ČETVRTO VANREDNO ZASEDANjE, 20.07.2010.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTO VANREDNO ZASEDANjE

5. dan rada

20.07.2010

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 20:50

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je 12 minuta i 50 sekundi vremena zamenika predsednika poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.
...
Srpska napredna stranka

Dragan Šormaz

Dame i gospodo narodni poslanici, neću podržati u danu za glasanje izbor gospodina Šoškića za guvernera NBS, videli smo razloge i u prethodnim izlaganjima, a i zbog ovog načina na koji je on predložen Narodnoj skupštini, u skladu sa novim zakonom koji smo nedavno izglasali, a kada sam govorio, bio sam protiv tog zakona, kao samostalni narodni poslanik.
Postoje dva jaka razloga za to: prvo, odlazak guvernera Jelašića, koji je obrazložen iz ličnih razloga koje nikada nismo čuli koji su. Ovih dana možemo da vidimo koji su to lični razlozi, barem u poslednjih deset dana guverner Jelašić je dao nekoliko intervjua, što pisanim, što elektronskim medijima.
Jednu njegovu konstataciju sam dobro zapamtio, a to je da postoje političari u državi Srbiji koji misle da mogu i treba da se mešaju u sve i da znaju da rade sve, a kada im date do znanja da ne treba da se mešaju u vaš posao, onda oni vama daju do znanja da vi više taj posao nećete da radite. To sam bukvalno iz usta gospodina Jelašića čuo pre neki dan u jednom razgovoru opuštenom na jednoj televiziji koja ima nacionalnu frekvenciju.
Drugim rečima, znači on je nekom političaru rekao - ne može to tako, ovaj mu je rekao - dobro, onda ti više to nećeš raditi. Sigurno da to nije bio političar iz opozicije, jer političari iz opozicije su uglavnom kritikovali Jelašića i govorili da to nije dobro što on radi, ali nisu imali ni mogućnosti, jer nemaju većinu u parlamentu, da ga smene. To je sigurno uradio neko ko se nalazi u vladajućoj većini.
Drugi razlog je, evo, čuli smo već više argumenata o tome da mi i ne znamo zašto bismo gospodina Šoškića birali. Njegova biografija koju smo dobili je sve što smo dobili. Ta biografija govori da se radi o jednom odličnom teoretičaru, čoveku koji radi na fakultetu, koji otkako je ušao kao student na fakultet nije ni izašao sa njega. Sad je vanredni profesor. Od 2009. godine, znači godinu i nešto dana radi u tom Savetu NBS. Znači ni tu nije nešto dovoljno da bi stekao određeno iskustvo, a nikada nije radio u bankarskom sektoru ili u privredi, takva iskustva praktična nema apsolutno.
Treći razlog, mi nismo čuli njegov program i nismo čuli da li će se menjati politika NBS. Ona je možda ovakva kakva je ili odnos prema kursu politika bila dobra do ekonomske krize, ali danas je više nego jasno da nije dobra, iz prostog razloga što danas banke otkupljuju evro za više od 107 dinara. To je danas situacije. Ništa ne pomaže odnos prema kursu privredi.
Kada smo govorili o novom predlogu zakona, dva-tri puta sam o tome govorio. Polemisao sam sa gospodinom Jelašićem. Ništa nisam mogao da čujem od gospodina Šoškića jer nije ni sada ovde. Govorio sam da ozbiljni privrednici, naročito oni koji izvoze, neki od njih izvoze pamet, koji to isto govore, što je teško ovde razumeti očigledno, teško je razumeti da postoje kod nas kompanije koje izvoze pamet a ne neku robu, a postoje.
I oni govore o tom fleksibilnom kursu i govore da je potreban predvidiv kurs da bi privreda moga da funkcioniše, barem u neku ruku predvidiv, da bi privreda mogla da pravi godišnje planove i da bi mogla da funkcioniše. Dobili smo odgovor da to odgovara špekulantima. Kakve to ima veze? Bitno je da li se radi u okviru zakona ili ne. Kakvi su to termini?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Da.)Narodni poslanik Momo Čolaković.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Momo Čolaković

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Poštovana potpredsednice, uvaženi narodni poslanici, poslanička grupa PUPS u načelnoj raspravi o Predlogu zakona o Narodnoj banci podržala je rešenja koja menjaju određene odnose vezano i za funkcionisanje Narodne banke, vezano i za izbor guvernera Narodne banke. U tom kontekstu nećemo ponavljati ono što smo kazali, jer smo dali saglasnost da se zakon o  Narodnoj banci u danu za glasanje usvoji i u tom smislu ćemo dati tu podršku.
Kada je u pitanju razrešenje guvernera Narodne banke, mi ćemo takođe uvažiti zahtev gospodina Jelašića i glasati za njegovo razrešenje. Ocena o njegovom radu i odnosima u celini, mi smo dali nekoliko sugestija, predloga i primedbi vezano za raspravu o Narodnoj banci. Ovom prilikom o tome ne bih govorio. Stvar je pogleda na ono što je gospodin Jelašić uradio, ali u tom kontekstu mislim da se može izvesti pozitivna ocena.
Kada je u pitanju predlog za izbor novog guvernera Narodne banke, poslanička grupa PUPS će takođe dati podršku predlogu predsednika republike da se gospodin Šoškić bira za guvernera.
Ono što mi imamo saznanje u vezi sa kandidatom za novog guvernera je u pozitivnom smislu, posebno u nekoliko navrata u vezi sa njegovim izjavama i učešćima u nekim stručnim emisijama na radio-televiziji i posebno nekoliko stručnih članka koji su izašli u javnosti.
Smatramo da novi guverner treba da prati ono što je predloženo vezano za izmene i dopune zakona. U tom pogledu ocenjujemo da će imati pozitivni uticaj, pre svega na monetarnu politiku i promene koje slede vezano za ovaj zakon.
U tom pogledu mi ćemo u danu za glasanje glasati i za razrešenje dosadašnjeg guvernera i za izbor novog guvernera Narodne banke.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je dva minuta i 30 sekundi vremena predsednika poslaničke grupe. Da li se još neko javlja za reč od predsednika ili ovlašćenih predstavnika? Ne.
Na osnovu člana 27. želim da podsetim narodne poslanike i obavestim javnost radi otklanjanja nedoumica o toku ove sednice, a starajući se o primeni Poslovnika Narodne skupštine.
Prisustvo kandidata za guvernera Narodne banke Srbije poslovnički nije moguće na ovoj sednici.
Član 73. izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci, kojim će se urediti ili se uređuju obaveze kandidata za guvernera nakon glasanja, dakle kada bude izabran, u svom pretposlednjem i poslednjem stavu jasno kaže njegove obaveze i obaveze Narodne skupštine kada je u pitanju monetarna politika.
Dakle, guverner u Narodnoj skupštini obrazlaže program monetarne politike i izveštaj iz ovog člana, ne na sednici Narodne skupštine.
Narodna skupštine ne može NBS davati bilo kakva uputstva na osnovu dostavljenog programa monetarne politike i podnetih izveštaja iz ovog člana.
Po još uvek trenutno važećem Poslovniku, dijalog bi mogao, široko tumačeći članove Poslovnika, ali bi mogao da se odvija na osnovu člana 51. Poslovnika, odnosno na Odboru za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, u kojem je nadležnost kreditno-monetarni i bankarski sistem.
Po odredbama novog poslovnika, na svima nama je da uredimo odvijanje ovakve sednice u budućnosti, u zavisnosti od toga šta od amandmana, odnosno kako će izgledati na kraju, nakon glasanja, ukupan tekst poslovnika koji je trenutno u proceduri, bio je prva tačka dnevnog reda.
Dakle, ne postoji poslovnička mogućnost da kandidat za guvernera bude prisutan, kao što ne postoji zakonska mogućnosti da Narodna skupština daje uputstva guverneru za monetarnu politiku, a na osnovu dostavljenog programa. To je zakon koji smo svi izglasali.
Dodatno obaveštenje dajem zato što mislim da ne treba da otklanjam nikakvu sumnju da sam saglasna sa većom ulogom Narodne skupštine, tako da svaka vrsta predloga za novi poslovnik biće više nego dobro dočekana kada sam ja u pitanju.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, a sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe DSS, SNS i SRS. Te tri poslaničke grupe su podnele prijave za reč u zajedničkom i jedinstvenom pretresu o 12. i 13. tački dnevnog reda.
Prvi prijavljeni govornik je Zoran Nikolić, a posle njega narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Zoran Nikolić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Danas je na dnevnom redu izbor guvernera Narodne banke Srbije, ali hajte da pogledamo šta nam se sve dešavalo u proteklih četiri-pet meseci, odnosno da napravimo jednu hronološku, ali i logičku analizu, od momenta davanja ostavke za koji dan već bivšeg guvernera gospodina Jelašića.
On je tu ostavku podneo 23. marta, odnosno na konferenciji za novinare je obavestio javnost da će tu ostavku podneti. Do dan-danas nije jasno iz kojih tačno razloga je gospodin Jelašić tu ostavku podneo. Ona je bila iznenađenje i za ekonomsku i za političku javnost, i gospodin Jelašić je, čini mi se, ostao dužan da da precizan odgovor zbog čega je to uradio.
Šta nam se posle toga dogodilo? Dogodilo nam se da je upravo guverner u ostavci, gospodin Jelašić, došao u ovaj parlament i branio novi Zakon o Narodnoj banci Srbije. Da li je to logično? Mislim da nije, jer je prirodno da kada neko podnese ostavku i posao predloga novog zakona o Narodnoj banci prepusti novom guverneru.
Ako smo po Ustavu imali obavezu da usaglasimo zakonodavstvo pa, između ostalog, i da donesemo Zakon o Narodnoj banci, onda je to trebalo uraditi još pre godinu ili dve dana, pa taj interegnum od mesec-dva dana svakako nije bio od ključne i krucijalne važnosti da se baš u tom momentu taj zakon donese. Nažalost, i mi kao parlament smo učestvovali u toj jednoj nelogičnoj situaciji, da raspravljamo o zakonu sa guvernerom koji je već podneo ostavku.
Danas imamo predlog za izbor novog guvernera, gospodina Dejana Šoškića. Predlagača nema, to je predsednik Republike. Mi ispred sebe, dakle, na mestu gde sede ovlašćeni predlagači, gde sede ministri, gde sedi Vlada, nemamo nikog. Da li je to uobičajena, da ne kažem, normalna situacija u ovom parlamentu? Mislim da ćemo se svi složiti da nije.
Nema ni gospodina Dejana Šoškića. Čuli smo obrazloženje zbog čega ga nema, da je on još uvek kandidat. To mogu da prihvatim kao logični odgovor, ali ono što je takođe nelogično je da mi ovde raspravljamo o izboru novog guvernera, konkretno o gospodinu Dejanu Šoškiću, a da nemamo program na osnovu kojeg treba da izaberemo novog guvernera.
Dakle, novi guverner je i pre svog izbora dva puta na neki način oktroisan. Nije mu dozvoljeno da on predloži novi zakon o Narodnoj banci Srbije, što bi bilo sasvim logično, i nije mu dozvoljeno da ovaj parlament i nas kao poslanike obavesti o programu na bazi kojeg će delovati i raditi u narednom periodu. Kada sve to ovako izanaliziramo i predstavimo, onda nije ni čudno što je atmosfera u parlamentu, kada govorimo o izboru novog guvernera, ovakva kakva je.
Ovakva atmosfera u ovom parlamentu govori o beznadežnosti stanja u srpskoj ekonomiji i u srpskim finansijama. Svakako atmosfera nije optimistična i svakako da i sa izborom novog guvernera Narodne banke Srbije ne možemo očekivati nikakav boljitak ili prosperitet.
Znaju se ciljevi Narodne banke Srbije, to je stabilnost cena, znaju se i ostale funkcije Narodne banke Srbije, i monetarna politika, utvrđivanje monetarne politike, vođenje politike kursa dinara itd, i zna se da bi Narodna banka Srbije, po zakonu, trebalo da bude i nezavisna i samostalna.
Imali smo i izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije, pa smo u tim izmenama, koje su i usvojene, videli da monetarni odbor, odnosno sada izvršni odbor Narodne banke Srbije, ima veća ovlašćenja nego što je to bio prethodni slučaj i tumačeći zakon, a mislim da tu apsolutno ne grešim, taj izvršni odbor će biti u mogućnosti da post festum izmeni određene odluke koje bi eventualno budući guverner doneo.
Da li je to ispravno ili ne, da li to ide u prilog nezavisnosti i samostalnosti guvernera i jačanju pozicije Narodne banke Srbije, koja po pravilu treba da bude izmeštena, odnosno samostalna i u oblastima za koje je ona po zakonu ovlašćena, da tu politiku vodi mimo Vlade Republike Srbije i drugih uticaja? Mislim da taj predlog zakona i taj način donošenja odluke ne ide u tom pravcu.
U Zakonu o Narodnoj banci Srbije, u članu 28, govori se ko ne može da bude guverner, viceguverner, član izvršnog odbora. U stavu 1. se kaže – ne mogu biti poslanici u Narodnoj skupštini, članovi Vlade, funkcioneri političkih organizacija, odnosno članovi organa jedinica lokalne samouprave, sindikalnih organizacija, članovi upravnih ili nadzornih odbora, odnosno spoljni saradnici banaka, drugih finansijskih organizacija i revizorskih organizacija ili drugih pravnih lica koja kontroliše ili s kojima u obavljanju svojih funkcija Narodna banka Srbije sarađuje.
Hajmo to da pogledamo u svetlu obavljanja funkcija predloženog kandidata za guvernera, gospodina Dejana Šoškića. Da li je on bio predsednik Saveta Narodne banke Srbije? Jeste. Da li je u isto vreme bio i savetnik premijera Republike Srbije? Jeste. Izvinite, ali član 28. to striktno zabranjuje. Dakle, mi raspravljamo o kandidatu koji bi po zakonu, po članu 28, trebalo da bude onemogućen da se uopšte i kandiduje za ovu funkciju.
Hajmo da pogledamo neke druge članove Saveta. Recimo, prof. Nenad Vunjak, član Saveta Narodne banke Srbije. Da li on ima određenu političku funkciju u ovoj državi? Ima, gospodo poslanici i poštovani građani Srbije. Profesor Nenad Vunjak je predsednik poslaničke grupe SPS u Skupštini AP Vojvodine. Ako nije, neka me neko demantuje. To je još drastičnije kršenje člana 28. ovog zakona.
Sada, na bazi svega ovoga što sam rekao, na bazi svega što nam se dešavalo od momenta podnošenja ostavke gospodina Jelašića, mi treba da poverujemo da će funkcionisanje Narodne banke Srbije i novoizabranog guvernera biti nezavisno i samostalno. U raspravi o Narodnoj banci Srbije sam rekao da ovo jeste pokušaj stavljanja Narodne banke Srbije pod političku kontrolu.
Devedesete godine su nam opomena šta se dešava u državi kada politika, odnosno Vlada, želi da stavi pod kontrolu Narodne banke Srbije. Svi znamo šta nam se tada dešavalo i svi građani znaju koliko su siromašniji izašli iz tih devedesetih godina.
Ne želim da tvrdim, ali imam pravo da se plašim, kao i svi građani Srbije, s obzirom na zaduženost građana, da nam se ništa dobro neće dogoditi sa ovakvim načinom izbora i guvernera, i članova izvršnog odbora i svih organa Narodne banke Srbije, jer očigledno Vlada želi pod svoju šapu da stavi ovu izuzetno važnu instituciju koja mora, po pravilu, a ne samo po zakonu, po logici stvari, da u svom delovanju bude i samostalna i nezavisna.
Zbog toga, da s tim i završim, mislim da kada ne znamo koji je program budućeg guvernera, kada nemamo priliku, što je još jedan akt omalovažavanja ovog parlamenta, da s njim u raspravi razmotrimo određena pitanja, onda nam je sasvim jasno da ni transparentnost funkcionisanja Narodne banke Srbije neće biti na najvišem mogućem nivou. Zahvaljujem.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala. Deset minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik gospođa Jorgovanka Tabaković.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
Poštovane kolege poslanici, poštovani građani, mi smo maločas dobili objašnjenje gospođe Čomić, u svetlu njenog viđenja poslovničkih nemogućnosti da nam se obrati kandidat za guvernera, odnosno zašto raniji guverner ne može ovde da bude i da obrazlaže, odnosno odgovara na naša pitanja.
Uverena sam da je to samo njeno viđenje, jer ona mogućnosti da predsednik Skupštine pozove na skupštinsko zasedanje određena lica, sigurno je moglo malo ekstenzivnije da se tumači i da se gospodinu Jelašiću omogući da ovde s nama razmeni svoja mišljenja i stavove u vezi u sa temama koje su značajne za sve nas.
Ako nije mogao da se nađe, kao što nije mogao gospodin Šoškić, onda ne vidim razlog da se ne nađe predlagač ovde među nama, jer mi volimo da vidimo svog predsednika, koji jednu tako ozbiljnu stvar čini, potrudio se da zakonom dobije pravo da predloži kandidata. Onda zaista nije nivo vica kada gospodin Rade Obradović kaže da mi ovde raspravljamo o biografiji ili treba da raspravljamo u stvari o jednom programu koji treba da nam dostavi budući guverner.
Velike razlike između onog što je radio gospodin Jelašić i gospodin Šoškić prosto ne vidim. To vam je kao ono kad smene direktora u nekom preduzeću, a njegov najverniji saradnik ili zamenik postane sada kalif umesto kalifa. Vidim da saradnja koja je postojala na nivou Saveta i guvernera će verovatno biti nastavljena, jer kretanje kursa, topljenje deviznih rezervi, koje su od početka godine do pre neki dan dostigle iznos od milijardu i po evra, utrošenih na stabilizaciju kursa, koji nije stabilizovan, nego i dalje pada, iako vas svakog jutra, uz informaciju o visokim temperaturama, zasipaju informacijama o najnižoj vrednosti dinara u odnosu na evro od kada je evro uveden, ne znam da li ima onih nepopravljivih optimista koji mogu verovati u promenu.
Ono što jeste činjenica i prilika da mi umesto onog ko je to trebalo da napravi, a to je jedan bilans šta je ovaj guverner zatekao, a sa čim odlazi, jeste podatak koji želim da iznesem. Ne, neću da pričam o veličinama kvadrata kuće koju je kupio, ceni po kojoj je kupljena, porezu koji je platio. To je posao nekih drugih, ali jeste i predmet moralnog odnosa jednog guvernera, koji je time dokazao da je radio dobro plaćen i unosan posao.
Koliko je u svemu tome regularnog odnosa, zaista nije na meni da procenjujem. Na meni je da uporedim podatak o stanju duga Savezne Republike Jugoslavije prema inostranstvu, a tada smo se tako zvali, to su podaci od 30. juna 2002. godine i to je izvod sa sajta Narodne banke Jugoslavije.
Znači nije nikakav izmišljen podatak, gde je ukupan dug u milionima dolara iznosio deset hiljada 996 miliona, odnosno 10,9 milijardi dolara. Na tom spisku se nalaze svi kreditori, od međunarodnih kreditora, Pariskog kluba, Evropske banke za obnovu i razvoj, komercijalne banke, odnosno Londonski klub, apsolutno vlade poverioci, po pojedinačnim poveriocima taj dug iznosi znači ukupno 10,9 milijardi dolara.
Danas jednom metodologijom pokušavaju da se služe predstavnici vlasti iz Ministarstva finansija, sličnom metodologijom pokušavaju da nas zavaraju da nismo visoko zadužena zemlja i predstavnici Narodne banke, a ja ću one od kojih smo se zadužili kreditom radi održavanja visine deviznih rezervi, znači, neko koga smo poštovali da bi od njega uzeli pare, MMF, upotrebiti jednostavno podatke koje oni iznose.
Predstavnici MMF kažu da se nalazimo na ključnoj granici u ovoj 2010. godini i kažu da smo na kraju 2009. godine imali odnos spoljnog duga prema BDP koji iznosi 76,3%. Znači, ni govora ono o čemu predstavnici vlasti pokušavaju da kažu da je to 23% do 30% i da će to u 2010. godini iznositi 85,6%, a 2011. godine čak 90,4%.
To je podatak koji je iznet 3. novembra 2009. godine, autora teksta vam neću iznositi, zašto bih reklamirala onoga ko je intervjuisao, ali je reč o tome da su procene MMF, bez novih zaduženja, znači sa postojećim zaduženjima i kamatnim obavezama u 2011. godini znači 90% BDP. Rekao bi narod da sve što proizvedemo jeste u stvari gotovo vrednost duga kojim smo zaduženi. Ništa nije bolja situacija ni kada je reč o odnosu izvoza i spoljnog duga i on je na kraju 2009. godine iznosio 282%, znači dug je veći 2,8 puta od izvoza. Procenjuje da će 2010. godine taj spoljni dug da nadmaši izvoz tri puta i da se Srbija nalazi već u grupi zaista visoko zaduženih zemalja.
Ruka koja daje je uvek ispod one ruke koja uzima novac. To je stara i dobro poznata izreka koja govori da će onaj, a zove se MMF, ta ruka iznad koja daje, i dalje procenjivati gde i u koje namene treba da ide novac koji sami zarađujemo, jer nam oni daju novac kojim čuvamo devizne rezerve, odnosno svoj ugled za dalje zaduživanje.
Šta želim time da kažem? Bez obzira na svo uvažavanje MMF, kao kreditora koji pokušava, a bogami se i menja, želeći da ostane faktor stabilnosti koji profitira i zarađuje, jer to nije dobrotvorna ustanova, mi u ovoj državi treba da se zapitamo, da li je naša ekonomska politika u stvari spoljna politika.
Ako smo u 2009. godini tu fantastičnu, i fascinantnu i pametnu politiku guvernera sa repo hartijama platili 15 milijardi dinara, koliko smo dali poslovnim bankama za kamatu na repo papire. Kad mi ovde odsutni guverner kaže, ne, to nije emisija repo hartija i otvoreno tržište, operacije na otvorenom tržištu nisu emisija, tvrdim jer je to ekonomska praksa i nauka, da je kamata na ono što se operacijama na otvorenom tržištu radi emisija novca.
Ali, ne kroz štampanje metalnih novčića i novčanica, nego kroz ovu vrstu emisije koju radi Narodna banka u elektronskoj eri poslovanja time što poslovnim bankama, na primer, odobrava veću masu kredita ili isplaćuje kamatu, a da nikom ne pokaže račune, da li je štampala, odnosno emitovala na nekom tamo računu koji se zove novac u opticaju, elektronski, žiralni, kako se nekad govorilo, virmanski, a ne gotovinski, u stvari emisija novca i stvaranje direktno inflacije protiv koje se navodno bori.
Znači, ti su dinari isplivali na tržište i podgrejali tražnju za devizama. Narodna banka koja se bori protiv inflacije štampa neodmereno i nedovoljno precizno višak novca, čime podiže inflaciju ili povlačeći repo papirima novac sa tržišta, kad kaže da ga ima previše, a nije joj ga niko tu doneo, nego ga ona štampa i donosi odluku o tome, onda ona isplaćuje kamatu na te repo papire i ta isplaćena kamata je direktna emisija, direktni uticaj na inflaciju. Oni su isplivali na tržište i vrše pritisak na evro i zato svi mi imamo problem kad obračunavamo svoje rate i svoje obaveze indeksirane u evrima.
Vidim da prošli guverner nije imao viziju, ali bih volela da pitam novog, ovde odsutnog, ili makar njegovog predlagača, da li neko ima plan za 2011. godinu? Kad prestane da važi Bečka inicijativa, Bečki klub ili Bečki sporazum, a to je samo pitanje trenutka kada će te banke, koje su rekle da će ovde održati nivo kreditnih plasmana, biti nezadovoljne kamatama koje dobijaju na repo papire.
Jer pada referentna kamatna stopa, zarade su im sve manje, i kad one odluče da se povuku, iako im dajemo povoljnije uslove za obaveznu rezervu, što nije normalno – jer u eri konkurenciji i priče o nedostatku tog četvrtog stuba koji moramo da izgradimo, da konkurencija postoji u svakoj oblasti, pa i u finansijama, odnosno na finansijskom tržištu – ne možete vi članicama Bečke inicijative ili sporazuma da dajete povoljnije uslove za obaveznu rezervu, a ostalim bankama nepovoljnije.
Ali je to radio moderni guverner koji odlazi, pa ako ipak te banke odu, imamo li mi plan šta će raditi ova država kada se oni povuku? Da li se i tada očekuje pomoć MMF ili ćemo u nailazećim predizbornim aktivnostima ili izbornoj kampanji koja traje završiti razgovore sa MMF i voditi neku, a znamo koliko je koštala ta predizborna monetarna politika? To su najvažnija pitanja od kojih će zavisiti naš standard i život svakog od nas.
Dakle, osnovno je pitanje da li će nam u 2011. godini, i do kraja 2010. godine, ekonomska politika biti u stvari biti spoljna ekonomska politika u kojoj će samo biti važno da možemo da vraćamo dugove?
Jedina tačka sporenja koju je imao gospodin Jelašić sa ovom Vladom je bila ta. On se zalagao za prevremeno vraćanje kredita Svetskoj banci, a da nam niko nije rekao gde su ti krediti otišli, koliko su isplativi i šta je od njih napravljeno. Ijedan most, ijedan infrastrukturi projekat, pa da mi znamo zašto vraćamo neke kredite.
Ne, guverner se zalagao za prevremenu otplatu kredita, a neki drugi su se u predizbornoj godini zalagali za NIP – Nacionalni investicioni plan, gde se guverner otvoreno podsmevao kupovini klupa i stolica kao realizaciji investicionog plana. S pravom se podsmevao da se to naziva investicioni plan, ali nije imao pravo da kaže - zašto da gradimo i krečimo škole u mestima gde ima po tri ili pet đaka. Bilo je jeftinije da smo im kupili kombije, pa da ih prevozimo do većih i boljih škola.
Da li je to sad ona regionalna politika ujednačavanje regionalnog razvoja koju vodi njegov stranački kolega, a funkcija mu je bila privremeno zamrznuta, odnosno gospodin Dinkić, koji bi sada da ujednačava razvoj i vraća tamo mlade da ih zapošljava, da im gradi škole?
Politika takva ili ovakva guvernera Jelašića ili njegovog stranačkog kolege i onih koji ćute, a jesu stub ove koalicije, upravo je motivisana ne dugoročnim planom i dugoročnim stabilnim razvojem države, ne većom zaposlenošću, ne sigurnijim životom svakog od nas kao pojedinaca, nego političkom korišću u izborima koji slede.
To se vidi i iz rezultata monetarne politike i iz stanja duga o kojem ovde govorim, a ako hoćete i direktno iz analize koju je sama Narodna banka uradila za sebe i za svoje potrebe, gde lepo priznaje koliko je porasla novčana masa, a nismo je štampali ni ja, ni vi, gospodine Novakoviću, do toga da su u toj meri pravljene inovacije da bi se jedan deo sredstava prikrio određenim agregatom koji se sada zove transferabilni depoziti.
Molila bih da mi neki stručnjak finansija objasni šta su to transferabilni depoziti u okviru novčane mase i agregata koje je uspeo da izume ovaj guverner. Ili je to ono što se zove npr. budžetska rezerva, iz koje možete da platite šta god hoćete, ili su se to nekada, što je jedina primedba na rad Službe društvenog knjigovodstva nekada bila, zvali kanali platnog prometa kada se novac za neke potrebe zadržavao negde, pa se govorilo – novac koji se nalazi u kanalima platnog prometa, pa nije stigao na putu od tačke a) do tačke b).
Šta se krije iza ovih transferabilnih depozita, tvrdim vam da će neko morati da objasni jednog dana, koliko god radile seckalice papira, koliko god se dešavali požari ili paljevine u određenim depoima koji su dužni da čuvaju istoriju, koja je za nekog, ne kao što reče moj kolega raspoloženje javnosti kao svest o lošem životu, nego stanje.
Kad ste gladni i kad ne znate kako ćete sutra svoje dete da ispratite na ekskurziju ili kad se danas kao roditelj odričete odmora da bi vam deca otišla na odmor, to nije raspoloženje. To je stanje za koje postoje direktni krivci, a tvrdim, i ovo je samo deo papira kojim pišem istoriju te tvrdnje, da su zloupotrebe instrumenata monetarne politike jedan od osnovnih razloga zašto se Srbija danas nalazi u ovakvoj situaciji.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Iskorišćeno je 16 minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima gospodin Dejan Mirović.

Dejan Mirović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, nažalost, doktor Šoškić nije prisutan na ovoj sednici. Čuli smo već koji su razlozi. Mi smo protiv toga.
Međutim, sa druge tačke gledišta, nama je jasno da su njegove kvalifikacije mnogo bolje nego prethodnog guvernera, jer on je ipak redovan profesor na Ekonomskom fakultetu, napisao je nekoliko knjiga i udžbenika. Što ne reći, postoji jedna ugledna porodična tradicija, u tom kontekstu i u tom smislu smatramo da je on srećnije rešenje, blago rečeno, od Jelašića, koji ipak nije imao takve kvalifikacije.
Takođe, smatramo da je još rano da se daju neke konkretne ocene što se tiče njegovog rada. On će morati da pokaže u narednom periodu koliko je sposoban da se odupre raznim pritiscima i da vodi jednu politiku koja neće biti samo ispunjavanje uslova MMF, Svetske banke i ostalih povezanih organizacija, nego i jednu politiku Narodne banke Srbije koja će imati u vidu i ono što je najvažnije za nas i za sve građane Srbije, a to je socijalni položaj i nezaposlenost.
Ma koliko se ljudi iz Narodne banke trudili da nam dokažu da oni nemaju nikakve veze s tim i da je to zadatak Vlade, ipak dovoljno je da pogledate Pismo o namerama, ovo od 10. juna 2010. godine i ono iz prethodnog decembra 2009. godine, i videće se da su oba pisma, kao i prethodna, kao i buduća pisma o namerama potpisali guverner Narodne banke Srbije, premijer i ministar finansija.
Dakle, ako ih MMF posmatra kao jednu celinu potpuno je nelogično da se oni predstavljaju kao da nemaju nikakve veze u tom zajedničkom radu koji se reflektuje na sve građane Srbije.
U tom smislu gospodin Jelašić u poslednjem intervju za nedeljnik "Nin" od 15.7.2010. godine doslovno je izjavio da se u osnovnim stvarima on i kandidat Šoškić slažu i čak da imaju isto mišljenje. U tom kontekstu, mi postavljamo pitanje, ako je tako, a nadamo se da nije tako, da li se gospodin dr Šoškić slaže da treba likvidirati državne vlasničke udele u bankama u Srbiji.
To je ono za šta se obavezao gospodin Jelašić 13.12.2009. godine u Pismu o namerama. Dakle, to je ono pismo koje je upućeno predsedniku MMF-a gospodin Štros Kanu i to je ponovljeno u intervju "Blicu" 9.1. 2010. godine, gde Jelašić ponovo kaže da je država loš vlasnik.
Postavljamo pitanje kako je to moguće, u trenutku kada austrijska država nacionalizuje Hipo Alpe banku? Kako je to moguće kada Sita banka dobija ogromnu pomoć od države? Kako je to moguće kada se u Rusiji povećava udeo države u bankarskom sektoru za skoro jednu četvrtinu? Kako je moguće kada predsednik Upravnog odbora Hipo Alpe banke kaže da će se oni povući iz Nemačke, Ukrajine, Mađarske i da će se koncentrisati na Austriju, Slovačku, Hrvatku, BiH i Srbiju?
Dakle, ovde se nešto ne slaže, ili se radi o tome da NBS slepo ispunjava te tzv. preporuke iz MMF ili se radi o nečemu što je u potpunoj suprotnosti sa modernim i realnim tokovima u finansijskom sistemu.
Takođe, mi bi postavili, da je kojim slučajem gospodin Šoškić tu, pitanje kako je moguće da se u obrazloženju zakona koji je razmatran pre skoro mesec dana ovde, govori da je uzor NBS Evropska centralna banka. Kako je moguće ukoliko se zna da zvanična valuta u Srbiji još uvek nije evro, takođe nije ni u svim zemljama EU. Čak i Velikoj Britaniji nije dozvoljeno da bude deo izvršnog odbora Evropske centralne banke jer ne primenjuje evro kao zvaničnu valutu.
Kako je moguće da se Evropska centralna banka uzima kao uzor, kao neka vrsta nedodirljive institucije, kada se zna po članu 11. Statuta Evropske centralne banke da evropski parlament nema nikakvu faktičku ulogu u biranju guvernera Evropske centralne banke. Čak se u tom članu 11. navodi da evropski parlament ima savetodavnu ulogu. Dakle, ako je to uzorak, ako su to ti evropski standardi u praksi da parlament ne treba da bira guvernera, onda teško je to ozbiljno i komentarisati.
Takođe. ta Evropska centralna banka je faktički banka koja je pod kontrolom četiri zemlje, to su Nemačka koja ima 20% kapitala Evropske centralne banke, Francuska oko 14, banka Italija 12 i banka Španije oko 7, i to im daje mogućnost da blokiraju sve odluke jer imaju preko 50% kapitala.
Mislimo da je to jedan promašaj u zakonu i da je to jedna vrsta lošeg uzora, i da upravo na osnovu tih evropskih osnovnih akata, kao što je akt iz Mastrihta, na koji se pozivao zakon o centralnoj banci, treba primeniti neke mere i zakonska rešenja koja su u skladu demokratijom i sa realnim okolnostima u Republici Srbiji.
Više je nego skandalozno i nadamo se da budući guverner, pošto će verovatno biti izabran, gospodin Šoškić neće raditi na takav aljkav način. Vidimo da u zadnjem Pismu o namerama od 10. juna 2010. godine doslovno stoji – ''usvojeno je nekoliko izmena zakona o NBS, sa ciljem njegovog usklađivanja sa Ustavom iz 2006. godine'' itd, i onda se navode rešenja iz zakona koji je usvojen 20.9.2010. godine.
Ovde se navodi da je usvojen jedan zakon koji je usvojen tek 19 dana kasnije. To je skandal. Prosto je neverovatno da se guverner NBS na taj način odnosi prema ovako ozbiljnom dokumentu, kao što je Pismo o namerama, i nadamo se da će gospodin Šoškić ozbiljnije obavljati svoj posao.
Takođe, nadamo se da će gospodin Šoškić, za razliku od gospodina Jelašića, uraditi nešto, pošto ima ovlašćenja i ima većinu koja je stala iza njega, da Srbija ne bude zemlja koja je, zajedno sa Moldavijom, prva na negativnoj listi po visini kamate u Evropi. To je potpuno skandalozno da u Srbiji, sa ovakvim BDP, sa platama koje se ne mogu upoređivati sa Nemačkom, Austrijom, Velikom Britanijom, postoje kamate upravo tih banaka iz tih zemalja, koje su nekoliko puta veće nego one u matičnim zemljama.
To se nekad nazivalo lihvarstvo ili zelenašenje i budući guverner je dužan da tome stane na put, ne samo zbog svoje profesionalne funkcije, nego i zbog zaštite građana.
Takođe, prosto je neverovatno da je kamata na dinarske kredite za stanovništvo rasla od 2000. godine 29%, zatim sledeće 23, 24 itd. Godine 2009, kada je kriza bila na svom vrhuncu, kamate su dostigle neverovatan iznos u ovoj sferi od 36%.
Pokušali smo da na jedan argumentovan način upitamo guvernera Jelašića zašto ne stane na put toj vrsti drskosti, finansijske drskosti, jer vidimo malo-malo u našoj javnosti imate izjave gospođe Draginje Đurić, koja kaže – ne pada nam na pamet da smanjimo kamate, imamo izjave sekretara Udruženja banaka, gospodina Dugalića, koji takođe kaže – ne pada nam na pamet da smanjimo kamate.
Tako da ipak postoje mogućnosti, što to i ne reći, kao što se desilo u BiH, postoje kazne, posebno kada se radi o retroaktivnom podizanju marži, što je skandalozno, znači, na potpisan ugovor i sa ekonomske i sa pravne tačke gledišta se podižu marže i to jeste posledica činjenice da ovde monopol imaju upravo banke iz zapadne Evrope, iz EU, austrijske pre svega, i činjenica da naša vlast i NBS ne štite interese svojih građana.
Takođe je skandalozno da je prihvaćeno u Zakonu o NBS da guverner nije dužan pred Narodnom skupštinom da podnese izveštaj o pregovorima sa MMF-om. Pitali smo guvernera zašto je to tako. On je maltene odgovorio na jedan neozbiljan način, da NBS ne učestvuje u pregovorima sa MMF-om. Kako je moguće onda da je potpisao Pismo o namerama? Kako je moguće da je onda jedan od tri potpisnika tog Pisma o namerama, koje faktički je jače od bilo koje odluke Vlade Republike Srbije i NBS?
Hteli bismo da znamo gde se nalaze devizne rezerve i to je neka vrsta tajne, po zakonu. Ovde smo imali prilike da čitamo godišnji račun NBS za 2009. godinu, koji je potpisao upravo dr Dejan Šoškić. Tu se uopšte ne pominje u kojim se zapadnim bankama nalaze naše devizne rezerve, čak se ne daje ni podatak kolike su kamate, samo imamo raspon od 0,75% kamate do 6,5%, što je priznaćete jedna vrsta ogromne razlike.
Što se tiče bankarskih marži, one su u Srbiji od 7 do 25% i najviše su u Evropi, što je skandalozno i protiv čega guverner mora da se bori, i mora da zaštiti ogromnu većinu građana koji koriste te kredite.
Potpuno je nejasno da se pravdaju tako velike kamate u Republici Srbiji na neozbiljan način kao što je radio guverner Jelašić, govoreći da je inflacija u našoj zemlji velika. Daću vam drugi primer koji pokazuje da to nije tačno. Ta veza između kamate i inflacije postoji i Ukrajini, a Ukrajina je rekorder u Evropi po visini inflacije, pa su ipak kamate mnogo manje.
U tom smislu, veliki posao predstoji. Guverner će morati da pokaže jednu vrstu profesionalne hrabrosti, koju nije imao, nažalost, njegov prethodnik, pre svega pred zapadnim bankama i njihovim filijalama ovde. Tu mislim, pre svega na Banku Inteza, koja se više nego drsko i monopolski ponaša na ovom tržištu i ona je najveća banka ovde.
Takođe, smatramo da guverner treba da zaštiti državne i vlasničke udele u srpskim bankama, jer prethodni period je u potpunosti pokazao da je neophodno da postoji jedna vrsta banke koja će imati i razvojne namere, a ne samo profitne, kao što to rade zapadne banke ovde.
U tom smislu, mislim da uzor ne može ponovo biti Evropska centralna banka. Upravo je Žan Klod Triše, koji je guverner Evropske centralne banke, primer političkog kompromisa između tih zemalja koje faktički odlučuju u Evropskoj uniji i Evropskoj centralnoj banci, jer je on poznat još od 2003. godine kao čovek koji je bio upleten u mnogobrojne afere.
Dakle, treba prilagoditi i zakonodavstvo i rad Narodne banke Srbije realnim uslovima u Srbiji i ne ugledati se na neke negativne primere.