Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, moram na početku da kažem da mi nije baš jasno kako neko tako brzo zaboravi kada je došao na vlast, pa pomeša godine, ali to je verovatno neki unutrašnji osećaj. Ako neko smatra da 2007. godine nije bio na vlasti iako je imao većinu ministara u Vladi Srbije, to je njegov problem.
S obzirom na to da govorimo o poslednje dve godine, za te dve godine mogu da kažem da su izuzetno teške, tužne i izgubljene za Srbiju, u svakom smislu. To je najbolje pokazala jučerašnja rasprava u srpskom parlamentu, kada je, nakon teške odluke Međunarodnog suda pravde, u našem parlamentu usvojena jedna odluka koja će zakucati Srbiju i KiM u beton Njujorka već najesen u Generalnoj skupštini UN, ali ljudi koji su aplaudirali sinoć, nakon usvajanja ove odluke, očigledno to nisu shvatili.
No, ova vlast je uništila ekonomiju, kulturu, odbranu, zdravstvo, poljoprivredu, medije, sudove, uništila je volju za svim što postoji u ovoj zemlji. Dve godine vlast prodaje narodu floskulu da EU nema alternativu, a reforma pravosuđa je najbolji primer kako se krše upravo te evropske vrednosti.
Narodnoj skupštini su u prethodnom periodu mnogo važnije teme od reforme pravosuđa bile i gej parada i ambrozija i zakon o pivu i vinu i bog sveti zna šta sve još. Jedva ste kompletirali Ustavni sud Srbije, sutra ćemo imati kompletni sastav Visokog saveta sudstva, a, kako smo čuli, na predlog za Državno veće tužilaca će se još uvek čekati jer nije postojala dovoljna većina da se izabere predlog Advokatske komore. O predsednicima sudova da i ne govorimo. Ukoliko se ne varam, rok je bio još u martu, sada je kraj jula, a Skupština će zasedati verovatno tek u septembru. Ali, opušteno, samo šest meseci gore-dole, nije ništa strašno.
Da li je pravosuđe u Srbiji jedno od najvažnijih pitanja? Naravno da jeste. Važno je pitanje, ali ne prošlosti, nego i budućnosti, kao i KiM. Gospodo iz vlasti, gospodo iz Visokog saveta sudstva, da li ste svesni šta sve štitimo štiteći nezavisno pravosuđe u Srbiji? Ili za vas neke trajne i opšteprihvaćene vrednosti uopšte nisu bitne i bavite se samo nekim prolaznim stvarima? Ne. Ovu vlast je ubio strah da će ugroziti evropske integracije ukoliko bude raspravljala o KiM, a neće ugroziti evropske integracije ukoliko se sprovede ovakav izbor (ili reizbor, nazovite ga kako hoćete) u pravosuđu u Srbiji.
Ne znam da li je neko u Ministarstvu pravde ili Ministarstvu finansija napravio analizu koliko košta građane i kako utiče na budžet Republike Srbije sve ovo vezano za isplatu ovih naknada nakon šest meseci.
Od kada ste krenuli u reformu pravosuđa, išli ste ka zidu na koji smo vas neprestano upozoravali i nismo hteli sa vama da idemo ka tom zidu još od usvajanja Zakona o Visokom savetu sudstva i svih onih predloga koje ste iznosili pred Skupštinu. Sada ste došli u poziciju da pokušavate glavom da probijete taj zid. Probijate vašom, nemojte od nas tražiti podršku da mi naše glave stavimo pred taj zid.
Kao što je rekla koleginica Radović, pošto o novim kandidatima za sudije i tužioce, odnosno zamenike tužioca, ne znamo ništa, odnosno imamo samo njihove biografije, mi zaista želimo novim sudijama i tužiocima da uspešno obavljaju svoj posao, časno i pošteno, i, što je najvažnije, iskreno se nadam, potpuno nezavisno od političara, koji su i te kako imali uticaj na njihov izbor. Hvala vam najlepše.

Četiri minuta je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić, a posle njega narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, ova vlast je krajem 2008. godine započela reformu pravosuđa. Tada je nabrojano više razloga za reformu pravosuđa, a jedan od razloga bili su i nagomilani problemi u pravosuđu koji su konstatovani do tog perioda, zatim usaglašavanje sa novim Ustavom, kao i usaglašavanje sa pozitivnim zakonodavstvom EU.
Mi smo tada, krajem 2008. godine, kada je započela ova reforma pravosuđa, kao predstavnici opozicije, kao predstavnici SRS, zaista dosta argumenata izneli u prilog kritike ovakvog koncepta reforme pravosuđa. Smatrali smo tada, a i dan-danas smatramo da sam koncept reforme pravosuđa koji ste vi izložili tada i na taj način nije dobar, da nije sveobuhvatan i da neće na pravi način dovesti do reforme pravosudnog sistema u Srbiji.
I danas, kada ističemo, kao predstavnici opozicije, brojne kritike na račun ovog koncepta reforme pravosuđa, bez obzira što se radi o konkretnom izboru određenih kandidata koji se prvi put biraju za sudije i zamenike tužioca, normalno je da smo, da kažem, u temi. Jer, zaista svaki put treba isticati te kritike, treba isticati argumente za koje mi, kao opozicija, smatramo da su relevantni i da zaista mogu doprineti na neki način, naravno pod uslovom da ih vi shvatite na pravi način i da ih usvojite, da ova reforma pravosuđa bude bolja i sveobuhvatnija.
Što se tiče načina izbora nosilaca sudijskih i tužilačkih funkcija, on je direktno povezan sa izborom onih koji predlažu te nosioce sudijskih i tužilačkih funkcija, a to su, u stvari, baš članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Kada su birani članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, mi smo takođe imali brojne primedbe na taj izbor. Tada smo isticali te primedbe i direktna zavisnost tog izbora od izbora koji imamo danas i koji smo imali od kraja 2008. i 2009. godine do danas zaista je u direktnoj povezanosti sa ovim izborom.
Sledeće što mogu reći, kao kritiku i kao nešto što ne bih želeo da imaju kao osobinu ovi kandidati koji će, siguran sam, biti izabrani od strane skupštinske većine, jeste pomanjkanje samostalnosti u radu, dakle pomanjkanje samostalnosti nosilaca sudijske i tužilačke funkcije. Ovo je direktno povezano s jednom drugom osobinom, s pomanjkanjem objektivnosti i nepristrasnosti. Ako sudija u svom radu nije samostalan, sasvim je normalno da on ne može donositi objektivne odluke, da ne može biti nepristrastan u svom radu, i to je zaista nešto što predstavlja neku vrstu abecede u svakom pravosudnom sistemu, pa i u pravosudnom sistemu države Srbije.
Međutim, kakva je situacija u našem pravosuđu kada su u pitanju ova osnovna načela na kojima počiva svaki pravosudni sistem? Izbor sudija kao nosilaca sudijske funkcije i izbor zamenika tužio, kao i način izbora i struktura organa koji predlažu njihov izbor, zaista je često jako diskutabilan. Vrlo često se dešava da budu izabrane nekvalitetne sudije i tužioci. Nekvalitetne po raznim kriterijumima – po osnovu stručnih sposobnosti, po osnovu potrebnog radnog iskustva, po osnovu ljudskih, odnosno moralnih vrednosti i osobina.
Zaista, imali smo brojne kritike do sada kada su u pitanju sve ove stvari koje su relevantne za izbor nosilaca sudijske i tužilačke funkcije. I prilikom svakog izbora, pa i danas, prilikom predlaganja ovih lica za sudije i za prvi izbor za zamenike javnog tužioca, vi ističete da se, polazeći od visokog stepena, kako kažete – znanja, veština i moralnih osobina koje kandidat poseduje, predlaže da taj i taj bude izabran za sudiju, za zamenika tužioca itd.
Međutim, kakva nam je stvarna situacija u pravosuđu, što je vrlo bitno, kažem, istaći svaki put kada se biraju nosioci sudijskih i tužilačkih funkcija? Hiljade nerešenih predmeta (kako u sudovima, tako i u tužilaštvu), mnogo korupcije u pravosuđu (jesu to naoko pojedinačni slučajevi, ali ako ih ima dosta, onda već prestaju da budu pojedinačni; sećamo se raznih primera u okviru određenih rešavanja situacija iz oblasti stečajne mafije, iz oblasti privatizacije itd.) i izbor ''podobnih'' sudija i tužilaca. Sve je ovo potrebno istaći i danas, kada imamo predlog za prvi izbor nosilaca sudijske i tužilačke funkcije.
Dakle, imamo dve odluke – za izbor sudija, što nam je obrazložio gospodin Mladen Nikolić, i za izbor zamenika tužioca, što smo čuli u obrazloženju gospodina Ostojića.
Neću se preterano osvrtati na biografije iskazane u ovim predlozima odluka za izbor nosilaca sudijskih i tužilačkih funkcija. Ovde su istaknute njihove osnovne karakteristike i ne bih preterano ulazio u to. Gospodin Krasić je dao neka svoja viđenja, koja su bila jako dobra, i zaista je svakom ko je hteo dobronamerno da shvati ono što je on rekao moglo da bude jasno šta je u stvari kazao i kako ste vi obrazlagali stručne i druge osobine ovih kandidata za nosioce sudijskih i tužilačkih funkcija.
Međutim, osvrnuo bih se samo na jednu stvar, npr. na izbor Slađane Paunović za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku. Na neki način mogu da izrazim i zadovoljstvo što će ovo jedno upražnjeno mesto u Osnovnom tužilaštvu u Čačku biti popunjeno, nadam se, adekvatnom ličnošću. Iz karakteristika koje imamo za ovu gospođu ili gospođicu vidimo da je opšta ocena data za ovog kandidata ''naročito se ističe'' i da ona poseduje sve osobine i kvalitete koji su neophodni za dostojno obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca. Nadam se da će ovo biti adekvatna popunjenost mesta u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku.
Međutim, hteo bih samo da postavim jedno pitanje u vezi s jednim primerom iz prakse, vezano za Osnovno tužilaštvo u Čačku. To bi možda moglo biti i u domenu teorije, da ima karakter teorijskog pitanja, ali verujte, kada čujete o čemu se radi, videćete da se to događa i u praksi. Pitao bih gospodina Nikolića i gospodina Ostojića – da li ste vi u vašoj praksi imali situaciju da nosilac sudijske funkcije donese određene odluke bez održane sednice? Rekao sam da to može biti u domenu teorije, međutim, sada ću vam reći da je to, u stvari, praksa, da je moguće da to bude i u našoj praksi. Bivši sudija bivšeg Opštinskog suda u Guči Jelena Ćurčić, u svojstvu…

Narodni poslaniče, sa punim poštovanjem i razumevanjem za to da tema izbora zahteva i širenje, i govor i opaske o reformi pravosuđa i o onome što se samo malo dotiče izbora, tema koju ste počeli ne dotiče se toga ni na koji način. Ne radi se o licu čije ime spominjete, čiji je izbor završen. Molim da poštujete član 107. i govorite o tački dnevnog reda.

Onda ću završiti sa preformulacijom, na neki način, ovoga što sam hteo da kažem.
Postavlja se pitanje da li će novoizabrani nosioci sudijske i tužilačke funkcije (između ostalog, evo ja sam pomenuo jedno ime – Slađana Paunović, kao predlog za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku) biti dovoljni da reše nagomilane probleme, koji, smatram, postoje u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku.
Iskreno se nadam da će ovaj kandidat, to sam i na početku rekao, ako ste me slušali, gospođo predsedavajuća, zaista biti adekvatna ličnost za rešenje određenih problema u ovom tužilaštvu. Samo da kažem da će, između ostalog, verovatno i slučaj koji će ovaj kandidat imati u ovom osnovnom tužilaštvu biti i predmet krivične prijave koji stoji u tom osnovnom tužilaštvu već sedam meseci. Eto vidite koliko je to konkretno povezano sa izborom te osobe za Osnovno javno tužilaštvo u Čačku. Zahvaljujem.

Jedanaest minuta i 30 sekundi je iskorišćeno; 30 sekundi zbog upozorenja na član 107. i tačku dnevnog reda.
Narodni poslanik Sreto Perić ima reč, posle njega narodni poslanik Milan Avramović.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, Predlog odluke o izboru sudija na period od tri godine, predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Prosto je nepojmljivo, nerazumljivo, a mislim i nekorektno, svaku temu u ovom parlamentu spustiti na taj nivo i ukazati da nije u domenu Narodne skupštine da otvori širu raspravu kada je u pitanju izbor nosilaca sudskih i tužilačkih funkcija.
Neko je hteo reći – imate predlog kandidata i, u skladu s tim je, verovatno, u ime Visokog saveta sudstva gospodin Mladen Nikolić, a u ime Državnog veća tužilaca gospodin Đorđe Ostojić trebalo da kažu – dobar dan, mi smo došli, predlažemo ove kandidate, izvolite da izaberete.
Narodni poslanici Srpske radikalne stranke svaki put kada je u pitanju izbor sudija ili tužilaca želi, a u cilju ozbiljnog doprinosa reformi pravosudnog sistema – i to ne zbog vas, vi to ne zaslužujete, nego zbog onih koji se pojavljuju kao stranke u postupku pred tužilaštvom ili pred sudom – otvore niz pitanja.
Dobro bi bilo da danas, kada govorimo o ovome, bude tu i neko iz Ministarstva pravde, da čuje ono što je bitno. Jer, reforma pravosuđa nije završena, mi ne znamo i niko ne zna kada će biti završena. Zasigurno na ovakav način na koji vi to predlažete, trasirate, neće biti dugo.
Krajem 2008. godine, kada ste rekli – odlučno ulazimo u reformu pravosudnog sistema, to ste govorili da biste se zahvalili sudijama koje nisu dostojne, koje nisu stručne, koje nemaju potrebne kvalitete, da biste iz sudstva izbacili korupciju. Ma, nije tačno. Ima jedan grad koji počinje na slovo "Š", ima pet slova u svom nazivu i dobro se zna ko je iz tog grada prilikom izbora sudija dolazio u Beograd i donosio, tačno se zna i koliko, da bi neko bio izabran za sudiju.
Mi ne želimo da prihvatimo takvo stanje u oblasti pravosuđa. Ne zbog nas, nego zbog velikog broja građana koji imaju potrebu, a i obavezu ponekad, da se pojave pred tim organima, bilo po pozivu ili da obraćanjem zaštite svoja imovinska prava, svoje dostojanstvo i da ne navodim sada sve razloge koji bi mogli da postoje.
Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti je nešto što je doneto izvan ovog parlamenta i nije na dovoljno dobar način preciziralo uslove prilikom izbora.
Stručnost. Šta znači stručnost? Pa, uslov da je završen pravni fakultet, položen pravosudni ispit i određen broj godina iskustva. Osposobljenost. A za šta osposobljenost? Ako je neko bio sekretar neke zadruge ili radio bilo gde izvan tužilaštva ili suda, kako ćemo tačno oceniti koliko je osposobljen za onu funkciju na koju će biti izabran? Dostojnost. To je nešto što možemo da pratimo. Bio je dostojan pre, jer nije možda obavljao tako odgovornu ulogu u društvu, a sada, kad bude primljen i izabran, onda postoji mogućnost da to ne bude tako.
Da li ste, gospodo u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaštva, analizirali koliki su troškovi, a morali ste to da uradite, za one sudije ili tužioce koji dnevno putuju i više od 200 kilometara iz mesta prebivališta u mesto gde obavljaju sudijsku ili tužilačku funkciju? I onda i prilikom ovog predlaganja sada mogli ste da otklonite deo problema, odnosno da sačuvate deo materijalnih sredstava koji se na ovaj način rasipaju nekontrolisano. Da li ste napravili analizu kolika su materijalna sredstva koja su neizabrane sudije do sada primile? A, evo, sada smo čuli od predsednika Odbora za pravosuđe i upravu da je Vlada našla mogućnost da produži taj period.
Kako vi, gospodine Nikoliću, objašnjavate to da je prvobitno 25. decembra poslato cirkularno pismo svim neizabranim sudijama, a sada ste od polovine juna počeli da šaljete individualno svakom neprimljenom sudiji posebno obrazloženje zbog čega nije primljen, a znate dobro da će sutra biti održan sastanak sudija koji nisu izabrani zajedno sa advokatskim timom koji će doneti odluku da se obrate Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu, da naprave procenu koliki su troškovi i kako i na koji način će biti to finansirano? Predlog SRS-a je da, ukoliko do toga dođe, troškove pred Međunarodnim sudom za ljudska prava u Strazburu, ako oni budu dobili taj spor, snose oni koji su učestvovali u donošenju takve odluke.
Mi smo vam predlagali, iako duboko svesni da je reforma pravosuđa neophodna, jer je, posebno od 2000. godine, vođena negativna selekcija, i na to vam ukazujemo svaki put kada govorimo o ovom – dobri, stručni, kvalitetni, moralni su morali zbog uticaja politike da napuste sud ili tužilaštvo, a lošiji su bili izabrani na njihova mesta – ukazivali smo vam da bi mnogo bolje bilo, ovo je jedan dugotrajan proces, možda malo i prirodnog elementa da ste mu dali, da je taj proces trebalo zadržati možda još dve godine. Onda bi veliki broj dobrih, čestitih, časnih sudija stekao pravo na odlazak u penziju i ne bi država imala dodatne troškove.
Ova mreža sudstva i tužilaštva sigurno nije na dobar način utvrđena. To kažu i oni koji rade u sudovima i tužilaštvu, to kažu i stranke. Zbog sudskih taksi neki će verovatno biti prisiljeni, a nadam se da neće biti veliki broj takvih, želimo da ih bude što je moguće manje, da pravdu preuzmu u svoje ruke, a kad pravdu treba da realizuje onaj ko nije stručno osposobljen za to, ona može da dobije sasvim neželjene posledice.
Zbog toga nas čudi kako vi jednu ovako ozbiljnu temu spuštate na ovako prizeman nivo, da o ovome skoro ne treba ni pričati.
Naravno, kolega Ristić je rekao – vi nemate ozbiljne argumente ili niste ni iznosili uopšte ozbiljne argumente da biste osporili predložene kandidate. Mi to nećemo, iz principijelnih razloga, ni da činimo. Ali, šta nama, kao narodnim poslanicima, znači biografija, uopšte neću da kažem ime – "rođen u Zaječaru 1979. godine"? Naravno da je rođen, jer da nije rođen i da nije danas živ, ne bi uopšte mogao da konkuriše.
"Završio Pravni fakultet u Beogradu", nije uopšte važno kad. Da nije završio Pravni fakultet u Beogradu, ili u nekom drugom mestu, i da nije položio pravosudni ispit 2006. godine, takođe ne bi mogao ni da bude kandidat za sudiju. Ali, mi pri tome ne znamo ni kakav mu je prosek, ni koliko dugo je studirao, ni posle koliko godina je položio pravosudni ispit, ni kakve su ocene onoga što je radio, ali dato na stručan i ozbiljan način, a ne davati onakve kvalifikacije o kakvim vam je, možda i na humorističan način, ali veoma upečatljivo govorio kolega Krasić.
Ovo su veoma ozbiljne stvari, koje zahtevaju ozbiljniju pripremu i ozbiljnije ponude za narodne poslanike koji zaista žele da reformu pravosuđa usmere u pravom pravcu i da se ona što pre realizuje. To je jedan otvoren proces, koji će sigurno dugo trajati, i mi smo na to spremni. Ali, vi sigurno niste. Pogotovo nije spreman, moram i personalno da kažem, kolega Boško Ristić.
Mi izražavamo sumnju da će još neke institucije iz oblasti pravosuđa biti preseljene u Niš. Nije dobro da se koncentracija u oblasti pravosuđa prenese samo na jedan prostor. Šta ako sutra bude promenjen predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, da li će on želeti da bude na sasvim drugom mestu?
Moram da iskoristim ovu priliku, pošto pretpostavljam da je tu neko iz tužilaštva, i želim da predložim da republički tužilac reaguje na izjavu predsednika Republike Srbije gospodina Borisa Tadića koju je sinoć dao pred svim narodnim poslanicima koji su bili prisutni i gde je…

Narodni poslaniče, molim vas da se držimo teme dnevnog reda. Za sve drugo postoje zvanična mesta, zvanični kanali i organi u kojima možete iskoristiti svoje pravo podnošenja prijava. Član 107, molim vas.

Ovo je izuzetno vezano za temu o kojoj govorimo. Ukoliko vi to ne dozvolite, nemam nikakve dileme da odustanem od toga, ali onda će ostati…

Narodni poslaniče, upozoravam vas da se držite teme dnevnog reda. Ne radi se o odustajanju, radi se o temi dnevnog reda koja je – izbor sudija i zamenika tužilaca.