta i 45 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Rade Obradović, a posle njega narodni poslanik Dragan Šormaz.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo izuzetno važnu tačku dnevnog reda. Treba da raspravljamo o predlogu kandidata za guvernera, jedne od najvažnijih institucija koju ima svaka država. Sve one institucije koje odgovaraju Narodnoj skupštini, od svih tih institucija, Vlada i Narodna banka su sigurno najvažnije i od njih zavisi stabilnost finansijskog sistema, a time i čitave države.
Posebno je važno da današnja rasprava bude na visokom nivou zato što je naš zadatak, zadatak Narodne skupštine je da omogući da se uz sve ono što radi NBS stvori poverenje u tu instituciju. Zakon može da bude dobar ili loš, ali najbolji zakon nikada nije brana i nije garancija da će se stvoriti to poverenje. Od ove rasprave i od samog načina na koji će se birati guverner zavisi kako će krenuti i kako će nastaviti da radi ta institucija.
Dobili smo, izmenama Zakona o NBS, obavezu da predsednik Republike predloži kandidata za guvernera. Predsednik Republike nam je prosledio biografiju kandidata za guvernera. Prvo i osnovno pitanje, da bismo imali poverenje u tu instituciju, da li je guverner NBS personalno ili je to programsko pitanje?
Da li mi treba da damo bezgranično poverenje nekome na bazi njegove biografije ili bismo za najvažniju instituciju u zemlji ipak trebalo da čujemo i neke programske stvari? Mi ovde imamo predloženu biografiju koja je za čoveka koji ima četrdesetak godina, mogu reći jako kvalitetna i jako dobra. Završio je najviše škole, predavao je na prestižnim univerzitetima, napisao je veliki broj knjiga, ali u ovoj biografiji nema ni jedne jedine reči o bilo čemu što se tiče njegovog posla na funkciji guvernera NBS.
Onda se postavlja pitanje kako treba da izgleda ova rasprava, da li treba da raspravljamo o biografiji ili treba da raspravljamo o ne znam čemu drugom? Ako pogledate Poslovnik Narodne skupštine, nama je zabranjeno da govorimo stvari koje se tiču privatnog života. Prosto nije umesno da govorimo o stvarima koje se tiču bilo čijeg privatnog života. Mi bismo trebalo da raspravljamo o biografiji, a mi, osim novinskih izjava, ne znamo kakav je stav kandidata za guvernera ni po jednom od pitanja koja se tiču njegovog posla na funkciji guvernera.
Nikada nisam govorio o ličnim karakteristikama bilo koga, to neću raditi ni danas. Zašto bi govorio o stvarima koje su nesporne? Pročitao sam neke od knjiga, znam gospodina Šoškića jako dugo i nemam nijednu primedbu na njegov profesionalni rad na fakultetu, ali ono što mene zanima to je kakvi su njegovi stavovi po svim onim ključnim pitanjima i problemima koje Srbija ima i koje će on morati da rešava već od trenutka kada bude izabran.
Druga stvar koja je sporna, to je ključno pitanje, mi bi možda na bazi njegovog programa glasali za Predlog kandidata za guvernera. Hoćemo da NBS bude samostalna i nezavisna. Način glasanja i te kako utiče na mešanje politike u čitavu stvar. Zašto nama nije data šansa da glasamo za kandidata za guvernera? Da smo čuli program, da smo čuli za šta će se on zalagati, apsolutno je postojala velika verovatnoća da ćemo mi možda i glasati za tog kandidata.`
Sad ovako treba da glasamo na bazi biografije. To ni u jednom ozbiljnom demokratskom sistemu nije realno moguće. Prema tome, politika se i te kako umešala. U trenutku kada bude sprovedeno glasanje, način na koji se bude glasalo će reći u kojoj meri se umešala politika u sam izbor.
Šta je nas zanimalo da čujemo od kandidata za guvernera? Tim pre što smo čuli od ljudi iz Vlade, iz koalicije koja ga je predložila, da je on njima izneo program. Jer, bilo je više kandidata za guvernera. Oni su rekli, ljudi iz vladajuće većine, pojedini ministri, da će izabrati na bazi programa koji će to biti njihov kandidat.
Prema tome, oni su imali mogućnost da čuju kakav je stav guvernera po određenim pitanjima, a narodni poslanici koji treba da se o tome izjasne nemaju priliku da to čuju.
Narodna banka ima jasno definisane ciljeve, za razliku od Vlade. Ciljevi Narodne banke su jasno definisani Zakonom o Narodnoj banci, a Vlada nema jasno definisane ciljeve. Nijedan zakon ne definiše šta je to program Vlade.
To je ta suštinska borba između Narodne banke i Vlade, svake zemlje, pa i ove naše. Vlada koristi novac za kupovinu socijalnog mira, koristi novac za kupovinu glasova. Rezultat toga je povećana javna potrošnja.
Pogledajte samo sporazum sa MMF, jedini čvrst dokument koji postoji vezano za program Vlade. On je morao da bude revidiran iz prostog razloga što ekonomska politika nije onakva kakva je bila predviđena, zato što su prihodi manji nego što je trebalo da budu, zato što su rashodi ostali na istom nivou i rezultatu toga je povećani deficit, odnosno povećano zaduživanje.
Tu se onda postavlja osnovno pitanje na koje mi i dan-danas nemamo odgovor – koji su to lični razlozi zbog kojih je guverner Jelašić otišao? Kakvi su to lični razlozi? Prvi put kada su gospodin Jelašić i Narodna banka pokazali potpunu nezavisnost, trpeo je ozbiljan pritisak. Njegov odlazak je, kada pogledamo šta se desilo u tih nekoliko meseci od kada je on otišao, potpuno je jasno koji su to lični razlozi zbog kojih je on morao da ode.
Drugo pitanje sa kojim ćemo se mi suočiti i sa kojim će se suočiti sigurno i Narodna banka, sa svim onim svojim instrumentima koje mora da sprovodi – da li je ovakav deficit održiv? Da li će deficit koji postoji u našem sistemu, budžetski deficit, moći da opstane u ovoj, ali i u narednim godinama?
Deficit je pre svega odraz ekonomske politike. Pitanje je do koje granice će Srbija moći da se zadužuje. Pogledajte samo šta se desilo poslednjih meseci. Na domaćem tržištu više nema šanse da se zadužujemo. U julu su sve aukcije bile prilično neuspešne. Moraće da se traži novi model zaduživanja. Da li je jedini model ekonomske politike punjenje budžeta? Da li je jedini cilj ekonomske politike to da realizujemo budžet? Šta će biti sa svim ostalim, to nema nikakve veze.
Potpuno je jasno da će u mesecima koji dolaze morati da porastu kamate. Jer, očigledno po ovim kamatnim stopama niko neće da daje pare Vladi Republike Srbije. Odgovor na to je rast kamatnih stopa. Odgovor na rast kamatnih stopa je sve ono što sledi iza toga – lošija pozicija preduzeća, manja zaposlenost, pad životnog standarda i sve ono što je rezultat svega toga.
Kakav će odgovor Narodne banke biti na tu stvar? Kako će Narodna banka reagovati na rast kamatnih stopa? To je pitanje koje je ključno u ovom trenutku za sve nas i za sve građane Srbije. Mi na to pitanje nemamo odgovor.
Ključno pitanje je zašto su krediti tako skupi? Pa, niko ne može da se zadužuje jeftinije od države. Svi znaju da se u svakoj zemlji država zadužuje po najmanjim kamatnim stopama, a svi se zadužuju po većim kamatnim stopama.
Svidelo se to nama ili ne, ali dinarske kamatne stope su pravi odraz ekonomije. Pustite vi kamatne stope koje su vezane za čvrstu valutu. Pogledajte koliko su skočile kamate na kredite koji su bili vezani za evro i za švajcarski franak. Mi možemo da pričamo o našoj ekonomiji šta god hoćemo, kada pogledamo kolike su to kamatne stope, onda će vam biti jasno u kakvom se stanju nalazimo i šta sve treba da rešavamo.
Ono što će nas posebno zanimati, to je – kakav je odgovor na politiku kursa? Koja je to granica održivosti ovakvog odnosa prema kursu? Narodna banka je prodala milijardu i po evra i nije zaustavila pad kursa. Jer, pad kursa nije samo rezultat međubankarskog trgovanja, nego i odraz krvne slike jedne ekonomije. Sad se postavlja pitanje – da li su tih milijardu i po evra mogle da budu iskorišćene na bolji način? Da li kurs treba braniti agresivnije, pa pokušati to zaustaviti, ili treba primeniti neku drugu politiku? Milijardu i po evra je potrošeno, kurs je danas na rekordnom nivou.
Drugo pitanje – koja je to granica do koje će Narodna banka moći da interveniše? Jer, ako imate tekući bilans koji ima takav minus, onda je jasno da prilagođavanje mora da se rešava i kroz kurs, kada nemate priliv stranog kapitala. Koja je to granica kada Narodna banka više neće moći da interveniše? Milijardu i po evra je praktično čitav aranžman sa MMF.
Šta se onda dešava? Naravno, mi imamo 10 koma nešto milijardi deviznih rezervi, ali čija su to sredstva? Da li sva ta sredstva mogu da se koriste za odbranu kursa? Druga stvar je koliki su troškovi našeg zaduživanja?
Jer, imali smo priču o tome da mi nismo visoko zadužena zemlja, da nema problema da servisiramo svoje obaveze, međutim, pogledajte sad, kurs se menja, mi se zadužujemo u stranoj valuti, a nijedan od ovih poverilaca iz inostranstva neće da prima dinare. Nego, kad dođe vreme da im vratimo taj kredit, oni traže valutu u kojoj smo se zadužili.
Ista je priča i sa Sporazumom sa MMF-om. Da li je javni dug ili nije javni dug? To je najmanje važno. Pitanje je šta će se desiti u trenutku kada mi te pare moramo da vratimo? Da li će oni da prihvate dinare i da kažu – hajde vi nama dajte dinare, da ne biste imali pometnju, ili će Narodna banka opet morati da kupuje na tržištu devize da bi njima vraćala? Šta će onda biti sa kursom, inflacijom i sa životnim standardom? Sve ove odgovore na postavljena pitanja smo očekivali da čujemo od kandidata za guvernera.
Kako će izgledati zakon o fiskalnoj odgovornosti? Šta Narodna banka ima da kaže o granicama koje postoje, koje treba da se definišu, vezano za politiku, zakonom o fiskalnoj odgovornosti? Da li će zakon o fiskalnoj odgovornosti pomoći ili će odmoći Narodnoj banci? Da li će ovakav savet Narodnoj banci, sa ovakvim nadležnostima, biti pomoć guverneru ili će mu to otežavati njegov rad?
Na koji način će se guverner boriti za samostalnost i nezavisnost Narodne banke? Na koji način će se izboriti da ne bude mešanja od strane Vlade, privrednika i svih onih koji su se mešali u posao guverneru?
Podsetiću vas da je gospodin Jelašić bio jedan od funkcionera državnih koji je pominjan u najgorem svetlu dok nije podneo ostavku. Od trenutka kada je podneo ostavku, ne sećam se da se pojavila jedna izjava ili jedan članak koji je kritikovao njegov rad.
Šta misli gospodin Šoškić o svemu tome? Na koji način će se gospodin Šoškić boriti za deevroizaciju, pošto je osnovno pitanje zašto se u Srbiji sve indeksira u evro? Na koji način će se izboriti za poverenje, jer je tu ključ opet u poverenju? Da građani Srbije imaju poverenje u dinar, ne bi cene i sve drugo izražavali u evrima.
Priča je tu vrlo jednostavna. Lako je govoriti uopštenim formulama. Na koji način će se gospodin Šoškić boriti sa populizmom koji nas očekuje u drugoj polovini mandata Vlade? Pogledajte samo šta se dešava sa projektima, šta se dešava sa svim onim stvarima koje se uveliko najavljuju? Na koji način će Narodna banka biti brana populizmu koji sledi od strane Vlade?
Na kraju, ponovio bih jednu od stvari koja je, siguran sam, ključna i za nezavisnost i samostalnost Narodne banke i za sve ono što nas očekuje – gospodin Šoškić, na osnovu najave iz vladajuće većine nije sporno da će biti izabran, ali on dolazi kao guverner koji će biti izabran nakon što su svi guverneri pre njega nakon 2000. godine otišli pre isteka mandata.
Nijedan guverner od 2000. godine nije dočekao kraj mandata. Ili su bili smenjivani, ili su podnosili ostavke. Videćemo kako će se završiti njegov šestogodišnji mandat. Na osnovu onoga što smo videli i na osnovu ovoga što ukazuje ova sednica, ne vidim da će se stvari pomeriti nabolje, a tim pre će i građanima Srbije biti samo gore nego što je danas.