Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih da pročitam na šta smo mi napisali amandman, to je član 10, naslov iznad njega je načelo saradnje. Član 10. glasi: ''U poslovima tržišnog nadzora, svi nadležni državni organi i imaoci javnih ovlašćenja su dužni da međusobno sarađuju.''
Interesantno je da smo dobili potpuno isti odgovor zbog čega se ne prihvata ovaj amandman kao i u drugim slučajevima. Dakle, imate tipske odgovore na netipske amandmane, pa onda kažete – amandman se ne prihvata iz razloga što bi se nepotrebno suzio domašaj odredbi ovog zakona. Zaista ne vidim vezu između ove dve stvari, naročito kažete – u odnosu na pitanje koordinacije poslova tržišnog nadzora, što naravno ne stoji.
Ono na šta smo mi reagovali, to je zapravo ovo što smo više puta istakli do sada, divno zvuči, vrlo je deklarativno i nikoga ne obavezuje. Kada kažete – u poslovima tržišnog nadzora svi nadležni državni organi i imaoci javnih ovlašćenja su dužni da međusobno sarađuju. Da ovo niste napisali na ovakav način, zvučalo bi stvarno smešno. Da li je moguće da vi ovim zakonom počinjete da pozivate imaoce javnih ovlašćenja da sarađuju? To je potpuno smešno, nepotrebno i ironično.
Ovo je jasno da oni treba i moraju da sarađuju. Drugi zakoni koji su ovde doneti pozivaju ih na to. Da li je moguće da smatrate da ako nema ovog načela, koji inače moram da repliciram i kolegi Ratkoviću koji je rekao nešto o tim načelima, imamo mi isto tako način da čitamo uporedne zakone iz okruženja, čak onih koji su mnogo bliže EU, za koje EU kaže – vas ćemo primiti do vas ćemo primati. Oni nisu napisali načela. Nema ih nigde ni u drugim zakonima iz okruženja. Oni valjda isto preferiraju da idu u EU, kao i vi, kolega.
Smatram i mnogi stručnjaci iz ove oblasti su rekli da načelo uopšte nije bilo nužno uneti ovde. Kada ste ih već uneli, morali ste da kažete i šta će se dogoditi i ako ne sarađuju. Znate šta, moje duboko ubeđenje je da ovako kako je napisano treba da znači zapravo nešto sasvim drugo.
Ovde se radi o tome da ste vi u zakonima, koje ste donosili onolikom brzinom da Skupština o njima nije mogla da govori ni dugo, ni da se posveti svakom članu ponaosob, zapravo pokušali da razrešite nešto što ste napravili time što smo primetili u više zakona. To je da je došlo do toga da razni državni organi imaju potpuno iste nadležnosti, pa ste im izmešali nadležnosti, pa se ne zna ko je za šta nadležan i onda to predstavlja problem.
Uzmite zakone iz oblasti poljoprivrede. Uzmite njihovu poljoprivrednu inspekciju, uzmite veterinarsku inspekciju, uzmite tržišnu inspekciju, uzmite komunalnu inspekciju, uzmite sanitarnu inspekciju i pogledajte im nadležnosti. Neće se znati ko je nadležan za nešto što ste ovde propisali.
Upravno je to trebalo da bude razrešeno ovim što ste vi rekli da je načelo saradnje. Pogledajte, jer mi ćemo upravo ovih dana preći, mislim danas ili sutra, na Zakon o bezbednosti saobraćaja. Potpuno ista ovlašćenja ima komunalna policija kao i policija. Hajde da vidimo šta će onda da se dogodi.
Pozivam vas, pogledajte kako su to uradili neki drugi oko vas. Niste vi izmislili zakon, naravno, niti pretpostavljam da smatrate da je zakon nepogrešiv i da ste vi nepogrešivi. Pogledajte kako ovo izgleda u nekim drugim slučajevima, pa da jednostavno ovo regulišete.
Kada smo već govorili o tom nekom poslovnom moralu koji je ideal. Ideal su mnoge stvari u mnogim zakonima i ne samo u zakonima, i u umetnosti je ideal nešto o čemu treba da se sporimo. Ali, prosto, mi govorimo o konkretnoj situaciji u kojoj je ova država, ne govorimo o idealu. Mi govorimo o tome da je Srbija danas zaista poprište svega i svačega.
Recimo, vi kao ministar sigurno znate da se uvozi šminka koja je na bazi olova. Niko o tome ništa ne govori dok se o tome ne pojavi nešto u medijima. Onda žene pokušavaju da otkriju šta kupuju. Onda imate primer divnog poslovnog morala, da neke naše trgovine uvoze "Hipo" dečiju hranu kojoj je na ivici rok trajanja ili je upravo prošao, kao i mnoge druge stvari koje ćete pronaći u našim prodavnicama.
Dakle, nemojmo da govorimo o idealima. Hajmo da govorimo o realnoj situaciji u kojoj nam je država, o realnoj situaciji u kojoj građani žive i kupuju u prodavnicama, u marketima i u sličnim objektima. Dakle, hajde to da vidimo kako ćemo da regulišemo. O idealima ćemo da pričamo nekom drugom prilikom. Hvala vam.

Hvala vama. Tri minuta vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika, gospodine Novakoviću.
Kratko bih hteo da prokomentarišem, gospodine ministre, ovaj član 10. Zakona i ono što ste i vi rekli, a i što su moje kolege poslanici rekli.
Kad uzmete u obzir praksu, šta se na tržištu dešava, onda se nameće zaključak da su ova načela na kojima se ovde insistira u nekoliko početnih članova zakona u stvari proistekla iz potrebe da se pravi jedan novi moderni format pisanja zakona. Ova načela nisu nepostojala u zakonima koja ste derogirali ovim zakonom.
Kada pogledate Zakon o trgovini, koji će naravno van snage biti posle usvajanja ovog zakona, imate član 3. koji kaže – trgovac se bavi trgovinom slobodno, pod jednakim uslovima na jedinstvenom tržištu, u skladu sa dobrim poslovnim običajima itd. Onda, član 11. koji govori šta je to narušavanje konkurencije, pa član 22, koji govori o tome šta je nelojalna konkurencija itd.
Prema tome, sve je to bilo prisutno u zakonodavstvu i do sada. Ali, postavlja se pitanje koliko je poštovan. Postavlja se pitanje, a tiče se ovog člana 10. koji govori o obavezama državnih organa da sarađuju u postupcima kontrole tržišta, koliko su oni bili spremni da poštuju načela, ili kako god su se to već ona zvala u dosadašnjim normativnim aktima odnosno propisima.
Ovoj skupštini pred vama ko zna koliko puta sam otvarao jednu temu i ukazivao kroz tu priču u jednoj maloj sredini, na apsolutnu slabost države i državnih organa. Govorio sam o dva rešenja vašeg ministarstva, kojima se jednom javnom preduzeću nalaže da vrate cene, oni to neće da urade, sa vašeg ministarstva nam šalju drugo ministarstvo, iz tog drugog nas šalju u treće, iz tog trećeg nas vraćaju kod vas na prvo ministarstvo, to se tako vrti godinu dana u krug.
Šteta je već ušla sigurno preko 10, 15 ili 20 miliona. Problem je u državnim organima. Taj problem ne mogu da otklone ova načela, ako kod vas nema dobre volje, vas i vaših saradnika. Ne mislim konkretno na vas, nego na onoga ko bude sedeo na vašem mestu i vašoj fotelji.
Šta onda oni na osnovu ovih načela urade? Mi onda reagujemo kod pravosudnih organa, a pravosudni organi zbog kolegijalnih odnosa uzmu pa stave to u fioku, pa to sedi mesecima kod njih u fioci. Mogu imenom i prezimenom da vam kažem zamenika javnog tužioca koji neće da pokrene priču. Zbog političkih, privatnih i svakih drugih veza sa onima koji su odgovorni, vinovnici problema na koje je vaše ministarstvo reagovalo u dva navrata rešenjem da se cene vrate jer su protiv zakona podignute i građani opštine Surdulica oštećeni za ne znam koliko miliona.
Sada kada nas koji smo opečeni jednim takvim iskustvom uveravate u načela da će državni organi da sarađuju i postavljam pitanje da li je to tačno? Ima li smisla da na ovome insistirate u zakonu? Vi zaista morate da pokažete dobru volju da načela koja nama nudite i servirate u zakonskim papirima, na koja se vi kao državni organi obavezujete, da ste zaista spremni kroz praksu da ih primenjujete i da ih u praksi sprovodite.
Znate li kako lokalni funkcioneri kontrolišu vaše tržišne inspektore? Znate li šta rade s njima? Poigravaju se s njima. Vi morate da pokažete borbom protiv takvih manira da ste zaista opredeljeni da ovo u šta nas uveravate i ubeđujete zaista ima svoj smisao, da ne ostane mrtvo slovo na papiru.
To sam u načelnoj raspravi, gospodine ministre, rekao, a vi niste bili tu tom prilikom. Bojim se da ovaj zakon, zbog ovakvih pisanija i zbog ovakvih iskustava iz prakse ne doživi sudbinu Zakona o elektronskoj trgovini, na koji ste samo par meseci posle usvajanja rekli da niste zadovoljni njegovom primenom i da ne navodim šta ste dalje u vašem intervjuu ili stavovima u odnosu na javnost rekli.
Prema tome, smatram da ove kritike imaju svoj smisao, a praksa nas tera da na ovakve stvari koje stavljate u zakon reagujemo ovako kako reagujemo.

Četiri minuta i 35 sekundi.
Reč ima narodni poslanik gospodin Vlatko Ratković.

Mi raspravljamo o jednom zakonu koji sadržinski predstavlja sistemski zakon, a ovde se ne radi ni o tehničkom zakonu, ni o sektorskom zakonu, radi se o jednom zakonu koji je, u suštini, kodifikacija propisa u oblasti trgovine. Prema srpskoj pravnoj tradiciji nomotehnike i prema savremenim iskustvima ovakvi zakoni treba da sadrže načela u svojim uvodnim odredbama, kao što sadrži i ovaj zakon.
Ako bismo pošli od logike da se podrazumeva da državni organi sarađuju i dužni su da sarađuju u vršenju tržišnog nadzora itd., onda bismo mogli reći da se podrazumeva i da postoji načelo jedinstvenog tržišta i načelo slobodne trgovine i idući tom logikom nijedno načelo ne bi trebalo da stoji u ovom zakonu.
Mi smo na suprotnom stanovištu, odnosno smatramo da ovaj zakon treba da sadrži ova načela i ona su opšteg bazičnog karaktera i ona se razrađuju kroz kasnije odredbe. Uostalom, tržišni nadzor je normiran kasnije u posebnom poglavlju ovog zakona. Vidimo da su ovlašćenja inspekcijskih organa, dakle, i Ministarstva preko tržišnih inspektora, lokalnih samouprava veoma važna. Imamo i odredbe o Centru za razvoj trgovine i integrisanom sistemu.
Dakle, mora da postoji jedno načelo opšteg karaktera koje se kasnije razrađuje kroz ove odredbe. Ne možemo prihvatiti logiku da se nešto podrazumeva i da time opterećuje tekst zakona.

Minut i 45 sekundi vremena poslaničke grupe. Za reč se javila i gospođa Donka Banović i gospodin Velimir Ilić. Prvo gospođa Donka.

Koristim vreme ovlašćenog predstavnika. Gospodine Ratkoviću, tačno je da kad su zakoni u pitanju da se mnogo toga ne može ostaviti na slobodno tumačenje i na podrazumevanje.
Mi ne govorimo o tome da sve treba da se podrazumeva, nego smatramo da je prosto neobično da u jednom zakonu stoji načelo da su svi državni organi i imaoci javnih ovlašćenja dužni da sarađuju. To smatramo da mora da se podrazumeva. Valjda je logično da svi oni koji su učesnici u tržištu i tržišnoj utakmici, i oni koji vrše nadzor i inspekciju, uključujući i Ministarstvo, da su oni dužni da sarađuju i to se podrazumeva.
Mnogo je zakonskih predloga prošlo kroz ovu skupštinu, pa nismo imali članove zakona koji kažu da su svi koji učestvuju u određenom poslu dužni da sarađuju. To se podrazumeva, da su dužni da sarađuju. Imali smo zakon o predškolskom, pa nismo napisali da je školski odbor ili upravni odbor dužan da sarađuje sa direktorom škole itd. Valjda se to podrazumeva.
Sad smo imali predlog novog poslovnika, pa niste tamo stavili član da je Skupština dužna da sarađuje, pa da sarađuje sa građanima, sa Vladom, pa da su radna tela Skupštine dužna da sarađuju. To da su državni organi i imaoci javnih ovlašćenja dužni da sarađuju, to bi moralo u jednoj normalnoj zemlji da se podrazumeva.

Minut i četrdeset sekundi vremena ovlašćenog predstavnika. Reč ima Velimir Ilić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo došli u Skupštinu da radimo i mogu da primetim da je vladajuća koalicija napravila ogroman učinak. Da ne nabrajam ono da u jednoj godini usvojiti 400 zakona odjednom, to se potpuno razvio sistem jedne države, potpuno se menjaju odnosi, to bog ne može da se snađe u svemu tome.
Pogledajte naš učinak, smenjen guverner, izabran novi guverner u jednom danu.
Izbor Visokog saveta sudstva i to je završeno, i sad krećemo na 80 amandmana iz trgovine i bijemo bitku dok ne završimo posao noćas. Mora da se završi jer gori pod nogama. Ne znam kome to gori, šta se tu događa? Zamislite ove tri oblasti, koje nemaju veze jedna sa drugom, uraditi u jednom danu i terati to noćas do ponoći. Bitno je da se uradi, da se završi, da se sutra nekome pohvali, okrene i da se kaže - gledaj šta smo danas učinili.
Gospodine ministre, je l' vama stala krava na nogu da toliko žurite da se o ovome se raspravlja i posle šest sati i da se sve ovo na brzinu pređe, ovi pametni amandmani od opozicije koji su bili ponuđeni? Ima tu mnogo dobrih amandmana. Sve je to odbačeno.
Gledam kako se to radi po odborima. Ja vodim jedan odbor. Danas se javila jedna grupica, donela dva amandmana. Hajde odbor do dva amandmana, sutra se javili, imaju još jedan amandman. Hajmo još jedan amandman. Tamo neko napravi dil, donese amandman, pritisne, uceni i oni kažu - daj nek prođe, daj molim te nek prođe to. Na šta to liči?
Gde ide ova institucija, ovaj parlament? Na šta će ovo da liči ako se ovim tempom nastavi? Uostalom, vi socijalisti se borite da možete da obavljate sve funkcije. Vaši ljudi mogu da rade sve, oni su univerzalni i evo vi se borite da jedan čovek sve funkcije u tom gradu, regiji, u Republici, ne ispuštate ništa, držite kao terijer kad se pohvatate i ne date. I tu menjate zakone i ne dolazite u Skupštinu.
Vama je parlament kao usputna stanica. Ima nekoliko ovih koji sede ovde, otkunjaju, odremaju, dođu pomalo. Ovaj gospodin u prvom redu, meni vrlo simpatičan, on sve pohvali. On je tu dežurni da pohvali, da kaže kako je to sve lepo. Još vam samo fali ovaj iz Niša Boško o pravosuđu da priča i on sve pohvali, a potpuno je sahranio pravosuđe.
Gde vi vodite? Ne znam kakva je vaša uloga ovde, sedite. Ima li za vas da nešto da nije u redu u ovoj državi? Ima li nešto da kažete - ljudi ovo nema smisla, ovo je prešlo sve merice?
Gospodine ministre, što se trgovine tiče, u trgovini niko nikom ništa ne plaća. Da li vi to znate? Znate li da je trgovina, sa svojim plaćanjem, sa svojim lancima, sa monopolom koji imaju pojedini, sahranila potpuno srpsku privredu? Znate li šta radi uvoznički lobi, šta radi izvozni lobi? Sve isti ljudi. Ne može da se uveze, izveze itd.
Vi ovde imate nekoliko dežurnih poslanika koji dođu, koji dobiju instrukcije da sve pohvale, napadnu ako se neko suprotstavi bilo čemu. Oni se odmah tad mobilišu, uđu u salu i to odmah ne daju, ne daju reč da se kaže na Vladu.
Samo čuvajte Vladu i ne dajte Vladu. Ne dajte je do zadnje kapi krvi. Može Srbija da propadne, pazite, u Kraljevu čuvajte Simovića i ovog Šljivića, ponavljam, samo njih dvojica da ostanu u opštini, svi drugi, ako treba, žandarmerija će da ih iznese iz opštine, da ih raseli, da ih skloni, ali mora da ostane i mora da se održi vlast po svaku cenu.
Kakav sud? Ne znam, pitao bih gospodina Boška, nema ga ovde, on i ne dolazi. Doduše, sada je i on zauzet mnogim funkcijama. Mislim da on više i ne zna koliko ima funkcija. Što se pravosuđa tiče, kad ga nešto pitate on kaže – ljudi, nemam vremena da dišem. On je pravosuđe uzeo u svoje ruke, da to potpuno uništi.
Juče sam pitao gospođu ministarku Malović što ne podnese ostavku, zašto se bruka? Sedela je tu na vašem mestu, bruka se, donosi neki zakon i stidi se toga što donosi. Posmatrao sam je i pitao – izvinite, što ne podnesete ostavku? To je časno, to je pošteno. Čovek podnese ostavku, skloni se, raspiše izbore, pa neka narod bira. Vidite ljudi da ne možete ništa da uradite. Da vam nije bilo ovog Josipovića ovde, šetate ga po Beogradu ovih dana, nigde nije moglo da se prođe, šta biste interesantno doneli u ovu Srbiji u letnjem periodu?
Pravili ste juče bahanalije, prekjuče po ceo dan i to ste odradili i to se tako završilo. Nema ništa novo. Šta je u privredi? Pričali ste o Šarićima, na primer. Sad i o njima ne pričate. Neko vam je rekao da prekinete, valjda, naložio vam neko. Šta se tu dogodilo, ne znam. Tu ste bili tako aktivni.
Koliko ste bili oko "Satelita" aktivni? Rekli ste afera ima da se istera, a kad je izašo Davinić, izneo podatke i rekao ko mu je naložio, kako i šta, ućutali ste. Sad trgovinu ne smete ništa da pipnete. Vi kao mače oko varenike. Ovi amandmani, ne sme ništa da se uhvati, ništa da se ne pipa i ostaje ono što se i događalo.
Prema tome, ovo je bruka da mi danas u jednom danu po ovoj skapsi, po ovoj vrućini sedimo u ovom broju i raspravljamo, zamislite u jednom danu o izboru guvernera, u danu kada je dinar katastrofalno loš, u svojoj istoriji kada ima najmanju vrednost u odnosu na evro. To je današnji dan, ministre. Da li je tako? Danas ima najmanju vrednost u svojoj istoriji. Mi smo izabrali novog guvernera.
Niko ne kaže ni koliko je para potrošeno za stabilizaciju, ni dokle je došlo, ni šta se dogodilo, ni koliko se para ubrizgalo u Trezor, odakle, kako, na koji način. Ljudi, mi smo postali zemlja čuda. Pogađamo mostove koji još nisu projektovani slobodnom pogodbom, ono, slobodne ruke. Postavljamo kamen temeljac sada za nešto što će se graditi ko zna kada, možda iduće godine. Postavljamo kamen temeljac za nešto što nije projektovano. Možda će da omaši taj kamen temeljac.
Da li ste vi bili ministre na otvaranju kamena temeljca? Kako znate gde da ga pobodete, ako nije još projektovan? Kažu projekat je gotov tek za tri meseca, a vi ste pobili kamen neki tamo. Vi ste prešišali Mrku. Znate ono za vreme obnove kada je u gepeku imao onaj kamen, iznese, postavi i dalje u gepek kamen vraća i ajmo, idemo dalje, šest, dvanaest opština danas i idemo. I vi ste to počeli sad da radite.
Da li spremate izbore? Šta se događa u ovoj državi? Ima li neko merodavan da nešto može da kaže? Evo premijer je izašao i javno je rekao da je kriza prošla. Rekao je da će svi građani u drugoj polovini godine osetiti boljitak. Ovo je druga polovina godine. Imate kalendar. Već mesec dana smo u drugoj polovini godine. Dolazi i Guča i polaze deca u školu, gotovo.
Prema tome, ovo je sve tužno i smešno. Stvarno je jadno i bedno da u jednom danu jedna ozbiljna Skupština raspravlja da smeni guvernera, postavi novog guvernera, reši pitanje Visokog saveta pravosuđa i kaže – nema odustajanja dok se ne završe amandmani noćas. Spremite se dobro poslanici i uživajte, sedite i radite.
Prema tome, ne vidim čemu tolka žurba. Ozbiljne države promene godišnje 10-5 zakona, rasprave traju mesecima. Evo vaši prijatelji, vi stalno pričate da ste za evropsku Srbiju, evo pogledajte, i mi smo za Evropu, ali za onu pravu Evropu, a ne ovo o čemu vi govorite. Evropa raspravlja, na primer, tri meseca o jednom zakonu važnom, a mi ovde sve završimo očas posla. Sad smo Poslovnik promenili i sad će da bude udri dokle stignete.
Izađete uveče, održite predavanje, obradujete penzionere da će dobiti po 5.000 dinara, obradovali ste i ove u javnom sektoru – 5.000. Znate šta to znači? To je čudo za državu. Ljudi, da li vi shvatate u kom vremenu živite? Znate li kolko građana gladuje, ne može da preživi, ne može da plati porez, ne može da plati osnovne obaveze, ne može da kupi ništa, ne može da se leči? Afere za aferom se stavljaju pod tepih.
Šta je bilo sa onkologijom? Jeste ili nije? Šta je bilo sa vakcinom, ministre? Hoćete rešiti, gde je ta vakcina? Pa, niste nadležni vi ni za šta, ne znam što ste danas došli ovde, ovo smo mogli i bez vas da istučemo ove amandmane, ali nema onaj koji treba da dođe.

Molim vas, bez neposrednog dijaloga. Imate četiri minuta, odnosno četiri minuta, da povežete sad sve ovo što ste ispričali sa amandmanom koji je na dnevnom redu, a koji glasi:" Naslov iznad člana 10. i član 10. se briše". Izvolite.