Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, očigledno danas prisustvujemo veoma žučnoj raspravi na naizgled benignu temu, ali to je samo dokaz da mi, kao predstavnici naroda, osećamo svu žuč koja postoji u našem narodu i, naravno, prenosimo je i ovde u Parlament.
Mislim da su danas svi očekivali da, nakon letnje pauze, govorimo o mnogo značajnijim temama, koje, kolokvijalno rečeno, žuljaju naše građane, ali se Parlament, eto poštujući izmenu Poslovnika, bavi i popunjavanjem broja članova u nadležnim odborima. Naravno, način na koji je to urađeno je dokaz da se i ovom prilikom suspenduje demokratija.
Trebalo bi da znamo, barem mi koji se bavimo, da tako kažem, i profesionalno politikom, da je vlast veliko iskušenje, da samo izuzetni ljudi odolevaju iskušenju vlasti, i da i najbolje ideje, ako se fanatično slede, kao što ih poslanička većina sledi govoreći da EU nema alternativu, i mnoge druge, mogu na kraju da postanu, možda ću upotrebiti i tešku reč, ali zločinačke. To govori politička teorija. Ovo nije moja misao, nego misao onih koji se bave političkim sistemom, a vi znate da je najveći stručnjak po pitanju političkog sistema Vojislav Šešelj, koji je i predavao taj predmet na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Kako opozicija postoji u svakom višepartijskom sistemu, normalno je i očekivano da se uspostavi dijalog između poslaničke većine i opozicije. Ukoliko poslanička većina to nije u stanju da uradi, onda demokratija srlja u autokratiju. Kako je demokratija oblik političkog režima, kako smo se opredelili za tu demokratiju, kako svi učestvujemo na tim višepartijskim parlamentarnim izborima, i ovde treba da predstavljamo volju naroda, naravno da smo zainteresovani i da kroz radna tela damo svoj doprinos da se čuje glas naroda. Ovde se princip krši.
Sećam se 2000. godine, kada sam otišla u osinje gnezdo DOS-a da se dogovaramo oko toga koliko SRS-u tada pripada mesta u raznim radnim telima, naš zahtev tada nije bio prihvaćen i mi smo rekli – dobro, ne možete da poštujete princip, mi se zalažemo samo za princip (nas je tada bilo 23), nećemo ni da učestvujemo u tim radnim telima. Sada, 10 godina nakon toga, nakon što smo više puta menjali poslovnik, sve uz obrazloženje da bi Parlament bio efikasan, da bismo što brže donosili te evropske zakone, usklađivali naše sa evropskim, mi imamo sve manje mogućnosti da izrazimo volju građana i da učestvujemo u radu Parlamenta i ovo ne da nije pričaonica, što bi trebalo da bude, nego je učionica.
Mi smo ozbiljno povređeni zbog toga, a verujte, i građani Srbije. I nije dobro što je ovolika žuč danas bila ovde u Parlamentu, jer ne zaboravite, ta žuč može da se prelije i van ove zgrade, a to ne bi valjalo. Što nas više budete stezali, ponižavali i ugrožavali, to će nezadovoljstvo i nas, predstavnika naroda, i samog naroda biti veća i u jednom momentu će eskalirati. A možda to neko i želi.
Mi, kao opozicija, opet ću da kažem - opozicija kojoj vlast ne bi trebalo da bude jedini cilj samo radi vlasti, već da bi nešto promenila nabolje (dakle, normalno je da se borimo za vlast, ali ne vlast radi vlasti), moraćemo na taj način da iskažemo svoje negodovanje i, naravno, mobilišemo snage koje to moraju da promene. Umesto da idemo napred, mi idemo nazad. Evo, koliko vidim i koliko čitam, vama je sada još jedan od uslova za ulazak u EU - gej parada, ispred koje morate da koračate. I dokle će to da ide?
Zainteresovani smo za rad ovih odbora evo zbog čega. Tu hoću da oponiram gospođi Nadi Kolundžiji, koja zaista javnost hoće da dovede u zabludu. I do sada su u svim odborima većinu predstavljali poslanici poslaničke većine. Nije bilo nijednog odbora gde opozicija ima većinu. Uvek su odbori mogli da rade vrlo efikasno ukoliko su savesni poslanici poslaničke većine. Mi, koji smo u opoziciji, možemo da uzmemo učešće u radu, možemo i da ne uzmemo. Uglavnom smo uzimali, ali nećemo da vam mi činimo kvorum. Naše je da vas ometemo da donosite pogrešne odluke, jer smatramo da ono što radite uglavnom radite pogrešno.
Zainteresovani smo za rad više odbora, pogotovu onih koji su u ovom trenutku, čini nam se, najznačajniji. Dve godine niste uspeli da konstituišete Odbor za Kosovo i Metohiju. Održana je samo jedna, konstitutivna sednica i posle toga nijedna. Izvinjavam se, to je Odbor za predstavke i žalbe. A Odbor za KiM bi sada trebalo šta da radi? Da vidi da li Boris Tadić čuva Ustav kao što vi koji predsedavate Narodnom skupštinom čuvate ovaj poslovnik. Vama je uvek procedura najvažnija, suština je negde po strani.
Dakle, ko prvi treba da se pozabavi svim onim što je urađeno u Generalnoj skupštini UN, pogrešnoj spoljnoj politici, ko je slao SMS poruku da treba da se pristane na onako ponižavajući stav Srbije u UN? Boris Tadić. Da li je on ovlašćen od bilo koga, od Ustava, da se tako ponaša? Naravno da nije. A ne fali mu dlaka s glave. I šta to pokazuje? Ovo što su već neki poslanici rekli – ajde da ga krunišemo, da znamo da imamo cara i da se mi ništa ne pitamo, da ne glumimo ovde demokratiju.
Pazite, poslanik ode u Ministarstvo odbrane (to je organ uprave, je l' tako?) da podnese jedan akt na pisarnicu. Moglo je na tom aktu da piše i ''Šutanovac izdajnik'', onaj mora da udari zavodni pečat i da to primi. Kažu – dobili nalog da ne smeju da prime nikakav akt. Šta bi bilo da je neki građanin otišao u Ministarstvo odbrane ili došao ovde u Narodnu skupštinu i hoće na pisarnici da preda neki akt? Eno gomila akata za Odbor za predstavke i žalbe, šta vas briga šta narod misli.
Ovaj akt koji smo mi hteli da predamo ministru odbrane je veoma važan i odnosi se na direktora VMA, na generala Jeftića, koji je, po našem mišljenju, a Odbor za zdravlje će, pretpostavljam, u njegovom prisustvu odlučivati o tome da li je dostojan da obavlja takvu funkciju i da li je, kao lekar, prekršio zakletvu koju je dao, da mora svakome da pruži pomoć.
Vojislav Šešelj nikada nije tražio da gospodin Zoran Mijailović, doktor koji radi na VMA, ode i izvrši pregled, ali je to tražio Haški tribunal, i on je kao kardiolog tamo otišao. Kada je zatraženo od njega da se izjasni po pitanju njegovog lečenja, dijagnoze i pravilnog lečenja, njemu je to zabranjeno. Zašto gospodin Šutanovac to nije smeo da primi kad je on taj koji predlaže Vrhovnom savetu odbrane ko će biti direktor VMA? Gospodin Tadić je primio. Eto, u Sekretarijatu Predsedništva je to primljeno. Videćemo šta će biti. Videćemo šta će da kaže naš Odbor za zdravlje. Ali Šutanovac ne, u Vojsci ne može.
Kako onda da ne budemo zainteresovani za rad takvih odbora? Veoma smo zainteresovani i hoćemo da to bude onako kako bog zapoveda i kako, na kraju krajeva, demokratski principi zapovedaju, da budemo zastupljeni samo onoliko koliko nas ovde ima.
Naravno da ta naša očekivanja nisu ispunjena, jer smo ovde bili svedoci svega i svačega. Oduzimanje mandata godinama unazad, pa oduzimanje mandata SRS-u, pa učestvovanje jedne političke partije u parlamentarnom životu Srbije, pa još kažu najjače opozicione političke partije, koja na izbore nije ni izašla.
Koje je to ''spinovanje'' informacija? Vi mislite da je narod lud, da ne zna ništa. Narod se ništa ne pita. Vi hoćete da narod misli da na izborima ne može ništa da promeni, da će sve biti po volji "velikog brata", da će vaša matematika promenom izbornog sistema, ovako, onako, podmićivanjem, zastrašivanjem…
To smo imali prilike da vidimo, pazite. Sećamo se šta je bilo u Vranju, kako se to dešavalo nekada na izborima, šta se radi sa građanima, pogotovo ovako osiromašenim. Možete da manipulišete kako hoćete. Medija više nema uopšte, potpuno su nezainteresovani za politička zbivanja osim RTS-ovog Dnevnika, koji, naravno, po nalogu najjače političke partije koja je u vlasti, informiše građane onako kako njima odgovara.
E, to ne može da izađe na dobro, da vam kažem. Ne može, zaista, jer građani ipak nisu slepi, oni na svojoj koži osećaju teret. Njima nije svejedno u kojoj i kolikoj državi žive. Njima je i te kako važno gde su im granice. Ne može narod bez države, ne može država bez naroda. Nije im svejedno šta se dešava u Beogradu, ali nije im svejedno ni šta se dešava u Novom Pazaru. Hoće da vide šta mislimo o tome, jesmo li kadri da nešto promenimo. Šta smo kadri da promenimo ako se glas naroda ne čuje? A to je glas opozicije, i to je deo naroda…
I to je mala razlika između vas i nas. Na klackalici ste bili dok niste oteli ove mandate. Sad se lomi to u Administrativnom odboru, navodno zbog jednog mandata. Ma, nije zbog jednog, nego se ceo Zapad i razne strane obaveštajne službe u saradnji sa ovima ovde u zemlji koji su na vlasti bio ustremio na SRS, jer, navodno, samo od SRS preti opasnost. Ako slučajno SRS dalje nastavi da jača, doći će do potopa.
Dokle ćete vi tako narod da lažete? Pa, narod više nije lud. Sve ono što smo vam govorili - ''nemojte tako da radite'', ispalo je da smo bili u pravu. Kamo lepe sreće da ste nas saslušali. Uopšte nismo srećni što smo bili u pravu, ali morali smo da vas upozoravamo. I sad smo vas upozoravali da vam je Rezolucija o Srebrenici uvod za gubitak Kosova, jer narod koji sam sebe proglasi genocidnim, ne može ništa da očekuje od UN. I tako je i bilo.
Ne želim da oduzimam više vreme mojim kolegama niti da držim bilo kakvo predavanje, ali ovo jeste bio povod da progovorimo o onom osnovom, a to je izgradnja demokratskog društva u kome treba da se čuje glas naroda i on mora da bude projektovan kroz sve institucije. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je 14 minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe.
Određujem pauzu. Rad nastavljamo u 16.00 časova, pitanjima Vladi Republike Srbije. Taj tok sednice će biti od 16.00 do 19.00 časova, a nakon poslaničkih pitanja nastavljamo rad raspravom u jedinstvenom pretresu i reč će imati narodni poslanik Zoran Ostojić, a posle njega Aleksandar Martinović. Nakon završetka rasprave u jedinstvenom pretresu biće određen Dan za glasanje. Hvala vam.
(Posle pauze – 16.05)

Poštovani narodni poslanici, s obzirom da je danas poslednji četvrtak u mesecu, u skladu sa članom 205. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.
Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi iz njihove nadležnosti, što je u skladu sa članom 204. stav 1. Poslovnika.
Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano, u skladu sa istim članom, a izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta. Dakle, ovo je izmenjeno u odnosu na prethodni poslovnik, izlaganje ne može da traje duže od tri minuta.
Predsednik Narodne skupštine upozoriće narodnog poslanika koji postavlja poslaničko pitanje ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama Poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu. To je u skladu sa članom 204. stav 6. Poslovnika.
Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje Vlada, odnosno ministar moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno. Ovo je regulisano članom 206. stav 1.
Takođe, prema članu 207. Poslovnika, posle datog odgovora na poslaničko pitanje narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najviše tri minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanje na povredu Poslovnika, što je predviđeno članom 216. Poslovnika.
U skladu s tim, molim narodne poslanike koji nisu podneli prijave za postavljanje pitanja da to učine. Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi, tako što će naizmenično najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na POSTAVLjANjE POSLANIČKIH PITANjA
Reč ima narodni poslanik… Po Poslovniku? Gospodine Andriću, upravo sam pročitala da nije dozvoljeno ukazivanje na povredu Poslovnika niti ima replika u ovom delu. Ali, kao što znate, mi današnju sednicu nismo završili, nastavićemo je posle 19.00 časova, i onda ću vam dati reč.
(Ivan Andrić: Povređena je procedura. Prekršili ste proceduru. Da li je sve ispunjeno iz člana 205? Da li se Vlada smanjila?)
Procedura? Ne možemo u ovom delu. Ne, ne, molim vas, u ovom delu nema mogućnosti da se ukaže na povredu Poslovnika niti ima mogućnosti replika.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, postavio bih pitanje predsedniku Vlade, pošto dosad nisam dobio odgovor – kada će u Preševu da se otvori jedan od tri granična prelaza, utvrđena i odobrena odlukom vlade Državne zajednice aprila 2005. godine?
Bila su predviđena tri granična prelaza na teritoriji opštine Preševo i jedan na teritoriji opštine Trgovište. U Trgovištu je već otvoren granični prelaz.
U Preševu imamo najprometniju relaciju, gde je put rekonstruisan uz pomoć Američke agencije za razvoj i Koordinacionog tela, a povezuje sva najveća naselja Preševa i Bujanovca sa susednim Kumanovom i Lipkovom. Sela do pet hiljada stanovnika, udaljena na dva kilometra s jedne i druge granice, sasečena su više od dve decenije i neophodnost otvaranja tog graničnog prelaza je očigledna.
Postavljam pitanje – koji su razlozi koji sprečavaju Vladu da i nakon šest godina ne ostvaruje svoje odluke?
Pitao bih i ministra Mrkonjića – kad će konačno auto-put Preševo-Levosoje da se završi i da mi imamo normalnu situaciju u komuniciranju? Ipak je to Koridor 10, a situacija na terenu u tom delu, na toj deonici, apsolutno nije normalna.
Već treći put u godini postavljam pitanje. Bilo je obećanje da će to biti u toku jula, pa je potpredsednik Vlade odložio rok do avgusta, sad je septembar, a ne vidim da smo blizu realizacije cilja koji je postavljen još pre dve decenije. Tri puta je započeta, a kao što vidite, nikako da se dovrši ta deonica, veoma važna za razvoj ne samo opština Preševo i Bujanovac, već i šire za to područje. Hvala vam.

Reč ima ministar Milutin Mrkonjić.

Zahvaljujem gospodinu Rizi Halimiju. On je potpuno u pravu. Prvog januara biće završen auto-put od Preševa do Levosoja, tih 20 kilometara. Već su počeli radovi (on je to verovatno danas video, ja sam sada došao odozdo) na zaustavnoj traci desne kolovozne trake iz pravca Vranja prema Preševu.
Problem je bio eksproprijacija i delom su problemi vezani za eksproprijaciju pumpe koja se nalazi kod Preševa, za koju još uvek sa NIS-om nismo postigli konačan dogovor, ali dajem reč da će 1. januara tih 20 kilometara biti gotovo. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li želite da komentarišete gospodine Halimi­? (Da.)

Nadam se da će se to konačno ostvariti, a i dalje insistiram na pitanju graničnog prelaza, jednog od tri, koji je najprioritetniji i koji je apsolutno životno važan za ovu opštinu i za susedne opštine, kao i za sva naselja i opštine s druge strane granice.
Mislim da se neopravdano ne realizuje odluka iz 2005. godine. Imali smo veoma teške, tragične situacije, kada su ljudi gubili živote na tim deonicama zbog nesređenih stvari. Zato insistiram da, ako ne sad, usmeno, onda bar ubrzo pismeno dobijemo odgovor koja je sudbina bar jednog od ta tri granična prelaza i kada će to da se ostvari. Hvala.

Gospodine Mrkonjiću, imate reč. Izvolite.

Opet je gospodin Halimi u pravu i zahvaljujem mu. Poznato je da je najzad formirana ekipa ljudi koja se bavi samo graničnim prelazima Republike Srbije. Jedan od prvih zadataka te komisije jeste da upravo jedan od ta tri prelaza dole otvori. Zbog toga smo i radili ovaj put o kojem je sada Riza govorio. Ubeđen sam da će i to biti gotovo do kraja ove godine.
Nije moj resor, ali sam u toku ovoga o čemu gospodin Halimi govori i mi ćemo to i u pismenoj formi da mu dostavimo. Hvala.